Српска Македонија?

  • Začetnik teme Začetnik teme mijak
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Da li su Srbi trebali braniti srpske zemlje u Makedoniji?

  • Da.

    glasova: 13 59,1%

  • Ne.

    glasova: 9 40,9%
  • Ukupno glasova
    22
Sandanski:
Да ли знаш да је такав закон стварно у Грчкој.......да се тамо сви воде као грци.....
Kliknite za proširenje...

Знам да су и у Америци сви Американци али смо ми јако далеко од тога , али да је у Грчкој тај концепт тако јак и одржив не би их сада дрмала криза и рашивала по свим шавовима, то функционише док је земља богата и док плаћа па ће се људи за паре звати како год хоћеш кад удари сиромаштво и криза то се распада!

Током 90-их овде су сви причали да су Срби такмичили се ко је од кога већи Црногорци највећи Срби већи од Србина па кад је ударила криза и Србија пала сад ће да причају и причају да су шта хошеш само да нису Срби!

Тај концепт се увек дешава кроз историју , зато је у националним државама програм стварања вештачко великох нација неодржив и увек се сломи , па ако сте иоле паметни научите нешто од нас ми смо ту вашу причу прошли 90-их и скупо је платили и данас је плаћамао!
 
А колико година Република Македонија влада Македонијом? 18? Ајде нек је од `45, то му дође 66. година.
Рекло би се да су Македонијом најдуже владали Турци (Византија је имала огромне прекиде), од 1371, до 1912, дакле 541 годину без прекида. Ред је да Турцима вратимо шта је њихово!

(Надам се да ћеш схавати да се овде само спрдам са твојом логиком)
 
То је јужна Србија.

Из књиге "Македонско црквено питање" (Др Ђоко Слијепчевић, Минхен 1969)

...
После слома Југославије, априла 1941. године, највећи дао Јужне Србије, тадашње Вардарске бановине, био је окупиран од Бугара. Њихова окупација није била само војничка и административна, него и црквена... Прво што су бугарске окупационе власти урадиле било је протеривање митрополита скопског Јосифа Цвијовића и злетовско-струмичког епископа Викентија Продановића... Истовременом са прогоном епископа почео је и прогон свештеника Срба и Руса... Са бугарском окупацијом почело је интензивно бугаризирање православне цркве у Јужној Србији. Доведени су не само епископи, него и парохијски свештеници и монаси. Бугарска црква се трудила да у сваком манастиру буде бар по један бугарски монах, који је управљао манастиром... Бугарско Народно собрање изгласало је, августа 1941 године, посебан кредит за рад цркве у окупираној области.. Одобрен је био и посебан кредит за 375 свештеника и ђакона, који су били распоређени по епархијама у Јужној Србији...
Онај део Јужне Србије, срезови Дебар, Струга, Кичево, Гостивар и Тетово, који су окупирали Италијани, дошао је под цивилну власт Албанаца. У црквеном погледу ови крајеви су били потчињени албанској православној цркви...
Подражавајући у свему оно што су радили Тито и његов Главни штаб и македонски партизани су при Главном штабу за Македонију, 15. октобра 1943. године, створили Верско повереништво и за верског референта поставили свештеника Вељу Манчевскога, који је био активни партизан... Стварање Верског повереништва, које је обухватало девет парохија са тридесет села, претставља почетак стварања македонске црквене организације под покровитељством комуниста... За архијерејског намесника, без пристанка и одобрења било кога епископа, био је изабран свештеник Антим Попоски...
На скупу је решено, да свештенство помаже партизанску борбу, да организује прикупљање хране и одела...

Из званичног материјала, који је објавио Свети синод СПЦ, види се, да се, од самог почетка, цела сепаратистичка акција прокомунистичке групе свештеника из Јужне Србије одвијала по диктату Партије и у складу са њезиним интересима. По диктату Партије био је сазван и "црквено-народни" сабор 4. марта 1945. године. Већ 8. марта послао је Иницијативни одбор Светоме архијерејском синоду СПЦ телеграм и изразио жељу, "да се што скорије прогласи Македонска православна црква и успостави Охридска ахиепископија"... Одбацујући захтеве Иницијативног одбора и оспоравајући му право да говори у име православног народа у Јужној Србији, Свети архијерејски синод истиче, да су епархије скопска, злетовско-струмичка и охридско-битољска део СПЦ не само од 1920. године, "него и много раније су оне биле у јединству са Пећком патријаршијом од које су оне биле привремено отцепљене силом историјско-политичких прилика..." Законите епископе СПЦ у Јужној Србији протерали су Бугари, а комунистичке власти Југославије забраниле су им да се врате на своја места... Поново је, једном посебном претставком, тражено од председника владе (тада је то био Тито), да се митрополиту Јосифу и епископу Викентију омогући повратак у њихове епархије, «јер је то једини и најбољи канонски пут и начин, да се прилике црквене у тим црквеним областима нормализују». Режим није ову молбу уважио и све је остало како је било... Ни патријарх Гаврило Дожић није, и поред своје одлучности, великог угледа и ореола мучеништва који га је красио, могао зауставити фатални ток догађаја. Све што је могао постићи било је то, да је неповољно решење овога питања зауставио док је био жив...
 
Извори и мишљења о српској народној припадности житеља Јужне Старе Србије​

Уредник: Игор Малиновски

1) Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град "Серблиа" на положају југо-западно од Солуна има своје име од својих српских основача (око раног 7-ог века) .У 10-ом веку исти град је споменут као "Српчиште" у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре.

Constantin Porphyrogenitos "De Administrando Imperio" cap.32, pp.152 ed.Bonn
"Starine" 14, 1882 pp.16

2) Око 680 године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малој Азији од стране Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар (БЈР Македонија) .Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681 и чињеница да је овај град био Епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну Српску популацију.Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа - (Српско Насеље) .

Constantin Porfyrogenitus "De Administrando Imperio"
Ердељановић, Ј. "О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века" Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189
Lequen, M. "Oriens Christianus" I, 1740, pp.659-660
Micotky, J."Otiorum Chroate", Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112
Niederle, L. "Slovanske starozhitnosti" Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446
Ostrogorski, G."Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi", Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599
Ramsay, W.M. "The Historical Geography Of Asia Minor", London, 1890, pp.183, pp.210

3) Око 1229-1230 године Бугарски Цар Иван Асен II поставља натпис у Трнову: "Узео сам земљу од Адријанополиса до Драча, грчку, албанску, још и српску".Изразито севернији положај српских држава тог датума даје повод хипотези да је споменута српска земља јужно од те црте област насељена Србима.


Daskalov, H.S. "Otkritija v drevnei stolicji Bolgarskoi, Ternovo"Moskva, 1859 pp.18-19
Дуйчев , И. "Цар Иван Асен II" ,София, 1941 стр.23-24
Makushev, V "Bolgarija v' koncjah XII i v pervoi polovini XIII veka" , 1872 pp.56-57

4) У Душановом Законику изданом 1349 и 1354 у Скопљу и Сересу, спомињу се следећи народи као становници Србије: Срби, Грци, Албанци (Арбанаси) (Чл.77, 82) , Арумуни (Власи) (Чл.32, 77, 82) , Саксонци (Саси) (Чл.123).

