Padeži u srpskom Timočko-lužičkom dijalektu.
@Nenad1331 tvrdi da “ne postoje”:
Падежни систем је аналитички - у синтетичком облику постоји
номинатив,
акузатив и
вокатив, где је акузатив, уз предлог, преузео улогу коју у стандардном језику има већина других падежа (дошъл са снају - дошао са снахом, разговара од дете - разговара о детету).
Преглед падежа по изворима
[1] из 1903. године:
1. падеж. - У 1. падежу стоји предмет: Ја говорим. - Ти писуеш (пишеш). - Он спие (спава). - Ми појемо (певамо). - Ви обедуете.
2. падеж. - 2. падежом казује се присвајање и припадање:
Ова је кућа
на мојега брата. Ја стадо куде (код) врата, а искочи на нашег Петра мајка. (у неким крајевима -
нашему Петру мајка) Од
овуја девојку брат и од њојног оца сестра одоше на жетву. (у неким крајевима -
Ове девојке брат и њојном оцу сестра отоше на жетву.)
Дај на то дете леба да не плаче.
3. падеж. - 3. падеж иде са свим предлозима: У наше село има
свакави луђи, с'с неки живујем, с'с неки с'м у омражу. - Куд мојега брата у бачу (башту) славуји појев (славуји певају). - Јутредан (сутрадан) дојде Милева у
нашу кућу а по
њума (за њом) идеше
њојна ћерка.
4. падеж. - У 4. падежу стоји предмет: Куј си нема оно што му треба, мора да си набави.
5. падеж. - 5. падеж се користи за дозивање! - Мој девере, грано од босиљак! - Мој синко! - Мајке моја!
Облика других падежа нема.