Криви смо што смо уместо хомогенизације која доноси стабилност и ред заиграли на карту изазивања подела и сукоба, уствари не ми, него наша елита која је била под утицајем масонских ложа, што директно, што индиректно. Која је уопште логика војнички запоседати територију а не спроводити политику асимилације становништва на истој, него остављати латентна кризна жаришта и изворе сукоба и нестабилности? А то је управо оно што је наша елита радила деценијама и што нам се крајем XX века жестоко обило о главу.
И да, македонска нација је управо наш производ, производ српских и југословенских империјалних планова, отргли смо део бугарског народа (и дали део српског доле, поготово на северу и западу данашње Македоније), и формирали нацију под својим покровитељством. А данас се виде резултати те и такве политике, од Ђевђелије смо стигли до Јариња, на 50кm од Краљева, наши бивши штићеници Македонци нас сматрају окупаторима, гледају нас горе него Албанце, са Бугарима смо покварили односе, а албанска омча нам се полако стеже око врата, питање је где ће бити јужна граница Србије за 100 година ако се овако настави..
Дакле, наша јужна политика је претрпела потпуни крах и то треба поштено признати, анализирати узроке и научити се на својим грешакама (кад већ нисмо у стању на туђим), а не причати бајке и залуђивати се.
Што се споразума Србије и Бугарске тиче, не знам само шта Бугарска има с тиме што нам је Аустроугарска ускратила право на излаз на море. Зар нам није био довољан један велики непријатељ на северу и западу, него смо направили другог на истоку и југу, која је до дебилна рачуница?
Што се тиче Сан Стефана, ако би погледао карту Санстефанске Бугарске, видео би да је у односу на данашње стање мало ста спорно, спорни су само Пирот и Врање, све остало је Србији одавно одузето, чак и више од тога...
Што се тиче тога како су се Бугари борили, довољно је бацити поглед на територијална увећања, као и на чињеницу да су ослободили предграђе Цариграда (додуше брзо су се повукли). И да, било је мегаломанских планова, нарочито немачке врхушке која је управљала Бугарском, ти планови су пре свега били везани за Цариград, где је у борбама погинуло много људи, без потребе...