Srpsko ime u Dubrovniku

[sumljiv_tip]

Valjda i Vojvodine, a ne samo Slavonije?

Pa da... mada Vojvodina govori isti dijalekt kao Sumadija i Smederevo, nema neki svoj posebni dijalekt. Mislim da treba postaviti pitanje o postojanju pisanih srednjevekovnih slovenskih izvora iz Panonije.

 

[Urvan Hroboatos]

Granica Peorfirogenitive Srbije zaista se, ako izuzmemo ostrava gde se govorio cakavski, a Konstantin kaze da su Srbi, poklapa sa pretpostavljenim dijalektickim granicama, ali kao sto je nemoguce precizno povuci drzavne i etnicke granice, tako je nemoguce povuci i lingvisticke, no generalno pravilo ili trend je da Srbi u srednjem veku govore stokavski, a Hrvati cakavski svakako postoji..

Može se reći da su u raznim periodima srednjega vijeka govori neodređeni. Ako se uzme da su unekoliko ozbiljniji pisani srednjovjekovni spomenici od, okvirno, 1100. do 1400., onda
bi se moglo reći, ako su na govornom jeziku ili mješavini cksl. i govornog, da su hrvatski spomenici čakavski pretežno, a štokavski u manjoj mjeri; bosanski štokavski, kao i srpski.

- - - - - - - - - -

Srpsko-hrvatski se sastoji od tri narecja, stokavski, kajkavski, cakavski, evo secam se jos kad sam to ucio u osnovnoj, u svakoj gramatici je tako pisalo.

To je zato da se ne remeti mir u kući. Srpski lingvisti i kulturna javnost su odrasli s uvjerenjem da su svi Srbi štokavci, dok su hrv. lingvisti u djelima praktički uvijek
spominjali torlačko narječje. No to je ostajalo u specijalističkim krugovima.

- - - - - - - - - -

To uopšte nije odgovor na pitanje.

Zar je moguće da niko ne zna?

Ja sam pitao i stručnjake i kopao po bibliotekama...niko ne zna...do Okuke još nisam stigao.

Ne znam posebno jer me to nije previše zanimalo.
Vjerojatno ima u novijem Liščevu, te starijem djelu I-B:

http://gen.lib.rus.ec/book/index.php?md5=004D9DD360CDE445727EAC121FDA9B11

http://gen.lib.rus.ec/book/index.php?md5=6A74D962176269D76561222D1948B93C

 

[NickFreakyrgios]

Торлачки је свакако штокавски према упитној именици што? како је Вук поставио за разлику од војвођанско-шумадијског шта?
Међутим одсуство падежних промена код торлачког је лингвисте натерао да торлачки ставе у посебну подгрупу.

 

[Kor]

Da priupitam Hrobija, u cemu je razlika izmedju dubrovackog govora koji je osnova hrvatskog knjizevnog jezika i govora iz zaledja Dubrovnika? Pre par meseci sam bio u Konavlima i bilo mi je smesno koliko domaci slicno pricaju Srbima iz Hercegovine.

 

[Urvan Hroboatos]

Da priupitam Hrobija, u cemu je razlika izmedju dubrovackog govora koji je osnova hrvatskog knjizevnog jezika i govora iz zaledja Dubrovnika? Pre par meseci sam bio u Konavlima i bilo mi je smesno koliko domaci slicno pricaju Srbima iz Hercegovine.

Valjda govore, a ne pričaju. Konavoski dijalekt nije isto što i dubrovački, no sličan mu je; od raznih govora u zaleđu razlikuje se adrijatizmima, generalno jednoslogovnim izgovorom dugoga jata, nepostojanjem sekundarne jotacije (đevojka), zatim prijeglasima u prefiksima (prid-, pri-..), iako se dio crta izgubio zbog utjecaja standardnog jezika, pa vjerojatno ne vrijedi što je vrijedilo pred 40 ili 60 godina.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa da... mada Vojvodina govori isti dijalekt kao Sumadija i Smederevo, nema neki svoj posebni dijalekt. Mislim da treba postaviti pitanje o postojanju pisanih srednjevekovnih slovenskih izvora iz Panonije.

