Српска колонизација у данашњој Републици Македонији

Не говорим у твоје име – само одговарам на твоје коментаре. Дозволи ми да те подсетим да си ти започел ову расправу – користећи увредливи речи и дефиниције неколико пута. Сада је време да окусиш сопствени лек којим лечиш друге.

Вероватно не читаш добро или си нешто погрешио – "ə" је глас који је по артикулацији близак самогласнику „а“ у положају језика, односно из средњег реда и ређе „е“ из предњег реда .
Нигде није записано да је овај полуглас одмах замењен са "а", већ је звучао нешто између фонема "а" и "е". Лепо је када нешто објавиш, прво да то разумеш.
Оптужујеш ме да преписујем, дaкле, ево једног озбиљнијег новог рада из 2019. који директно објашњава овај феномен и прелазак са затвореног на отворени глас, са директним освртом на Ивића и Пантелића.
Поздрав од мене, очигледно фонологија није твоја снага.

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10502


Pogledajte prilog 1411734Pogledajte prilog 1411735
Glas ae ≠ e, čak i da su navedene pretpostavke tačne. Citiraš napamet tj izvrćeš iz očigledne potrebe da kasnije konstruišeš celi “dokazni materijal” za suludu velikobugarsku tvrdnju da je “u Srbiji pod vladavinom države Nemanjića izmenjen i fonetski lik jezika”, najnovije velikobugarsko objašnjenje za situaciju da baš nikakva druga smicalica niti falsifikat ne može da pomogne da se makar i sav ekavski štokavski nekako ubroji u “bugarske govore”, što je inače samo dalja “razrada” teorije da su nekada “svi Sloveni govorili čistim bugarskim jezikom”.

Velikobugarina Benju Coneva i njegove ekspanzionističke teorije o “moravskom bugarskom dijalektu” niko ne uzima u obzir, čak ni u šali: radi se o proglašavanju Kosovsko-resavskog dijalekta za “zapadnobugarski”, iako je potreban prevodilac za bilo kakvo sporazumevanje.
 
Poslednja izmena:
читаш ли српски - јеси ли видео шта пише у Савићевој књизи? Cа чиме не могу да се не сложим, пошто је вокализација постепен процес отварања полугласника.
Ne pominje nikakvo “prelazno e”, to je iz Conevljevih teorija kao i iz onoj još novijih, onih o “promeni fonetskog lika jezika Srbije” za vreme vladavine Nemanjića.

“Teoretsko opravdanje” za ekspanzionizam, “rešenje” za problem koji ima bugarski etnički nacionalizam kad “dokazuje” da u Srbiji žive “srbizovani Bugari”.
 
читаш ли српски - јеси ли видео шта пише у Савићевој књизи? Cа чиме не могу да се не сложим, пошто је вокализација постепен процес отварања полугласника.
Staro jer je u srpskom dalo glas a, bez ikakve diskusije, debelo jer ili jor se u štokavskim dijalektima više nije izgovaralo ni u periodu kad su Sloveni došli na Balkan:

Evolucija izgovora reči ‘pas’:

- Srednji period protoslovenskog *pьsь̏,

- kasni protoslovenski izgovor (opšteslovenski pred raspad na posebne jezike) *pь̃sь,

- savremeni srpski pas.

Protoslovenski (relevantno) se piše isključivo fonetskom latinicom, staroslovenski ćirilicom.

Sva objašnjenja koja ovde postavljaš (kao i citati) su nastala zahvaljujući analizama crkvenoslovenskog (istoćna grupa južnoslovenskih jezika) a ne rekonstruisanog protoslovenskog - već u crkvenoslovenskom uopšte nije bilo zatvorenih slogova. Dijalekatske razlike koje su kasnije rezultovale pojavu različitih jezika su postojale već u doba standardizacije staroslovenskog/crkvenoslovenskog. Osnovne konture dijalekata su nastale još u panonskom periodu.

The front and back yer come from the Early Proto-Slavic and Proto-Balto-Slavic short high vowels */i/ and */u/, respectively. As vowels, they played a role in the law of open syllables, which states that every syllable must end in a vowel. Old Church Slavonic, for example, had no closed syllables at all.

Word-final yers, which were abundant, including in declensional patterns, were reduced in length to ultrashort, or "weak", variants (/ɪ̆/ and /ʊ̆/). These weak yers were then often elided. In words with multiple yers, the weak variants were not limited to word-final position.



