Srednjovekovna Hrvatska

[Pumpaj Dinstanović]

Nisu Ugari pravili kanue da osvajaju mediteran kao Sloveni, nego su uzeli brodove od Venecije da bi presli u Italiju ☺.
Da su znali za zakljucke moderne nauke verovatno bi rezbarili stabla I sedali u njih, po uzoru na uspesne slovenske invazije Kipra I juzne Italije I ne bi smarali Veneciju za brodove ☺

Da li ti je to jedini komentar u vezi ustanka hrvatskog kralja Petra?

Komentar u vezi sa čim?

Šta ti uopšte tvrdiš, da je po Dandolovoj tradiciji Koloman rekao duždu Vitalaeu e, aj samo usput da navratimo nešto do Duklje, moram da se javim nekome?

 

[АнаиванГорд]

Da, to je upravo i jedini razlog zašto ju je istorija sačuvala tj. zbog čega je Zvonimirovo krunisanje tako dobro dokumentovano. Odsekom, 200 zlatnika je iznosio porez. Da nije bilo tog danka papi, najverovatnije ne bismo imali taj izvor.

Nekako kao i uvek, pare najbitnije.

За шта порез? Мислим, због чега га је плаћао?

 

[Pumpaj Dinstanović]

За шта порез? Мислим, због чега га је плаћао?

U ime svetoga i nerazdjelnog Trojstva. Godine 1076 Gospodnjeg utjelovljenja, indikcije 14. mjeseca listopada. Ja Dmitar koji se zovem i Zvonimir po milosti Božjoj knez Hrvatske i Dalmacije izabran jednoglasno u sinodu po svemu svećenstvu i narodu za vladanje kraljevstvom Hrvata i Dalmatinaca, a od Tebe, gospodine Gebizone, koji imaš vlast od gospodina našeg pape Grgura kao poslanika Apostolske stolice, opremljen i za kralja u solinskoj bazilici postavljen zastavom, mačem, žezlom i krunom. Tebi se obavezujem, obričem i obećavam da ću nepromjenjivo vršiti sve što mi njegova časna svetost nalaže, da ću u svemu i po svemu čuvati vjernost prema Apostolskoj stolici, pa što god je u ovom kraljevstvu odredila ili će odrediti Apostolska stolica i njezini legati, na to ću nerazrješivo paziti, krojit ću pravdu, branit ću crkve, brinut ću se za prvine, desetinu i za sve što pripada u crkvu. Starat ću se za život biskupa, svećenika, đakona i podđakona da čisto i prema propisima žive; štitit ću siromahe, udovice i siročad; ukidat ću nedopušteni brak među rođacima, odredit ću zakonito vjenčanje prstenovanjem i blagoslovom svećeničkim, a sklopljeni ne ću razriješiti. Protivit ću se prodavanju ljudi, te ću se s voljom Božjom pokazati pravedan u svemu što je u skladu s pravom. Određujem posavjetovavši se sa svim svojim primatima da ću od kraljevstva što mi je dano također svake godine na Uskrs platiti sv. Petru danak od dvjesta bizantskih dukata, te naređujem, stalno određujem i potvrđujem, da to čine dovijeka i oni koji budu poslije mene kraljevali.

Osim toga darujem i potvrđujem Apostolskoj stolici samostan sv. Grgura koji se zove Vrana, i sve blago njegovo, tj. srebrnu posudu u kojoj se nalaze ostaci sv. tijela istoga blaženog Grgura, dva križa, kalež i pliticu, dvije zlatne krune, draguljima ukrašene, Evanđelje srebrom okovano i sva njegova pokretna i nepokretna dobra; neka bude uvijek taj samostan svratište poslanicima sv. Petra i sasvim u vlasti njihovoj, ali s tim dodatkom da se ni u čije druge ruke ne preda nego da u sve vrijeme bude vlasništvo sv. Petra i da ga je i moji nasljednici brane, pa da bude slobodan i siguran od svakog čovjeka. A otme li čija smjelost nepromišljenom drskošću spomenutom samostanu blago što mu je dano, neka čuje onaj strašni glas sučev što će ga đavo sa svojim anđelima čuti.

