Српска колонизација у данашњој Републици Македонији

Двапут сам слушао врхунског македонског водитеља који се шаблонски бави истраживањем, аналитиком и "контроверзним" темама па ми се смучио живот као кад слушам крапинце које у студију мучи потреба велике нужде компликоване констипацијом, ма нек иду људоиди с милим Богом кад одсрбљавањем постају карикатуре.

Моји деда и баба су усред Београда међусобно говорили Маћедонски и то је било милина за слушање, као пој славуја.
 
Poslednja izmena:
Двапут сам слушао врхунског македонског водитеља који се шаблонски бави истраживањем, аналитиком и "контроверзним" темама па ми се смучио живот као кад слушам крапинце које у студију мучи потреба велике нужде компликоване констипацијом, ма нек иду људоиди с милим Богом кад одсрбљавањем постају карикатуре.

Моји деда и баба су усред Београда међусобно говорили Маћедонски и то је било милина за слушање, као пој славуја.
Ti u Makedoniju i ne smeš. Bije Mijačijata ako im pipneš Filipa i Aleksandra hahahha
 
[
Batko(izgovor baćko) =bašta u značenju otac. Srbi doneli iz stare postojbine.

Усвим темама до сада, имаш скоро "нулу" поузданост. Батко се на украјинском изговара баш како звучи. Имаш превише времена за глупе приче.
 
[

Усвим темама до сада, имаш скоро "нулу" поузданост. Батко се на украјинском изговара баш како звучи. Имаш превише времена за глупе приче.
Kakva konstatacija, stvarno bi bilo čudno da je drugačije.
 
Mislim da moderacija treba da zatvori temu jer se pretvorila u širenje velikosrpske JVuO propagande, svojatanja čitavog susednog naroda, kao i negiranja postojanja priznatih nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Ko koga negira? Vi velikobugari negirate Makedonce i polovinu Srba. Kaži, koliko je posto “Srbomana” u Makedoniji i koliko “Srbifila”, a kako stoji situacija sa Srbijom? :D
 
Ako si Mijak znači da nisi Srbin jer Mijaci nisu Srbi nego Makedonci.
Nacionalno opredeljenje je stvar ličnog izbora, a ima i istorijsko lingvističkog utemeljenja: Mijaci i Brsjaci su poreklom Berezgiti, slovensko pleme koje je delom migriralo ka Belorusiji, u okolinu Minska, a delom na Balkan. Doselili su se iz istog dela zapadne Ukrajine odakle su Srbi i Hrvati pošli prvo na zapad (Srbi sve do Tiringije i Saksonije) - danas tamo još žive Srbi, Lužučki Srbi, pa se deo odselio na Balkan - iz njihovog jezika se vidi da su u pitanju govornici zapadne podgrupe južnoslovenskih jezika koji su veoma digo boravili u susedstvu govornika istočne podgrupe, dakle, uslovno prelaz od Srba ka Makedoncima, neka vrsta srpskih Makedonaca.

Ko će kako da se oseća je stvar ličnog izbora, i nema nikakve “izdaje” ako odabereš političku naciju sa kojom i deliš poreklo i čija država nikad nije učinila ništa protiv tvog naroda. Eto, vas dimitrovgradske i bosilegradske Bugare niko u Srbiji ne smatra za nekave “izdajnike”, iako govorite prelaznim dijalektima koji mogu da budu i tamo i onamo. Bosilegrad bi čak mogao da se grupiše sa bilo kojim od tri standardizovana jezika, bugarskim, srpskim i makedonskim, odlučili su se za Bugarsku i to se u Srbiji poštuje. A da li u vašoj Bugarskoj neko sme i da pomisli da kaže da je Makedonec? Šta bi mu se sve desilo? Da li je u Srbiji bilo bilo kakvih pritisaka na banatske Bugare oko njihovog izjašnjavanja? I kako da nismo njih “asimilovali” kao tolike “milione” Bugara o kojima se fantazira i lupeta po Bugarskoj? Možda ne primamo katolike? :D
 

