Srednjovekovna Hrvatska

[Ovi jedan]

Јесте али нема плетер, заборавили да ставе вероватно, па није хрватска.

Чекам Диоклецијанову палату у Сплиту.

Nije pleter jedino obilježje ili znak raspoznavanja Hrvata u ranom srednjem vijeku već i stil gradnje upravo ovakvih crkvica o čemu sam već govoria ranije da se ne ponavljam.

Njih nekoliko može bit slučajnost, al stotinjak već malo teže.

Biće i kadrova iz palače jer su Hrvati gradili crkve i crkvice u unutar zidina(i to s pleterom), al o samoj palači i ne baš jer ona ipak pripada nekom drugom dobu koje nema veze s ovom temom.

 

[hjklm]

Na forum se uključila hrvatska obaveštajna služba sa arhivom. Ovaj lik što kači sličice sve posle bitke na Gvozdu može da zaboravi. Hrvatska ne postoji postoji od bitke na Gvozdu pa sve do Hitlera. Dalje Hrvati koji kažu pa vama Srbima sve što ne odgovara proglašavate za falsifikate. Hrvati nikada nisu pronašli rukopise, dokumente, slike koje su Srbi provlačili kroz fotošop, dok su Hrvati provlačili slike recimo Zvonimira kroz fotošop. I posle kaze vi Srbi osporavate našu istoriju. Frljaju se sa granicama Hrvatske kažu nema Srba sve je Hrvatska a onda vidimo rukopise i slike koje su prepravljali u fotošupu jer gle čuda u Slavoniji i Dalmaciji žive Srbi. Da je stvarno toliko dokaza o hrvatskoj državi u srednjem veku koliko su ih nabrojali službenici hrvatske agencije zašto onda imaju potrebu da se igraju fotošopom sa spisima?

 

[Brioso]

Nije pleter jedino obilježje ili znak raspoznavanja Hrvata u ranom srednjem vijeku već i stil gradnje upravo ovakvih crkvica o čemu sam već govoria ranije da se ne ponavljam.

Njih nekoliko može bit slučajnost, al stotinjak već malo teže.

Biće i kadrova iz palače jer su Hrvati gradili crkve i crkvice u unutar zidina(i to s pleterom), al o samoj palači i ne baš jer ona ipak pripada nekom drugom dobu koje nema veze s ovom temom.

Preplet je postojao znatno ranije na latinskim crkvama u Italiji, kao i kod srpskih vladara na primorju.

 

[Лекизан]

Nije pleter jedino obilježje ili znak raspoznavanja Hrvata u ranom srednjem vijeku već i stil gradnje upravo ovakvih crkvica o čemu sam već govoria ranije da se ne ponavljam.
Njih nekoliko može bit slučajnost, al stotinjak već malo teže.
Biće i kadrova iz palače jer su Hrvati gradili crkve i crkvice u unutar zidina(i to s pleterom), al o samoj palači i ne baš jer ona ipak pripada nekom drugom dobu koje nema veze s ovom temom.

Свакако да није, користили су га и други тако да је бесмислено приписивати га Хрватима и одатле конструисати неке теорије даље у том правцу.
Е то ме занима какав је то био хрватски начин конструкције тих малих црквица да се разликовао од осталих сличних грађевина које су градили други?
Свакако да ће бити само ти остаје да нам објасниш који то Хрвати су градили те црквице унутар палате, јер си остао кратак какве везе рецимо црква Светог Доната у Задру има са Хрватима, сем што је данас у Хрватској па је као таква заштићена законом као културно добро.Још је пример византијске архитектуре у Далмацији, што није ништа чудно јер Задар и припада Византији тада.

 

[Ovi jedan]

Preplet je postojao znatno ranije na latinskim crkvama u Italiji, kao i kod srpskih vladara na primorju.

Al za pletere na crkvama s ove strane Jadrana su zaslužni Hrvati, a ne Lombardi ili neko treći. Nema pletera u ranom srednjem vijeku tamo di su Srbi obitavali ili di su stolovali srpski vladari.