U tome je i stvar. Da li ih uopšte ima sa područja južne Ugarske?

Rekao bih da je riječ samo o toponimima...

 

[sumljiv_tip]

Može se reći da su u raznim periodima srednjega vijeka govori neodređeni. Ako se uzme da su unekoliko ozbiljniji pisani srednjovjekovni spomenici od, okvirno, 1100. do 1400., onda
bi se moglo reći, ako su na govornom jeziku ili mješavini cksl. i govornog, da su hrvatski spomenici čakavski pretežno, a štokavski u manjoj mjeri; bosanski štokavski, kao i srpski.

Da li mozes da navedes neki upecatljiv primer hrvatske srednjevekovne stokavice?

- - - - - - - - - -

To je zato da se ne remeti mir u kući. Srpski lingvisti i kulturna javnost su odrasli s uvjerenjem da su svi Srbi štokavci, dok su hrv. lingvisti u djelima praktički uvijek
spominjali torlačko narječje. No to je ostajalo u specijalističkim krugovima.

Ili su hrvatski lingvisti hteli da i Srbi imaju vise od jednog narecja, zarad ravnoteze?

KATA (prilazi Stojanu): Sine, bolan si? Šta ti je?
STOJAN (neugodno se izmiče): Ništa, ništa mi nije!
KATA: Šta hoćeš majka da ti donese? (hoće da mu opipa čelo): Kamo čelo?
STOJAN (otura je rukom): Ne diraj me!
KATA (ne može više da se uzdrži od plača): Zašto, sinko? Šta toliko majku? Šta je majka toliko skrivila?
STOJAN: Što si me rodila...
KATA: Pa majka, sine, za sreću te je rodila. Da ima u koga da gleda, u koga da se kune. Majka rodila, očuvala, pa majka i da oženi, da snahu, odmenu dobije. Da i ona, kao i sve njene drugačke, sa snahom u crkvu pođe, u svet iziđe, u goste da ode; pa i ona goste u kući da dočeka, isprati. Da joj je kuća, sinko, s tobom otvorena. Za sreću te majka rodila. Da majka s tobom život proživi, kad nije s ocem ti. A s njime – crni moj život! Od njega nikad božja, blaga reč, samo vika. (stiska se za glavu): Od straha mi, sinko, već pamet iziđe.

- - - - - - - - - -

U tome je i stvar. Da li ih uopšte ima sa područja južne Ugarske?

Rekao bih da je riječ samo o toponimima...

I ja sam se to uvek pitao, ali avaj...

 

[Kor]

Valjda govore, a ne pričaju. Konavoski dijalekt nije isto što i dubrovački, no sličan mu je; od raznih govora u zaleđu razlikuje se adrijatizmima, generalno jednoslogovnim izgovorom dugoga jata, nepostojanjem sekundarne jotacije (đevojka), zatim prijeglasima u prefiksima (prid-, pri-..), iako se dio crta izgubio zbog utjecaja standardnog jezika, pa vjerojatno ne vrijedi što je vrijedilo pred 40 ili 60 godina.

Koja je znacajna razlika izmedju konavoskog i dubrovackog dijalekta?
I koja je razlika izmedju "pricaju" i "govore" u kontekstu onoga sto sam ja rekao? ))

 

[Urvan Hroboatos]

Da li mozes da navedes neki upecatljiv primer hrvatske srednjevekovne stokavice?

Hrvatski štokavski tekstovi do 1400. su dijelom na cksl. protkanim narodnim govorim, a dijelom na vernakularu. U obje skupine spadaju Mihanovićevi fragmenti i Grškovićev apostol, listine u prepisci Kačićevih iz Omiša i Makarske s Dubrvnikom i Bosnom, zatim veći dio epigrafilke i pravno-poslovnih tekstova u prepisci Bosne i Dubrovnika, te VHM.

