Srpsko ime u Dubrovniku

[Tandoori Masala]

Nemoj reći da moram skinuti naočale današnjice. Zanimljivo kako ti se na spomen imena Hrvat odmah pojavi pojam Politika. Kako objašnjavaš dokumente gdje se jasno kaže da se Dubrovčani nazivaju Hrvatima? No okanimo se Hrvata. Već smo uzeli kao radnu hipotezu da u Dubrovniku nisu Hrvati. Držimo se Srba i misterioznih Dubrovčana,

Da li ti Dubrovčani imaju povijest? Tko su oni bili prije dolaska u Dubrovnik?
Spomenuo si komune. Da li je Dubrovnik imao neke sličnosti sa drugim komunama toga vremena u neposrednoj blizini? Ako da - kojim?

Da li su pokazivali privrženost svim Slovinima u jednakoj mjeri ako nisu kome nisu? Da li su se Dubrovčani kome izrugivali?
Da li su Dubrovčani imali kakav deal sa Normanima i ako da zašto?

Probacu opet, ali vidim da gubim vrijeme. Ocito ti nije jasno da je to prvobitno bio romanski grad. Bez njihove visoko-strcajuce sperme, prvorazrednog ustrojstva na svim poljima (citaj, cerebralnog korteksa), ti ne bi mogao ovdje svakodnevno da drkas na hrvatstvo srednjovjekovnog Dubrovnika.

 

[Mrkalj]

Slabo to tebi ide, ne poznaješ govorni idiom koji može biti- i često namjerno jest- gramatički nepravilan.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Pomoćni_glagoli

 

[Slavan]

No okanimo se Hrvata. Već smo uzeli kao radnu hipotezu da u Dubrovniku nisu Hrvati. Držimo se Srba i misterioznih Dubrovčana

Нема ту никаквих мистериозних Срба Дубровчана, то су фетиви Дубровчани који су се изјашњавали као Срби.

Da li ti Dubrovčani imaju povijest? Tko su oni bili prije dolaska u Dubrovnik?

Дубровник је романско-словенска симбиоза. Романски елемент је постепено слабио, а словенски растао. Осим старих романских породица, било је и досељеника из данашње Италије. Словенско становништво највећим делом долази из српских етничких подручја: Зете, Котора, Захумља, Травуније, северне Албаније итд.

Da li su pokazivali privrženost svim Slovinima u jednakoj mjeri ako nisu kome nisu? Da li su se Dubrovčani kome izrugivali?

Најближи су им били Рашани и Босанци. Дубровачки писци су највише славили српске владаре и јунаке, Србију и уопште српство у оквиру словенства.

Ajmo izvući Dubrovnik iz bilo kojeg konteksta. I vremena i okolnosti i zemljopisa.
Dubrovnik je samo rubni grad Dalmacije koji se razlikuje od ostalih komuna Dalmacije po tome što je stekao neovisnost.

Далмација је појам који је стар и мењао је и територију и значење. Дубровник ни данас није рубни град Далмације, јер се Дубровчани не сматрају Далматинцима. Политички-административно је, такође, одвојен. Седиште је Дубровачко-неретванске жупаније. Уз то, и сама жупанија је одвојена Неумом, који је у Херцеговини. А у прошлости, Дубровачка Република је четири и по столећа имала своју државу, док је Далмација била суседна млетачка покрајина.

 

[sumljiv_tip]

Нема ту никаквих мистериозних Срба Дубровчана, то су фетиви Дубровчани који су се изјашњавали као Срби.



Дубровник је романско-словенска симбиоза. Романски елемент је постепено слабио, а словенски растао. Осим старих романских породица, било је и досељеника из данашње Италије. Словенско становништво највећим делом долази из српских етничких подручја: Зете, Котора, Захумља, Травуније, северне Албаније итд.



Најближи су им били Рашани и Босанци. Уопште, дубровачки писци су највише славили српске владаре и јунаке, Србију и уопште српство у оквиру словенства.