Havlík's law describes the pattern in which weak and strong yers occur. Counting from the last yer in a word, the final yer is weak, the previous yer is strong, the previous yer is weak, etc., until a full vowel is reached, and then the pattern is started again with alternating weak then strong yers.
 
Staro jer je u srpskom dalo glas a, bez ikakve diskusije, debelo jer ili jor se u štokavskim dijalektima više nije izgovaralo ni u periodu kad su Sloveni došli na Balkan:

Evolucija izgovora reči ‘pas’:

- Srednji period protoslovenskog *pьsь̏,

- kasni protoslovenski izgovor (opšteslovenski pred raspad na posebne jezike) *pь̃sь,

- savremeni srpski pas.

Protoslovenski (relevantno) se piše isključivo fonetskom latinicom, staroslovenski ćirilicom.

Sva objašnjenja koja ovde postavljaš (kao i citati) su nastala zahvaljujući analizama crkvenoslovenskog (istoćna grupa južnoslovenskih jezika) a ne rekonstruisanog protoslovenskog - već u crkvenoslovenskom uopšte nije bilo zatvorenih slogova. Dijalekatske razlike koje su kasnije rezultovale pojavu različitih jezika su postojale već u doba standardizacije staroslovenskog/crkvenoslovenskog. Osnovne konture dijalekata su nastale još u panonskom periodu.

The front and back yer come from the Early Proto-Slavic and Proto-Balto-Slavic short high vowels */i/ and */u/, respectively. As vowels, they played a role in the law of open syllables, which states that every syllable must end in a vowel. Old Church Slavonic, for example, had no closed syllables at all.

Word-final yers, which were abundant, including in declensional patterns, were reduced in length to ultrashort, or "weak", variants (/ɪ̆/ and /ʊ̆/). These weak yers were then often elided. In words with multiple yers, the weak variants were not limited to word-final position.



Havlík's law describes the pattern in which weak and strong yers occur. Counting from the last yer in a word, the final yer is weak, the previous yer is strong, the previous yer is weak, etc., until a full vowel is reached, and then the pattern is started again with alternating weak then strong yers.
Каква хистерија! А требало је само да прочиташ неколико страница Савића.
Такозвани процес вокализације, који траје неколико векова и у коме се постепено отвара затворени полуглас, није Цоњева теорија.
 
Па Ивић сугерише да је артикулација између предњих самогласника "е" и средњег "а", али напомиње да је звук био ближи "е".
Нико није рекао ни утврдио да су двoгласник и полугласник иста ствар. Нигде. То долази из твог мутног разумевања фонетике.
 
Па Ивић сугерише да је артикулација између предњих самогласника "е" и средњег "а", али напомиње да је звук био ближи "е".
Нико није рекао ни утврдио да су двoгласник и полугласник иста ствар. Нигде. То долази из твог мутног разумевања фонетике.
Написао си свакакве нетачности одговарајући на тврдње о јужнословенским полугласима, исправљен си више пута, објашњено ти је у чем грешиш, а ти и даље не разумеш шта ти је речено и настављаш машити. Тако и сада не разумеш да је потпуно небитно кога реда, које боје беше штокавски полуглас, то везе нема с изоглосом о којој ти је говорио Кежуал обзервер, а онда и ја, и у вези с којом си показао крајњу неупућеност и писао нетачности.
 
Написао си свакакве нетачности одговарајући на тврдње о јужнословенским полугласима, исправљен си више пута, објашњено ти је у чем грешиш, а ти и даље не разумеш шта ти је речено и настављаш машити. Тако и сада не разумеш да је потпуно небитно кога реда, које боје беше штокавски полуглас, то везе нема с изоглосом о којој ти је говорио Кежуал обзервер, а онда и ја, и у вези с којом си показао крајњу неупућеност и писао нетачности.
Hаравно није битно из ког је реда самогласник - опет спинујеш - да те подсетим како си стално изазивао свађу:
Другим речима, отворио си тему вокала и њихове класификације, тачније алудирајући да је рани вокал био ни мање ни више него „а”. Сад кажеш да тo није битно...

Уједно, грешиш што се тиче полугласа у средњовековној штокавици, нпр:
"ə ( = један полугласник најчешће реда вокала а а ређе вокала е) < ь, ъ"
 
Poslednja izmena:
Hаравно није битно из ког је реда самогласник - опет спинујеш - да те подсетим како си стално изазивао свађу:
Другим речима, отворио си тему вокала и њихове класификације, тачније алудирајући да је рани вокал био ни мање ни више него „а”. Сад кажеш да тo није битно...
Ни то нисам нигде тврдио. Колико пута ти морам рећи да читаш пажљивије и да не изврћеш моје речи?
 
