Српски или Србски?

Poruka
8.529
Ми смо Срби а не Српи, па би се самим тим и језик требао звати Србски, но?
Да ли је могуће да је токо времена дошло до промене гласова из Б у П, пошто се при изговору не не чује баш тачно, б или п?

 
Ми смо Срби а не Српи, па би се самим тим и језик требао звати Србски, но?
Да ли је могуће да је токо времена дошло до промене гласова из Б у П, пошто се при изговору не не чује баш тачно, б или п?


Kaze se SRPSKI.

Samo neki sto hoce da menjaju nasilu jezik ko Hrvati kazu SRBSKI.
 
Ми смо Срби а не Српи, па би се самим тим и језик требао звати Србски, но?
Да ли је могуће да је токо времена дошло до промене гласова из Б у П, пошто се при изговору не не чује баш тачно, б или п?


pri izgovoru se, zapravo, vrlo razgovetno čuje P
a pokušaj da se ipak na silu izgovori B karakteriše stanoviti nepotreban napor
 
Правилно йе срБски, пошто йе корѣн "СрБ", а "срПски" йе по правилах бабе Йегде. По њих йе врло тешко изговорити зайедно БС у рѣчи "срБски" али йе сасвим лако изговорити исти слог у "ХаБсбург", или слог "ТС" у "ХрваТСка".
А нѣйе им тешко ни изговорити "ГТ" у "ВашинГТон".
 
Sad se prica SRPSKI , ali stariji ljudi i Pravoslavci veliki pricaju SRBSKI.

Zasto ? Promenili iz SRBSKI u SRPSKI zbog lakseg izgovora.. Jedini razlog..

Od kud to da se ti sa trim bicepsima javljas na teme o jeziku?

Jezik se govori, znaci govori se srBski ili srpski, a ranije se govorilo ( pojma nemam kako).

Ovim jezickim cistuncima koji biju Donkihotovske bitke za cirilicu ( ili staroslovenski) bilo bi pametnije
da cuju i slusaju i da se zamisle,zabrinu o nasoj nepismenoj omladini.

Covek koji ne zna da postoji glagol govoriti, javlja se i objasnjava da li je srpski ili srbski.

U vojnoj knjizici mog dede i pradede stoji srpski, u krstenicama i vencanicama , pa i u umrlicama takodje.
I ko je kada pisao srBski?
 
Poslednja izmena:
И ја говорим Српски, али ми није јасно, неки кажу овако неки онако! А ако би ишли по корену речи онда би било са б!

Ја говорим српски - имена језика се у српском пишу малим словима.
 
Poslednja izmena:
Izvini to mi je navika! Posto studiram neacmki, a u nemackom se imenice pisu velikim slovima! Isto tako sam jedno vreme ch pisaomesto h i z mesto c!
A šta ti je imenica u celoj priči, 'leba ti? Srpski je prisvojni pridev. Prisvojni pridevi na -ski, -čki pišu se malim slovom (batajnički, škotski), dok se prisvojni pridevi na -ov, -ev, -in, pišu u zavisnosti od imenice malim ili velikim slovom (Milošev, Draganov, Ljubičin).
 
Izvini to mi je navika! Posto studiram neacmki, a u nemackom se imenice pisu velikim slovima! Isto tako sam jedno vreme ch pisaomesto h i z mesto c!


Pa ti mozes i kineski da studiras, ali si ovde na forumu gde se pise na srpskom.
Inace ce i studije nemackog da ti odu u tri pm.

I zanimljivo je da to meni nije navika ( a em sam poodavno i diplomarila germanistiku,
a i zivim u Nemackoj deceniju i kusur).

Nepismenost je u pitanju, a najstrasnija je nepismensot kada se radi o maternjem
jeziku.
 
Правилно йе срБски, пошто йе корѣн "СрБ", а "срПски" йе по правилах бабе Йегде. По њих йе врло тешко изговорити зайедно БС у рѣчи "срБски" али йе сасвим лако изговорити исти слог у "ХаБсбург", или слог "ТС" у "ХрваТСка".
А нѣйе им тешко ни изговорити "ГТ" у "ВашинГТон".

Нису добри примери. Српски је придев, присвојни. Хабзбург (а не Хабсбург) је властита именица. У речи Хрватска не знам шта те збуњује, било да га постраш као именицу или присвојни придев.

Што се тиче Вашингтона, то јесте аномалија, али у другом смислу. Уобичајило се да се пише Вашингтон, у складу са оригиналним начином писања, и тако је остало. Сматрај то традицијом. Примети да је много већа аномалија што се назив тог града изворно изговара Уошингтон или, мало прилагођеније, Вошингтон. Глумац Дензел Washington изговара као Вошингтон, иако је то иста реч као и назив града. Просто, у случају града реч је о конвенцији коју би било накарадно мењати, а у случају глумца примењују се уобичајена правила.