Далмација је појам који је стар и мењао је и територију и значење. Дубровник ни данас није рубни град Далмације, јер се Дубровчани не сматрају Далматинцима. Политички-административно је, такође, одвојен. Седиште је Дубровачко-неретванске жупаније. Уз то, и сама жупанија је одвојена Неумом, који је у Херцеговини. А у прошлости, Дубровачка Република је четири и по столећа имала своју државу, док је Далмација била суседна млетачка покрајина.

NE vredi sa ovim neoustaskim duducima da konverziras, tih se i rodjena srpska majka odrekla.

 

[Mrkalj]

Нема ту никаквих мистериозних Срба Дубровчана, то су фетиви Дубровчани који су се изјашњавали као Срби.



Дубровник је романско-словенска симбиоза. Романски елемент је постепено слабио, а словенски растао. Осим старих романских породица, било је и досељеника из данашње Италије. Словенско становништво највећим делом долази из српских етничких подручја: Зете, Котора, Захумља, Травуније, северне Албаније итд.



Најближи су им били Рашани и Босанци. Дубровачки писци су највише славили српске владаре и јунаке, Србију и уопште српство у оквиру словенства.


Далмација је појам који је стар и мењао је и територију и значење. Дубровник ни данас није рубни град Далмације, јер се Дубровчани не сматрају Далматинцима. Политички-административно је, такође, одвојен. Седиште је Дубровачко-неретванске жупаније. Уз то, и сама жупанија је одвојена Неумом, који је у Херцеговини. А у прошлости, Дубровачка Република је четири и по столећа имала своју државу, док је Далмација била суседна млетачка покрајина.

U suštini, treba razviti produkciju radova, monografija, knjiga uopšte o temi Dubrovnik. A njih pustiti da si misle svoje. E sad, pitanje je zašto se to ne radi, to jest zašto postoji tek u naznakama.

 

[Mrkalj]

Dubrovačka republika je bila hrvatska, gledano iz moderne vizure. Ona je bila nešto slično, no u manjoj mjeri kulturno integrirana, kao Firenza
u Italiji ili starogrčki gradovi. Primarna lojalnost je bila prema gradu.

itd...

Bila bi dobra analogija sa Firencom da je dubrovački govor uzet za srpski standardni jezik (govorim o njegovoj hrvatskoj varijanti), kao što je toskanski uzet za standardni italijanski jezik. Međutim, uzet je istočnohercegovački dijalekat srpskog jezika, a on je naknadno minimalno arhaizovan po uzoru na srpski jezik koji je standardizovan u 17. veku (pre svega, dodato je etimološko h).

http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/index/string:Dubrovnik/tags:city/sort:titledesc

 

[Lamasu]

Probacu opet, ali vidim da gubim vrijeme. Ocito ti nije jasno da je to prvobitno bio romanski grad. Bez njihove visoko-strcajuce sperme, prvorazrednog ustrojstva na svim poljima (citaj, cerebralnog korteksa), ti ne bi mogao ovdje svakodnevno da drkas na hrvatstvo srednjovjekovnog Dubrovnika.

Probaj opet jer ignoriraš pitanja. Evo probat ću biti detaljniji.

Da li ti Dubrovčani /Slaveni koji su došli u grad/ imaju povijest? Tko su oni bili prije dolaska u Dubrovnik?
Spomenuo si komune. Da li je Dubrovnik imao neke sličnosti sa drugim komunama toga vremena u neposrednoj blizini? Ako da - kojim?

Da li su pokazivali privrženost svim Slovinima u jednakoj mjeri ako nisu kome nisu? Da li su se Dubrovčani kome izrugivali?
Da li su Dubrovčani imali kakav deal sa Normanima i ako da zašto?