Новаковић, Ст.. "Законик Стефана Душана Цара Српског 1349-1354", Београд, 1898

5) Деспот Угљеша у писми из 1366 писаном у Скопљу каже да је господар српске земље, Грчке и Поморја.

Новаковић, Ст. "Законски Споменици Српских Држава Средњег Века", 1912, стр.509

6) Патријарх Цариграда спомиње господара Србије, Угљешу у писму из 1371 године.Држава Угљеше налазила се око доње Струме.

Mikloshich, F & Muller, J. "Acta et diplomata" I, 1860, pp.571

7) Место битке на Марици 1371 године, када су се Краљеви Вукашин и Угљеша, предводећи своје војске, сукобили са Турцима, било је названо "Сирф-Синдуги"-"Српски Пораз".

Jorga, N. "Geschiste des Osmanischen Reiches" Vol.I, cap IV, pp241

8) У другој половини 14-ог века, монах Исаија спомиње да је Угљеша покренуо Српску и Грчку војску и његовог брата Вукашина, и да су са том војском кренули на надирајуће Турке.

Новаковић, Ст."Срби и Турци 14 и 15-ог века, 1893, стр.184
Mikloshich , F. "S.Joannis Chrystostomi homilia in ramos palmarum", 1845, pp.71
Mikloshich, F. "Chrestomatia Paleoslovenica", 1861, pp 41

9) 1395 године Михаил Палеолог и његова супруга Јелена успоставили су задужбину Јеленином оцу, Константину Дејановићу, Господару Србије.Држава Константина налазила се око реке Струме.

Mikloshich, F. & Joseph, M. "Acta et dipolomata", 1862, pp.260

10) Белешка из 1401 од стране владе Млетака спомиње посланика "Константина, господара Србије, која је око наше драчке области" (Constantini domini Servie teritorii, quod est circa teritorium nostrum Durachii) .

Ljubich, S. "Listine" 4, 1874, pp.437

11) Бугарске Хронике, пореклом из 15-ог века садрже одломак по коме је Турски Султан Мурат отишао да покори или Бугаре или Угљешу.Угљеша и Краљ Вукашин "скупили су велику српску војску".

Bogdan, J. "Archiv fur Slavische philologie" 13, 1891, pp.481; pp.493

12) Димитар, писац из Кратова, записао је да му је задатак да преведе "Закон" (v ezhe sastaviti mi pisaniem srbskoga ezika sochinenie, rekshe knigu imenuemu zakonik) за Охридску Архиепископију из грчког на српски језик, по наређењу Охридског Архиепископа Доротеја, који га је посетио у Кратову јер саборна Црква у Охриду није имала ту књигу на српском језику (po eziku srbskom) него само на грчком.

Kachanovski, V. "Starine" 12, 1880 , pp.255

13) Остаци Ивана Рилског су пребачени од Трнова у Рилски Манастир.Тај догађај је био описан од стране Владислава Граматика, 1469 године, који спомиње српске војнике на Маричкој Битки Remains of John Rilski are transferred from Trnovo in the Monastery of Rila.That was described by Vladislav Gramatik, in 1469, who also mentioned Serbian soldiers (Srbskiie voje) in the 1371 Marica battle.

Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог ДруштваGlasnik Srpskog uchenog drushtva" 22, 1867, стр..287

14) Негде при крају 15-ог века Мађарски историчар Бонфини пише о "Македонији, коју сада зову Србија".("Macedoniam quam Serbua nunc appelant") .

Ant.Bonfini "Rerum Hungarii Indec." II lib IX, Viennae, 1774 pp.248a

15) Године 1515 Ђорђе Кратовац је спаљен.У његовом житију стоји.."..од српског корена и вођен Светим Духом оставио си отаџбину и сроднике у Кратову и пришао си граду Софији".(Ot korene srpskago i douhom svetim vodimi ostavil jesi otachastvo i srodniki izhe v' Kratovja, prishel jesi k' Gradou Sardaskomu).

Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог Друштва" 21, 1867, стр..154

16) Стефан Герлах пише 1574-те да је рођак Мехмед Паше постао Архиепископ у Бугарској, и његово седиште је десет дана далеко од Једрења, у граду Охриду, на граници Епира и Србије.(Zu eineim Erz-bischopff in der Bulgarey gemacht worden, hat seinen Sitz zehn Tagreiss von Adrianopol, in der Stadt Ochrida, in der Grantzen Epiri und Servien) .

Gerlach, S. "Tage-Buch", Frankfurt, 1674, pp.64a

17) Јаков Соранцо из Венеције стиже у Скопље, у провинцији Србији, године 1575.

Matkovich.P."Rad. Jugosl. Akad." 124, 1895, str.131

18) У Краљеву (Румунија) , Поп Јован оставља запис да је Србин од места Кратова (Srbin od mjasta Kratova) .

Стојановић, Љ."Стари Српски Записи и Натписи" I, 1902 , стр..752

19) Мартин Крузис у својој књизи спомиње "...Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини".("Vscopia, or Scopia, a great and populous City of Turkey in the K. of Servia").

Crusius, M. "Turcogreciae libri octo", 1584, pp.5

20) 1584-те Католички Клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији ("Servia"), Скопље главни град ("Scopia principale citta") и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia) .

Fermendzhin, E. "Acta Bosniae" "Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39

21) У 17-ом веку, Хаџи Калфа, турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима.Такођер спомиње да на обали језера између Сереса, Солуна и Сидерокапса постоји село насељено Грцима, Србима и Аромунима.

"Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer" Wien 1812 pp.80; pp.97

22) Митрополит Јеремија из града "Пелагон" (Битољ) стиже у Русију 1603 године рекавши да је дошао из српске земље

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7112, Дец..19

23) Октобра 1605 изаслаништво монаха иде у Русији и међу њима био је Ђакон Авксентиј од српске земље, Николскога Манастира на Струмици (ЋSerbskoi zemli nikolskoga monastira chto na Strumicja, Diakon AvksentiiЋ) .

"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" , I, 1858

24) 1609, у архиву Ватикана, споменута је Католичка Црква у Скопљу, Србија ("La chiesa di Scopia in Servia") .

Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909

25) Митрополит Сергије каже да је постављен за Митрополита Гревена од стране Охридског Архиепископа Нектарија српске земље. ("Posvjashchen on na mitropoliju grevenskuju arhiepiskop ohridskim , Nektariem serbskoi zemli") .

"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" II, 1860 pp.29

26) Коментар Доминиканца Никола Лонгија из Дубровника:"Корисно је поставити 3-4 српских свештеника у Србији, јер у Нишу, Крагујевцу, Јагодини, Црној Гори* и Кратову, говори се српски."

*Скопској Црној Гори

Acta. S. Congr. Vol.3. Fol.24 A D Congr. diie 20 decembris 1622

...
 
