Српска колонизација у данашњој Републици Македонији

Gledston

Aktivan član
Poruka
1.880
Ево мало информација о првом таласу колонизације Јужне Србије, из М. Јагодић, Нови крајеви Србије (1912-1915), Београд 2013.
Ретка насељеност и релативно велика територија су омогућавали држави да спроведе насељавање становништва у новим крајевима ширих размера. Колонизациона политика је била дефинисана Уредбом о
насељавању и пратећим актима. Четири дана пошто је Уредба била усвојена, 9. марта 1914, приступило се прибирању података о површини и распореду расположивог земљишта за колонизацију. Тај посао је био поверен полицијским властима, односно, у крајњој линији, општинским судовима. Због малог капацитета локалне администрације, није се могло очекивати да тражени подаци буду разноврсни и прецизни у оној мери у којој се то испрва желело.776 Извори о расположивим земљишним колонизационим ресурсима су оскудни. У једном чланку листа Политика од 28. маја 1914. је објављено да, према реферату комисије Министарства народне привреде за проучавање нових крајева, има до тада необрађиваног државног земљишта за насељенике: на Косову 210000 ha, на Овчем и Јежевом Пољу 30000 ha, у призренској долини 3500 ha и на месту званом Црвени Брег у Срезу качаничком 1000 ha. На том простору се могло населити 26800 породица, рачунајући на сваку породицу по пет хектара земље.777 У Битољском округу је било око 1000 хектара државне земље погодне за колонизацију.778

Молбе за насељавање су примане у Министарству народне привреде од објављивања Уредбе до почетка Првог светског рата, када је читав рад на колонизацији обустављен. Неки појединци су се на своју руку обраћали молбама разним надлештвима чак пре него је Уредба била донета, али оне нису разматране како би се избегла непланска колонизација.779 Интересенти су углавном потицали из Краљевине Србије и из области Аустро-Угарске насељених српским становништвом. Тачан број поднетих молби, као и број људи којима је насељавање одобрено није познат, јер је само део релевантне архивске грађе сачуван. Према једном накнадном и не сувише прецизном извештају Министарства народне привреде на Крфу из октобра 1916, Одсек за насељавање је током петомесечног периода (март-јул 1914) одобрио насељавање „око 12000 душа из разних српских покрајина“, и то нарочито „дуж нове границе према Бугарској (Струмица, Крива Лакавица, Кочане, Радовиште и др.)“; но, због избијања рата, највећи број насељеника није ни стигао на додељено им земљиште.780 Уколико су изнети подаци о распореду
насељеника били тачни, то би значило да се приликом насељавања водило рачуна о стратешким државним интересима у смислу ојачања граничног појаса ради спречавања упада бугарских комитских чета.

....

Срби из дијаспоре су прихватани као насељеници. Групи српских породица из јужне Угарске, одсељених крајем 19. века у Бугарску, колонизација је одобрена у Тетовском округу.786 У мају 1914. насељено је 105 породица (376 људи) из једне српске оазе на Галипољу (села Бајрамић и Кара Ђал). Њима је дата земља у атару села Бунарџик у Скопском срезу, а чак им је пружена и новчана помоћ, будући да су били без икакве имовине јер су пострадали у рату.787 Ова два примера сугеришу да је српска влада била спремна да одмах насељава оне Србе из иностранства који су у перспективи лако могли бити асимиловани, односно изгубљени за Српство. У овом смислу се донекле издвајају исељеници у САД. Њихове молбе су биле многобројне и могуће је да би се разматрале и да би им се излазило у сусрет након колонизације српских поданика која је имала приоритет.788 На основу Уредбе и на основу сачуваних молби и решења Саветодавног одбора, јасно је да је колонизација нових крајева 1914. године требало да по карактеру буде доминантно унутрашња. Када је реч о становништву тих области, насељавање је представљало сегмент решавања аграрног питања; то је био најлакши начин да сељаци који нису поседовали земљу до ње дођу. С друге стране, у старим границама Србије, посебно у неким њеним деловима, постојала је аграрна пренасељеност, а градски центри очигледно нису били довољно развијени да апсорбују вишак сеоског живља.789 О томе сведочи неколико показатеља. Механички прираштај у Србији био је од 1890. до 1905. негативан.790