 

[Urvan Hroboatos]

U suštini, treba razviti produkciju radova, monografija, knjiga uopšte o temi Dubrovnik. A njih pustiti da si misle svoje. E sad, pitanje je zašto se to ne radi, to jest zašto postoji tek u naznakama.

Ova besmislica nije nezanimljiva zato što je tipična. Njezina je predpostavka da hrvatski stručnjaci proučavaju Dubrovnik (i ostala područja velikosrpskih fantazija) zbog urotničkih zamisli e da bi ta tobože srpska područja kulturno "prisvojili". Situacija je puno jednostavnija: razni eksperti to proučavaju zato što se radi o dijelu nacionalne kulture, pa je posve prirodno da je golema većina prinosa o tom iz pera hrvatskih stručnjaka, kao i to da postoje stranci koji su dali doprinose (Renate Lachmann, Istvan Lokos), no oni ne mogu biti najbrojniji znalci.

Tipično je i to da se srpske proučavatelje dijelova hrvatske baštine promovira ako rade na zasadama velikosrpske ideologije, dok se one koji su stručno iznad njih, a nisu na toj crti, ili prešućuje, ili bar minorizira (Miodrag Popović, Svetozar Petrović).

 

[Mrkalj]

Ova besmislica nije nezanimljiva zato što je tipična. Njezina je predpostavka da hrvatski stručnjaci proučavaju Dubrovnik (i ostala područja velikosrpskih fantazija) zbog urotničkih zamisli e da bi ta tobože srpska područja kulturno "prisvojili". Situacija je puno jednostavnija: razni eksperti to proučavaju zato što se radi o dijelu nacionalne kulture, pa je posve prirodno da je golema većina prinosa o tom iz pera hrvatskih stručnjaka, kao i to da postoje stranci koji su dali doprinose (Renate Lachmann, Istvan Lokos), no oni ne mogu biti najbrojniji znalci.

Tipično je i to da se srpske proučavatelje dijelova hrvatske baštine promovira ako rade na zasadama velikosrpske ideologije, dok se one koji su stručno iznad njih, a nisu na toj crti, ili prešućuje, ili bar minorizira (Miodrag Popović, Svetozar Petrović).

Ajde ne... balegaj više. Radi se zato što se ogromna sredstva iz državnog budžeta Hrvatske ulažu u očuvanje hrvatskog nacionalnog identiteta. To ne kažem ja - ja se samo slažem - već kaže redovita članica HAZU u centralnoj informativnoj emisiji na državnoj televiziji 17.6.2014. (Dnevnik HRT u 19:30): "Osnovni cilj HAZU je očuvanje hrvatskog nacionalnoga identiteta." Sve je rečeno.

 

[Urvan Hroboatos]

Bila bi dobra analogija sa Firencom da je dubrovački govor uzet za srpski standardni jezik (govorim o njegovoj hrvatskoj varijanti), kao što je toskanski uzet za standardni italijanski jezik. Međutim, uzet je istočnohercegovački dijalekat srpskog jezika, a on je naknadno minimalno arhaizovan po uzoru na srpski jezik koji je standardizovan u 17. veku (pre svega, dodato je etimološko h).

http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/index/string:Dubrovnik/tags:city/sort:titledesc

Ovaj sam nebulozis previdio. Na nj mogu samo ponoviti komentar Luke Paljetka:
http://www.matica.hr/vijenac/467/Hrvati bježe od vlastitih tradicija/
-------------------
Dobro nam je poznata povijest prisvajanja i otimanja hrvatske (i ne samo hrvatske) kulturne baštine u Srbiji. U taj nesretni niz uvrstio se i nedavni izdavački pothvat edicije Deset vekova srpske književnosti s knjigom Poezija Dubrovnika i Boke kotorske i s najavljenim knjigama Držića, Gundulića, Vojnovića. Doista me zanima kako vi komentirate tu situaciju?

Moj stav prema tome jest – ne obazirati se.

Zašto? Mislite da je to dobro?