Osim toga, jer Bogu služiti znači isto što i kraljevati, predajem se i preporučam u tvoje ruke namjesto u ruke blaženomu Petru i našemu gospodinu papi Grguru i njegovim nasljednicima na stolici apostolskoj. Ovu zavjernicu potvrđujem prisegom: Ja, velim, Dmitar koji se zovem i Zvonimir, po milosti Božjoj i po daru stolice apostolske kralj, bit ću od ovog časa unaprijed vjeran sv. Petru i gospodinu mojemu Grguru i zakonitim nasljednicima njegovim; ne ću sudjelovati ni riječju ni djelom ako bude on sam ili buduće pape iza njega ili poslanici njihovi izgubili život ili udove ili bili zarobljeni; a naum koji bi mi povjerili ne ću nikome na štetu njihovu hotimice otkriti. Kraljevstvo pak, što mi ga tvoja ruka, opate Gebizone, predaje, čuvat ću vjerno i ne ću ono a ni vrhovnu vlast nad njim nikad ni u kakvoj namisli oteti stolici apostolskoj. Gospodina moga papu Grgura i njegove nasljednike a i poslanike, ako dođe u moju oblast primit ću časno i čestito ću s njima postupati i otpraviti ih; odakle god me pozovu ja ću im iskreno kako budem mogao služiti.​

 

[АнаиванГорд]

U ime svetoga i nerazdjelnog Trojstva. Godine 1076 Gospodnjeg utjelovljenja, indikcije 14. mjeseca listopada. Ja Dmitar koji se zovem i Zvonimir po milosti Božjoj knez Hrvatske i Dalmacije izabran jednoglasno u sinodu po svemu svećenstvu i narodu za vladanje kraljevstvom Hrvata i Dalmatinaca, a od Tebe, gospodine Gebizone, koji imaš vlast od gospodina našeg pape Grgura kao poslanika Apostolske stolice, opremljen i za kralja u solinskoj bazilici postavljen zastavom, mačem, žezlom i krunom. Tebi se obavezujem, obričem i obećavam da ću nepromjenjivo vršiti sve što mi njegova časna svetost nalaže, da ću u svemu i po svemu čuvati vjernost prema Apostolskoj stolici, pa što god je u ovom kraljevstvu odredila ili će odrediti Apostolska stolica i njezini legati, na to ću nerazrješivo paziti, krojit ću pravdu, branit ću crkve, brinut ću se za prvine, desetinu i za sve što pripada u crkvu. Starat ću se za život biskupa, svećenika, đakona i podđakona da čisto i prema propisima žive; štitit ću siromahe, udovice i siročad; ukidat ću nedopušteni brak među rođacima, odredit ću zakonito vjenčanje prstenovanjem i blagoslovom svećeničkim, a sklopljeni ne ću razriješiti. Protivit ću se prodavanju ljudi, te ću se s voljom Božjom pokazati pravedan u svemu što je u skladu s pravom. Određujem posavjetovavši se sa svim svojim primatima da ću od kraljevstva što mi je dano također svake godine na Uskrs platiti sv. Petru danak od dvjesta bizantskih dukata, te naređujem, stalno određujem i potvrđujem, da to čine dovijeka i oni koji budu poslije mene kraljevali.

Osim toga darujem i potvrđujem Apostolskoj stolici samostan sv. Grgura koji se zove Vrana, i sve blago njegovo, tj. srebrnu posudu u kojoj se nalaze ostaci sv. tijela istoga blaženog Grgura, dva križa, kalež i pliticu, dvije zlatne krune, draguljima ukrašene, Evanđelje srebrom okovano i sva njegova pokretna i nepokretna dobra; neka bude uvijek taj samostan svratište poslanicima sv. Petra i sasvim u vlasti njihovoj, ali s tim dodatkom da se ni u čije druge ruke ne preda nego da u sve vrijeme bude vlasništvo sv. Petra i da ga je i moji nasljednici brane, pa da bude slobodan i siguran od svakog čovjeka. A otme li čija smjelost nepromišljenom drskošću spomenutom samostanu blago što mu je dano, neka čuje onaj strašni glas sučev što će ga đavo sa svojim anđelima čuti.

Osim toga, jer Bogu služiti znači isto što i kraljevati, predajem se i preporučam u tvoje ruke namjesto u ruke blaženomu Petru i našemu gospodinu papi Grguru i njegovim nasljednicima na stolici apostolskoj. Ovu zavjernicu potvrđujem prisegom: Ja, velim, Dmitar koji se zovem i Zvonimir, po milosti Božjoj i po daru stolice apostolske kralj, bit ću od ovog časa unaprijed vjeran sv. Petru i gospodinu mojemu Grguru i zakonitim nasljednicima njegovim; ne ću sudjelovati ni riječju ni djelom ako bude on sam ili buduće pape iza njega ili poslanici njihovi izgubili život ili udove ili bili zarobljeni; a naum koji bi mi povjerili ne ću nikome na štetu njihovu hotimice otkriti. Kraljevstvo pak, što mi ga tvoja ruka, opate Gebizone, predaje, čuvat ću vjerno i ne ću ono a ni vrhovnu vlast nad njim nikad ni u kakvoj namisli oteti stolici apostolskoj. Gospodina moga papu Grgura i njegove nasljednike a i poslanike, ako dođe u moju oblast primit ću časno i čestito ću s njima postupati i otpraviti ih; odakle god me pozovu ja ću im iskreno kako budem mogao služiti.​

Хм, па он му дође буквално вазал, или ја нешто лоше тумачим? Ово за цркве, земљу и то што даје, то ми је разумљиво и могло би се схватити и као посвећеност вери, односно хришћанству, али ово за паре сваке године....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Хм, па он му дође буквално вазал, или ја нешто лоше тумачим? Ово за цркве, земљу и то што даје, то ми је разумљиво и могло би се схватити и као посвећеност вери, односно хришћанству, али ово за паре сваке године....

