Српска колонизација у данашњој Републици Македонији

[Mrkalj]

Kiše jesenje! Tuga je stvarno pregolema, ali se ovde mora konstatovati: metodom komputacione dijalektometrije, čiji je rezultat prezentovan u radu: The Computational Analysis of Bulgarian Dialect Pronunciation pokazuje se da se ono što je na karti označeno kao tranzicioni bugarski dijalekt, tj najzapadniji bugarski dijalekt (po klasifikaciji koja postavlja lingvističku granicu između srpskog i bugarskog na državnoj granici Kraljevine Srbije i Kraljevine Bugarske od iz 1913., tj uz pretpostavku da su govori Dimitrovgrada i Bosilegrada striktno bugarski) sam za sebe čini posebnu dijalekatsku podgrupu u odnosu na sve ostale bugarske dijalekte, tj osim što se grupiše sa grupom zapadnih bugarskih dijalekata njegov izgovor nije posebno blizak ni sa jednim drugim bugarskim dijalektom. Time se dokazuje da je u pitanju tranzicioni dijalekt sa srpskim - može da se posmatra i kao deo štokavskog dijalekta koji prelazi u Bugarsku. Toliko o “bugarskim govorima Srbije” - svi govori zapadno od njega se od reda se grupišu sa Prizrensko-timočkim u stare štokavske ili torlačke govore, a ovi sa štokavskim - uz Kosovsko-Resavaki (razvio se iz jezika Moravske Srbije Kneza Lazara) i Zetsko-južnosandžačkim govorima grupišu u štokavske - striktno na osnovu fonetike, tj izgovora, onoga što čini jedan govor razumljivim nekom ili ne. Leksika se daleko najbrže menja, a gramatičke osobine su daleko manje stabilne od izgovora i akcenta. Originalno mu je jedino zajedničko baš sa svim bugarskim govorima to što je u Balkanskom jezičkom savezu, druga zajednička osobina, ali samo sa zapadnim bugarskim dijalektima je ekavski refleks jata. To je inače veoma poznata osobina izvesnog susednog jezika, kao da je u pitanju srpski.

Jezik kojim neko govori ne utiče ni u kom slučaju na njegovu nacionalnu pripadnost, samo je potrebno znati da je jezik Bosilegrada, Trna i Dimitrovgrada ipak nekada bio štokavski, pa prešao u bugarske govore. Dalje na zapad su srpski govori iz Balkanskog jezičkog saveza.

Razumem da je rezultat krajnje neprijatan za naše teoretičare “Velike” Bugarske, ali rezultati su tu. Dendogram na stranici 288 je neumoljiv - nema grupisanja tranzicionog bugarskog dijalekta (najzapadniji - onaj kojim govore Bosilegrad i Dimitrovgrad) sa bilo kojim drugim bugarskim dijalektom osim po refleksu jata koji je dao ‘e’- osobina koju ti govori dele i sa svim govorima Srbije. Još jednom, dendogram na stranici 288 je tu. Bilo bi zanimljivo i proveriti komputacione vrednosti i videti dendogram za makedonske i govore jugozapadne Bugarske, nije uopšte isključeno da se govori jugozapadne Bugarske grupišu sa makedonskim, i tek zajedno sa njima sa bugarskim kao deo južnoslovenskog dijalekatskog kontinuuma, ko zna da li Pirinska Makedonija nekada nije govorila isto kao i Vardarska? Šta ako se pojavi i poseban klaster makedonskih govora?

@Boris T @Nenad1331 @хан Ацо @Лекизан @Slavan @Q. in perpetuum hibernum @sumljiv_tip @zlatkopatuljak

Sajt bugarske akademije nauka:


sci-gems.math.bas.bg:8080/jspui/bitstream/10525/1567/1/sjc094-vol3-num3-2009.pdf


O komputacionim metodama u dijalektometriji, delu komputacione lingvistike može da se pročita u ovom ćlanku:

https://www.jstor.org/stable/30204900

Pogledajte prilog 1409081
Pogledajte prilog 1409085

 

[Casual Observer]

Uporedi srpski: рука sa makedonskim ‘рака’, bugarskim ‘ръка’ i slovenačkim ‘roka’. Praslovenski oblik je рѫка (rǫka).

U bugarskom ovde slovo ‘ъ’ označava nekadašnji jus, ne debelo jer, izgovor reči ruka na bugarskom varira od dijalekta do dijalekta, iako to konzervativni pravopis skriva, tj maskira razlike. Bugarski dijalekti su inače zamenili nazale raznim glasovima, raznovrsnost je skoro kao u celokupnom ostatku južnoslovenskog jezičkog prostora zajedno.

