nexis_sixen:
Ljudi puno hvala!!!!!! Puno sam razmisljao i premisljao se kog psa da uzem, i uz pomoc vas i ovog foruma doneo odluku da za ljubimca odaberem bas SOP-a, mislim da je to pravi izbor, mada ljudi kojima sam rekao kog psa uzimam nemaju predstave ni kako izgleda, ni kakav je temperament tom psu, ama bas nista, samo su culi da je krvolocan i da je to pas predvidjen za borbe... Prema tome mislim da bi jos trebalo da se poradi na reputaciji ovog psa, isreno se nadam da cu svojim ponasanjem prema svom psu, koji ce biti jedan porodican (vec imam tri psa tako da ce se privici i na druge pse a i u kuci nas ima osmoro) pas doprineti njegovoj reputaciji a nadam se da cu imati vremena da se i aktivnije ukljucim u borbu za priznanje SOP-a kao rase!!!! Nisam ga jos kupio a vec ga volim!!
:-D
Да демантујем предрасуду да су СОП-ови крволочни и борбени пси. У суботу сам свратио до једног друга који има мужјака старог годину дана и женку стару две године и код њене рођене сестре која је код неког његовог рођака. Први утисак је био, појешће ми Бена за доручак, дакле женкица Кобра је оњушила Бена, али пошто јој је ту били посуда са храном у једном тренутку је покушала да угризе Бена, али он је то наравно избегао, али је и даље био поред Кобре, која је баш у пит форми са изразито увученим стомаком и врло развијеним бутинама задњих ногу, додуше можда је чак и мања од Бена, а сво ово време, њен млађи брат Кинг је лајао онако претећим лавежом. Онда реши друг да упознамо Кинга и Бена. Ја у неверици али пристадох, ваљда смо ми бржи уколико треба да се раздвоје. Када су се приближили један другом, Кинг је престао да лаје и само је њушио Бена а Кобра је полудела и сада је она почела да лаје. И баш сам се изненадио од оне свирепости и крволочности за коју сам се спремао, нема ништа. Бен и Кинг су почели да се играју, тачније рвају, чак је и Бен био мало агресивнији, али Кинг није реаговао. Касније ми их је друг остави да би ставио кафу, али и даље није било никакве претеране рекције ни Кинга ни мог Бена. Иначе Кинг је претежно црни пас са назнацима тиграсте боје и изгледа страшно. И он је баш у доброј форми, друг га је преко целог лета изводио на пливање уз реку.
Касније смо отишли код Кобрине рођене сестре, која се такође зове Кобра. Пошто је била у боксу власник је хтео да је пусти да се истрчи и тада ми није било свеједно, на крају пристадох. Претходно су се њушкали, док је била у боксу, али нису лајали, али шта знам ипак је ово њена територија. Чим је пуштена одмах је почела да трчи у огромном сеоском дворишту (тако ми нешто треба) а Бен за њом. И добио сам уживо потврду да су СОП-ови, а нарочито женке изузетно брзи пси. Сваки час су стајали и пили воду из исте посуде прво Кобра а онда Бен. Била је толико учтива да га је пуштала да пије кад год би се он примакао посуди, а онда опет Бен трчи за Кобром. Једном су пројурили поред нас таквом брзином да ми једина жеља била, да нас не закаче, јер сам видео како је једна женкица у пуном налету, јуривши се са мојим Беном ударила у једног познаника, тако да је овај директно задњицом пао на земљу, а последица удара је једна исцепана папуча, а женкици ништа. Следећи пут при оваквим сусретима носим фотоапарат, џаба приче ако нема слике.
А јуче сам прошетао Бена до колеге с посла, који има неког младог мешанца и баш га је извео испред куће. Малиша се уопше није плашио Бена, који га је успут могао у два залогаја појести, већ је сава «љут» кидисао на Бена и почео да га уједа по њушци и ушима, да Бен није схватао ни шта му се то дешева од тако маленог пса. Чак није ни покушавао да га уједе, већ га је само шапом склањао, али безуспешно, чак је и скривао главу испод неке приколице. Уз све то Бен се не плаши великих паса који га лају. И нека ми сада неко каже да су СОП-ови обични крволоци