О планираном распореду колониста у новим областима Србије не може се много рећи на основу сачуване грађе. Саветодавни одбор је водио рачуна да насељеници из истих округа буду груписани и у новим срединама, макар по окрузима. Приоритет приликом насељавања био је очигледно даван окрузима дуж нове границе са Бугарском (Кумановски, Брегалнички, Тиквешки). Сем тога, чини се да је Саветодавни одбор, врло умесно, имао у виду менталитет насељеника, тако да је интересенте из Топличког округа слао искључиво у Косовски округ, а Црногорце и Херцеговце у Звечански округ, у којима је, између области са тада расположивим земљиштем за колонизацију, живело највише измешаног српског и албанског живља. Ако се може доносити неки закључак на основу сачуваних молби грађана из нових крајева, они су углавном насељавани у окрузима у којима су становали. Констатација изнета у раније наведеном акту Министарства народне привреде из 1916. године да готово нико од колониста није успео да стигне на додељену земљу је вероватно тачна, јер за то једноставно није било времена. Иако на основу архивске грађе знамо да су комисије за насељавање у појединим местима отпочеле рад на терену, њихов учинак је морао бити занемарљив.793 Први светски рат је прекинуо колонизацију у зачетку. Демографска катастрофа коју је Србија претрпела у том рату је у потпуности обесмислила планове о насељавању направљене почетком 1914. Према томе, колонизација спровођена после 1918. одвијала се не само у другој држави и другим околностима, већ на
сасвим другачији начин.794

Колонизација у Македонији се спроводила и после Првог светског рата, углавном дуж долине Вардара, али у ограниченом обиму.
За разлику од "првог круга" који је рат прекинуо и махом спречио, "други круг" је имао обрнут проблем - недовољно кандидата услед демографске катастрофе.
Неке одлике колонизације су:
- додељивала се државна и пуста земља (приватна својина муслимана - Албанаца и Турака није нарушавана осим у случајевима напуштених имања. Супротан пример имали смо до 1918. у Црној Гори где је што се Метохије владао принцип отми што можеш)
- додела се спроводила траљаво и без довољне подршке државе у смислу финансија и логистике
- често се додељивало земљиште неприкладно за пољопривреду
- бирократија је споро решавале случајеве - до 1930. нагомилало се скоро па 40.000 нерешених захтева за доделу земље
- новонасељене средине остале су без подрше државе у решавању комуналних проблема - село у Овче пољу насељено Војвођанима је после неколико година напуштено од становништва пошто нису могли доћи до пијаће воде
- за разлику од колониста у подручјима под контролом Велике Албаније у ДСР, на територији Велике Бугарске је опстао значајнији % колониста. Након ДСР немали број њих је асимилован у Македонце, за шта су најбољи пример Галипољски Срби.
 
Gledao sam jednom na RTS emisiju Sasvim prirodno sa Jovanom Memedovicem,reportaza o jugu Makedonije i tu zaticu kolonizovane Srbe koji su se doselili iz Leskovca,Vranja i juga Srbije.Pita ih Memedovic sta radite ovde,kazu uzgajamo maslinu.Cini mi se oko Djevdjelije se sela nalaze.

Jeste. Đevđelija i Demir Kapija. Ima tamo par srpskih sela. Čudi me da i oni nisu isterani iz Makedonije kao ostali srpski kolonisti.

- - - - - - - - - -

Pa koga su dole slali do 41 cudi me kako je sve to izdrzalo.

A koga su to slali?
 
На 16 јануара 1923 једна чета из ВМРО у село Кадрафиково у околини Штипа је убила 23 српски колониста.Село је спалено,и сви остали српски колониста су избегли.
За одмазда на 2 марта штипског жупана Добрица Матић је наредио да буду убијени 28 Бугара у село Гарван, међу којима су били и деца од 13 до 18 година.
 