No, budući da je u neostvarenom- kako je u početku zamišljen- projektu starohrvatskoga rječnika granica bila pomaknuta do 1500., uzimaju se i neki drugi tekstovi kao Akademijin dubrovački molitvenik iz 1450. i sl. (taj je projekt opisan ovdje: http://ihjj.hr/projekt/starohrvatski-rjecnik/3/ ), povijesna leksikografija sad radi na drugim zadatcima u kojima će stariji leksik (a time i štokavski) biti obrađen i prikazan na moderan način: http://ihjj.hr/projekt/starohrvatski-rjecnik-i-korpus-hrvatskoga-jezika-do-konca-16-st/31/

- - - - - - - - - -

Koja je znacajna razlika izmedju konavoskog i dubrovackog dijalekta?
I koja je razlika izmedju "pricaju" i "govore" u kontekstu onoga sto sam ja rekao? ))

Razlike i ne znam previše, no mislim da su najviše u naglasku.
Jezik se uvijek govori, a nikad ne priča. To je pogrješna upotreba glagola "pričati".

 

[sumljiv_tip]

Hrvatski štokavski tekstovi do 1400. su dijelom na cksl. protkanim narodnim govorim, a dijelom na vernakularu. U obje skupine spadaju Mihanovićevi fragmenti i Grškovićev apostol, listine u prepisci Kačićevih iz Omiša i Makarske s Dubrvnikom i Bosnom, zatim veći dio epigrafilke i pravno-poslovnih tekstova u prepisci Bosne i Dubrovnika, te VHM.

No, budući da je u neostvarenom- kako je u početku zamišljen- projektu starohrvatskoga rječnika granica bila pomaknuta do 1500., uzimaju se i neki drugi tekstovi kao Akademijin dubrovački molitvenik iz 1450. i sl. (taj je projekt opisan ovdje: http://ihjj.hr/projekt/starohrvatski-rjecnik/3/ ), povijesna leksikografija sad radi na drugim zadatcima u kojima će stariji leksik (a time i štokavski) biti obrađen i prikazan na moderan način: http://ihjj.hr/projekt/starohrvatski-rjecnik-i-korpus-hrvatskoga-jezika-do-konca-16-st/31/

.

A po cemu ti te tekstove smatras za hrvatske?

 

[Kor]

Jezik se uvijek govori, a nikad ne priča. To je pogrješna upotreba glagola "pričati".

a ja sam misljenja da se istovremeno i prica i govori, posto dva coveka medjusobno mogu da pricaju a mogu i da razgovaraju. To bi trebalo da budu sinonimi.

 

[Лекизан]

Ne znam da je to nešto što je uopšte sporno za nekog..?
Uostalom nisam ni govorio kako stoje stvari danas, već kako je bilo prije milenijum i pol, u vrijeme doseljavanja Srba na Balkansko poluostrvo.
Kao i o problemu nedostatka multidisciplinarnog metoda, što je i Mrkalj dobro zapazio.

Па видиш да јесте спорно и данас а потеже се то питање и у прошлост ближу и даљу.

A po cemu ti te tekstove smatras za hrvatske?

Једноставно их припише Хрватима и тако добије тројезички полиглотски хрватски народ још у средњем веку, чиме се оправдава хрватска тисућлетња култура и правашко државно право на територије које својатају данас.
Другим речима усташка посла.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па видиш да јесте спорно и данас а потеже се то питање и у прошлост ближу и даљу.

U kom smislu je sporno?

Svakakva imena su upotrebljavana za svakojake jezike...kako danas, tako i u prošlosti.

 

[Urvan Hroboatos]

a ja sam misljenja da se istovremeno i prica i govori, posto dva coveka medjusobno mogu da pricaju a mogu i da razgovaraju. To bi trebalo da budu sinonimi.

Ne, to nije isto. Jezik se samo govori. U eng. je speak, a ne talk (a language). U njem. sprechen, a ne erzählen, u ruskom govorit', a ne skazat'/rasskazivat'.
Krivo.