27) Надбискуп Бара Бјанки дели Србију на Горњу и Доњу.У област Горње убраја Прокупље, Ново Брдо, Трепчу, Јањево, Скопску Црну Гору, Скопље и Кратово, места где су сви "Католици српског језика".У Доњу Србију убраја Призрен, Гури и Шегец.

"Arch. S. Congr. Visitte.Vol 16. Fol. 239.

28) Архиепископ Охрида Аврам, са пратњом, стиже 1634-те у Русију.При распиту, рекли су да су Грци српске земље града Охрида (Grechane Serpskie zemli iz Ahridona Goroda) .

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7142, No 8

29) Обраћајући се Руском Цару Михаилу 1641 године, Скопски Митрополит Семион напомиње да је из српске земље. (Serbskie zemli Semion mitropolit) .

Димитријевић.С. "Спом. Срп. Краљ. Акад." 38, 1908 стр.60a, стр 60b

30) 1644-те, Србин Димитрије Николаев из Костура стиже у Русију (Serbjanin' Dmitrei Nikolaev).

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7156

31) Католички свештеник Петар Богдани написао је 1650-те препоруку за његовог рођака, Андрију Богдани из Албаније, рекавши да је "препоручен за Архиепископију у Охриду у Србији".("Proposto per L'Archivescovato d' Ochrida su in confini della Servia") .

Fermendzhin, E. "Starine" 25, 1892, pp.172

32) 1651 године, Кратовски Митрополит пише Руском Цару: "Моји прародитељи и предци су господари српске земље Кратово".

Димитријевић, С. "Гласник Српске Краљевске Академије", 58, 1900.

33) 1652 У Архивама Руског Царског Дома , забележено је да је Српски Митрополит Михајло присутвовао ручку са Руским Царем.Ради се о истој личности из горњег одломка.(Serbskii Mitropolit Mihailo)

"Filologicheskaja nabljudenija A.H. Vostokova".1865, pp.184

34) 1653 Јеромонах Дамаскин је написао писмо своме рођаку, Митрополиту Кратова Михајлу, које садржи закључак о милости Руског Цара према "нашем српском језику".(Jeziku nashemu Srbskom) .

Станојевић, Љ "Стари Српски Записи и Натписи", I, 1902. Бр. 1547, Бр. 1562

35) Споменути су Католички мисионари у Србији (Servia) и међу њима господин Стефан кратовац ("In Cratovo d.Stefano da Cratovo") .

Fermendzhin, E. "Starine" 25, 1892, str..194

36) У натпису од 1659 стоји: "Михаил Митрополит, посетилац Светог Божјег Гроба Светог Јерусалима од Српске земље града Кратова" ("Mihail Mitropolit, poklonik bozhia groba svetago Ierusalima ot Srbskie zemli grada Kratova") .

"Chtenija v imperatorskom' obshtesvja istorii i drevnosti Rossiiskih pri Moskovskom univerziteta" Moskva 1896 II 5th part pp.4a

37) 1665 године Софијски Архиепископ Петар Archbishop Petar бележи да "Сада у овом Краљевству Србији постоји једна Митрополитска Црква, она Скопска":("Al presente si trovano in cotesto regno di Servia una chiesa Metropolitana, cioe, Scopia") , додајући да је Папа Урбан 8-ми у својој декларацији оснивања "Илирског Колегија" изјавио да "постоје три Бискупије у Србији-оне у Скопљу, Јустинијани званој Призрен, и у Нишу".("Che sono del regno di Servia tre vescovati:cioe Scupi, ovvero Scopia, Justiniana detta Prisren, et anche Nissa") .

Fermendzhin, E. "Starine" 25 , pp18

38) Питер Хејлин, енглески географ под одредницом "Србија" ставља-"главни градови тамо су 1.Ниш 2. Видин (од Турака зван Киратов) 3. Кратово.....9.Скопље, од Птолемеја звано Скупи.": ("Principal towns hereof : 1.Nissa 2.Vidina (by the Turks called Kiratow) 3.Cratova........9.Scopi, by Ptolemy called Scupi.")

Heylin, P. "Cosmographie in four books" London, 1666

39) 1666 године Митрополит Ананије од Кратова у допису са Руским Царем, спомиње "Михајла, Митрополита Срба" ("Mihaila Mitropolita Srbian") .

Димитријевић, С. "Споменица Српске Краљевске Академије", 38, 1900 стр.64б

40) 1667-е Цар Леополд даје повластице Грцима (Graeci) и Србима (Rasciani) који су емигрирали ка Северној Мађарској при чему је "већина њих долазила из Македоније" ("Praesertim autem ex Macedonia adventum") .

Витковић, Г. "Гласник Српског Ученог Друштва", 67, 1887, стр.128;стр.131

41) Унутар "Извештаја о Српској или Скопској Диоцези ( Relazione della diocesi di Servia o Skopia ) набројана су главна места у Србији"Призрен, Скопље..."
(" Li loughi principali della Servia: Prisren, Scopia ....")

Fermendzhin E., "Starine" 25, 1892. pp. 195-196

42) 1676.Секретар "Друштва За Пропаганду Вере" "De Propaganda Fide" написао је извештај Папи Иночентију о Католичкој Цркви у Босни и суседним земљама, у којем је спомненут Бискуп Скопља, Андреа Богдани.

Horvat, K. "Glasnik Zemaljskog Muzeja Bosne i Hercegovine" XXI, 1909, pp.393

43) Око 1680 Урбан Чери јавља у рапорту папи Иноћентију IX о Архиепископу Скопља у Србији.

Theiner, A." Vetera. Monum. Slav. Mer. Histor. Ill." II, 1875, pp 213

44) Надбискуп Скопља описује Србију и каже да је "Скопље главни град Србије" ("Scopia....metropolli di Servia") .Даље, спомиње да су Православне "куће у Скопљу Грчке и Српске".("Case Greche e Serviane").

Theiner, A. ibidem, pp. 220

45) Канонска Посета Надбискупа Скопског Петра Богданија 1680-те садржи забелешку да су становници Скопља Грци, Срби, Јевреји и Јермени.


"Scritture orig. rif. nelle. congr. gen. vol. 482 ad congr. die 5 maii 1681 Nro 24"

46) У 1685-ој години Надбискуп Скопља Петар Богдани шаље допис Кардиналу Чибу, говоривши да су га Турци истерали из "целе Србије".("da tutta la Servia") .

Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909, pp. 403

47)Митрополит Јевтимије од "Српске земље града Скопља" (Serbskija zemli goroda Skopija) долази у Русију 1687-е године, доносећи молбу у којој спомиње да је "Митрополит српске земље скопске Цркве" ("Mitropolit Serbskije zemli Skopskie Crkve") .

Димитријевић, С. "Гласник Српске Краљевске Академије" 60, 1901 стр.154

48) 1690-те Бискуп Котора, Марин Драго, извештава да је "Скопље насељено Турцима, Србима Грчког Обреда и Католицима".

