Криви смо што смо уместо хомогенизације која доноси стабилност и ред заиграли на карту изазивања подела и сукоба, уствари не ми, него наша елита која је била под утицајем масонских ложа, што директно, што индиректно. Која је уопште логика војнички запоседати територију а не спроводити политику асимилације становништва на истој, него остављати латентна кризна жаришта и изворе сукоба и нестабилности? А то је управо оно што је наша елита радила деценијама и што нам се крајем XX века жестоко обило о главу.
И да, македонска нација је управо наш производ, производ српских и југословенских империјалних планова, отргли смо део бугарског народа (и дали део српског доле, поготово на северу и западу данашње Македоније), и формирали нацију под својим покровитељством. А данас се виде резултати те и такве политике, од Ђевђелије смо стигли до Јариња, на 50кm од Краљева, наши бивши штићеници Македонци нас сматрају окупаторима, гледају нас горе него Албанце, са Бугарима смо покварили односе, а албанска омча нам се полако стеже око врата, питање је где ће бити јужна граница Србије за 100 година ако се овако настави..
Дакле, наша јужна политика је претрпела потпуни крах и то треба поштено признати, анализирати узроке и научити се на својим грешакама (кад већ нисмо у стању на туђим), а не причати бајке и залуђивати се.
Што се споразума Србије и Бугарске тиче, не знам само шта Бугарска има с тиме што нам је Аустроугарска ускратила право на излаз на море. Зар нам није био довољан један велики непријатељ на северу и западу, него смо направили другог на истоку и југу, која је до дебилна рачуница?
Што се тиче Сан Стефана, ако би погледао карту Санстефанске Бугарске, видео би да је у односу на данашње стање мало ста спорно, спорни су само Пирот и Врање, све остало је Србији одавно одузето, чак и више од тога...
Што се тиче тога како су се Бугари борили, довољно је бацити поглед на територијална увећања, као и на чињеницу да су ослободили предграђе Цариграда (додуше брзо су се повукли). И да, било је мегаломанских планова, нарочито немачке врхушке која је управљала Бугарском, ти планови су пре свега били везани за Цариград, где је у борбама погинуло много људи, без потребе...
Уземам си за слободу да се мало умешам у овај разговор, ако не за друго онда да се чује и став једног Македонца.
Са горнјим текстом у глобали слажем се. Нарочно бирам речи и не желим да овај мој монолог буде зајадлив, веч напротив примирлјив и компромисан.
Прво Србија је имала врло лош приступ у решавању Балканског гротла, касније су исто такав копирали и Бугари, и на крају од тога корист извуче Грчка и разуме се Албанија. Ако наставимо и далје тако лоше се пише, свима. Не тако давно имали смо исти језик, јужнословенски дијалекти били су (и још се осеча) као бисерни ѓердан, један дијалекат прелева се у други. Али дошло доба кодификације, ви сте ставили тежиште Срба на Балкану и узели дијалекте западне Србије и Херцеговине за литературну норму. Бугари узели нјихов источни дилалекат и поред великог противлјења македонаца, и на крају ми македонци узели дијалекта који су максимално удалјени и од Српског и од Бугарског центра. Али све ово није пресудно, и дан данас се разумемо меѓу собом, лаж је да ви не разумете македонски. Уствари ми сада говоримо дијалекте једног истог језика. Каква је разлика меѓу Кумановски и Нишки говор. И поред школе која намече кодифициране форме, када уѓемо у сеоске населбе, разлика је врло мала. И то је тако у свим правцима широм Балкана.
Давно је било кад сам читао допис неког Австриског шпиона за
народ у европској Турции. Парафразирано он каже да је био у Српске землје, а сада шалје допис из Бугарске землје. Сродан народ, сличне песме и игре, и продужује, ако дозволимо да ураде заједничку државу то че да буде крај свим нашим интересима на Балкану и крај наше тежње за контролу Солунсле луке. Резултат данас знамо.
Прије илинденског устанка, један Мијак који живео у Русији пише руској влади. Створили Срби државицу, створили и Бугари, и сад таму где им се додирују дилалекти сваѓају се Срби су, Бугари се, а то је подручје од Пирота до Врања и читаве Македоније. Дајте помогните да створимо Македонску државу, не да надвлада ове две, веч да их приближи, да се онемогучи раздор који че довести до братоубилачких ратова несагледливих последица. И знате који је био Руски одговор? Врло је кратак.
ПРОЦЕС УНИШТЕЊА СЛАВЈАНСКОГ ЕЛЕМЕНТА У МАКЕДОНИЈИ ЈЕ ОТПОЧЕО....ТАЧКА.... и ништа више....
Није колеге софорумци требала асимилација, требао је само искрени братски однос. И нисте ви Срби створили Македонце, него сте заједнички са Бугарима помогли нјјиховим коначном раскидом са Српством и Бугарством. Ако се питате како? Испричачу вам причу мог покојног оца.
Родило се дете, пријаве у матично. Србин како се дете зове ? Димитров Борис. Ааа и он упише Димитријевиќ Боривоје.
Српски учитељ, мало касније виче „маму ти ***** бугарашку, не знаш српски да причаш А. И удри.
И мало касније бугарски учитељ „мамкати српска незнаеш балгарски да говориш“ И опет удри.
И то некадашње дете како че васпитати сина ?
Е тако су се раѓале нације на Балкану. А могло је другачије. Не каже узалуд да је пут до пакла поплочан добрим намерима.
Да сте ви и бугари нисте поклали меѓу собом, да сте имали бар имало сенса о заједничком интересу, не би Грци носем видели даље од Олимпа. Не би становништво Македоније гурнули у непрекидне братоубилачке борбе од 1913 до 1949 када се завршило требљење словенског живља у беломорском крају.
И не би задња поредна словенска (српска) земља била дата у руке ислама. Када пролазим косовом, а тамо сам служио војни рок, када видим порушене православне куче, и срушене оштечене цркве, само ми горчина доѓе у грло. И докле тако ? У бугарску живи преко два и по милиона македонских избеглица. Они су данас бугари национално.
Прије времена је била одлука о заједничкој држави са хрватима. Када папа и руски патријарх уједине христијанство, тек тада то че да буде на реду.
Грција је творевина запада која почива на антисловенској основи, не заборавите то.
Бугарска је православна и моја је жеља да имата добре односе. Наш заједнички интерес је ако не може да се уради политичко онда да буде бар духовно јединство меѓу православним словенима. Југословенски експерименат је показао да Срби, Македонци и Црногорци могу да живе заједно. Нисмо ништа лоше урадили један другом. Само треба да буде узајмне почити. И без асималације, прошла су та времена.
Опростите на дугачком тексту.