Kad smo već kod bugarskih dijalekata veoma je zanimljiv sledeći rezultat: statističkom analizom fonetike bugarskih dijalekata je ustanovljeno da je tranzicioni dijalekt grupa za sebe, kao da najzapadniji tranzicioni dijalekt bugarskog nije originalno iz iste dijalekatske grupe, ima isključivo fonetske osobine zapadne podgrupe južnoslovenskih jezika:

Since traditional scholarship defines six dialect areas, we have also per- formed a 6-way clustering of the data. The results can be seen in Figure 7. Apart from the already mentioned 2- and 3-way division of the sites, we can also see that a group of sites around the border with Serbia forms a separate group.

Samo je konstatovano ono što je već poznato od ranije. Kako tumačiti rezultat? Štokavski govori naknadno postali bugarski? Izvor je bugarska akademija nauka:

sci-gems.math.bas.bg:8080/jspui/bitstream/10525/1567/1/sjc094-vol3-num3-2009.pdf

 

[leki1]

Koliko u bugarima posmatrajući ih u Bugarskoj danas ima slovena a koliko protobugara ? Mislim naravno na procene?

 

[Casual Observer]

Koliko u bugarima posmatrajući ih u Bugarskoj danas ima slovena a koliko protobugara ? Mislim naravno na procene?

Niko ne zna tačno, a bugarski nacionalisti ionako ubrajaju i etničke Turke u Bugare, tj sve koji su muslimani nazivaju Pomaci, bez obzira što među njima ima na primer i Krimskih Tatara (par hiljada maksimum, u nekoliko sela) koji i dalje govore jezikom Krimskih Tatara.

Ni jedan bugarski srednjevekovni vladar nije bio slovenskog porekla, a u domaće vladare ubrajaju i jednog Mongola koji se dokopao vlasti u jednom trenutku, mada uopšte nije bio hrišćanin nego ili šamanista ili tengrista, mada bugarski istoričari tvrde da je prešao na pravoslavlje. Međutim, za taj njegov navodni prelaz na pravoslavlje međutim nema nikakvih dokaza niti bilo kakvih naznaka.

Chaka (Bulgarian: Чака) reigned as tsar of Bulgaria from 1299 to 1300. He was the son of the Mongol leader Nogai Khan by a wife named Alaka. Sometime after 1285 Chaka married a daughter of George Terter I of Bulgaria, named Elena. In the late 1290s, Chaka supported his father Nogai in a war against the legitimate khan of the Golden Horde, Toqta. Toqta defeated and killed Nogai in 1299.

 

[leki1]

Niko ne zna tačno, a bugarski nacionalisti ionako ubrajaju i etničke Turke u Bugare, tj sve koji su muslimani nazivaju Pomaci, bez obzira što među njima ima na primer i Krimskih Tatara (par hiljada maksimum, u nekoliko sela) koji i dalje govore jezikom Krimskih Tatara.

Ni jedan bugarski srednjevekovni vladar nije bio slovenskog porekla, a u domaće vladare ubrajaju i jednog Mongola koji se dokopao vlasti u jednom trenutku, mada uopšte nije bio hrišćanin nego ili šamanista ili tengrista, mada bugarski istoričari tvrde da je prešao na pravoslavlje. Međutim, za taj njegov navodni prelaz na pravoslavlje međutim nema nikakvih dokaza niti bilo kakvih naznaka.

Chaka (Bulgarian: Чака) reigned as tsar of Bulgaria from 1299 to 1300. He was the son of the Mongol leader Nogai Khan by a wife named Alaka. Sometime after 1285 Chaka married a daughter of George Terter I of Bulgaria, named Elena. In the late 1290s, Chaka supported his father Nogai in a war against the legitimate khan of the Golden Horde, Toqta. Toqta defeated and killed Nogai in 1299.

Mislim da su bili dvojica slovena.. To su Carevi Radomir i Vladislav. Nisu vladali dugo. Mada je moguce da nisu bili sloveni nego da su vec poceli da dobijaju slovenska imena....

 

[Casual Observer]

Постојала су два знака итекако, али до 13 века, преовладава једнојерови рукопис. Особа која се умеша у такве спорове то треба да зна.