"Scritture riferite nei congressi - Servia.Vol. I, Fol. 120"

49) Аустријски Цар Леополд проглашава Јована Монастирлију из Битоља Војводом Срба у Аустрији 1691-е године.

Трифуноски, Ф. Ј. "Македонизирање Јужне Србије", Београд, 1995, стр. 24

...
 
Words of Anger:
Извори и мишљења о српској народној припадности житеља Јужне Старе Србије​

Уредник: Игор Малиновски

1) Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град "Серблиа" на положају југо-западно од Солуна има своје име од својих српских основача (око раног 7-ог века) .У 10-ом веку исти град је споменут као "Српчиште" у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре.

Constantin Porphyrogenitos "De Administrando Imperio" cap.32, pp.152 ed.Bonn
"Starine" 14, 1882 pp.16

2) Око 680 године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малој Азији од стране Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар (БЈР Македонија) .Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681 и чињеница да је овај град био Епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну Српску популацију.Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа - (Српско Насеље) .

Constantin Porfyrogenitus "De Administrando Imperio"
Ердељановић, Ј. "О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века" Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189
Lequen, M. "Oriens Christianus" I, 1740, pp.659-660
Micotky, J."Otiorum Chroate", Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112
Niederle, L. "Slovanske starozhitnosti" Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446
Ostrogorski, G."Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi", Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599
Ramsay, W.M. "The Historical Geography Of Asia Minor", London, 1890, pp.183, pp.210

3) Око 1229-1230 године Бугарски Цар Иван Асен II поставља натпис у Трнову: "Узео сам земљу од Адријанополиса до Драча, грчку, албанску, још и српску".Изразито севернији положај српских држава тог датума даје повод хипотези да је споменута српска земља јужно од те црте област насељена Србима.


Daskalov, H.S. "Otkritija v drevnei stolicji Bolgarskoi, Ternovo"Moskva, 1859 pp.18-19
Дуйчев , И. "Цар Иван Асен II" ,София, 1941 стр.23-24
Makushev, V "Bolgarija v' koncjah XII i v pervoi polovini XIII veka" , 1872 pp.56-57

4) У Душановом Законику изданом 1349 и 1354 у Скопљу и Сересу, спомињу се следећи народи као становници Србије: Срби, Грци, Албанци (Арбанаси) (Чл.77, 82) , Арумуни (Власи) (Чл.32, 77, 82) , Саксонци (Саси) (Чл.123).

Новаковић, Ст.. "Законик Стефана Душана Цара Српског 1349-1354", Београд, 1898

5) Деспот Угљеша у писми из 1366 писаном у Скопљу каже да је господар српске земље, Грчке и Поморја.

Новаковић, Ст. "Законски Споменици Српских Држава Средњег Века", 1912, стр.509

6) Патријарх Цариграда спомиње господара Србије, Угљешу у писму из 1371 године.Држава Угљеше налазила се око доње Струме.

Mikloshich, F & Muller, J. "Acta et diplomata" I, 1860, pp.571

7) Место битке на Марици 1371 године, када су се Краљеви Вукашин и Угљеша, предводећи своје војске, сукобили са Турцима, било је названо "Сирф-Синдуги"-"Српски Пораз".

Jorga, N. "Geschiste des Osmanischen Reiches" Vol.I, cap IV, pp241

8) У другој половини 14-ог века, монах Исаија спомиње да је Угљеша покренуо Српску и Грчку војску и његовог брата Вукашина, и да су са том војском кренули на надирајуће Турке.

Новаковић, Ст."Срби и Турци 14 и 15-ог века, 1893, стр.184
Mikloshich , F. "S.Joannis Chrystostomi homilia in ramos palmarum", 1845, pp.71
Mikloshich, F. "Chrestomatia Paleoslovenica", 1861, pp 41

9) 1395 године Михаил Палеолог и његова супруга Јелена успоставили су задужбину Јеленином оцу, Константину Дејановићу, Господару Србије.Држава Константина налазила се око реке Струме.

Mikloshich, F. & Joseph, M. "Acta et dipolomata", 1862, pp.260

10) Белешка из 1401 од стране владе Млетака спомиње посланика "Константина, господара Србије, која је око наше драчке области" (Constantini domini Servie teritorii, quod est circa teritorium nostrum Durachii) .

Ljubich, S. "Listine" 4, 1874, pp.437

11) Бугарске Хронике, пореклом из 15-ог века садрже одломак по коме је Турски Султан Мурат отишао да покори или Бугаре или Угљешу.Угљеша и Краљ Вукашин "скупили су велику српску војску".

Bogdan, J. "Archiv fur Slavische philologie" 13, 1891, pp.481; pp.493

12) Димитар, писац из Кратова, записао је да му је задатак да преведе "Закон" (v ezhe sastaviti mi pisaniem srbskoga ezika sochinenie, rekshe knigu imenuemu zakonik) за Охридску Архиепископију из грчког на српски језик, по наређењу Охридског Архиепископа Доротеја, који га је посетио у Кратову јер саборна Црква у Охриду није имала ту књигу на српском језику (po eziku srbskom) него само на грчком.

Kachanovski, V. "Starine" 12, 1880 , pp.255

13) Остаци Ивана Рилског су пребачени од Трнова у Рилски Манастир.Тај догађај је био описан од стране Владислава Граматика, 1469 године, који спомиње српске војнике на Маричкој Битки Remains of John Rilski are transferred from Trnovo in the Monastery of Rila.That was described by Vladislav Gramatik, in 1469, who also mentioned Serbian soldiers (Srbskiie voje) in the 1371 Marica battle.

Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог ДруштваGlasnik Srpskog uchenog drushtva" 22, 1867, стр..287

14) Негде при крају 15-ог века Мађарски историчар Бонфини пише о "Македонији, коју сада зову Србија".("Macedoniam quam Serbua nunc appelant") .

Ant.Bonfini "Rerum Hungarii Indec." II lib IX, Viennae, 1774 pp.248a

15) Године 1515 Ђорђе Кратовац је спаљен.У његовом житију стоји.."..од српског корена и вођен Светим Духом оставио си отаџбину и сроднике у Кратову и пришао си граду Софији".(Ot korene srpskago i douhom svetim vodimi ostavil jesi otachastvo i srodniki izhe v' Kratovja, prishel jesi k' Gradou Sardaskomu).

Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог Друштва" 21, 1867, стр..154

16) Стефан Герлах пише 1574-те да је рођак Мехмед Паше постао Архиепископ у Бугарској, и његово седиште је десет дана далеко од Једрења, у граду Охриду, на граници Епира и Србије.(Zu eineim Erz-bischopff in der Bulgarey gemacht worden, hat seinen Sitz zehn Tagreiss von Adrianopol, in der Stadt Ochrida, in der Grantzen Epiri und Servien) .

Gerlach, S. "Tage-Buch", Frankfurt, 1674, pp.64a

17) Јаков Соранцо из Венеције стиже у Скопље, у провинцији Србији, године 1575.