Nije dobro, ali to je jedini način. Ne možete nikoga tko vam tvrdi da je sunce zeleno uvjeriti da je ono žuto. Nikoga tko vam tvrdi da je mlijeko crno ne možete uvjeriti da je mlijeko bijelo. To je unaprijed izgubljena bitka. Uzaludna.

Teza glavnog urednika edicije Deset vekova srpske književnosti akademika Mire Vuksanovića o dvojnoj pripadnosti klasika jedne nacionalne književnosti, Marina Držića i Ivana Gundulića, jedinstvena je i još nepoznata u svjetskoj književnoj historiografiji. Za dubrovačke se klasike u Srbiji nije uopće znalo do druge polovice 19. stoljeća, pokoje im je djelo tiskano u Beogradu i Novom Sadu tek u prvoj polovici prošlog stoljeća, kako je upozorio u Forumu akademik Mirko Tomasović.

Pa naravno da se nije znalo. Ali ući u bilo kakvu vrstu dokazivanja, što se znalo ili nije, bespredmetno je jer je riječ o razlozima koji su daleko izvan književnosti. Upravo na tom polju trebalo bi tražiti argumente razuvjeravanja, no oni također ne bi uspjeli. Ne treba trošiti ni nacionalne ni individualne snage na raspravu te vrste. Ako taj netko tko poseže na taj način misli da bez toga njegova književnost ne može, neka uzima što hoće, jer ta ga krađa neće oplemeniti niti će ga učiniti poštenijim.

Mislite da to prisvajanje ne može ipak imati neke implikacije za inozemstvo, primjerice za strana izdanja, antologije, prijevode...

Ne može. Nitko pametan u svijetu ne može takvu antologiju uzeti kao vjerodostojnu. Danas je svijet tako dobro informativno umrežen, danas se svi podaci mogu provjeriti na bezbroj načina i ako neko tako postupi, svima je to znak primitivne ignorancije.

 

[sumljiv_tip]

Probaj opet jer ignoriraš pitanja. Evo probat ću biti detaljniji.

"Kada su prešli reku Dunav, oni se pokaju i preko stratega koji je tada bio u Beogradu, jave caru Irakliju, da im on da drugu zemlju za naselje. I pošto sadašnja Srbija i Paganija i zemlja Zahumljana i Travunija i zemlja Konavljana, beše pod vlašću cara Romeja, a pošto su te zemlje bile opustošene od Avara (jer su iz tih zemalja oni isterali Romane koji sada žive u Dalmaciji i Draču), to car u ovim zemljama naseli iste Srbe i oni behu potčinjeni caru Romeja, a car ih pokrsti dovevši sveštenike iz Rima i, naučivši ih da pravilno vrhe dela pobožnosti, izloži im hrišćansko učenje."

 

[Urvan Hroboatos]

Ajde ne... balegaj više. Radi se zato što se ogromna sredstva iz državnog budžeta Hrvatske ulažu u očuvanje hrvatskog nacionalnog identiteta. To ne kažem ja - ja se samo slažem - već kaže redovita članica HAZU u centralnoj informativnoj emisiji na državnoj televiziji 17.6.2014. (Dnevnik HRT u 19:30): "Osnovni cilj HAZU je očuvanje hrvatskog nacionalnoga identiteta." Sve je rečeno.

Na duboku tugu nevježa i fantasta, HAZU je bila JAZU, i pridonijela je stvaranju pročišćenoga korpusa hrvatske pismenosti i književnosti.
Nu, nije imala veće uloge u stvaranju značajnijih prijegleda i povijesti književnost.

Od sredine 19. st. počinje pisanje povijesti tih bliskih literatura, i razvidno je od samih početaka da srpska koncepcija želi posvojiti hrvatsku književnost- a i ne obazirući se na nju u nekom stručnom i znanstvenom smislu, nego samo s političko ekspanzionističkim cijevima. Hrvatski povjesnici često, do konca stoljeća, pišu zasebno, no u sklopu te dvije književnosti, čega su se riješili tek na prijelazu stoljeća.