V. Jovanović, "Vardarska banovina: društveno-politička skica", Istorija 20. veka 2010/1 (2010), 59-60.

Naseljavanjem pretežno srpskog stanovništva u oblasti koje su do Balkanskih ratova bile pod turskom upravom trebalo je ostvariti dva cilja: zbrinuti masu sirotinje iz pasivnih krajeva države i time istovremeno izmeniti nacionalni sastav područja koje su uveliko počeli da napuštaju Turci i Albanci. Jugoslavija je, naime, podupirući stihijske talase iseljavanja muslimana u Malu Aziju pokušala da se reši nelojalnog albanskog stanovništva i dobije zemlju za kolonizaciju, dok je Turska „podesnim elementom“ naseljavala opustele krajeve iz kojih su prethodno iseljeni Kurdi, Jermeni i Grci. Takva praksa je legalizovana potpisivanjem jugoslovensko-turske konvencije (1938) čiju su finalnu ratifikaciju i sprovođenje omeli finansijski nesporazumi i izbijanje Drugog svetskog rata. Nezavisno od sudbine iseljenih muslimana početni entuzijazam srpskih kolonista se brzo urušavao kako su u „južne krajeve“ počeli da stižu mentalno i klimatski neprilagođeni doseljenici, nailazeći na bezbroj prepreka: nerešeno pitanje pijaće vode, neprestanu komitsku akciju, samovolju činovnika, nezadovoljstvo starosedelačkog stanovništva itd. Pošto su kolonisti bili uglavnom slabi zemljoradnici, nešto preko 8 hектара (neobrađene) zemlje, koliko je prosečno dobijala jedna naseljenička porodica, nije moglo zadovoljiti njihove egzistencijalne potrebe. Sredinom 1940. godine na prostoru tzv. južnih krajeva registrovano je nešto manje od 20.000 naseljeničkih porodica rasutih u oko 1000 kolonističkih naseobina. Kada se tu uračunaju i porodice starosedelaca koje sudobile zemlju, može se zaključiti da je 48.000 porodica na direktan način bilo obuhvaćeno procesom kolonizacije i agrarne reforme, pri čemu je od ukupnog broja izgrađenih kuća država finansirala jedva petinu. Cenu stereotipa o„bogatom Kosovu“, „raju južnih Slovena“ i „jeftinoj kolonizaciji“ platili su sami naseljenici. Na njihov moral presudno su uticali loše bezbednosne prilike, slabost državne administracije, odsustvo kontinuiteta i „duha misije“, pa nije ni čudo što se veliki broj naseljenika vratio u zavičaj. Umesto da bude rešena socijalna agonija je samo produbljena, izazvavši niz dalekosežnih političkih i ekonomskih posledica.
 
Konacni broj zrtava u selo Gavran je 29...Inace zlikovac Matkovic je nameravao ponoviti pokolj I u susednom selu Brest, samo zbog reagovanja jednog hrvatskog oficira koji je stao ispred civila osujecen je....Na panihidi za poginule makedonce aprila meseca 1923 u Sofiji prisustvovalo je desetine hiljada makedonskih emigranata I mnostvo stranih korespondenata...Ministar unutrasnjih"Shs" Milorad Vujicic "pravdao" se stranoj stampi da su civili poginuli u "unakrsnoj vatri" zandarmerije I revolucionarne cete vmro...
 
Како је то интересантно.
Када ВМРО/ОВК убија, онда су убице револуционарне/ослободилачке чете.
Када њихове убијају, онда су убице зликовци/етношистачи/геноцидаши.
 
На 16 јануара 1923 једна чета из ВМРО у село Кадрафиково у околини Штипа је убила 23 српски колониста.Село је спалено,и сви остали српски колониста су избегли.
За одмазда на 2 марта штипског жупана Добрица Матић је наредио да буду убијени 28 Бугара у село Гарван, међу којима су били и деца од 13 до 18 година.

Konacni broj zrtava u selo Gavran je 29...Inace zlikovac Matkovic je nameravao ponoviti pokolj I u susednom selu Brest, samo zbog reagovanja jednog hrvatskog oficira koji je stao ispred civila osujecen je....Na panihidi za poginule makedonce aprila meseca 1923 u Sofiji prisustvovalo je desetine hiljada makedonskih emigranata I mnostvo stranih korespondenata...Ministar unutrasnjih"Shs" Milorad Vujicic "pravdao" se stranoj stampi da su civili poginuli u "unakrsnoj vatri" zandarmerije I revolucionarne cete vmro...

Колико сам ја успео пронаћи, покољ у селу Кадрафиково је прошао без освете. Власт је покољем одговорила тек на следећи покољ 8 српских војника у селу Тонатарци. А и чини ми се да је циљ напада био саботирање рада Нишке конференције из 1923?
 