 

[Urvan Hroboatos]

A po cemu ti te tekstove smatras za hrvatske?

Ja ne smatram ništa. To su stavovi hrvatske, a i onoga dijela svjetske filologije koji se bavi hrvatskim.
Neki od prikaza tih starijih razdoblja su, npr, ovdje:
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=103394
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=114640
te u nizu knjiga, npr. u sljedećima:

 

[Slavan]

Pre par meseci sam bio u Konavlima i bilo mi je smesno koliko domaci slicno pricaju Srbima iz Hercegovine.

Нијеси, несрећна Сèрбио, ништа друго имала него сбуњену успомену стариех временах, сбуњену жељу новог доба;
имала си само твоје шуме и твоју пушку, твоју доброту и твоју храбреност, твога Марка и твога Бога.
Благословиени ви непознати јунаци, ви сиромаси без имена, благословиене муке које за свету домовину претèрписте:
благословиена кèрв коју за унуке и за удаљену братју пролисте.

Али боље нег имена ваша, живиетће у вашием синовима плоди јунаштва вашега,
прилично воздуху кој са свиух странах окружава нам главу и пèрси, и ми га не видимо, прем да с' њиме живемо.

----------

"Нама Сèрбима и Далматинима пиесне су народне досад скоро једини оглед језика, из ког треба да научимо својство узорито, краткост јасну и хитру простоту састављања.
Није управ тако сиромашан језик народа, као што се некима чини. Требало би најприе с' пристојном помњом сакупити сва богатства овог језика; путовати по странама Далмације, пак по Херцеговини, Босни и Сèрбји, истраживајући риечи и начине говора, а кад се доверши, што се боље може, риечник неизцèрпивог живог језика, тад, а не прије, накнадити оно што немамо."


Дубровник, половином XIX века

 

[sumljiv_tip]

Ja ne smatram ništa. To su stavovi hrvatske, a i onoga dijela svjetske filologije koji se bavi hrvatskim.
Neki od prikaza tih starijih razdoblja su, npr, ovdje:
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=103394
http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=114640
te u nizu knjiga, npr. u sljedećima:

Recimo da ja nemam vremena trenutno da procitam sve ove knjige, a ti si pretpostavljam bio vredan i procitao si ih, pa bih te ja sada zamolio da za svaki od izvora koji si spomenuo u prethodnom postu napises konkretno zasto bi se smatrali hrvatskim, a ne na primer srpskim, bosanskim itd.?

 

[Urvan Hroboatos]

Recimo da ja nemam vremena trenutno da procitam sve ove knjige, a ti si pretpostavljam bio vredan i procitao si ih, pa bih te ja sada zamolio da za svaki od izvora koji si spomenuo u prethodnom postu napises konkretno zasto bi se smatrali hrvatskim, a ne na primer srpskim, bosanskim itd.?

Koliko se sjećam, to pitanje za većinu nije ni bilo postavljano. Jasno je da su nastali u okrilju hrvatske kulture.
Glavni odgovor bi bio- ideju da su štokavski spomenici nešsto "srpski" nitko ne uzima ozbiljno.

Prvo treba pogledati glagoljske i latinične tekstove koje se smatraju automatski hrvatskim Malićeva je obradila više njih, no specijalnost su joj veći tekstovi, pa ću samo navesti dio- knjiga mi je
pri ruci, baš ju kanim vratiti:

