Српска Македонија?

  • Začetnik teme Začetnik teme mijak
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Da li su Srbi trebali braniti srpske zemlje u Makedoniji?

  • Da.

    glasova: 13 59,1%
  • Ne.

    glasova: 9 40,9%

  • Ukupno glasova
    22
Македонски говори, као и бугарски, чувају В пред полугласом (ВО, ВНУК), штокавски ту увијек дају У.

Македонски и бугарски говори чувају О у замјеничкој парадигми, штокавски не (НЕГО насупрот ЊЕГА)

Македонски говори имају А као рефлекс задњег назала (РАКА) или очуван полуглас шва, као у бугарском, док штокавски генерално има У (РУКА)

Македонски и бугарски претварају Љ у Ј иза другог консонанта (ЗЕМЈА), штокавски чува Љ.

Македонски и бугарски чувају стари наставак тврдих основа А-деклинације у номинативу множине (ЖЕНИ), док штокавски има само наставак меких основа (ЖЕНЕ)

Македонски и бугарски имају -МЕ у првом лицу множине, штокавски -МО (ГЛЕДАМО)
И шта са свиме овиме, више варијанти српског језика. Да ли се у татарским језицима каже "внук", "него", "рака", "земја", "жени", "гледаме"?
 
Не, нису у питању падежне редукције, тога има по цијелом српском говорном подручју у мањој или већој мјери (сами штокавски је претрпио бројне падежне редукције у множини, Д, Л и И су данас изједначени, док некад нису били), мада скоро ниједан српски дијалект нема барем 1 коси падеж. У Лесковцу, Нишу и Врању имаш акузатив, у мањој мјери је очуван и датив.
Читав низ изоглоса одваја штокавске говоре од бугарских и македонских.

Македонски говори нису стопили прасловенски јор и јер, као ни бугарски, док штокавски јесу (ДЕН и СОН, али ДАН и САН)

Македонски говори, као и бугарски, имају суфигиран одређен члан -ОТ,-ТА,-ТО, док то штокавски немају. У Србији се постпозиционирани члан -ОТ сријеће само у говорима који су били у интензивним додирима с бугарским језиком, нпр. пиротском. Мада је и пиротски дијалект штокавско-бугарски хибрид.

Македонски говори, као и бугарски, чувају В пред полугласом (ВО, ВНУК), штокавски ту увијек дају У.

Македонски и бугарски говори чувају О у замјеничкој парадигми, штокавски не (НЕГО насупрот ЊЕГА)

Македонски говори имају А као рефлекс задњег назала (РАКА) или очуван полуглас шва, као у бугарском, док штокавски генерално има У (РУКА)

У македонском се, као и у бугарском, Њ и Љ стапају с Л и Н пред вокалима предњег реда. У штокавском никад.

Македонски и бугарски претварају Љ у Ј иза другог консонанта (ЗЕМЈА), штокавски чува Љ.

Македонски и бугарски чувају стари наставак тврдих основа А-деклинације у номинативу множине (ЖЕНИ), док штокавски има само наставак меких основа (ЖЕНЕ)

Македонски и бугарски имају -МЕ у првом лицу множине, штокавски -МО (ГЛЕДАМО)
Макендонски и бугарски дијалекти и говори нису уједначени, ово што си писао изнад важи за македонски и бугарски књижевни језик.

Дијалекти на територији републике Македоније се деле на 3 групе:

1. Северни дијалекти који су српски - (Куманово, Кратово, Тетово, Крива Паланка, Свети Николе, Скопска Црна Гора као и сам говор Скопља пре стандардизације македонског језика) и припадају Призренско-тимочком дијалекту.

2. Источни дијалекти који су шопски (Штип, Струмица, Маријово, Малешево, Тиквеш)

3. Западни или прави македонски говори, од којих је такозвани Централни дијалекат (Велес, Кичево, Крушево, Прилеп, Битољ) ушао у основицу македонског књижевног језика.

Ђорђе Пулевски као рођени Галичничанин и Мијак је писао на западном дијалекту, где се у његовом конкретном говору на пример користи РОКА уместо РАКА.