Старословенски језик​



За тренутни литургијски језик погледајте страницу Црквенословенски језик.
Не поистовећивати са Прасловенски језик.
Старословенски језик (стсл. словѣньскъ ѩзъıкъ; називан и црквенословенски, староцрквенословенски језик) је први писани словенски језик, кодификован у 9. веку на основу говора Јужних Словена из околине Солуна.[1] Старословенска писма била су глагољица и ћирилица.[2]
Кодификовали су га хришћанскимисионари, браћа Ћирило и Методије, ради превођења Светог писма и других списа с грчког језика. Старословенски је током средњег века постао књижевни језик већине словенских народа (Јужних Словенаод 9. до 18. века, Источних Словена од 10.до 18. века, моравских Словена и Чеха од 9. до 11. века) и утицао је на формирање многих млађих словенских књижевних језика. Данас је у литургијској употреби у православним и источним католичким црквама словенских земаља.[3]
Генеалошки, старословенски језик припада групи јужнословенских језика, и не сме се мешати с прасловенским језиком, древном матицом из које воде порекло сви словенски језици.[2] Позајмљенице из овог језика називају се црквенословенизми.
 
Дакле, да се закључити да скоро све старије етнографске мапе Балкана приказују Македонију као бугарску територију. Могуће да је одређен утицај на то имала и Буеова карта из 1847., која је једна од најстаријих, и од које су неки, могуће, преписивали. Али, то није довољан одговор. Имамо чињеницу да и аустријске и француске и руске и њемачке карте тако приказују ситуацију.
Уосталом, ако је Буе дошао на Балкан због позива пријатеља Срба и ако је био под српским утицајем, што је приложио Лекизан, зашто онда није више нагињао српској причи?
Интересна подјела Русије и Аустрије на сфере утицаја нема везе са Македонијом. По тој подјели, Србија би припадала Аустрији, Бугарска Русији, али то нема везе са Македонијом. Ако је постојала нека потреба да се Македонија представи као једно од то двоје, зашто онда не би била представљена као српска, ако су Србима сличнији? А те потребе није било, нити је велике силе интересовала Македонија.
Буеова карта и Шафарикова “лингвистика”, која баш и није била нешто превише тачна - његово “бугарско порекло” старословенског је после код њега изазивало и “бугарска” привиђења по Охриду. Човек развио делузије пред крај живота. :D


In 1856/57, as a result of persecution anxieties, overwork, and ill health, he became physically and mentally ill and burned most of his correspondence with important personalities (e.g. with Ján Kollár). In May 1860, his depressions made him jump into the Vltavariver, but he was saved. This event produced considerable sensation among the general public. In early October 1860 he asked for retirement from his post as University Library head. The Austrian emperor himself enabled him this in a letter written by his majesty himself and granted him a pension, which corresponded to Šafárik's previous full pay. Šafárik died in 1861 in Prague and was buried in the evangelical cemetery in Karlín Quarter.
 
Nacionalno opredeljenje je stvar ličnog izbora, a ima i istorijsko lingvističkog utemeljenja: Mijaci i Brsjaci su poreklom Berezgiti, slovensko pleme koje je delom migriralo ka Belorusiji, u okolinu Minska, a delom na Balkan. Doselili su se iz istog dela zapadne Ukrajine odakle su Srbi i Hrvati pošli prvo na zapad (Srbi sve do Tiringije i Saksonije) - danas tamo još žive Srbi, Lužučki Srbi, pa se deo odselio na Balkan - iz njihovog jezika se vidi da su u pitanju govornici zapadne podgrupe južnoslovenskih jezika koji su veoma digo boravili u susedstvu govornika istočne podgrupe, dakle, uslovno prelaz od Srba ka Makedoncima, neka vrsta srpskih Makedonaca.