Matkovich.P."Rad. Jugosl. Akad." 124, 1895, str.131

18) У Краљеву (Румунија) , Поп Јован оставља запис да је Србин од места Кратова (Srbin od mjasta Kratova) .

Стојановић, Љ."Стари Српски Записи и Натписи" I, 1902 , стр..752

19) Мартин Крузис у својој књизи спомиње "...Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини".("Vscopia, or Scopia, a great and populous City of Turkey in the K. of Servia").

Crusius, M. "Turcogreciae libri octo", 1584, pp.5

20) 1584-те Католички Клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији ("Servia"), Скопље главни град ("Scopia principale citta") и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia) .

Fermendzhin, E. "Acta Bosniae" "Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39

21) У 17-ом веку, Хаџи Калфа, турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима.Такођер спомиње да на обали језера између Сереса, Солуна и Сидерокапса постоји село насељено Грцима, Србима и Аромунима.

"Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer" Wien 1812 pp.80; pp.97

22) Митрополит Јеремија из града "Пелагон" (Битољ) стиже у Русију 1603 године рекавши да је дошао из српске земље

Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7112, Дец..19

23) Октобра 1605 изаслаништво монаха иде у Русији и међу њима био је Ђакон Авксентиј од српске земље, Николскога Манастира на Струмици (ЋSerbskoi zemli nikolskoga monastira chto na Strumicja, Diakon AvksentiiЋ) .

"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" , I, 1858

24) 1609, у архиву Ватикана, споменута је Католичка Црква у Скопљу, Србија ("La chiesa di Scopia in Servia") .

Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909

25) Митрополит Сергије каже да је постављен за Митрополита Гревена од стране Охридског Архиепископа Нектарија српске земље. ("Posvjashchen on na mitropoliju grevenskuju arhiepiskop ohridskim , Nektariem serbskoi zemli") .

"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" II, 1860 pp.29

26) Коментар Доминиканца Никола Лонгија из Дубровника:"Корисно је поставити 3-4 српских свештеника у Србији, јер у Нишу, Крагујевцу, Јагодини, Црној Гори* и Кратову, говори се српски."

*Скопској Црној Гори

Acta. S. Congr. Vol.3. Fol.24 A D Congr. diie 20 decembris 1622

...
Kliknite za proširenje...

Уредник: Игор Малиновски ......ето још један човек који говори истину без сумње добар ИСТОРИЧАР.
 
5.jpg
6.jpg
9.jpg
2.jpg
1.jpg



Љубчо Георгиевски,
књижевник (1966, Штип), вођа ВМРО-ДПМНЕ од 1990 до 2005 Вицепредседник БЈР Македоније и Премијер (1998-2002).Променио крштено име Љупчо у варијанту сагласну бугарском правопису “Љубчо” (без једначења по звучности).Ранију каријеру до 2001 углавном одлукује антисрпски шовинизам.Неколико пута је огласио Србе у БЈРМ за “посрбљене Македонце”.1995 у тексту за скопски политички недељник “Пулс” заговарао је немогућност помирења Жртве и Џелата, односно Македонаца који су страдали за свој бугарски карактер у прошлом систему и оних који су били на управним положајима и који су заговарали Македонство југословенског типа.Иступио из ВМРО-ДПМНЕ осоновавши са присташама ВМРО-НП.Пре пар година добио бугарско држављанство подношењем докумената да су му предци Бугари.Заговара идеју о отступању једног дела Македоније Албанцима и узајамну размену становништва по принципу “сви за све”.
-------------------------------------------------------------------------------

Димитар Димитров,
бивши министар у влади Георгијевског.Сматра се етничким Бугарином.Аутор је књиге “О имену и уму” где књижевничким приступом образлаже наиздржаност идеологије Македонства.Отац је амбасадора БЈРМ у САД Николе Димитровог, који развија мостове између политичког покрета бугарске емиграције из Македоније (углавном предратне) МПО и БЈРМ.Сада је маргинална личност.
-------------------------------------------------------------------------------
Георги Боев,
бивши министар у влади Георгијевског, брат Виде Боеве, секретарице Ванчета Михајловог у Риму.Један од спонзора краткотрајног бугарског покрета РАДКО из 2000 године
-------------------------------------------------------------------------------

Доста Димовска,
раније професор марксизма, идеолог и сива еминенција ВМРО-ДПМНЕ, својевремено министар унутрашњих послова.Оснивач Друштва за Евроатлантску Македонију (ДЕАМ), препушта га младом интелектуалцу Влатку Стаматовским, оснива Демократско Републиканску Унију Македоније која се стапа са владајућом ВМРО-ДПМНЕ 2006те.Актуелни директор Македонског културног центра у Софији, са дуплим,македонским и бугарским држављанством
-------------------------------------------------------------------------------

Александар Лепавцев,
Први министар за Транспорт у експертској влади Николе Кљусева.Као млад био је омладинац бугарске организације "Браник".Повукао се из јавног живота крајем министарске каријере оглашавајући се у македонској и бугарској штампи есејима где образлаже бугарску припадност Македонаца и оглашава Македонство за београдску подвалу са циљем да се подели и ослаби бугарски народ.
-------------------------------------------------------------------------------

Младен Србиновски,
књижевник, есејист, сценарист и новинар из гостиварског краја.Дела “обеди ништожност”, критика Македонства као антибугарске идеологије и “Македонски Фауст”, сатира на заблуде комунизма, југославизма и стварања књижевног македонског језика и македонске историје.Одликује га вешт и суптилан израз, пун сатире, колоритног описа и разоткривања малограђанштине.Бивши директор националне библиотеке НУБСК у Скопљу, позиција са које је дао оставку на притисак јавности
-------------------------------------------------------------------------------

Мирослав Ризински,
инжињер и интелектуалац, често се оглашава у бугарској штампи.Кандидат за посланика партије ДЕАМ у време када је њом владала Димовска.Сваке године присуствује на бугарашким саборима у Скопљу поводом годишњица погибије Маре Буневе и Владе “Черноземског”, где се јавља као организатор и говорник.
-------------------------------------------------------------------------------

Георги Трендафилов,
вођа парламентарне ВМРО-НП која је настала издвајањем националистичкијих елемената из ВМРО-ДПМНЕ.Чест гост бугарашких догађаја у Македонији укључујући споменуте саборе, украшене бугарском иконографијом.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Антонио Милошоски
(1976, Кичево) бивши портпарол ВМРО-ДПМНЕ, садашњи Министар спољних послова БЈРМ из исте партије.Пре назначења на његову садашњу дужност провео је неко време као докторант у Немачкој, одакле се огласио у македонској штампи серијом оштрих пробугарских полемичних чланака.Међутим, откада је постао Министар,није јавно показивао пробугарске сентименте.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Виктор Канзуров
Дипломирао филозофију у Скопљу, ради као слободни новинар у македонској и бугарској штампи.Велики србофоб и бугарски националиста.Претежно објављује своје чланке у електронском журналу "Трибина".Награђен орденом од стране бугарске партије ВМРО-БНД.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Миле Неделковски
Кљижевник, есејиста, писац филмског сценарија, редовно присутан у македонској бугарашкој и бугарској штампи.Аутор сценарија филма "Подгревање јучерашњег оброка", снимљеног у македонско-бугарској копродукцији.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Влатко Стаматовски
Интелектуалац, председник Друштва за Евро-Атлантску Македонију.Члан ВМРО-ДПМНЕ и саветник у скопском градском већу.Главни уредник бугарашког електронског часописа "Трибуна"
 
Poslednja izmena:
Bitoljska ploca.