Свакако да није, користили су га и други тако да је бесмислено приписивати га Хрватима и одатле конструисати неке теорије даље у том правцу.
Е то ме занима какав је то био хрватски начин конструкције тих малих црквица да се разликовао од осталих сличних грађевина које су градили други?
Свакако да ће бити само ти остаје да нам објасниш који то Хрвати су градили те црквице унутар палате, јер си остао кратак какве везе рецимо црква Светог Доната у Задру има са Хрватима, сем што је данас у Хрватској па је као таква заштићена законом као културно добро.Још је пример византијске архитектуре у Далмацији, што није ништа чудно јер Задар и припада Византији тада.

Evo imaš u ova dva posta nešto na tu temu:

https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/page-365#post-51298845
https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/page-365#post-51298846

 

[Лекизан]

Evo imaš u ova dva posta nešto na tu temu:
https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/page-365#post-51298845
https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/page-365#post-51298846

Имам силовање историје у дневнополитичке сврхе.Само зато је Свети Донат хрватска задужбина.

 

[Frontiersman]

Al za pletere na crkvama s ove strane Jadrana su zaslužni Hrvati, a ne Lombardi ili neko treći.

Ne samo Hrvati sa ove strane Jadrana, već i Grci (Vizantijci), a kasnije i Srbi.

 

[Ovi jedan]

Ne samo Hrvati sa ove strane Jadrana, već i Grci (Vizantijci), a kasnije i Srbi.

Koji Grci sad i imaš li nešto za pročitat na tu temu?

Za Srbe nije poznato da su na Jadranu boravili, a kamoli da su bili zaslužni za izradu pletera u to vrime(cca 8.-12.st.)

I ono najbitnije, nisu svi pleteri isti i Hrvati su najčešće radili troslojni/trotračni pleter koji se pronalazi najčešće(moguće i jedino) baš na prostoru di je taj narod obitava. Ka i kod crkvi može nekoliko takvih unikatno izrađenih pletera na prostoru današnje RH ili BiH bit slučajnost, al stotinjak već malo teže.

 

[Frontiersman]

Koji Grci sad i imaš li nešto za pročitat na tu temu?

Jesam davno slao. Bazilika u Ulcinju i kod crkve Svetog Trifuna u Kotoru.

Za Srbe nije poznato da su na Jadranu boravili, a kamoli da su bili zaslužni za izradu pletera u to vrime(cca 8.-12.st.)

Jesu, nakon stvaranja države i teritorijalnog širenja. I rekoh kasnije, ne u tom periodu već u 14. i 15. stoljeću.

 

[Ovi jedan]

Jesam davno slao. Bazilika u Ulcinju i kod crkve Svetog Trifuna u Kotoru.

Za Ulcinj ne znam na koju crkvu točno misliš, a koliko vidim nema ih iz ranog srednjeg vijeka(osim ako nešto ne propuštam). Za katedralu sv. Tripuna nešto sam naiša da se spominju i Hrvati, a stavim ako nađem(doduše to je od naših autora pa ne znam koliko je to relevantno). Isto tako i za Ulcinj se spominju da su naši boravili i tamo pa ću stavit ako nađem.

Jesu, nakon stvaranja države i teritorijalnog širenja. I rekoh kasnije, ne u tom periodu već u 14. i 15. stoljeću.

To ono u vezi Moravskih Srba ako sam dobro zapamtia? Kako bilo u 14./15. st. Hrvati su već poodavno napustili taj umjetnički izričaj i ti pleteri zaista nemaju veze s nama pa tako ni s ovom temom. Napominjem da se priča o razdoblju od cca 8.-11. st. kamo se svrstavaju svi dosad nađeni pleteri koji se dovode u kontekst s nama i našom ostavštinom.

 

[Frontiersman]

Za Ulcinj ne znam na koju crkvu točno misliš, a koliko vidim nema ih iz ranog srednjeg vijeka(osim ako nešto ne propuštam).

Ranije na ovoj temi smo o tome pričali doslovce.

Za katedralu sv. Tripuna nešto sam naiša da se spominju i Hrvati, a stavim ako nađem(doduše to je od naših autora pa ne znam koliko je to relevantno).

Zna se ko je i kada podigao katedralu (Vizantija u 12. stoljeću).