Dobar je dio toga dostupan na mreži i može se spremiti, a i čitati bez spremanja...

Vatroslav Jagić: Historija književnosti naroda hrvatskoga i srbskoga, staro doba, 1867. Autor stručno obrađuje crkvenu pismenost, i to je njezin doseg.
https://archive.org/details/historijakujize00jagigoog

Stojan Novaković: Istorija srpske književnosti, 1867. Pješački prikaz, velikosrpski intoniran, što mu je i Jagić prigovorio u prikazu: http://dizbi.hazu.hr/object/11025
https://archive.org/details/istorijasrpskek00nova

Đuro Šurmin: Povjest književnosti hrvatske i srpske, 1898. Solidno, no ne i moderno djelo, daje prikaz obje književnosti, a zapamćeno je i po nečasnom Jagićevu postupku kojeg je opisao Josip Pasarić u brošuri o Jagiću: ovaj se nije usudio prigovoriti autoru u hrvatskom tisku, pa je i prije objave knjige sasuo niz uvrjeda u prononsirano srpskim novinama, sve u duhu jugoslavenstva- no nehrvatskoga.
https://archive.org/details/povjestknjievno00urgoog

Don Ivan Sojanović: Dubrovačka književnost Zbog velikosrpskoga predgovora, djelo je steklo nezasluženu "slavu" nakon raspada Jugoslavije. Sam naslov je varav, budući da se i ne radi o književnosti- bar pretežno- nego o anegdotalnom i slobodnoasocijativnom redanju anegdota iz dubrovačke prošlosti, tumačenju stilskih pravaca i sl.
https://archive.org/details/dubrovakaknjiev00stojgoog

Milorad Medini: Povjest hrvatske književnosti u Dalmaciji i Dubrovniku, 1902. Djelo bez premca u ono doba, koje na doista moderan način-a ne samo preko nabrajanja, kao Šurmin- tumači književnost i pojedina djela, a i prvo je ukazalo na vezu između glagoljaštva i hrv. petrarkizma
https://archive.org/details/povjesthrvatske00medigoog

Pavle Popović: Pregled srpske književnosti, 1909. Na žalost, to djelo nije dostupno na mreži (jedino su neka bliska Popovićeva djela). Uz očiti srbizam, ako je suditi po ostalim Popoviževim prikazima, tu je više nacionalne propagande nego autentičnoga proučavanja književnosti.
https://archive.org/details/izknjievnosti00popogoog

Branko Vodnik: Povijest hrvatske književnosti, 1913. Pokriva razdoblje do 18. st., uz Jagićev uvod o glagoljskoj književnosti, i najbolja je predratna povijest dijela hrvatske književnosti, iako manjega stručnoga dosega od Medinijeve
https://archive.org/details/povijesthrvatske00vodn

Tu je i niz studija o hrv. renesansnoj i baroknoj literaturi (Armin Pavić, Milan Rešetar, Milivoj Šrepel,..), a koje nisu izdane kao zasebne knjige za prodaju.

I sve to jasno pokazuje da je od sredine 19. st. ozbiljno izdavanje i proučavanje vidova hrvatske književnosti bilo jednostavno istraživanje vlastite nacionalne kulture- i ništa više.

 

[Mrkalj]

To ne kažem ja - ja se samo slažem - već kaže redovita članica HAZU u centralnoj informativnoj emisiji na državnoj televiziji 17.6.2014. (Dnevnik HRT u 19:30): "Osnovni cilj HAZU je očuvanje hrvatskog nacionalnoga identiteta." Sve je rečeno.

- - - - - - - - - -

Šta to bješe ljubav...

 

[Lamasu]

Дубровчани који су се изјашњавали као Срби.

HA! Opet. Znači ipak nisu misteriozni Slaveni nego su Srbi. Dobro gdje su dokazi da su Dubrovčani Srbi? Dokaži svoj revizionizam!