Ako je Jovan Vladislav bio Bugarin, to automatski vuce i Samuila da je Bugarin.

Bitolski_nadpis.jpg


Битољски натпис из 1015. или 1016. године је средњовековни натпис цара Бугарске Јована Владислава (1015—1018), братанца цара Самуила. На њему је уклесано да је он подигао Битољску тврђаву за уточиште и спас Бугара и да је он самодржац бугарски, цар Бугара, бугарског рода. Плоча је пронађена 1956. у Битољу код Чауш џамије, а била је окренута у земљу и служила као степеница.
Данас се натпис налази у Историјском музеју у Битољу.[1]
“ † Въ лѣто Ѕ ҃Ф ҃К ҃Г ҃ отъ створенїа мира обнови сѧ съ градь зидаемъ и дѣлаемъ Їѡаном самодрьжъцемъ блъгарьскомь и помощїѫ и молїтвамї прѣс ҃тыѧ влад ҃чицѧ нашеѧ Б ҃чѧ ї въз()стѫпенїе І ҃В ҃ ı връховънюю ап ҃лъсъ же градь дѣлань бысть на ѹбѣжище и на сп҃сенѥ ї на жизнь бльгаромъ начѧть же бысть градь сь Битола м ҃ца окто ҃вра въ К ҃. Конъчѣ же сѧ м ҃ца ... исходѧща съ самодрьжъць быстъ бльгарїнь родомь ѹнѹкъ Николы же ї Риѱимиѧ благовѣрьнѹ сынь Арона Самоила же брата сѫща ц ҃рѣ самодрьжавьнаго іаже ı разбїсте въ Щїпонѣ грьчьскѫ воїскѫ ц ҃рѣ Васїлїа кде же взѧто бы злато ... фоѧ съжев ... ц҃рь разбїенъ бы ц҃рѣмь Васїлїемь Ѕ ҃Ф ҃К ҃В ҃ г. лтѣ оть створенїѧ мира ... їѹ съп() лѣтѹ семѹ и сходѧщѹ
 
Srebrena:
Ethnographic map of Macedonia by Spiridon Gopčević. Old Serbia and Macedonia, 1889
800px-Altserbien-und-Makedonien-map-1.jpg


Full resolution‎
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3c/Altserbien-und-Makedonien-map.jpg

Spiridon Gopčević bio je jedan od najpoštovanijih ljudi svoga vremena. Insistirao je na objektivnosti, iako je njegovo putovanje organizovao Dimitrije Petrov, Bugarin, zbog pravljenja etničke karte stare Srbije i Makedonije, koja bi, ako je to moguće, „prevagnula” na bugarsku stranu.
Spiridon Gopčević u knjizi u prvih 30 poglavlja opisuje svoje putovanje po Staroj Srbiji i Makedoniji u toku 1888. godine, a u drugom delu knjige analiziran je srpsko-bugarski spor oko tih oblasti.

– Gopčević je posle rada na terenu ustanovio etnografsku kartu tog kraja i uneo 2.000 novih termina koji su ranije bili austrougarskog porekla. Uvek je insistirao na objektivnom pristupu u proučavanju. Knjiga je prvo objavljena na nemačkom jeziku, a uskoro i na srpskom, u prevodu Milana Kasumovića – kaže Lidija Bačkalov.



U svom istraživanju, ističe Bačkalova, Gopčević je naglašavao da nije potpadao pod emocije, nego da se naučno i precizno bavio proučavanjem naroda u tom delu Balkana. Bio je svestan činjenice da bi Srbiji možda obezbedio trenutnu korist ako bi falsifikovao podatke, ali bi joj time naneo dugotrajnu štetu.

– S obzirom na to da je taj posao naručio Bugarin Petrov, u koga Gopčević nije imao poverenja, sa sobom je na put poneo i otrov, koji bi popio u slučaju da Bugari, nezadovoljni rezultatima, počnu da ga muče. Međutim, iako se na kraju ispostavilo da je etnografski rezultat bio povoljniji za Srbiju, Petrov mu je pošteno odao priznanje, tako da je Gopčević strahovao bez razloga – govori Lidija Bačkalov.
Kliknite za proširenje...

Од Гопчевића имам целу ову карту, са свих пет њених делова, али нисам тренутно у могућности да је скенирам. На интернету видим да је нема целе, али има цела из немачког издања Старе Србије и Македоније. Карте нису исте, могло би бити да је она штампана уз српско издање детаљнија, односно прецизнија.

Ево овде може да се погледа карта из немачког издања: The Library of University of Chicago
 
kumanovo:
Evo ti odgovor kako je nastala :

Nesposobni da pariraju Srbima istoriski , moralno i populisticki bugarska propagandna masinerija XIX veka odlucuje da stanovnicima juga da neku formu “neutralnosti “U kontekst tome poznati bugarski propagator Simeon Radev izjavice …..”srpskom stanovnistvu juga mi moramo dati neku formu neutralnosti oni moraju POSTATI da bi NESTALI moj je predlog da igramo na kartu ANTICKOG MAKEDONIZMA ……na sto dodaje…. Grci nikad nece napustiti koncept ANTIKE to je za njih vrhovni prioritet u takvim uslovima stvara se mogucnost da nasa propaganda nastavi sa svojim aktivnostima te da metodama intezivne filtracije postepeno prevede stanovnike juga u bugarastinu…….”.
Kliknite za proširenje...


Можете ли цитирати извор где је то изјавио?
 
kumanovo:
U Južnoj Staroj Srbiji koja je poznata pod imenom Maćedonija, ostalo je tragova umetnosti raznih epoha i raznih naroda. . U XIV veku podigoše srpski kraljevi i srpska vlastela bezbrojne crkve i umetnost srpska dožive tu svoj najlepši procvat.

Oko Skoplja, Prizrena, Prilepa, Ćustendila (sada u Zapadnoj Bugarskoj), Kumanova, Kratova, Štipa, Strumice, u dolini Crne Reke grupišu se guste mase srpskih crkava.

I u oblastima Tetova, Debra, Ohrida, Korče, Prespe, Bitolja, Florine, Ostrova, Kostura, Sereza i Drame iznikoše mnogobrojne crkve srpske.
Na ovome mestu navešćemo samo neke od tih crkava.

U SKOPLJU srpski kralj Milutin (1282–1321) podiže crkve Sv. Bogorodice Trojeručice, Sv. Đorđa, Sv. Konstantina i Sv. Jovana Preteče. Car Uroš (1355–1371) podiže tu crkvu Bogorodici, a crkva Sv. Spasa, koja je u sadašnjem obliku plod obnove iz doba turske vladavine, nesumnjivo je iz vremena cara Dušana (1331–1355).