“Jednojerovi rukopis”? U kojoj to staroslovenskoj redakciji? Taj jednojerovi rukopis ima svoje ime, to se zove srpskoslovenski jezik, tj srpska redakcija staroslovenskog. Tek od Konstantina Filozofa i Resavake Škole se u Srbiji prešlo na pisanje i tankog i debelog jera, iako su se ujednačili mnogo pore toga a i proces zamene sa ‘a’ bio pri kraju.

Bugarska redakcija staroslovenskog je kao konzervatovnija zadržala pisanje sa dva jera. Inače, o staroslovenskom kao “starobugarskom” jeziku najslikovitije govori to da je ohridsko Zoografsko jevanđelje iz X veka pokazuje razlike u odnosu na jezik dokumenata Preslavske škole.

Postoje tri različite varijante najranijeg staroslovenskog: istočnobugarska redakcija - Preslav, zapadnomakedonska redakcija - Ohrid, i moravska redakcija, veoma zanimljivo da razlike između tri varijante nisu proporcionalne geografskoj udaljenosti između tadašnjih centara slovenske pismenosti: Sloveni su se bili tek naselili na Balkan i nije bilo vremena da jezici divergiraju: geografska blizina uslovljava veoma jak lingvistički kontakt i bitno sporiju divergenciju, ili i konvergenciju jezika - primer su srpski i hrvatski i Novosadski dogovor.


Slovo Đerv, njega nema ni u jednoj bugarskoj redakciji staroslovenskog. Zanimljivost: u najistočnijem i najarhaičnijim srpskom dijalektu, Timočko-lužničkom, koji je zadržao poluglas iz starosrpskog jezika - malo jer, kao govor originalno iz zapadnojužnoslovenske grupe otac se zvanično kaže bašta, pod uticajem Crkve i staroslovenskog, ali kada se koristi u razgovoru i obraća se ocu, kaže se striktno baćo. “Prost” oblik je baća. Protoslovensko *tj je u jeziku naroda dalo ć. Kakva je situacija u najzapadnijim bugarskim dijalektima? U tranzicionom?

Ђерв (Ꙉ, ꙉ) је ћирилично слово које се користило у старој ћирилици.[1]

Коришћен је у многим раним српским споменицима за представљање звукова /dʑ/ и /tɕ/ (модерни звукови ⟨Ђ⟩ и ⟨Ћ⟩).[2]

То је основа модерних слова Ћ и Ђ.

Ђерв се такође често користио у босанској ћирилици, где је то било званично коришћено слово. Када се комбиновало са словима Н и Л, представљало је гласове /ɲ/ и /ʎ/ = ⟨Њ⟩ и ⟨Љ⟩.

 

[Boris T]

Jednojerovi rukopis”? U kojoj to staroslovenskoj redakciji? Taj jednojerovi rukopis ima svoje ime, to se zove srpskoslovenski jezik,

Cредином 10. века још није пронађен ниједан ћирилични документ на српскословенском језику.

 

[Boris T]

Tek od Konstantina Filozofa i Resavake Škole se u Srbiji prešlo na pisanje i tankog i debelog jera, iako su se ujednačili mnogo pore toga a i proces zamene sa ‘a’ bio pri kraju.

А према Бењо Цоневу - у раним словенским рукописима - ови полугласници су писали како су хтели. Није било строгих правила. Процес вокализације јерова на српскохрватском језичком подручју ишао је преко полуотвореног <е> , a тако дошао je до <а> крајем 14. века, али Игар мисли да је дошло до неког "спајања" 2 полугласника који су ишли директно у вокал <а>. Али као што сам овде рекао, у питању је тешка генерализација појединих процеса, и њихово објашњење неким „гвозденим правилима“ која у то време једва да су постојала.

 

[Casual Observer]

А према Бењо Цоневу - у раним словенским рукописима - ови полугласници су писали како су хтели. Није било строгих правила. Процес вокализације јерова на српскохрватском језичком подручју ишао је преко полуотвореног <е> , a тако дошао je до <а> крајем 14. века, али Игар мисли да је дошло до неког "спајања" 2 полугласника који су ишли директно у вокал <а>. Али као што сам овде рекао, у питању је тешка генерализација појединих процеса, и њихово објашњење неким „гвозденим правилима“ која у то време једва да су постојала.

Ili možda Conev kao bugarski nacionalista koji posmatra zapadnu bugarsku etničku granicu kao nešto fluidno ii veoma rastegljivo na sve načine daje “teoretsku podlogu” za maksimalno širenje “bugarskog etničkog prostora” ka zapadu?