Izvanredne tvrdnje zahtijevaju izvanredne dokaze.

Дубровник је романско-словенска симбиоза. Романски елемент је постепено слабио, а словенски растао. Осим старих романских породица, било је и досељеника из данашње Италије. Словенско становништво највећим делом долази из српских етничких подручја: Зете, Котора, Захумља, Травуније, северне Албаније итд.

Aha. A dokazi za to su? Sramotiš se. Budući Tandori nije odgovorio na moja pitanja, pretpostavljam zbog manjka vremena ili neznanja /što uopće nije čudno jer nitko ne može znati sve/, odgovoriti ću sam na svoje pitanje iz prethodnog posta.

Dubrovčani su se rugali Kotoranima i sl. Zeta iliti Crnogorci su za njih bili sprdačina.

Најближи су им били Рашани и Босанци. Дубровачки писци су највише славили српске владаре и јунаке, Србију и уопште српство у оквиру словенства.

Kako misliš najbliži? Zemljopisno ili po kulturi? Ako zemljopisno - onda uzmi Zemljopis za osnovne škole u ruke, prouči, skupi misli na hrpu i onda postaj. Djeluješ prostorno izgubljeno.

Далмација је појам који је стар и мењао је и територију и значење. Дубровник ни данас није рубни град Далмације, јер се Дубровчани не сматрају Далматинцима. Политички-административно је, такође, одвојен. Седиште је Дубровачко-неретванске жупаније. Уз то, и сама жупанија је одвојена Неумом, који је у Херцеговини. А у прошлости, Дубровачка Република је четири и по столећа имала своју државу, док је Далмација била суседна млетачка покрајина.

Sramotiš se.

Imaš kakav dokaz da Dalmacija nije Dubrovnik osim idiotarija sa županijama? Po tome ni glavni grad Dalmacije nije Dalmacija.

 

[Lamasu]

To ne kažem ja - ja se samo slažem - već kaže redovita članica HAZU u centralnoj informativnoj emisiji na državnoj televiziji 17.6.2014. (Dnevnik HRT u 19:30): "Osnovni cilj HAZU je očuvanje hrvatskog nacionalnoga identiteta." Sve je rečeno.


Šta to bješe ljubav...

Budući si ti cijelo vrijeme duhovit da ti ispričam nedavnu pošalicu iz Dubrovnika. Kada je Vučić nedavno trebao doći u Dubrovnik pa otkazao dolazak glavna vijest u Dubrovniku je bila:
"Vučić je otkazao dolazak. Pokvario mu se tenk."

Šala se toliko proširila, poput strijele zrakom, da je uskoro i Sprdex objavio istoimeni članak.
Nije bitan HRT ili moj lapsus.

- - - - - - - - - -

"Kada su prešli reku Dunav, oni se pokaju i preko stratega koji je tada bio u Beogradu, jave caru Irakliju, da im on da drugu zemlju za naselje. I pošto sadašnja Srbija i Paganija i zemlja Zahumljana i Travunija i zemlja Konavljana, beše pod vlašću cara Romeja, a pošto su te zemlje bile opustošene od Avara (jer su iz tih zemalja oni isterali Romane koji sada žive u Dalmaciji i Draču), to car u ovim zemljama naseli iste Srbe i oni behu potčinjeni caru Romeja, a car ih pokrsti dovevši sveštenike iz Rima i, naučivši ih da pravilno vrhe dela pobožnosti, izloži im hrišćansko učenje."

Želiš li mi reći da je DAI dokaz o srpskom Dubrovniku?

 

[Tandoori Masala]

Probaj opet jer ignoriraš pitanja. Evo probat ću biti detaljniji.

Dobro, postavljaj i dalje pitanja, ali imaj na umu ko ga je prvobitno podigao, udahnuo mu zivot, zacementirao administrativni i kulturni oblik, poklonio mu specifican mediteranski polet, snagu i smek.

