Наравно, Хан се не свиђа српским "патриотама" јер је писао о Албанији. А има ли ишта, што беспоговорно признају српски родољуби као што си ти?
Кога нисам читао? Чак сам и цитирао књигу, а цитат је тамо у поглављу о Призрену. Нађи књигу на српском и онда дођи и реци ми шта је Гилфердинг рекао.
Не знам - толико сам те тукао на овој теми, како тe није срамота? треба да ћутиш, а посебно на тему језика:
Pogledajte prilog 1303834
Какве заблуде бре, који Клаић? – знаш ли када је Гиљфердинг писао?– то је било за време Вука Караџића. Па скоро сви руски слависти у то време били су панслависти.
Какве то везе има са његовом изјавом да је језик у Призрену дијалекатски веома близак бугарском? Опет тражиш теле испод бика, али не, већ си се довољно бламирао ...
Ето, твоја тактика, опет спинујеш - покушаваш да докажеш да зато што је Гиљфердинг био словенофил не треба му веровати што је написао?! Штавише, текст који си обајвио не критикује његово стручно умеће у лингвистици, које је он у то време несумњиво поседовао.
Био је један од главних сакупљача древних писаних докумената на црквенословенском – па је смешно мислити да је баш Гилфердинг тај који не разуме шта је на бугарском, а шта на српском. И на крају, био је један од првих, који је направио поделу и квалификацију између источнословенских и јужнословенских дијалеката.
Да си бар мало прочитао његову књигу, схватио би да је прилично позитивно говорио о Србима, као народу и историји. Ма не, треба га оцрњивати, јер то није могуће да се бугарски дијалект говорио у Призрену, то је катастрофа.
Ма, како нису били? – Сан Стефанска Бугарска је, међутим, постојала на папиру 4 месеца, уз званичну сагласност Русије и Османског царства. Вардарска Македонија, већи део Егејске Македоније и Беломорске Тракије били су укључени у бугарске границе.
Дакле, ти настављаш са својим смелим и глупим инсинуацијама. Рекли јасно и тачно каже градове Бугарске, али за Лекизан то значи градове под бугарском црквом. На тему имена Бугарска у ранијем периоду 19. века говорићу мало ниже, док опет разбијам твоје небулозе.
Уосталом, Рекли је био твој извор, а да наравно ниси прочитао ни две странице његове књиге. Але битно је, нашао си цифру која "чистих" Срба доводи до скоро 6 милиона на крају 19. века, када 2023. цела Србија има 6,5 милиона.
Pogledajte prilog 1303848Pogledajte prilog 1303850
Па, признајеш да је његова мајка тада владалa. Дакле – овај проглас је тада написао Љубица.
А она је 1841. говорила о „Бугарској“, која, по теби, не постоји не само као држава, већ и као историјске границе. Сада – да ли разумеш колико грешиш у овом случају? Прво – ово није политичка изјава, већ директан апел народу да се не меша.
Друго, Љубица је очигледно желела да се последице гушења побуне чујy у Европи, а доказ је и пријем Бланкија у Београду као званичног представника Француске.
Дакле, Лекизане, не само Турци и Европљани, него ни мање ни више, – српска кнегиња – која је тада владала, виде неку „Бугарску“. Питање је зашто ти ово не прихваташ, када је већ петиклоснаику јасно да Бугарска као име није нигде нестала за време турске царевине.