Ko će kako da se oseća je stvar ličnog izbora, i nema nikakve “izdaje” ako odabereš političku naciju sa kojom i deliš poreklo i čija država nikad nije učinila ništa protiv tvog naroda. Eto, vas dimitrovgradske i bosilegradske Bugare niko u Srbiji ne smatra za nekave “izdajnike”, iako govorite prelaznim dijalektima koji mogu da budu i tamo i onamo. Bosilegrad bi čak mogao da se grupiše sa bilo kojim od tri standardizovana jezika, bugarskim, srpskim i makedonskim, odlučili su se za Bugarsku i to se u Srbiji poštuje. A da li u vašoj Bugarskoj neko sme i da pomisli da kaže da je Makedonec? Šta bi mu se sve desilo? Da li je u Srbiji bilo bilo kakvih pritisaka na banatske Bugare oko njihovog izjašnjavanja? I kako da nismo njih “asimilovali” kao tolike “milione” Bugara o kojima se fantazira i lupeta po Bugarskoj? Možda ne primamo katolike? :D

Ne, Srbi su se doseili iz Luzice, a Brsjaci iz Ukrajine preko Rumunije. Srbi su zapadnosloveni, Bugari/Makedonci istocnosloveni.
 
Зашто македонски језик није сачувао 7 падежа из старословенског, као српски, него је отишао у аналитичку деклинацију?
Зато што је бугарски дијалект
 
Теме овог форума, где постоји нека логична структура заснована на поштовању извора су много мање у поређењу са темама заснованим на "популарном" прихватању Срба као аутохтоног народа, за које не постоји ни један аутентични извор.
Kojih to “izvora”? Bugarskog nacional-romantizma i austrijskih i austrougarskih planova za opkoljavanje Srbije?

Pa vi se ovde pozivate i na onog vašeg Pajsija Hilandarca koji je genijalno zaključio da pošto je bilo moguće da se sa srpskim kaluđerima (koji su govorili crkvenoslovenski) sporazumeva na bugarskom i crkvenoslovenskom onda Srbi mora da su Bugari. I još na Šafarika koji je pisao isključivo pod utiskom koji je na njega kao Slovaka pritegnutog Mađarima i Austrijom ostavila titula bugarskih “careva”. Imali cara, dakle mora da je neki ogroman narod u pitanju. Beć je Jireček imao malo drugačije mišljenje, a kako vas je samo pokopao Vatroslav Jagić - staroslovenski nastao iz slovenskog dijalekta iz okoline Soluna, i potonuše bugarske teorije o “drevnobugarskom” jeziku.
 
jeli ovo taj BuLgarian dijalekt
To je baš taj i dotični “drevnobugarski jezik”, doduše sa oko 1000 godina daljeg razvoja, a oni još i penušaju kad konstatuješ činjenicu da staroslovenski nije nikako mogao da bude nekakav “drevnobugarski” - takav je bio jezik vladajuće klase Bugarske - Bolgara u doba Ćirila i Metodija, i jasno je kao dan da je tek taj jezik makedonskih Slovena - posebni slovenski narodi su tada bili još u formiranju, bio glavni faktor slovenizacije Bugarske - da je neko npr preveo Bibliju na Bolgarski sad bi pored Čuvaša postojao još jedan narod koji govori nekim onogurskim jezikom.
Па нисам ја то рекао - ево дао сам ти изворе Јохан Фон Хан, који је преведен на српски језик још 1865. говорио је за неке Бугаре у Призрену, а ово је било пре него што је постојала бугарска црква. Ако Хан није говорио истину, онда имамо Гиљфердинга, који мање-више говорио je исто : бугари у Призрену. Штавише, ако Хан није стручњак за лингвистику, Гилфирдинг, који је један од истакнутих слависта 19. века, јасно и прецизно дефинише бугарски утицај на призренски дијалект којим говоре и Срби и Бугари. А ово је средином 19. века (1850-1856).
Међутим, ти то називаш бугаризацијом и не желиш да признаш никакве етнографске податке из 19. века, чак и када су их писали неутрални аутори пре него што се појавила Егзархија. Твоје мишљење, не засновано на чињеницама, већ на маштарији и непознавању етнографске ситуације на југу Косова почетком 19. века, је апсолутна спекулација, лаж и лудило.