ADM- Akad. dub. mol. 1450
BL- Bernardinon lekc. 1495
CS- Cantilena pro sabatho, 1380-ih, Šibenik
ĆDM- Čiril. dub. mol. 1521, Venecija
FDM- Franj. dub. mol., 16. st
HM- Hrvoj. misal, 1404.
IR- Istarski razv., 14. st (prijašnja datacija 13. st)
KL- Korčulanski lekc., oko 1380.
PK- Pariški kodeks, srednja Dalm, 1380-ih
PL- Povaljska listina, Brač, 1250.
PM- Prvotisak glag. misala. 1483.
PZ- Petrisov zbornik, glag., 1468
RL- Ranjinin lekc., Dubrovnik, 1508.
REZ- Stari glag., egzorc., recepti,..Novi Vinodl, 14. st
RR- Rogovska regula, glag. benekt. regula, Pašman, 14. st
RZ- Red i zakon zadarskih dominikanki, 1345.
Š- Isprave iz Đuro Šurmin, sv. I, 1100-1499
ŠM- Šibenska molitva, 1380-ih
VHM- Vat. hrv. molit, Dubrovnik, 1400
ZL- Zadar. lekc., 15. st
Zo- Zoranić: Planine, 1536.
ŽSO- Žića svetih otaca, Rab, 1480-ih

To je stariji korpus koji ne uključuje niz djela, no stručno je obražen. Glede ćirilskih spisa vidio sam da su obraženi epigrafski nadpisi (M. Šimić i dr.), te dio
ćirilske diplomatike i pravnih spisa iz Hrvatske (omiš, Poljica, Makarska;..). Jedini veći dio ćirilskih spisa koji nije sustavno obrađen je dio pravnih tekstova
i diplomatike s Bosnom i u Bosni (npr. dopisivanje iz Hrvojeve rezidencije u Jajcu u rezidenciju u Ključ i sl. )

To, kao i ćirilska diplomatika s Osmanlijama uključeni su u korpus za starohrvatski jezik, no ne pratim koliko se radi na tom.
Realno- to nije velik opus, možda skupa 300-500 stranica, dok neki od ovih tekstova imaju i veći opseg, kao i nespomenuti Ranjinin zbornik.

Popis tih djela- koji će biti nešto izmijenjen u novom projektu- složila je D. Malić:
http://ihjj.hr/projekt/hrvatski-rjecnik-do-marulica-i-njegovih-suvremenika/55/
http://www.knjigolov.hr/katalog/Dra...ecnik-do-Marulica-i-njegovih-suvremenika/8429

Možda da dodam nješto što bi eventualno razjasnilo bar dio dvojbi:

- ako se radi rječnik starohrvatskoga do, okvirno, 1500, to je onda rječnik hrvatskoga, a ne cksl. jezika. U njeg mogu ući riječi iz hrv. tekstova u kojima ima crkvenoslavizama, no kao cijeli korpus ne mogu ući tekstovi pisani
na hrvatskoj redakciji cksl. jezika. Za to postoji poseban rječnik crkvenoslavenskoga jezika: https://www.stin.hr/hr/article/9/rječnik_crkvenoslavenskoga_jezika_hrvatske_redakcije

- od ćirilskih tekstova ulaze svi kod kojih je pošiljalac ili odredište dio hrvatskoga komunikacijskoga kruga, tekst je na vernakularu, no nije bitno izmijenjen stranim- najčešće srpskim utjecajima kao na dvoru Tvrtka I. No, rekoh, to pitanje nije do kraja razjašnjeno i ne znam koliko je taj korpus obrađen (kao i onaj prepiske s Osmanlijama)
Koliko će ući iz starijih tekstova koje je, popularno, samo malim dijelom, prezentirala D. Gabrić-Bagarić, to je pitanje:
http://gen.lib.rus.ec/book/index.php?md5=AD482A5F0C4B6A62593791C91AF986C3

Ozbiljnije to obrađuje, recimo, Žagar:http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=204033

 

[sumljiv_tip]

Koliko se sjećam, to pitanje za većinu nije ni bilo postavljano. Jasno je da su nastali u okrilju hrvatske kulture.
Glavni odgovor bi bio- ideju da su štokavski spomenici nešsto "srpski" nitko ne uzima ozbiljno.