Kod sela Čurčera podiže kralj Milutin crkvu Sv. Nikite.

U selu Kučevištu za vlade kralja Stevana Dečanskog (1321–1331) postade crkva Sv. Bogorodice, a pod carem Urošem crkva Sv. Arhanđela.

Kod sela Sušice podiže kralj Vukašin (1366–1371) sa sinovima crkvu Sv. Dimitrija, poznatu pod imenom „Markov manastir“.
U Ljubotenu za vlade cara Dušana podiže gospođa Danica crkvu Sv. Nikole;

u tesnacu reke Treske podiže drugi sin kralja Vukašina Andreaš crkvu Sv. Andreje i crkvu Sv. Nedelje, a u XIV veku tu postadoše i crkve Sv. Nikole u Niri,Sv. Nikole Šiševskog i Mamke.


Nema sela u Skopskoj Crnoj Gori, koje ne bi imalo bar jednu staru crkvu srpsku, a u nekim selima (Banjani, Pobužje, Ljubance i dr.) ima i po nekoliko starih srpskih crkava.

U PRIZRENU kralj Milutin podiže crkvu Sv. Bogorodice Ljeviške. Iz XIV veka su i crkve Sv. Spasa, Sv. Dimitrija i Sv. Nikole, dok su crkve Sv. Đorđa i Sv. Arhanđela obnovljene u doba turske vladavine. Car Dušan podiže kod Prizrena na daleko čuveni manastir Sv. Arhanđela (sada u ruševinama).


Na putu između Prizrena i Peći na reci Bistrici (severno od Đakovice) nalazi se manastir Dečani, koji podiže kralj Stevan Uroš III (Dečanski).

U oblasti Prizrena sazidane su bezbrojne crkve: Sv. Nikola Dobruški (1344. god. obnovio ga car Dušan); Sv. Petar u Koriši (podiže ga starac Grigorije za vlade Dušanove); Sv. Bogorodica u selu Mušutištu (podiže je kaznac Dragoslav 1315. god.); Sv. Bogorodica (Uspenje) u selu Pećani (iz god. 1452.); Sv. Nikola u selu Štrpci (podiže ga iguman Pavle 1577. god.); manastir Sv. Marka (XIV vek) i manastir Rusinica (XIV vek).

U PRILEPU i u oblasti Prilepa behu u XIV veku podignute mnogobrojne crkve. Tu je manastir Sv. Arhanđela, zadužbina kralja Vukašina i kralja Marka (1371–1394); tu je čuveni manastir Treskavac ispod Zlatovrha, obnovljen Milutinom i Dušanom; tu su crkve Sv. Dimitrija, Sv. Nikole, Sv. Atanasija i Sv. Petra, sve iz XIII-XIV veka i crkva Prečiste (iz 1418. god.). Tu je manastir Zrze, koji za vlade Dušanove podiže monah German i manastir Slepče(Sv. Nikola), koji 1672. godine podigoše iguman Sergije i učenik mu jeromonah Mihail.

U oblasti ĆUSTENDILA (tursko ime Konstantinove Banje, sedišta Konstantina Dragaša) nalazi se čuvena crkva Spasovica, koju kralj Stevan Dečanski za uspomenu na krvavu bitku kod Velbužda (1330. god.) u kojoj Bugari behu do nogu potučeni, pa u njoj pogibe i njihov car Mihail, podiže na mestu, na kome se on za vreme bitke nalazio sa svojim štabom.

U Koluši crkva Sv. Đorđa, sedište mitropolita ove oblasti; crkva Gospođino Polje (XIV vek); u selu Slokoštici crkve Blagoveštenja, Sv. Nikole, Sv. Arhanđela, Sv. Dimitrija i Sv. Petke, koje su, pouzdano podignute za vreme Konstantina Dragaša († 1394).

Nešto dalje u oblasti Radomira i u Znepolju Dejanovići podigoše mnogobrojne crkve.

Tako kod sela Belova (više željezničke stanice Zemen, u Bugarskoj) Dušanov vlastelin i srodnik Dejan podiže crkvu Sv. Jovana Bogoslova (Zemenski manastir),

a kod Caribroda u Poganovu Konstantin Dragaš podiže takođe crkvu Sv. Jovana Bogoslova. Po svoj prilici su za vreme ovoga istoga podignute i stare crkve u oblasti Trna i Breznika (u Bugarskoj).

U oblasti KRATOVA i KRIVE PALANKE nalaze se: manastir Lesnovo, koji podiže despot Oliver 1341. god; Sv. Dimitrije i Sv. Nikola u Zletovu (u XIV veku); manastir Pirog kod Zletova (XIV vek); manastir Sv. Joakima Osogovskog (Sarandaporskog) kod Krive Palanke, zadužbina Konstantina Dragaša; crkva Sv. Nikole u Psači, koju oko 1358. god. podiže sevastokrator Vlatko.

U oblasti ŠTIPA nalaze se: crkva Sv. Arhanđela u Štipu, koju podiže Dušanov vlastelin protosevast Hrelja (u našim narodnim pesmama poznat pod imenom „Relja krilatica“) 1334. god.; crkva Sv. Spasa, koju podiže srodnik Dejanovića, vojvoda Dmitar 1369. god; Sv. Nikola (XIV vek); Sv. Jovan Krstitelj (XIV vek).

U Kočanima despot Oliver podiže crkvu Sv. Dimitrija.

U oblasti ŽEGLJIGOVA (Kumanovska oblast) postade u XIV veku veliki broj crkava.

Kralj Milutin podiže u Starom Nagoričinu crkvu Sv. Đorđa (1313. god.). Sevastokrator Dejan u oblasti Preševi podiže u Arhiljevici crkvu Bogorodici (1349. god.)

Za vlade Dušanove obnovljena je crkva Bogorodice Crnogorske u planini Matejiću (više Kumanova), danas poznata pod imenom manastir Matejić.

U selu Norči (kod Preševa) monah Neofit podiže crkvu Sv. Nikole.

U oblasti Pčinje kralj Milutin podiže crkvu Sv. Prohora Pčinjskog i na Pčinji crkvu Sv. Nikole, koju je docnije Dušan obnovio.

U STRUMICI je u XIV veku podignuta crkva Sv. Stevana i Bogorodice Odigitrije (oko 1345. god.)

Veliki vojvoda Nikola podiže u Konči crkvu Sv. Stevana (pre 1366. god.);

u selu Gabrovu u Belasici anagnost Dragoje podiže crkvu BogorodičinuSv. Arhanđela;
(oko 1350. god.). Iznad ovoga sela u drugoj polovini XIV veka sazidana je crkva
u Valandovu podiže se crkva Sv. Đorđa (oko 1344. god.)

U dolini CRNE REKE «brat“ cara Dušana, Dragušin podiže crkvu u manastiru Pološkom (oko 1340. god.). Manastir Drenova u ovoj oblasti obnovi se posle smrti Dušanove.