Ниси тврдио, само си пренеo погрешно схваћене информације од Младеновића.
Односно рекао си да сам погрешио што тврдим да је полуглас прошао кроз прелазно „е“.
Кладим се да више немаш жељу да ме оповргаваш, када у ствари немаш лично мишљење - само цитираш ауторе и онда се правдаш да ниси рекао ово или оно. Која бесмислица!
Кладим се да више немаш жељу да ме оповргаваш, када у ствари немаш лично мишљење - само цитираш ауторе и онда се правдаш да ниси рекао ово или оно. Која бесмислица!
Kakva grandomanija.
 
Ни то нисам нигде тврдио. Колико пута ти морам рећи да читаш пажљивије и да не изврћеш моје речи?
Не знам зашто си онда започеo ову расправу - испада да ништа ниси рекао и ништа ниси тврдио - ти си арогантан и не показујеш никакво поштовање - имаш неки осећај за непогрешивост... савршена комбинација - ништа ново .
Искрено, уморио сам се да те слушам и читам...боље да нађеш новог саговорника....
 
Не знам зашто си онда започеo ову расправу - испада да ништа ниси рекао и ништа ниси тврдио - као што сам већ рекао - ти си арогантан и не показујеш никакво поштовање - имаш неки осећај за непогрешивост... савршена комбинација - ништа ново .
Искрено, уморио сам се да те слушам и читам...боље да нађеш новог саговорника....
Видиш ироније, не рекох како ништа нисам тврдио, већ да нисам тврдио то што ти тврдиш да јесам.
 
Видиш, не рекох како ништа нисам тврдио, већ да нисам тврдио то што ти тврдиш да јесам.
Ајде престани - само ти знаш шта си хтео да кажеш,....не игра ми се у твоје бесмислене игрице....
 
"Велики лингвистичар" забаговао поново, не да му се па то ти је.
Лекизан опет прича сам са собом,
Видели смо колико можеш и колико знаш, ћутао бих у ћошку да сам на твом месту...
 
Данас, када Бугари славе 95 година од подвига Маре Буневе – добро је подсетити људе као што си ти, да је колонизација Македоније почела 1913. године.
О разлици између Бугара и Македонаца:
 
Не знам о каквој Аустрији причаш. Можда Аустријанци нису спасли Бугарску 1885. него баш Србију, спречивши српски губитак Ниша а можда и целог Јужног Поморавља.

Бугарска је изгубила други балкански рат. Доста је било погрешних одлука. Народ је дебело платио за грешке владе и цара.

Трећи балкански рат је трајао од 1992-2000.
Бугарска није учествовала у овом рату. Лекција из прошлости је научена.

Ко је изгубио трећи балкански рат, сви знамо.
Можда ће се некад и извући поука – али вероватно не док се територија Србије не врати на своје границе из 1817. године.
Bugarska je poražena u oba balkanska i oba svetska rata, sledeća stanica vam je ispravljanje istorijske greške Aleksandra II i povratak Turskoj.
 
Лекизан опет прича сам са собом,
Видели смо колико можеш и колико знаш, ћутао бих у ћошку да сам на твом месту...
Da se vratimo na Makedoniju i period od Prvog balkanskog do kraja Drugog svetskog rata: za vreme bugarske okupacije Makedonije tokom Drugog svetskog rata bugarske trupe su vršile toliki teror nad stanovništvom da je to zapazio i poslanik NDH, zapaziti da i on smatra da je položaj Makedonaca pod Kraljevinom Jugoslavijom bio daleko povoljniji nego pod bugarskom okupacijom:


Narod je javno ustajao protiv korupcije i crne berze. U gimnazijama svih većih gradova (Skoplju, Velesu, Kumanovu, Bitolju, Prilepu, Strumici) učenici viših razreda organizovali su štrajkove protiv zabrane upotrebe makedonskog jezika i drugih mera školskih vlasti. U veleškom kraju u neposrednim pripremama za formiranje odreda učestvovalo je 75 komunista, 35 skojevaca i više od 500 građana i seljaka, a preko 1.000 ljudi davalo je pomoć. Samo u novcu mesečno je prikupljeno oko 30.000 leva. Početkom maja u Velesu je 200 žena demonstriralo protiv mobilizacije u bugarske radne jedinice. O nezadovoljstvu u Makedoniji izveštavali su i neki diplomati iz Sofije. Vojni izaslanik NDH u Sofiji javlja da je bilo grubih postupaka prema življu u Makedoniji ». . . zbog čega je narod zamrzeo vlast«; u jednom drugom izveštaju piše: »Narod govori — oslobodili smo se jednog jarma a sada smo došli pod bugarski i to još teži«, a zatim sledi zaključak: »Znači, Makedonci se osećaju podjarmljeni i traže slobodu«. O velikom nezadovoljstvu protiv bugarske vlasti u Makedoniji izveštaje je slao i poslanik NDH u Sofiji, Vladimir Židovec. (A VII, k. 89, reg. br. 39/5, 49/5, k. reg. br. 5/3, 29/3).
 
Bugarska je poražena u oba balkanska i oba svetska rata, sledeća stanica vam je ispravljanje istorijske greške Aleksandra II i povratak Turskoj.
Поражена је у Другом балканском и Првом светском рату. Да подсетим да је Бугарска из Другог светског рата изашла са увећаним територијама – односно Добруџе,
 
Da se vratimo na Makedoniju i period od Prvog balkanskog do kraja Drugog svetskog rata: za vreme bugarske okupacije Makedonije tokom Drugog svetskog rata bugarske trupe su vršile toliki teror nad stanovništvom da je to zapazio i poslanik NDH, zapaziti da i on smatra da je položaj Makedonaca pod Kraljevinom Jugoslavijom bio daleko povoljniji nego pod bugarskom okupacijom:


Narod je javno ustajao protiv korupcije i crne berze. U gimnazijama svih većih gradova (Skoplju, Velesu, Kumanovu, Bitolju, Prilepu, Strumici) učenici viših razreda organizovali su štrajkove protiv zabrane upotrebe makedonskog jezika i drugih mera školskih vlasti. U veleškom kraju u neposrednim pripremama za formiranje odreda učestvovalo je 75 komunista, 35 skojevaca i više od 500 građana i seljaka, a preko 1.000 ljudi davalo je pomoć. Samo u novcu mesečno je prikupljeno oko 30.000 leva. Početkom maja u Velesu je 200 žena demonstriralo protiv mobilizacije u bugarske radne jedinice. O nezadovoljstvu u Makedoniji izveštavali su i neki diplomati iz Sofije. Vojni izaslanik NDH u Sofiji javlja da je bilo grubih postupaka prema življu u Makedoniji ». . . zbog čega je narod zamrzeo vlast«; u jednom drugom izveštaju piše: »Narod govori — oslobodili smo se jednog jarma a sada smo došli pod bugarski i to još teži«, a zatim sledi zaključak: »Znači, Makedonci se osećaju podjarmljeni i traže slobodu«. O velikom nezadovoljstvu protiv bugarske vlasti u Makedoniji izveštaje je slao i poslanik NDH u Sofiji, Vladimir Židovec. (A VII, k. 89, reg. br. 39/5, 49/5, k. reg. br. 5/3, 29/3).
Македонски језик у школама 1942-1944. није могао бити забрањен јер није постојао - У Македонији је за време окупације забрањен српски језик, који је био службени језик у Македонији од 1918. до 1945. године, и који је заменио бугарско-македонски у образовању. У време анексије нико се у Македонији није жалио да је српски забрањен јер је то језик наметнут бугарско-македонском становништву.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Поражена је у Другом балканском и Првом светском рату. Да подсетим да је Бугарска из Другог светског рата изашла са увећаним територијама – односно Добруџе,
Da li iz toga što je Rumunija prinuđena da vrati Bugarskoj južnu Dobrudžu izvlačiš i zaključak o tome da Bugarska “nije bila saveznica” Osovine?
 
Poslednja izmena:
Македонски језик у школама 1942-1944. није могао бити забрањен јер није постојао - У Македонији је за време окупације забрањен српски језик, који је био службени језик у Македонији од 1918. до 1945. године, и који је заменио бугарско-македонски у образовању. У време анексије нико се у Македонији није жалио да је српски забрањен јер је то језик наметнут бугарско-македонском становништву.
Da li pokušavaš da nekako predstaviš da se u Makedoniji pre 1944 nekako “nije govorio” makedonski jezik različit od bugarskog?
 

Back
Top