Ne postoji hrvatski ili srpski srednjovjekovni Dubrovnik.

 

[Lamasu]

? Možda je ovo reductio ad absurdum, no ne slijedim....
.

Radi se o tome da određeni forumaši pokušavaju svim silama Dubrovnik izvući iz bilo kojeg konteksta. Vremenskog i prostornog. Okolnosti su ne bitne.
Dubrovnik je samo rubni grad Dalmacije koji se razlikuje od ostalih komuna Dalmacije po tome što je stekao neovisnost. To je bila bit posta. Evo baš par postova prije je jedan forumaš skoro pa svrstao Dubrovnik u Bosnu pa i Srbiju.

Tragikomično kada se zna da je dalmatinski jezik umro u Dubrovniku u 15 stoljeću.

- - - - - - - - - -

Dobro, postavljaj i dalje pitanja, ali imaj na umu ko ga je prvobitno podigao, udahnuo mu zivot, zacementirao administrativni i kulturni oblik, poklonio mu specifican mediteranski polet, snagu i smek.

Ne postoji hrvatski ili srpski srednjovjekovni Dubrovnik.

Ponavljanjem svoje mantre ona neće postati istina. Imaš moja pitanja na ovoj stranici. Dva puta sam ti ih postao. Nemam se namjeru ponavljati.

 

[Tandoori Masala]

Ponavljanjem svoje mantre ona neće postati istina. Imaš moja pitanja na ovoj stranici. Dva puta sam ti ih postao. Nemam se namjeru ponavljati.

Upornim ponavljanjem da je srednjovjekovni Dubrovnik hrvatski, nakon sto su ga Romani digli iz pepela, govori da nemas pojma o cemu pricas. Slavene, sto ne zatvoris ovu temu?

 

[oralni terorista]

Budući si ti cijelo vrijeme duhovit da ti ispričam nedavnu pošalicu iz Dubrovnika. Kada je Vučić nedavno trebao doći u Dubrovnik pa otkazao dolazak glavna vijest u Dubrovniku je bila:
"Vučić je otkazao dolazak. Pokvario mu se tenk."

Mislim da se celokupna dubrovčka književnost prevrće u grobu, na ovako debilne fore.
Stvarno je Dubrovnik postao provincija otkako su ga preuzeli braća Hrvati.

 

[Lamasu]

Upornim ponavljanjem da je srednjovjekovni Dubrovnik hrvatski, nakon sto su ga Romani digli iz pepela, govori da nemas pojma o cemu pricas. Slavene, sto ne zatvoris ovu temu?

Možda čeka tvoj odgovor kao i ja. Ja više ne ponavljam na ovoj temi da je bio hrvatski. Rekao sam ti već sve. Uzmimo kao radnu hipotezu da nije hrvatski. Okani se Hrvata.

Ti tvrdiš da su to misteriozni Slaveni. Izvanredne tvrdnje zahtijevaju izvanredne dokaze. Pozornica je tvoja.

- - - - - - - - - -

Mislim da se celokupna dubrovčka književnost prevrće u grobu, na ovako debilne fore.
Stvarno je Dubrovnik postao provincija otkako su ga preuzeli braća Hrvati.

Kao i obično-krivo misliš.

 

[Пилипенда]

I, za konac da stavimo veći dio Jagićeva citata na kojeg su se njeki ovjesili. Prenesen je u tendencioznoj knjizi Petra Milosavljevića "Srbi i njihov jezik", a postavljenoj na scribdu.
Jagić tu kritizira Maretićevu "Gramatiku i stilistiku" iz 1899. (dio je na str. 284-289 knjige)
Valja reći da je to Jagićevo osobno stajalište koje nije, u nizu dijelova, izdržalo lingvističku i povijesnu kritiku, no solidan je pokazatelj duha vremena.
https://de.scribd.com/document/88362288/Petar-Milosavljević-Srbi-i-njihov-jezik
.....................................................................................................................................