Iznad Pološkog u selu Južinovu crkva Sv. Nikole iz istoga je doba. Za vladavine turske spominju se manastir Bošava i manastir Moklište.

VELES je bio centar velikog broja crkava. Tu je podignuta u XIV veku (pre 1348. god.) crkva Sv. Arhanđela, a crkva Sv. Dimitrija spominje se 1300. god. Manastir Sv. Jovana kod Velesa podignut je za vladavine turske 1670. god.

U oblasti OHRIDA srpski vladaoci i srpska vlastela ostaviše trajan spomen podizanjem i obnavljanjem crkava.

Kesar Grgur, (brat Vuka Brankovića) podiže crkvu Sv. Bogorodice Zahumske („manastir Zaum“ na Ohridskom jezeru) 1360. god.

Veliki Župan Andreja Gropa i vlastelin Ostoja Rajaković, srodnik kralja Marka, ktitori su crkve Sv. Bogorodice Perivleptos, kojoj i car Dušan učini bogate priloge (sada je to crkva Sv. Klimenta u Ohridu, u kojoj se nalazi lik srpskog vlastelina Ostoje Rajakovića).

Pod pokroviteljstvom Gropinim jerej Stefan podiže u Ohridu crkvu Sv. Klimenta (1378. g.) Za vlade cara Dušana podignut je spoljašnji narteks crkve Sv. Sofije Ohridske sa galerijom i stepeništem, a čuvena crkva manastira Nauma na Ohridskom jezeru obnovljena je, a tako isto i crkva Sv. Jovana u Ohridu.

Iz doba Dušanova je crkva Sv. Nikole na Ohridskom jezeru, a 1452. god. podignuta je crkva u selu Lešanima u ovoj oblasti.

Na PRESPI kesar Novak podiže 1369. god. crkvu Bogorodici (na ostrvu Mali Grad). Iz istog doba je i crkva u selu Vineni. U XVI veku spominje se mnogo manastir Slimnički na jezeru Prespi.

U oblasti KORČE podiže sin kesara Novaka, Amiralis, godine 1390. u selu Boriji (Emporiji) crkvu Bogorodičinu.

U TETOVU car Dušan je obnovio crkvu Bogorodice; manastir Lešak kod Tetova tradicija vezuje za doba kneza Lazara. Još godine 1641. tetovski episkop Nikanor podiže kod Tetova crkvu Bogorodici, kao što je 1569. god. u selu Neproštenu (kod Tetova) podignuta vrlo skromna crkvica Sv. Arhanđela. Manastir ir Gostivarski i manastir Modrički spominju se u XIV veku.

Stevan Nemanja bio je ktitor manastira Sv. Jovana Bigorskog kod Debra.

Kralj Milutin podiže crkvu Đorđa kod Kičeva.

Oblast BITOLjA puna je starih crkava srpskih, a isto tako i oblast OSTROVSKOG JEZERA, MOGLENICA I MALA REKA.
Kliknite za proširenje...
Sve super. Ali dnes je drugačije.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Језички гледано, ти говори јесу бугарски. Имају све бугарске изоглосе и ниједну штокавску.
Дакле, не говорим о њиховој генетици, само о језику. Мада су и ту примијетне знатне разлике у односу на штокавске Србе. Имају знатно више старобалканских примјеса него Срби, доминантни огранак унутар хаплогрупе И2а1б им је Z17855 (док је код Срба ПХ908) итд.
 
Испаде да је значајнији губитак неких карактеристика за називање језика новим именом него шта је он у суштини био. Ако гледамо нпр. губитак падежа онда граница није на Морави, него на Морачи и Ибру. Све са седам падежа је српски, испод тога бугарски :)
 
dolinalima:
Испаде да је значајнији губитак неких карактеристика за називање језика новим именом него шта је он у суштини био. Ако гледамо нпр. губитак падежа онда граница није на Морави, него на Морачи и Ибру. Све са седам падежа је српски, испод тога бугарски :)
Kliknite za proširenje...

Не, нису у питању падежне редукције, тога има по цијелом српском говорном подручју у мањој или већој мјери (сами штокавски је претрпио бројне падежне редукције у множини, Д, Л и И су данас изједначени, док некад нису били), мада скоро ниједан српски дијалект нема барем 1 коси падеж. У Лесковцу, Нишу и Врању имаш акузатив, у мањој мјери је очуван и датив.
Читав низ изоглоса одваја штокавске говоре од бугарских и македонских.

Македонски говори нису стопили прасловенски јор и јер, као ни бугарски, док штокавски јесу (ДЕН и СОН, али ДАН и САН)

Македонски говори, као и бугарски, имају суфигиран одређен члан -ОТ,-ТА,-ТО, док то штокавски немају. У Србији се постпозиционирани члан -ОТ сријеће само у говорима који су били у интензивним додирима с бугарским језиком, нпр. пиротском. Мада је и пиротски дијалект штокавско-бугарски хибрид.

Македонски говори, као и бугарски, чувају В пред полугласом (ВО, ВНУК), штокавски ту увијек дају У.

Македонски и бугарски говори чувају О у замјеничкој парадигми, штокавски не (НЕГО насупрот ЊЕГА)

Македонски говори имају А као рефлекс задњег назала (РАКА) или очуван полуглас шва, као у бугарском, док штокавски генерално има У (РУКА)

У македонском се, као и у бугарском, Њ и Љ стапају с Л и Н пред вокалима предњег реда. У штокавском никад.

Македонски и бугарски претварају Љ у Ј иза другог консонанта (ЗЕМЈА), штокавски чува Љ.

Македонски и бугарски чувају стари наставак тврдих основа А-деклинације у номинативу множине (ЖЕНИ), док штокавски има само наставак меких основа (ЖЕНЕ)

Македонски и бугарски имају -МЕ у првом лицу множине, штокавски -МО (ГЛЕДАМО)
 
dolinalima:
Ако гледамо нпр. губитак падежа онда граница није на Морави, него на Морачи и Ибру. Све са седам падежа је српски, испод тога бугарски :)
Kliknite za proširenje...
Можда јесте на Морави, ако се зна да је најдужа река данашње Бугарске Марица у средњем веку називана и Моравом.
Граница српских и бугарских(татарских) говора је готово по средини данашње Бугарске, тзв "јатова" граница, јасан показатељ како су "политичари" на Берлинском конгресу поклонили територију и људство новоствореној бугарској кнежевини да би пламић немачке крви могао негде да буде владар.
Bgmap_yat.png
 
Шта ћемо са бел/бјал, јабука/јаболка, он/тој, она/таа? Да ли се и то рачуна у изоглосе? У Македонији се не говори свуда исто. Тетово, Куманово, Кратово и Свети Николе говоре као наши Врањанци. Што је ипак значајна разлика у односу на стандардни македонски. Пограничне бугарске области имају одређена поклапања са српским. Не кажу аз, него ја. И све ово из моје прве реченице.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top