У Шопским говорима са друге стране може се наћи и Љ и Њ, Ћ, Ђ, множина је ГЛЕДАМО а не ГЛЕДАМЕ, често се наилази на У уместо књижевно-бугарског ВЪ, мада је и У и ВЪ српско и ништа ту бугарско нема, јер је у раном средњем веку кратко У добило протетички елемент В испред, али се у лингвистици рачуна да је кратко У (старословенско Ъ) старији облик. Српски је ту направио пун круг. Упореди на пример речи УСКРС и ВАСКРС.

Македонски говори су исто тако штокавски, јер је упитна заменица у македонском ШТО, као и у српском.

Главна разлика између српског на једној страни и македонског са бугарским на другој, је у аналитичности ових других а са њом повезан и губитак падежа и увођење граматичких чланова.

Разлог за то може бити мешовита етно-језичка структура тих територија где се на малом простору говоре словенски, романски и грчки говори, па је то довело историјски до појаве "пиџинизације".
 
Мене збуњује често цитирана реченица о настанку старословенског.

Konstantin i Metodije su sa grčkog preveli delove Biblije i tako je polovinom 9. veka nastao STAROSLOVENSKI JEZIK. Ovaj jezik, koji se zasnivao na govoru slovenskog stanovništva Soluna i okoline postao je prvi književni jezik svih Slovena.

Braća Ćirilo i Metodije poznavali su jezik slovenskih plemena oko Soluna, pa su taj govor uzeli za jezik crkvenih knjiga.

Не знам старословенски, али претпостављам да има све падеже. Шта се то катастрофално десило да дође до толике редукције? Најезда Протобугара, нешто друго?
 
Не знам старословенски, али претпостављам да има све падеже. Шта се то катастрофално десило да дође до толике редукције? Најезда Протобугара, нешто друго?

Да, старословенски је имао 7 падежа и 3 броја - једнину, двојину и множину.
Остатака двојине има и у савременом српском - један гост, два госта, пет гостију итд.

Моја лична претпоставка је да је дошло до "пиџинизације", што значи да људи који говоре различитим језицима упрошћавају граматичку структуру свог матичног језика и уче речи из других језика да би се некако међусобно споразумели. Овде говоримо наравно о словенским, романским и грчким говорима, којима су се касније придружили и турски и албански говори.

https://en.wikipedia.org/wiki/Pidgin
Старословенски је иначе исто тако вештачки, књижевни језик, састављен од неколико различитих јужнословенских говора, којима су касније додавани елементи из словенских говора Великоморавске кнежевине, затим словенских говора из источне Бугарске (Преславска школа) и околине Охрида (Охридска школа). Многе софистицираније речи су калкови из грчког језика а присутни су и типични библијски језички украси (семитског порекла) којих нема у народном говору.

Ово нисам знао. Знам само да по изворима из литературе северни дијалекти "обилазе" око Скопља.

Пре другог св. рата су стари Скопљанци (обичан народ, а не образовани на књижевном бугарском и српском) говорили слично као Врањанци, после другог св. рата су научили (у школи) да причају као Прилепчани.
 
То што ти спомињеш су торлачки дијалекти, они су већином у основи штокавски, али са знатнијим бугарско-македонским утицајем. Кумановски је торлачки, а не македонски у "правом" смислу.
Ја говорим о овим "типичним" македонским говорима који чине један континуум с бугарским. Западни македонски говори су основа књижевног македонског, у њима изостаје пар бугарских црта (ЦР умјесто ЧР, чувају се палатализовано Т' и Д' умјесто источног и бугарског ШТ и ЖД), али су генерално ближи бугарском него српском, иако у њима постоји српски утицај.

Друго, ја нигдје нисам негирао да су западни и сјеверни Македонци знатним дијелом српског поријекла, нити да је културна баштина већег дијела Македоније српска, нити да вјерска баштина већег дијела Македоније припада нама.
Македонци су ионако млада нација сачињена од Срба, Бугара и разних влашких и грчких скупина.
Говорим о језичкој ситуацији овдје. Већина македонских ГОВОРА (не говорим о људима, него о говорима) припада том источнојужнословенском континууму, а само дио "вуче" ка српском (штокавском). Торлачки није транзитивни говор, то је хибридни дијалект који је у основи често штокавски, али са великим бугарским примјесама. Врањански говор је већ штокавски у правом смислу, њега нема сврхе убрајати у торлачке, иако то неки лингвисти раде.
Торлачки говор је рецимо говор Пирота.
Он, рецимо, има све штокавске фонолошке изоглосе, нпр. има стопљене полугласове (Д'Н/ДАН и С'Н/САН), личне замјенице углавном имају штокавски облик, имаш ГЛЕДАМО умјесто ГЛЕДАМЕ, УНУК умјесто ВНУК, ЊЕГА умјесто НЕГО/ЊЕГО итд.
Али зато имаш постпозитивни одређени члан преузет из бугарског (ЧОВЕКОТ).