„Točno je samo to, da je književna štokavština, koja je kod Hrvata živjela prije Vuka pod različitim imenima (hrvatskim, ilirskim, bosanskim, dalmatinskim, slavonskim), utjecajem Vukovim i utjecajem njegovih publikacija dobila dosljedniji, narodniji oblik.” – Vatroslav Jagić

Браво, рођени! Ова реченица старог лисца заиста говори све – говори да је штокавштина живјела прије Вука под различитим именима код Хрвата, тик до Хрвата, у непосредној близини Хрвата. Још једном – браво!

 

[Tandoori Masala]

Možda čeka tvoj odgovor kao i ja. Ja više ne ponavljam na ovoj temi da je bio hrvatski. Rekao sam ti već sve. Uzmimo kao radnu hipotezu da nije hrvatski. Okani se Hrvata.

Ti tvrdiš da su to misteriozni Slaveni. Izvanredne tvrdnje zahtijevaju izvanredne dokaze. Pozornica je tvoja.

- - - - - - - - - -



Kao i obično-krivo misliš.

Jesu li ga Hrvati osnovali? Kako mozes tvrditi toliku glupost?

 

[Mrkalj]

Dobro gdje su dokazi da su Dubrovčani Srbi?

Srbizirali su se jezički migracijama stanovništva iz srpskog zaleđa. Imaš to i u hrvatskim udžbenicima, samo se izostavlja reč "srpsko" u kontekstu zaleđa.

 

[Lamasu]

Jesu li ga Hrvati osnovali? Kako mozes tvrditi toliku glupost?

Ko o čemu Tandori o Hrvatima. Mogao bih ti sada odgovoriti da prvo ti odgovoriš na moja pitanja pa tek onda postavljaš svoja no budući si ti /zasad/ okej lik odgovorit ću ti:
Naravno da nisu. Ja se slažem sa tobom /u većini stvari/ do sada.

Da li ti Dubrovčani /Slaveni koji su došli u grad/ imaju povijest? Tko su oni bili prije dolaska u Dubrovnik?
Spomenuo si komune. Da li je Dubrovnik imao neke sličnosti sa drugim komunama toga vremena u neposrednoj blizini? Ako da - kojim?

Da li su pokazivali privrženost svim Slovinima u jednakoj mjeri ako nisu kome nisu?
Da li su Dubrovčani imali kakav deal sa Normanima i ako da zašto?

 

[Tandoori Masala]

Ko o čemu Tandori o Hrvatima. Mogao bih ti sada odgovoriti da prvo ti odgovoriš na moja pitanja pa tek onda postavljaš svoja no budući si ti /zasad/ okej lik odgovorit ću ti:
Naravno da nisu. Ja se slažem sa tobom /u većini stvari/ do sada.

Da li ti Dubrovčani /Slaveni koji su došli u grad/ imaju povijest? Tko su oni bili prije dolaska u Dubrovnik?
Spomenuo si komune. Da li je Dubrovnik imao neke sličnosti sa drugim komunama toga vremena u neposrednoj blizini? Ako da - kojim?

Da li su pokazivali privrženost svim Slovinima u jednakoj mjeri ako nisu kome nisu?
Da li su Dubrovčani imali kakav deal sa Normanima i ako da zašto?

Ne trubim ja o Hrvatima, nego ti. Cijelo vrijeme. Otkad si dosao na ovaj forum popeo si se na onu stvar vise s Hrvatima, da svi mrtvi Hrvatim znani i neznani, stucaju u grobu ili u nekoj drugoj metafizickoj dimenziji koliko ih samo spominjes. Kao da nema nekog drugog u istorijskim knjigama. Sto si toliko zacauren, iskljuciv?

Tvoja pitanja nemaju nikakvog smisla ako taj grad nisu osnovali Hrvati.