Isto tako i za Ulcinj se spominju da su naši boravili i tamo pa ću stavit ako nađem.

Ni tada nisi postavio, što je sasvim nebitno jer znamo da nije tačno. I tu je Vizantija sagradila.

 

[Ovi jedan]

Uvik je bolje kad potvrdu dobiješ i od stranih stručnjaka, a vidim da je gđa. Mildred Budny pisala nešto na temu umjetnosti isprepletanja u srednjem vijeku pa tako između ostalih ističe i hrvatski pleter “In a KnotShell” The Art of Interlace and Knotwork

Nešto malo iz engl. wiki na ovu temu pa iz članka u kojem se spominjete i vi:

Južna Europa

"Preplet i čvorovi često se nalaze u bizantskoj umjetnosti, nastavljajući rimsku upotrebu, ali im se ne pridaje velika važnost. Jedan značajan primjer široko rasprostranjene lokalne upotrebe prepleta je trostruki preplet pronađen u ranosrednjovjekovnoj Hrvatskoj na kamenim rezbarijama od 9. do 11. stoljeća.

Pletenje je bilo široko korišteno u doba srpske moravske arhitektonske škole od 14. do 15. stoljeća. Korišteno je na i unutar crkava i samostana, kao i u religioznoj literaturi."


Još malo s engl. wiki o hrvatskom pleteru

"Nalazi se na i unutar crkava, kao i samostana izgrađenih u ranom srednjovjekovnom Kneževstvu Hrvatskoj i Kraljevstvu Hrvatskoj između 9. i početka 12. stoljeća, s primjerima koji se broje u "stotinama", što Hrvatsku čini zemljom s najvećom koncentracijom isprepletenog tkanja općenito u Europi.

U hrvatskom pleteru dominiraju dvostruke i trostruke vrpce. Ukrasne vrpce ponekad su bile grupirane zajedno s figurama životinja i bilja. Najreprezentativniji primjeri natpisa ukrašenih pleterom uključuju Bašćansku ploču, krstionicu kneza Višeslava i Branimirov natpis. Drugi značajni primjeri nalaze se u blizini Knina, u Ždrapnju i Žaviću kod naselja Bribir, Rižinicama kod Solina te u Splitu i Zadru."

 

[Ovi jedan]

Ranije na ovoj temi smo o tome pričali doslovce.
Zna se ko je i kada podigao katedralu (Vizantija u 12. stoljeću).
Ni tada nisi postavio, što je sasvim nebitno jer znamo da nije tačno. I tu je Vizantija sagradila.

Mislim da ćemo priživit bez ta dva jer i bez njih ih imamo stotinjak šta nas čini zemljom s najvećom koncentracijom pletera u Europi.

A to šta smo živili u Kotoru pa čak i Ulcinju ne znači da smo zaslužni za te pletere iako je svakako znakovito da se takvog stila javljaju baš tamo di ima Hrvata. Jer Bizantinci su pletere izrađivali na drugačiji način nego mi, al ako ti kažeš da su oni zaslužni za ta dva ja ti virujem

 

[Frontiersman]

A to šta smo živili u Kotoru pa čak i Ulcinju ne znači da smo zaslužni za te pletere iako je svakako znakovito da se takvog stila javljaju baš tamo di ima Hrvata. Jer Bizantinci su pletere izrađivali na drugačiji način nego mi, al ako ti kažeš da su oni zaslužni za ta dva ja ti virujem

Nije tamo bilo nikakvog relevantnog hrvatskog pučanstva u srednjem vijeku.

 

[Ovi jedan]

Nije tamo bilo nikakvog relevantnog hrvatskog pučanstva u srednjem vijeku.

Bilo je itekako jer u suprotnom ne bi bilo toliko ostataka srednjovjekovnih Hrvata u Boki Kotorskoj. A tih tragova i danas ima u našim ljudima koji žive tamo. Ili su po tebi Hrvati obalu C-G naselil u 12. 15. ili 18. st.?

PS pri tom ne mislim da smo bili jedini narod na tom području ili debela većina, a zasigurno nas nije bia minoran broj(postotak).