Како се удаљаваш од српског етничког простора, тако торлачки говори све више добијају типичну бугарско-македонску физиономију. Код Горанаца још увијек имаш јак штокавски елемент, али се већ осјећа знатно већи западномакедонски утицај него у кумановском говору.
 
^ Немам појма шта су ти то "торлачки дијалекти", тако нешто не постоји у српској лингвистици, постоји у бугарској и хрватској додуше и на основу тога је написан некакав чланак на википедији, који нема везе с мозгом.

Постоји институт Торлак близу Кумодража али сумњам да се то односи на фармацеутски жаргон.

Иначе нигде нисам тврдио да су Македонци Срби, само сам на основу лингвистичких критеријума упутио на то да говори са севера републике Македоније припадају српском Призренско-Тимочком дијалекту.

У Пироту нико не каже ЧовекОТ осим ако није Македонац који је свратио у Пирот.

Бугарско може да буде само оно што су са собом донели на коњима из централне Азије, на пример Кан-Јувиги, Ичиргу-Боила, Тангра и слични турски изрази. Турски народи немају ни ГЛЕДАМО нити ГЛЕДАМЕ, ни УНУКа нити ВНУКа, ни ЊЕГА нити НЕГО.
 
abxw4Xj.jpg


What does "Romios" really mean, and what about ... "Bulgarian Macedonia".


This book, which it says is intended for teaching, is a dictionary of the Vlach, Bulgarian and Albanian languages. It was published in 1801 by Nektarios (a priest himself) from Moudania of Asia Minor and addressed to the "pious Christians". It is a pure ecclesiastical creation for the purpose of ... guidance.

It is addressed to Albanians, Vlachs and Bulgarians and speakers of other languages (all "barbarian-speakers") to start preparing to become "Romaioi", that is, Romans.

He urges them to stop speaking their languages but also to leave their own morals and traditions, and forget about their ancestors too.

It is worthwhile to refer to the phrase "Bulgarian Macedonia", which, as we can see, comes from a Greek ecclesiastical book for guidance -- which seems to be something generally acceptable to the supreme ecclesiastical hierarchy of "Phanar".

Why else, or where would anyone dare publish such a book without their approval?
 
Пореч - сведочење заборављених српских потомака

- Мој деда Новак Илић био је кмет. Умро је 1943. године. У касније издатим документима је стајало да је Илијевски, са појашњењем да је "свако питан како жели да се презива 1945", са чуђењем каже Драган који не може да се отме утиску да је по среди грубо фалсификовање јер је човек умро две године раније. - Дакле две године пре но што су дошли комунисти. Тај систем је учинио више зла и више ожиљака, но све епохе и власти претходно. То је и допринело нестајању Срба у Поречу .

...Са нама је на пропутовању је Станко Ивановски,. Каже, пошао из Брода у Самоков, да обиђе пчеле. Питамо га о крају, пита и он узвратно и обазриво али, мало по мало, па се опушта. Открива да је био полицајац, радио је каже и у Скопљу осам година. Открива да је његова породица до 1955. носила презиме - Ивановић. "Сада смо Ивановски", и додаје "знате и ви све о овом крају немам шта додати, што тако је како је, све сам видео и искусио"...

..Школу је кажу у Манастирецу подиго Тодор Цветановић (Цветановски), који је био "изолован у Албанији, па се вратио 1946". ..
http://www.srbi.org.mk/sr/reportazhe/901-porec-svedocenje-zaboravljenih-srpskih-potomaka
 
AUTORSKA TEMA.