Na primer, razni bugarski istoriografi i jezikoslovci “argument” u prilog svojih teorija navode i samo postojanje staroštokavskih oblika ‘dodjem’ i ‘pojdem’ u Timočko-lužničkom dijalektu, bez obzira što identični oblici u prvom licu jednine postoje i u kajkavskom i u književnom slovenačkom: to je prosto stariji oblik, kakav je bio i u svim štokavskim govorima pre nego što je slovenska metateza (metateza likvida) dovela do zamene nesta samoglasnika i likvide i na kraju rezultovala glasom đ na poziciji starije grupe ‘jd’ u novoštokavskim govorima? Makedonski je inače “да дојдам’, sa ‘a’. Bugarski istoričari i jezikoslovci navode kao “argumente” ceo niz dijalekatskih osobina srpskih govora koje su takve kakve jesu jer su u pitanju veoma arhaični dijalekti koji još uvek čuvaju ceo niz osobina praslovenskog jezika - kako nešto što uopšte nije nekakva ekskluzivna karakteristika bugarskog jezika može da bude nekakav “argument” u prilog bugarskih nacional-romantičarskih teorija?

https://bib.irb.hr/datoteka/392402.Kapovic_-_Indoeuropska_lingvistika.pdf

Šafarikova (tj bugarska)’teorija o poreklu staroslovenskog je potpuno diskreditovana, a i samo poređenje govora nastalih od praslovenskog sa staroslovenskim baš nošta ne dokazuje: staroslovenski je samo jedan standardizovani dijalekt kasnog praslovenskog zamrznutog u njegovoj opšteslovenskoj fazi.

 

[Casual Observer]

А према Бењо Цоневу - у раним словенским рукописима - ови полугласници су писали како су хтели. Није било строгих правила. Процес вокализације јерова на српскохрватском језичком подручју ишао је преко полуотвореног <е> , a тако дошао je до <а> крајем 14. века, али Игар мисли да је дошло до неког "спајања" 2 полугласника који су ишли директно у вокал <а>. Али као што сам овде рекао, у питању је тешка генерализација појединих процеса, и њихово објашњење неким „гвозденим правилима“ која у то време једва да су постојала.

Aprops Conev: morao je da podavije rep 1918, zajedno sa ostalim Bugarima. Ali zašto se ograničavati samo na Kosovsko-resavske govore, može da se mašta i o istočnohercegovačkim, nije zabranjeno.

Inače. Herr Coneva učešće u onoj vašoj velikobugarskoj “naučno-obaveštajnoj misiji” iz 1916. čini i saučesnikom u genocidu nad Srbima Vaslia Radislavova - u svojstvu aparatčika vlade čiji je šef javno pretio da u Srbiji više neće biti Srba.

 

[Casual Observer]

Cредином 10. века још није пронађен ниједан ћирилични документ на српскословенском језику.

Ne postoji ni na bugarskom, doduše ima onogurskih natipsa.

Da li Boris Treći zna kada su formirani posebni slovenski jezici? Pre pada jerova nema nikakvih posebnih jezika gos’n Boris Treći, a nije da nije i on izgubio jedan krajnje ozbiljan rat, baš zbog conevizma.

 

[Casual Observer]

А према Бењо Цоневу - у раним словенским рукописима - ови полугласници су писали како су хтели. Није било строгих правила. Процес вокализације јерова на српскохрватском језичком подручју ишао је преко полуотвореног <е> , a тако дошао je до <а> крајем 14. века, али Игар мисли да је дошло до неког "спајања" 2 полугласника који су ишли директно у вокал <а>. Али као што сам овде рекао, у питању је тешка генерализација појединих процеса, и њихово објашњење неким „гвозденим правилима“ која у то време једва да су постојала.

I za kraj, @ИгарЈ ne “misli” ništa, on samo konstatuje činjenice iz istorije jezika: u srpskom je prvo došlo do ujednačavanja izgovora jerova, tj njihovog slivanja, pa do prelaska u glas ‘a’ .

Tvoj “autoritet” Conev je kao jedan od teoretičara genocida nad Srbima u režiji Radislavova (poznat po izjavi da “u Srbiji više neće biti Srba”) pokušavao i sa proglašavanjem Kosovsko-resavakoh dijalekata za “bugarske” a ne samo sa teorijama o “proizvoljnom pisanju debelog i tankog jer”, kao dobar velikobugarin on nije nikako mogao da svari postojanje ni srpskoslovenskog niti starosrpskog jezika.