Vladan Jovanović - Krah kolonizacije Kosova i Makedonije

URL:
https://pescanik.net/krah-kolonizacije-kosova-i-makedonije/

"U međuvremenu, Vukosavljevićevi stavovi o makedonskom nacionalnom pitanju naprasno su evoluirali. Dok je u međuratnom periodu na makedonstvo gledao kao na taktiku VMRO, nakon rata je priznao da su se Srbi ogrešili što su gušili makedonski nacionalni osećaj. Sa druge strane, on je u nacionalnim manjinama i dalje video „nevolju i slabost državnu“ pa se zalagao za proterivanje Nemaca iz Vojvodine i razmenu stanovništva sa Mađarskom."
 
Vladan Jovanović - Krah kolonizacije Kosova i Makedonije

URL:
https://pescanik.net/krah-kolonizacije-kosova-i-makedonije/

"U međuvremenu, Vukosavljevićevi stavovi o makedonskom nacionalnom pitanju naprasno su evoluirali. Dok je u međuratnom periodu na makedonstvo gledao kao na taktiku VMRO, nakon rata je priznao da su se Srbi ogrešili što su gušili makedonski nacionalni osećaj. Sa druge strane, on je u nacionalnim manjinama i dalje video „nevolju i slabost državnu“ pa se zalagao za proterivanje Nemaca iz Vojvodine i razmenu stanovništva sa Mađarskom."

Стварна промена убеђења или конформизам?
 
Колико сам ја успео пронаћи, покољ у селу Кадрафиково је прошао без освете. Власт је покољем одговорила тек на следећи покољ 8 српских војника у селу Тонатарци. А и чини ми се да је циљ напада био саботирање рада Нишке конференције из 1923?
Valjda mislis na sukob drugog marta 1923 u selu Taranci, sa cetom Trajka Lakavickog gde je poginulo 5 srpskih vojnika ukljucujuci kapetana Petrovica I njegovog pomocnika Mirkovica...
Narednog dana sledi "osveta" kod s. Garvan...
Odnos prema Stambolijskom je sasvim drugo nesto...
Inace nakon "dogadjaja" u Kadrifakovo u januaru licno Lazic dolazi u Stipu da "koordinira" naredne akcije..Sledeci meseci obiluju sukobima..
 
Mislim da je politicki promasaj bio kolonizovanje Makedonije.Nismo nista dobili sa tim,Bolje da su ti Srbi bili upuceni oko Gracnice ili Istoka da povecaju procenat Srba u tom rejonu.Ako nista bolje da smo Makedonce naseljavali u dolinu Neretve i dalmatinsko priobalje da dobijemo srpsku vecinu sad tu,ali to je vec kasno za ovaj vijek.
 
Ево веће слике ...

mkdkolon.jpg
 
Jeste. Đevđelija i Demir Kapija. Ima tamo par srpskih sela. Čudi me da i oni nisu isterani iz Makedonije kao ostali srpski kolonisti.

- - - - - - - - - -



A koga su to slali?


Sami talog kojima je to bila svojevrsna kazna, govorilo se tad da je bolje da ih posalju u Dalmatinsku zagoru i zapadnu Hercegovinu nego dole.
 
Sami talog kojima je to bila svojevrsna kazna, govorilo se tad da je bolje da ih posalju u Dalmatinsku zagoru i zapadnu Hercegovinu nego dole.

Potpuno netačno. Naseljavani su dobrovoljno Srbi iz Srbije(Vranje, Leskovac) i Krajine(Knin i manje Lika) i srpski dobrovoljci iz tek završenog rata.
Dobijali su zemlju koju su napuštali Turci, oko 10h po porodici. Naseljeno je skoro 100000 ljudi na Kosovo i u vardarsku Makedoniju. E, onda su došli Bugari i sve koloniste proterali a tvoji komunisti su im 1945 zabranili povratk u Makedoniju.
 
Mislim da je politicki promasaj bio kolonizovanje Makedonije.Nismo nista dobili sa tim,Bolje da su ti Srbi bili upuceni oko Gracnice ili Istoka da povecaju procenat Srba u tom rejonu.Ako nista bolje da smo Makedonce naseljavali u dolinu Neretve i dalmatinsko priobalje da dobijemo srpsku vecinu sad tu,ali to je vec kasno za ovaj vijek.

Bugari i Grci su temeljno kolonizovali njihove Makedonije i tamo sad ne smeš ni da kažeš da si Makedonac Sloven.
 

Back
Top