Pogledajte prilog 1301148

Опет покушаваш да се извучеш. Како би број Срба у Европи доказао да у Македонији нема Бугара, када Рекли на страни 144 више него јасно наводи највеће градове у Македонији у саставу Бугарске?
Дакле, сада, по теби, изгледа да Рекли, кога си сам изабрао да поставиш овде, није ништа друго до пробугарски пропагандиста. Не само он, већ и сви европски историчари и географи 19. века су фалсификатори српске историје.
Па, очигледно се не стидиш ничега - чак ни своје модераторске значке, коју си управо неповратно укаљао.
Чак и тролови после извесног времена попуштају пред чињеницама, али ти не, и даље настављаш да се бламираш и забијаш главу још дубље у песак.

Pogledajte prilog 1301150


Опет будалаштине ..



И како да се нешто извади из контекста када је САМ КОНТЕКСТ ПРОКЛАМАЦИЈА ПОТПУНО ОДБИЈАЊЕ УЧЕШЋА СРБИЈЕ У ПОБУНИ?
Чак и да је политичка изјава – то не мења чињеницу да Обреновић, као и сви званични представници српске власти, не подржавају устанак, већ га, напротив, осуђују баш као што су то урадили раније са Пиротским устанком. 1836. године.


Опет кажем – нема везе са овим о чему причамо – није битно шта је Гарашанин написао, бар не у контексту прокламација.


Које тезе замењујем, бре, да је Француска први и најозбиљнији савезник Турске је ван сваке сумње. Чињеница да је Француска основа концепта „национализам“, да ли је и то замена за тезе?
Опет лупаш глупости после глупости – какав кримски рат и каква оријентација Русије према Бугарској? Русија је имала бугарску аутономију у својим плановима још од рата 1828. године.
Попис становништва окупиране земље не може представљати никакав поуздан документ и извор
. То су признали и званични представници са српске стране. У најмању руку, зато што је Македонија била део Турског царства пре јуна 1913. године, када Балкански рат заправо још није био завршен, и друго зато што је Србија имала обавезе по уговору потписаном са Бугарском. Односно, извођење било каквих државно-административних догађаја од стране Србије сматрају се апсолутно незаконитим и пропагандним акцијама.
Kakvi crni “Bugari u Prizrenu”?! Ko ih pominje osim vaših velikobugarskih falsifikata? Eventualno je moglo da bude možda par bugarskih trgovaca sa porodicama izbeglih pred Osmanlijama iz Sofije, ali ni pod razno da je stnovništvo sebe smatralo za nekakve “Bugare”, moralo bi da oh bude i mnogo kasnije, pa bi bili pominjani. Isto kao Srbi u Temišvaru i Trstu - bilo ih je u oba grada, ali samo trgovaca i (u Temišvaru) pored trgovačke kolonije i Srba austrijskih oficira i podoficira, u okolini ni za lek.
 
Ne stvarno, bugari su po dnk mapi usamljeni u Evropi .... i jedini klimaju glavom levo desno kada je DA. To ukazuje da su neke navike azijatske, sto ukazuje na drugo poreklo. Druga je stvar sto su u sebe upili slovene pa posto su bili okruzeni slovenima prihvatili njihov jezik ...
Slovenizovani Bolgari. 100%
 
Питање је, ако су „македонске“ градове заузели Бугари, где су нестали „прави Македонци“ и зашто нису подигли бар један устанак против Бугара? Зашто нико није чуо ништа о македонском народу и језику до почетка 20. века?
Isključivo se pisalo na osnovu velikobugarskog lupetanja i propagande. Čuje bilo kakav slovenski jezik - eto to su “Bugari”. Toliko o tome.
 
Kojih to “izvora”? Bugarskog nacional-romantizma i austrijskih i austrougarskih planova za opkoljavanje Srbije?

