- Poruka
- 6.330
Napomena: Tekst koji sledi i koga vraćam u „život“ napisan je 09.09.2018.godine i objavljen na blogu Slučajna domaćica rs- na blogu koga više nema. Napisan je kao „malo uputstvo“ za blogere početnike i za članove Fejsbuk grupe „Delfi kutak“. Danas mislim isto kao i prošle godine i nemam šta da oduzmem, a ni da dodam
Od 2003.godine do danas blog scena u Srbiji doživela je veliki uspon. Svakog dana neko otvori po jedan blog.
Današnji blogovi su tematski, bave se zdravim životom, roditeljstvom, modom, književnošću, ali još opstaju blogovi koji su „svaštare“ u kojima se obrađuju različite teme.
Ekspanzijom blogova na ex Yu sceni i u Srbiji, povećao se i broj Fejsbuk stranica i grupa u kojima blogeri prezentuju svoje radove.
Jedna od IN kategorija na blogovima je i „recenzija knjiga“.
Mnogi pišu „recenzije“ klasika svetske i srpske književnosti, ali i „recenzije“ novih knjiga savremenih stranih i naših pisaca.
Reč „recenzija“ upotrebljava se često. A mnogi ne znaju šta ta reč znači.
Recenzija je kritički osvrt na neko naučno ili književno delo. Kada govorimo o književnosti, recenziju pišu osobe koje mogu na adekvatan način da predstave neki roman, ili knjigu ozbiljnije tematike.
Recezente biraju sami autori a ponekad i izdavačka kuća sa kojom autor sarađuje. Recenzija postaje deo romana i nalazi se na pretposlednjim stranicama ili na koricama romana.
I sama sam grešila kada je bila u pitanju upotreba reči recenzija.
Danas više ne grešim
Čitaoci koji žele da napišu svoje mišljenje o nekoj knjizi pišu prikaze iz svog ugla.
Oni ne mogu da budu recezenti jer nisu prvi čitali neku knjigu pre izlaska iz štampe.
Znači, kad pišemo o čuvenom namćoru poznatom po imenu Uve, ili kad želimo da damo svoje mišljenje o Andrićevoj „Gospođici“ mi pišemo prikaz dela. Ne pišemo recenziju.
Foto: Pixabay com.