Opšte poznata je činjenica da originalna srpska nacionalna misao i srpska nacionalna politika sadašnju Makedoniju ili Severnu Makedoniju tretira kao "srpsku zemlju ili Staru ili Vardarsku Srbiju", da je ista 1912 - 1913 godine u Balkanskom ratu ušla u sastav Kraljevine Srbije, ali isto tako je opšte poznata činjenica da se ista tokom raspada SFR Jugoslavije, jednostavno još u prvoj polovini septembra 1991 godine " puštena" iz srpskih zemalja, jednostavnim povlačenjem JNA i niko od Srba i tadašnje srpske politike nije ni poomislio (pa čak i najglasniji zagovornik Velike Srbije Vojislav Šešelj) da brani srpske zemlje, srpsku crkvu i granice Kraljevine Srbije u kojima je Makedonija "unesena" u Kraljevinu SHS a potom i u Kraljevinu Jugoslaviju.

Danas je Srbija u Makedoniji izgubila gotovo sve, teritorije, srpski narod, koji se broji u promilima, crkvu, sve.

Postavljam sam sebi i forumašima pitanje, da li bi stvari bile drugačije da su Srbi branili srpske zemlje i u Makedoniji kao što su ih branili naprimer u Hrvatskoj i Bosni i Heregovini? Makar zbog granica Kraljevine Srbije?/
 
AUTORSKA TEMA.


Opšte poznata je činjenica da originalna srpska nacionalna misao i srpska nacionalna politika sadašnju Makedoniju ili Severnu Makedoniju tretira kao "srpsku zemlju ili Staru ili Vardarsku Srbiju", da je ista 1912 - 1913 godine u Balkanskom ratu ušla u sastav Kraljevine Srbije, ali isto tako je opšte poznata činjenica da se ista tokom raspada SFR Jugoslavije, jednostavno još u prvoj polovini septembra 1991 godine " puštena" iz srpskih zemalja, jednostavnim povlačenjem JNA i niko od Srba i tadašnje srpske politike nije ni poomislio (pa čak i najglasniji zagovornik Velike Srbije Vojislav Šešelj) da brani srpske zemlje, srpsku crkvu i granice Kraljevine Srbije u kojima je Makedonija "unesena" u Kraljevinu SHS a potom i u Kraljevinu Jugoslaviju.

Danas je Srbija u Makedoniji izgubila gotovo sve, teritorije, srpski narod, koji se broji u promilima, crkvu, sve.

Postavljam sam sebi i forumašima pitanje, da li bi stvari bile drugačije da su Srbi branili srpske zemlje i u Makedoniji kao što su ih branili naprimer u Hrvatskoj i Bosni i Heregovini? Makar zbog granica Kraljevine Srbije?/
u svakom slucaju bi je siptari sa kurrcem osvojili.


kad kazem kurrcem mislim na nakot u procentima
 
AUTORSKA TEMA.


Opšte poznata je činjenica da originalna srpska nacionalna misao i srpska nacionalna politika sadašnju Makedoniju ili Severnu Makedoniju tretira kao "srpsku zemlju ili Staru ili Vardarsku Srbiju", da je ista 1912 - 1913 godine u Balkanskom ratu ušla u sastav Kraljevine Srbije, ali isto tako je opšte poznata činjenica da se ista tokom raspada SFR Jugoslavije, jednostavno još u prvoj polovini septembra 1991 godine " puštena" iz srpskih zemalja, jednostavnim povlačenjem JNA i niko od Srba i tadašnje srpske politike nije ni poomislio (pa čak i najglasniji zagovornik Velike Srbije Vojislav Šešelj) da brani srpske zemlje, srpsku crkvu i granice Kraljevine Srbije u kojima je Makedonija "unesena" u Kraljevinu SHS a potom i u Kraljevinu Jugoslaviju.

Danas je Srbija u Makedoniji izgubila gotovo sve, teritorije, srpski narod, koji se broji u promilima, crkvu, sve.

Postavljam sam sebi i forumašima pitanje, da li bi stvari bile drugačije da su Srbi branili srpske zemlje i u Makedoniji kao što su ih branili naprimer u Hrvatskoj i Bosni i Heregovini? Makar zbog granica Kraljevine Srbije?/

 
AUTORSKA TEMA.