Pa vi se ovde pozivate i na onog vašeg Pajsija Hilandarca koji je genijalno zaključio da pošto je bilo moguće da se sa srpskim kaluđerima (koji su govorili crkvenoslovenski) sporazumeva na bugarskom i crkvenoslovenskom onda Srbi mora da su Bugari. I još na Šafarika koji je pisao isključivo pod utiskom koji je na njega kao Slovaka pritegnutog Mađarima i Austrijom ostavila titula bugarskih “careva”. Imali cara, dakle mora da je neki ogroman narod u pitanju. Beć je Jireček imao malo drugačije mišljenje, a kako vas je samo pokopao Vatroslav Jagić - staroslovenski nastao iz slovenskog dijalekta iz okoline Soluna, i potonuše bugarske teorije o “drevnobugarskom” jeziku.
Када ћеш се коначно описменити ? – ево опет говориш напамет. Јагић је у ставри признао македонски језик као бугарски још 1892. Он био је главни иницијатор Облакових истраживања у Македонији.



На несрећу, на овом форуму видим илузију поткрепљену неутемељеним изјавама да се некада у Солуну говорило српски, па чак и становништво да је било српско. Ово не може бити даље од истине - изнео сам довољно докумената пре 4 месеца из казија и округа - да у Солуну и Битољу готово да није било Срба скоро до 1906. године. Тамо су живели други народи: Грци, Јевреји, Јермени, Турци и Бугари.
Сад друго фалсификовање - (здраво @Сребрена). У Солуну нема начина да се говориo српским језиком, јер тамо углавном живели Грци и Јевреји. У солунској кази углавном живели Бугари (око 45%). А да више не би било двосмислености, ево шта је Ватрослав Облак рекао о солунским говорима 1892. године - цитат из његовог оригиналног чланка написаног у Солуну.

Pogledajte prilog 965183Pogledajte prilog 965184

Наравно, за људе који нису нарочито упознати са историјом славистике, стварни догађаји и чињенице су мистификовани такозваним лингвистичким патриотизмом, који је својствен не само Србима већ посебно Немцима. Добровски, који се сматра оцем славистике, иако по пореклу Чех, у културном и друштвеном смислу заправо је био Немац. До краја живота није написао ниједну књигу на чешком. Његов матерњи језик је немачки. Копитар је такође углавном писао на немачком. Зашто је ово битно? Зато што су и једни и други били под утицајем немачко-аустријског научног гледишта, које је сматрало да сви јужнослевински језици припадају старосрпском дијалекатском континууму. И Копитар и Добровски су у основи панаонске теорије о пореклу словенске писмености.
Велику заслугу (зачудо) за откривање и дефинисање бугарског језика као посебног језика после друге половине 19. века има Вук Караџић. Његов додатак о особеностима бугарског језика чува се у оригиналу на Матице Српске. Копитар прихвата ову чињеницу, иако она угрожава његову тероју, коју је градио целог живота. Прошло је још 10 година пре него што је у Бечу објављена прва бугарска граматика на немачком, коју је написао Драган Цанков. Тиме се забија последњи ексер у ковчег панонске тероје и мења застарело схватање бечке школе о јужнословенским језицима. Године 1892. Облак и Јагич су коначно оповргли ову теорију и доказали да се словенско писмо заснива на македонским дијалектима око Солуна, који су у суштини источнобугарски. Селишчeв је 1914. затворио ову страницу славистике, доказујући да су македонски дијалекти део бугарског језика.
 
Свима који овде тврде да је Јагић солунске говоре дефинисао као небугарске (а на овом форуму скоро сви тако мисле) – ево његовог писма Л.Милетићу, 1904. године.

Лаку ноћ,
читајте више.

1683244139185.png
1683244284492.png
 
To je baš taj i dotični “drevnobugarski jezik”, doduše sa oko 1000 godina daljeg razvoja, a oni još i penušaju kad konstatuješ činjenicu da staroslovenski nije nikako mogao da bude nekakav “drevnobugarski” - takav je bio jezik vladajuće klase Bugarske - Bolgara u doba Ćirila i Metodija, i jasno je kao dan da je tek taj jezik makedonskih Slovena - posebni slovenski narodi su tada bili još u formiranju, bio glavni faktor slovenizacije Bugarske - da je neko npr preveo Bibliju na Bolgarski sad bi pored Čuvaša postojao još jedan narod koji govori nekim onogurskim jezikom.

Da su Bugari sacuvali onogurski jezik, danas bi se to govorilo sve do Nisa i Prizrena....
 

Back
Top