Prvo treba pogledati glagoljske i latinične tekstove koje se smatraju automatski hrvatskim Malićeva je obradila više njih, no specijalnost su joj veći tekstovi, pa ću samo navesti dio- knjiga mi je
pri ruci, baš ju kanim vratiti:

ADM- Akad. dub. mol. 1450
BL- Bernardinon lekc. 1495
CS- Cantilena pro sabatho, 1380-ih, Šibenik
ĆDM- Čiril. dub. mol. 1521, Venecija
FDM- Franj. dub. mol., 16. st
HM- Hrvoj. misal, 1404.
IR- Istarski razv., 14. st (prijašnja datacija 13. st)
KL- Korčulanski lekc., oko 1380.
PK- Pariški kodeks, srednja Dalm, 1380-ih
PL- Povaljska listina, Brač, 1250.
PM- Prvotisak glag. misala. 1483.
PZ- Petrisov zbornik, glag., 1468
RL- Ranjinin lekc., Dubrovnik, 1508.
REZ- Stari glag., egzorc., recepti,..Novi Vinodl, 14. st
RR- Rogovska regula, glag. benekt. regula, Pašman, 14. st
RZ- Red i zakon zadarskih dominikanki, 1345.
Š- Isprave iz Đuro Šurmin, sv. I, 1100-1499
ŠM- Šibenska molitva, 1380-ih
VHM- Vat. hrv. molit, Dubrovnik, 1400
ZL- Zadar. lekc., 15. st
Zo- Zoranić: Planine, 1536.
ŽSO- Žića svetih otaca, Rab, 1480-ih

To je stariji korpus koji ne uključuje niz djela, no stručno je obražen. Glede ćirilskih spisa vidio sam da su obraženi epigrafski nadpisi (M. Šimić i dr.), te dio
ćirilske diplomatike i pravnih spisa iz Hrvatske (omiš, Poljica, Makarska;..). Jedini veći dio ćirilskih spisa koji nije sustavno obrađen je dio pravnih tekstova
i diplomatike s Bosnom i u Bosni (npr. dopisivanje iz Hrvojeve rezidencije u Jajcu u rezidenciju u Ključ i sl. )

To, kao i ćirilska diplomatika s Osmanlijama uključeni su u korpus za starohrvatski jezik, no ne pratim koliko se radi na tom.
Realno- to nije velik opus, možda skupa 300-500 stranica, dok neki od ovih tekstova imaju i veći opseg, kao i nespomenuti Ranjinin zbornik.

Popis tih djela- koji će biti nešto izmijenjen u novom projektu- složila je D. Malić:
http://ihjj.hr/projekt/hrvatski-rjecnik-do-marulica-i-njegovih-suvremenika/55/
http://www.knjigolov.hr/katalog/Dra...ecnik-do-Marulica-i-njegovih-suvremenika/8429

Možda da dodam nješto što bi eventualno razjasnilo bar dio dvojbi:

- ako se radi rječnik starohrvatskoga do, okvirno, 1500, to je onda rječnik hrvatskoga, a ne cksl. jezika. U njeg mogu ući riječi iz hrv. tekstova u kojima ima crkvenoslavizama, no kao cijeli korpus ne mogu ući tekstovi pisani
na hrvatskoj redakciji cksl. jezika. Za to postoji poseban rječnik crkvenoslavenskoga jezika: https://www.stin.hr/hr/article/9/rječnik_crkvenoslavenskoga_jezika_hrvatske_redakcije

- od ćirilskih tekstova ulaze svi kod kojih je pošiljalac ili odredište dio hrvatskoga komunikacijskoga kruga, tekst je na vernakularu, no nije bitno izmijenjen stranim- najčešće srpskim utjecajima kao na dvoru Tvrtka I. No, rekoh, to pitanje nije do kraja razjašnjeno i ne znam koliko je taj korpus obrađen (kao i onaj prepiske s Osmanlijama)
Koliko će ući iz starijih tekstova koje je, popularno, samo malim dijelom, prezentirala D. Gabrić-Bagarić, to je pitanje:
http://gen.lib.rus.ec/book/index.php?md5=AD482A5F0C4B6A62593791C91AF986C3

Ozbiljnije to obrađuje, recimo, Žagar:http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=204033

Ja te nisam pitao ni za glagoljaske, ni za cirilicne tekstove, bespotrebno siris temu, vec za stokavske, i zasto bi se neki odredjeni tekst, recimo neki bosanski, dubrovacki ili makarski tekst smatrao za hrvatskim?