Opšte poznata je činjenica da originalna srpska nacionalna misao i srpska nacionalna politika sadašnju Makedoniju ili Severnu Makedoniju tretira kao "srpsku zemlju ili Staru ili Vardarsku Srbiju", da je ista 1912 - 1913 godine u Balkanskom ratu ušla u sastav Kraljevine Srbije, ali isto tako je opšte poznata činjenica da se ista tokom raspada SFR Jugoslavije, jednostavno još u prvoj polovini septembra 1991 godine " puštena" iz srpskih zemalja, jednostavnim povlačenjem JNA i niko od Srba i tadašnje srpske politike nije ni poomislio (pa čak i najglasniji zagovornik Velike Srbije Vojislav Šešelj) da brani srpske zemlje, srpsku crkvu i granice Kraljevine Srbije u kojima je Makedonija "unesena" u Kraljevinu SHS a potom i u Kraljevinu Jugoslaviju.

Danas je Srbija u Makedoniji izgubila gotovo sve, teritorije, srpski narod, koji se broji u promilima, crkvu, sve.

Postavljam sam sebi i forumašima pitanje, da li bi stvari bile drugačije da su Srbi branili srpske zemlje i u Makedoniji kao što su ih branili naprimer u Hrvatskoj i Bosni i Heregovini? Makar zbog granica Kraljevine Srbije?/

Dosadan si više

Proces formiranja makedonske kvazi nacije već je bio uveliko završen 1991 godine

Verovatno većina njih intimno misli kako su se silno zeznuli što su postali "makedonci" ali još uvek povratak je nemoguć

Smaraš više sa tim temama

Shvati već jednom Srbi su se samo branili 90-tih, njih su napadali , jedini problem je što su se po negde i odbranili , kad kažem odbranili, mislim nisu pobijeni , a to je trebalo biti rešenje.
 
AUTORSKA TEMA.


Opšte poznata je činjenica da originalna srpska nacionalna misao i srpska nacionalna politika sadašnju Makedoniju ili Severnu Makedoniju tretira kao "srpsku zemlju ili Staru ili Vardarsku Srbiju", da je ista 1912 - 1913 godine u Balkanskom ratu ušla u sastav Kraljevine Srbije, ali isto tako je opšte poznata činjenica da se ista tokom raspada SFR Jugoslavije, jednostavno još u prvoj polovini septembra 1991 godine " puštena" iz srpskih zemalja, jednostavnim povlačenjem JNA i niko od Srba i tadašnje srpske politike nije ni poomislio (pa čak i najglasniji zagovornik Velike Srbije Vojislav Šešelj) da brani srpske zemlje, srpsku crkvu i granice Kraljevine Srbije u kojima je Makedonija "unesena" u Kraljevinu SHS a potom i u Kraljevinu Jugoslaviju.

Danas je Srbija u Makedoniji izgubila gotovo sve, teritorije, srpski narod, koji se broji u promilima, crkvu, sve.

Postavljam sam sebi i forumašima pitanje, da li bi stvari bile drugačije da su Srbi branili srpske zemlje i u Makedoniji kao što su ih branili naprimer u Hrvatskoj i Bosni i Heregovini? Makar zbog granica Kraljevine Srbije?/

То је још једна од наших трагедија у 20. веку. Оно што смо пустили Македонији, касније смо допустили и Црној Гори. Тражење било какве правде данас, прилично је закаснело. Обе ове земље међу првима су признале и оцепљење КиМ од Србије. До данас нико од њихових представника није променио мишљење у том погледу. Сами смо себи створили непријатеље и одсекли себи прилаз мору. Кретени.
 
u svakom slucaju bi je siptari sa kurrcem osvojili.


kad kazem kurrcem mislim na nakot u procentima

Sve je to bila farsa i ta priča o albanskom natalitetu, baš kao i muslimanskom

On jeste bio evidentan, ali toliki da su se Srbi trebali povlačiti , vidimo da nije

Na Kosovu kad se govorilo o broju Srba izgledalo je kao 10 miliona Šiptara i 10.000 Srba ... sećam se samo povika dvaaamiiilOOOOna šiptara
Tako i u Makedoniji .

Sve su to igrane igre specijalnog rata .
 
Да ли је била тема "Пораз српске националне политике у Србији"?

Nemoj mu davati ideje , molim te
Od njega i Komšije nema većih smorova ...Komšija je brutalan u propagandi, a ovaj se trudi sa malo perfidnijim metodama . Vedžba ovde taktike , da se kasnije provlače preko medija
 

Back
Top