U srpskom imamo: jor (ъ - debelo jer Save Mrkalja) se menja sa jer ( ь ) pa prelazi u a:

ъ -> ь -> a

Osobine srpskoslovenskog:

1. стражњи и предњи назали - ѫ и ѧ - мијењају се у у и е
2. ю даје ју, али се ѧ каткад мијења са е(кънѧзь > кнез)
3. јор нестаје, а јер превладава (ъ > ь)
4. јери ы даје и
5. палатално р и меко с постају тврдима

 

[Casual Observer]

Недавно сам наишао на ово: http://mn.mk/istorija/4089-Srpskata-kolonizacija-vo-Vardarska-Makedonija-1920---1941

Знао сам за српску колонизацију Косова и Метохије, као и Славоније; али за ово први пут чујем. Колико је истинито ово?

Prosto se bije dogodilo. Sledeće pitanje?

 

[Gledston]

Pokažu bilo šta iz dotičnog perioda na svom maternjem bugarskom jeziku.

Hint: bugarsko proglašavanje staroslovenskog za “bugarski” prolazi samo u Sofiji i kod neootomanakog Osmanlije @Gledston, baš svi drugi taj jezik nazivaju Old Church Slavonic. Pre Neofita Rilskog nema nikakvog bugarskog jezika.

Богами дијапазон научника који језик зову старобугарским није мали. Није да би ти знао додуше.

Prosto se bije dogodilo. Sledeće pitanje?

На следећим странама је показано итекако да се догодило, тако да очекујем солидан доказни материјал који ће све то побити.

 

[Boris T]

I za kraj, @ИгарЈ ne “misli” ništa, on samo konstatuje činjenice iz istorije jezika: u srpskom je prvo došlo do ujednačavanja izgovora jerova, tj njihovog slivanja, pa do prelaska u glas ‘a’ .

Као што сам већ рекао – процес трансформације полугласника у српском језику нимало не може се сматрати спајањем у фонетском смислу, него долази до изједначавања полугласника и њиховог преласка у <а> крајем 14. века. Ово је постепен процес и назива се вокализација.

Бењо Цонев је ученик Јагића и Лескина – и један од оснивача бугарске филологије. Није се бавио политиком.

 

[ИгарЈ]

Као што сам већ рекао – процес трансформације полугласника у српском језику нимало не може се сматрати спајањем у фонетском смислу, него долази до изједначавања полугласника и њиховог преласка у <а> крајем 14. века. Ово је постепен процес и назива се вокализација.

Нису се спојили него су се изједначили
Само нас настави веселити оваквим објавама и показивати како не знаш о чем говориш.

 

[ИгарЈ]

А према Бењо Цоневу - у раним словенским рукописима - ови полугласници су писали како су хтели. Није било строгих правила. Процес вокализације јерова на српскохрватском језичком подручју ишао је преко полуотвореног <е> , a тако дошао je до <а> крајем 14. века, али Игар мисли да је дошло до неког "спајања" 2 полугласника који су ишли директно у вокал <а>. Али као што сам овде рекао, у питању је тешка генерализација појединих процеса, и њихово објашњење неким „гвозденим правилима“ која у то време једва да су постојала.

Не говори у моје име, хвала.

Уједно, грешиш што се тиче полугласа у средњовековној штокавици, нпр:
"ə ( = један полугласник најчешће реда вокала а а ређе вокала е) < ь, ъ"

Александар Младеновић - Српска редакција старословенског језика и употреба само танкога јера у писању, ЗМСФЛ, 1997, XL/1, 1

 

[Boris T]

Нису се спојили него су се изједначили
Само нас настави веселити оваквим објавама и показивати како не знаш о чем говориш.

Па ниси ми одговорио како се два ултра кратка скоро безвучна полугласника спајају у један полуотворени вокал?
И како се вокализација два полугласника фонетски може назвати стапањем ?

 

[ИгарЈ]

Па ниси ми одговорио како се два ултра кратка скоро безвучна полугласника спајају у један полуотворени вокал?
И како се вокализација два полугласника фонетски може назвати стапањем ?

То нису моје тврдње и нећу на њих одговарати, рекох ти да не говориш у моје име.
Ти или не разумеш шта читаш или намерно изврћеш што је написано, а правиш се познаваоцем.