 

[Kosmatac]

Па видиш да јесте спорно и данас а потеже се то питање и у прошлост ближу и даљу.

Једноставно их припише Хрватима и тако добије тројезички полиглотски хрватски народ још у средњем веку, чиме се оправдава хрватска тисућлетња култура и правашко државно право на територије које својатају данас.
Другим речима усташка посла.

Kad krenu pričati o ovoj tematici ja ih odmah krenem zvati "Troglavi Arapi" , jer oni oduvek imaju autentična tri narečja,tri pisma i naravno trojednu kraljevinu Hrvatsku.

Fascinantan endmeski fenomen u civiliizaciji ovog našeg napaćenog dunjaluka.

 

[sumljiv_tip]

Kad krenu pričati o ovoj tematici ja ih odmah krenem zvati "Troglavi Arapi" , jer oni oduvek imaju autentična tri narečja,tri pisma i naravno trojednu kraljevinu Hrvatsku.

Fascinantan endmeski fenomen u civiliizaciji ovog našeg napaćenog dunjaluka.

Vole trice, ahh kakve li ironije

 

[Kosmatac]

Vole trice, ahh kakve li ironije

Čudni su ti Hrvati fenomen , imaju i križ i krst i krste se i križaju se odjednom , pa onda jedini od svih katoličkih Slovena Isusa zovu Isusom , i zamisli taj Isus je došao iz štokavice jer čakavci i kajkavci ga zovu Jezuš,Jesusek,....kao i svi katolici jer je to latinsko izvedeno ime a ne grčko kao što je Isus.
Onda imaju "vjenčanje" u crkvi a nigde venaca nema , ali ako pretposttavimo da su ih nekad imali pošto taj obred zovu "venčanje" onda je jasno koji je i čiji je to obred bio.

 

[Urvan Hroboatos]

Ja te nisam pitao ni za glagoljaske, ni za cirilicne tekstove, bespotrebno siris temu, vec za stokavske, i zasto bi se neki odredjeni tekst, recimo neki bosanski, dubrovacki ili makarski tekst smatrao za hrvatskim?

S kakvim to imam klincima posla ?

Zašto je xyz tekst hrvatski ? Odgovor je, u protupitanju: zašto je nebo plavo ?

 

[Kosmatac]

Evo još fenomenologije u Rvata:

Zašto su hrvatski štokavci jedini narod koji su proveli ceo srednji vek guslajući o srpskim narodnim junacima,vladarima,državama,.. , a da svojih hrvatskih vladara,pa i bosanskih gotovo da nema pomena??
Srbi nisu guslali o hrvastskim junacima,vladarima,...nego o svojim , dok su Hrvati(štokavci) iz nekih čudnih razloga proveli srednji vek i nadalje dajući pomen nekom tuđem i stranom narodu i državi , a svoje hrvatske gotovo da nisu ni pominjali?!

Redak fenomen.

 

[sumljiv_tip]

S kakvim to imam klincima posla ?

Zašto je xyz tekst hrvatski ? Odgovor je, u protupitanju: zašto je nebo plavo ?

Ne znas da odgovoris na pitanje argumentima, pa prelazi na ad hominem? Inace nebo je plavo zato sto molekuli u vazduhu rasprsuju plavu svetlost sunca vise nego sto su u stanju da rasprse crvenu. Sada bih te zamolio da odgovoris na postavljeno pitanje, ali naravno argumentovano, ne nekakvom vulgarnom nacionalistickom dedukcijom, gde sve pociva na primesi, "sve zemlje na koje Hrvatska ima politicke pretenzije su i istorijski hrvatske". Ako nisi u stanju da das kvalifikovan odgovor, zaista nije problem sto mene tice, samo bih te zamolio da tvoj odgovor ne bude kacenje nekakvih naslovnica, zaista umara i besmisleno je.