 

[Frontiersman]

Bilo je itekako jer u suprotnom ne bi bilo toliko ostataka srednjovjekovnih Hrvata u Boki Kotorskoj. A tih tragova i danas ima u našim ljudima koji žive tamo. Ili su po tebi Hrvati obalu C-G naselil u 12. 15. ili 18. st.?

PS pri tom ne mislim da smo bili jedini narod na tom području ili debela većina, a zasigurno nas nije bia minoran broj(postotak).

Koji su to onda ostaci srednjovjekovnih Hrvata u Boki Kotorskoj? Ili u Ulcinju? Ako ih nema na osnovu čega tvrdiš da ima ostataka Hrvata, a na osnovu čega da uopšte ima Hrvata (relevantna brojka)?

 

[Ovi jedan]

Koji su to onda ostaci srednjovjekovnih Hrvata u Boki Kotorskoj? Ili u Ulcinju? Ako ih nema na osnovu čega tvrdiš da ima ostataka Hrvata, a na osnovu čega da uopšte ima Hrvata (relevantna brojka)?

Imaš toga za početak u ovom postu, a ako naletim na još ponešto rado ću podilit.

https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/page-344#post-51224218

 

[Frontiersman]

Imaš toga za početak u ovom postu, a ako naletim na još ponešto rado ću podilit.

https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/page-344#post-51224218

Otkad je vizantijska katedrala Svetog Trifuna u Kotoru ostavština srednjovjekovnih Hrvata? Sem spomena te katedrale koja je izgrađena pod Vizantijom ništa drugo čak nije srednjovjekovno iz Boke ili Ulcinja.

 

[Ovi jedan]

Otkad je vizantijska katedrala Svetog Trifuna u Kotoru ostavština srednjovjekovnih Hrvata? Sem spomena te katedrale koja je izgrađena pod Vizantijom ništa drugo čak nije srednjovjekovno iz Boke ili Ulcinja.

Nego iz kojeg su perioda svi oni pleterni predmeti koji su nađeni na tom području?

 

[Frontiersman]

Nego iz kojeg su perioda svi oni pleterni predmeti koji su nađeni na tom području?

Otkud ja to treba da znam. Ništa ne piše. To si ti citirao.

izmjena: Provjerio sam za ovaj manastir na ostrvu Sveti Đorđe. Ispostavilo se da ni taj nije naravno izgrađen od strane Hrvata. Podignut u 12. stoljeću od strane benediktinaca. Kotorom tada u tom stoljeću do 1185. vlada Vizantija, a posle toga Srbija.
https://en.wikipedia.org/wiki/Sveti_Đorđe_Island

 

[Ovi jedan]

Nastavit ću sutra na temu Hrvata u Boki Kotorskoj, a to do tada par moćnih slija našeg svita iz tog kraja s početka 20.st.(na zadnjoj je godina 1914., a ne 1941.)

 

[Frontiersman]

Nastavit ću sutra na temu Hrvata u Boki Kotorskoj,

Na temi o srednjovjekovnoj Hrvatskoj započinje sa Hrvatima sa tla današnje Crne Gore u 20. stoljeću nakon što je prezentovao vizantijske crkve i manastire kao hrvatske.

 

[Ovi jedan]

Na temi o srednjovjekovnoj Hrvatskoj započinje sa Hrvatima sa tla današnje Crne Gore u 20. stoljeću nakon što je prezentovao vizantijske crkve i manastire kao hrvatske.

Ne tresi se, ima doli naših crkava koliko oćeš samo dobar dio njih ili zapušteno ili prenamijenjeno.

Za slike si u pravu i skroz smetnia s uma da smo na temi o srednjovjekovlju, a ne o Boki Kotorskoj stoga mogu bit pobrisane šta se mene tiče.

 

[Frontiersman]

Ne tresi se, ima doli naših crkava koliko oćeš samo dobar dio njih ili zapušteno ili prenamijenjeno.

Ako ih ima toliko zašto si naveo samo sve koje to nisu?

 

[Ovi jedan]

Ako ih ima toliko zašto si naveo samo sve koje to nisu?

Jer me tako volja