 

[Boris T]

То нису моје тврдње и нећу на њих одговарати, рекох ти да не говориш у моје име.
Ти или не разумеш шта читаш или намерно изврћеш што је написано, а правиш се познаваоцем.

Не говори у моје име, хвала.

Уједно, грешиш што се тиче полугласа у средњовековној штокавици, нпр:
"ə ( = један полугласник најчешће реда вокала а а ређе вокала е) < ь, ъ"

Не говорим у твоје име – само одговарам на твоје коментаре. Дозволи ми да те подсетим да си ти започел ову расправу – користећи увредливи речи и дефиниције неколико пута. Сада је време да окусиш сопствени лек којим лечиш друге.

Вероватно не читаш добро или си нешто погрешио – "ə" је глас који је по артикулацији близак самогласнику „а“ у положају језика, односно из средњег реда и ређе „е“ из предњег реда .
Нигде није записано да је овај полуглас одмах замењен са "а", већ је звучао нешто између фонема "а" и "е". Лепо је када нешто објавиш, прво да то разумеш.
Оптужујеш ме да преписујем, дaкле, ево једног озбиљнијег новог рада из 2019. који директно објашњава овај феномен и прелазак са затвореног на отворени глас, са директним освртом на Ивића и Пантелића.
Поздрав од мене, очигледно фонологија није твоја снага.

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10502

 

[ИгарЈ]

Нигде није записано да је овај полуглас одмах замењен са "а", већ је звучао нешто између фонема "а" и "е".

Који пут - ја то нисам тврдио.

Уједно, приметити да очито не разумеш шта ти се пише није вређање.

 

[Boris T]

Који пут - ја то нисам тврдио.

Уједно, приметити да очито не разумеш шта ти се пише није вређање.

Ниси тврдио, само си пренеo погрешно схваћене информације од Младеновића.
Односно рекао си да сам погрешио што тврдим да је полуглас прошао кроз прелазно „е“.
Кладим се да више немаш жељу да ме оповргаваш, када у ствари немаш лично мишљење - само цитираш ауторе и онда се правдаш да ниси рекао ово или оно. Која бесмислица!

Уједно, грешиш што се тиче полугласа у средњовековној штокавици, нпр:

 

[Boris T]

риметити да очито не разумеш шта ти се пише није вређање.

Види сад – агресивно си ушao у овај спор, не познајеш ме, и почео си да намећеш свој "супериорни" стил комуникације и знања.
Ако то није увреда, не знам шта је.
Три пута понављаш да ја не разумем о чему пишеш - па како да не разумем - ти не пишеш баш ни о чему.
Није добро мислити да су сви људи будале.

 

[Casual Observer]

Ниси тврдио, само си пренеo погрешно схваћене информације од Младеновића.
Односно рекао си да сам погрешио што тврдим да је полуглас прошао кроз прелазно „е“.
Кладим се да више немаш жељу да ме оповргаваш, када у ствари немаш лично мишљење - само цитираш ауторе и онда се правдаш да ниси рекао ово или оно. Која бесмислица!

Кладим се да више немаш жељу да ме оповргаваш, када у ствари немаш лично мишљење - само цитираш ауторе и онда се правдаш да ниси рекао ово или оно. Која бесмислица!

Osim što si velikobugarski naciobalista do neverovatnih razmera ti patiš i od najozbiljnije grandomanije.

Ti “tvrdiš” da je bilo “prelaznih perioda” i “nekadašnjih” srpskih govora (valjda ceo srpski etnički prostor?) sa “izgovorom” nekadašnjeg jera kao “e”, ili ipak samo pokušavaš da racionalizuješ situaciju da si ti lično ogorčeni bugarski nacionalista kome maternji jezik/dijalekt potiče od štokavskog a ne od nekog bugarskog dijalekta?

 

[Boris T]

Osim što si velikobugarski naciobalista do neverovatnih razmera ti patiš i od najozbiljnije grandomanije.

Ti “tvrdiš” da je bilo “prelaznih perioda” i “nekadašnjih” srpskih govora (valjda ceo srpski etnički prostor?) sa “izgovorom” nekadašnjeg jera kao “e”, ili ipak samo pokušavaš da racionalizuješ situaciju da si ti lično ogorčeni bugarski nacionalista kome maternji jezik/dijalekt potiče od štokavskog a ne od nekog bugarskog dijalekta?

читаш ли српски - јеси ли видео шта пише у Савићевој књизи? Cа чиме не могу да се не сложим, пошто је вокализација постепен процес отварања полугласника.