Зашто је тако а не другачије, па зато што је језик конвенција. Зашто је Москва Москва а не Масква?
 
Н


Зашто је тако а не другачије, па зато што је језик конвенција. Зашто је Москва Москва а не Масква?

Cudno je to sa gradovima i njihovim nazivima.

Svi glavni grad Meksika zovu Meksiko Siti, ali ne i oni sa spanskog govornog podrucja ( Ciudad de Mexico).

Mi uzimamo uglavnom engleska imena za gradove (Nju Deli, Njujork), Nemci kazu Njujork, ali NeuDelhi).

Mali kuriozitet oko imena gradova ( saznah iz Embajada, Crnjanskog).

Ataturk je promenio ime Ankari ( do tada se zvala Angor, pa otuda i angosrak macka) i svi su to u svetu prihvatili,
izuzev Engleza. decenijama su adresirali svoju diplomatsku postu na Angor.

I da, zasto se Beograd ne zove Belgrad?:D

Verovatno se ranije tako zvao ( dok l nije preslo u o).
 
Нису добри примери. Српски је придев, присвојни. Хабзбург (а не Хабсбург) је властита именица. У речи Хрватска не знам шта те збуњује, било да га постраш као именицу или присвојни придев.

Што се тиче Вашингтона, то јесте аномалија, али у другом смислу. Уобичајило се да се пише Вашингтон, у складу са оригиналним начином писања, и тако је остало. Сматрај то традицијом. Примети да је много већа аномалија што се назив тог града изворно изговара Уошингтон или, мало прилагођеније, Вошингтон. Глумац Дензел Washington изговара као Вошингтон, иако је то иста реч као и назив града. Просто, у случају града реч је о конвенцији коју би било накарадно мењати, а у случају глумца примењују се уобичајена правила.

Зашто је тако а не другачије, па зато што је језик конвенција. Зашто је Москва Москва а не Масква?

Не видим какве везе има да ли йе рѣч именица или придѣв, присвойни или не. И код нас се не пише "Хабзбург" него "Хабсбург", пошто други облик на нашем йезику има много више погодака на Гуглу. А ту су и "Инсбрук", "Регенсбург", "Тбилиси", па и ранийе спомѣнути "Вашингтон". Све без йедначења сугласника по звучности. Сличних примѣра има много. Йедно од основних правила наших йезикословаца йе да се словѣнске рѣчи много више изобличуйу и кваре овим тупавим правилом, док се код западњачких то углавном избѣгава.
Значи, по њих западњачке рѣчи не трѣба скрнавити и ружити овим правилом, док се наше морайу!
Што се имена "Хрватска" тиче, сви знамо да йе спой "ТС" тешко изговорити пошто се она сливайу и дайу "Ц", али йе то правило очито избѣгнуто како се не би кварило хрватско име. Док йе у исто врѣме србско име обавезно кварити. А мени йе, а вѣруйем и многим другим људим теже изговорити "ТС" него "БС".

Мислим да йе правило о йедначењу по звучности вештачко и непотрѣбно. Доказ йе између осталога рѣч "Драгче", односно надимак из серийе "Мой рођак са села". На Гуглу за Србийу (www.google.rs) и на србском йезику упит без правила йедначења, "Драгче", дайе 2020 погодака
http://www.google.rs/#hl=sr&lr=lang_sr&biw=1680&bih=889&tbs=lr:lang_1sr&q=%22%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%87%D0%B5%22&oq=%22%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%87%D0%B5%22&aq=f&aqi=&aql=&gs_sm=e&gs_upl=102100l102272l2l2l2l0l0l0l1l157l301l0.2&fp=db744a1b7e19ba6f
док упит са примѣњеним правилом, "Дракче", дайе доста мање, 1510 погодака.
http://www.google.rs/#hl=sr&lr=lang_sr&biw=1680&bih=889&tbs=lr:lang_1sr&q=%22%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%87%D0%B5%22&oq=%22%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%87%D0%B5%22&aq=f&aqi=&aql=&gs_sm=e&gs_upl=17449l18175l1l2l2l0l0l0l0l222l340l0.1.1&fp=db744a1b7e19ba6f
И то йе доказ да йе правило бабе Йегде непотрѣбно и уведено да би ни се йезик што више изобличио и покварио.

То што рече да йе то "конвенция" (односно договор о правилу), слажем се да йесте, али врло лоше и злонамѣрно правило!
 
A moji ljudi da li ste vi isli u osnovnu skolu uopste?

To vam je standardna glasovna promena koja se naziva "jednacenje suglasnika po zvucnosti". Zvucni suglasnik B ispred bezvucnog S prelazi u svoj bezvucni parnjak P.

А зашто те подобне гласовне промѣне има само у пойединих, и то србских рѣчих а нема йе у писањи страних, попут горе наброяних градов? Зашто йе нема у имену Вашингтона, на примѣр? Из гласовних разлога можда?:zcepanje:
Или из неких других?
 

Back
Top