Ne tumačiš loše. To je zakletva vazala svom senioru, simbolički okrunjena i godišnjim dankom koji se obavezuje da će plaćati.

 

[АнаиванГорд]

Ne tumačiš loše. To je zakletva vazala svom senioru, simbolički okrunjena i godišnjim dankom koji se obavezuje da će plaćati.

Јел могуће да је био у тако зезнутој ситуацији и да је папа могао да нахушка неког да буквално Хрватима узму земљу?

 

[NickFreakyrgios]

@Kole11 почињеш звучати као Шаргић са подједнаком арогснцијом и нарцидоидношћу "од пашњака до научника".

Избаци закључак тезу шта хоћеш рећи о том фамозном Петру?
Којом методологијом овај нестао негде1097- 1101 овај се појавио ОНЈЕ ТАЈ! ТО ЈЕ БОДИН бугарски цар.

Сад пљујеш званичну науку у сваком посту замисли да су извлачили закључке методологијом коју ти сад примењујеш?
Шта би онда о њима мислио?
Или опет радиш из ината некоме све једно је прави се штета велика на форуму и троловања да овде више у теми ни Хрвати неће да учествију?
Дакле осим и часних Хрвата отерао си и усташе из ндх.

Koncentrišem se na ono pitanje vezano za duplirana imena. Ja to nešto ne primećujem. Pominje se samo srpski knez Mutimir, koji nije baš savremenik istoimenog hrvatskog vladara (kad je umro, tad je tek negde, otprilike, hrvatski došao na vlast).

A i ne treba to nešto povezivati izričito ni sa Porfirogenitom. Mutimira pominje i papa Jovan VIII u jednom pismu; dakle, nije dotični atestiran isključivo u DAI.

Била је тема о томе и један коректан форумаш је то изложио.
Међутим моја поента је нешто друго што бих морао прећи на комп и упоредити све што сам поменуо и оно што си ти поставио ксо врло корисно.

Имамо један моменат који је битан али се некако лако прелази.
До Властимира су Срби били Срби!
Међутим у време Мутимира и његова 2 брата Србија се дели на 3 дела којим владају Мутимир ,Гојник и Стројимир.
Стројимир је протеранн у Бугарску.
Гојник вероватно у Хрватску иако то не помиње помиње да је задржао Гојниковог сина Петра јер очигледно да Мутимир није могсо имати потомство.

Сад први пут звснични помен Хрватске у поглављу да Петар Гојниковић долази из Хрватске и да је његова владавина прожета најлепшим успоменама долази у исто време са Лавом Мудрим.
Дакле обзиром да је о овим детаљима информисан добро страшно избегава да нам говори о приликама у Хрватској.
На почетку поглавља о Хрватима говори да су дали заклетву римском папи да неће ратовати никад изван своје земље!
ОСИМ рата са Михајлом Борисом овде са Србима иако то не спомиње у поглављу о Србима.
Други део који је морао изаћи изван територија Хрватске је рат са Симеуном који овде зближава Србе и Хрвате ксо савезнике.
Хрвати учествију у политици Србије чувајући један огранак Власимировића као претеденте на престо. Као и Бугари као Византијци јер помиње Захарију као посланика Романа Лакапина!

Очигледна анархија у Хрватској јер Порфирогенит не зна имена владара савременика нити за Томислава нити ко је водио Хрвате у битку са Симеуновом војском.

Дакле овде треба додати да се Методије и дс кажем саобразност римског папе и Византије око мисије Ћирила и Методија догађа у време баш Мутимира фамозног цепања Србије на три дела и појаве Хрвата ксо блиских суседа.
Сад ова времена би требала бити блиска и Прибининој блатонској кнежевини.

Дакле Порфирогенит говори о целовитости Срба до Властимира чак да су Срби били Срби до тад.
Дељење Србије на три дела време обнове Панонске дијацезе вероватно у Сирмијуму који је део византијске теме Србија.
Време Великоморавске и Методија.

 

[nemanjinrodoslov]

У периоду од 1076. године до 1089. на подручју римске провинције Далмација имамо три краљевине.

Прва краљевина је краљевина краља Михаила сина Стефана Војислава Доброслава.

Друга краљевина је краљевина Дмитра Звонимира.

Трећа краљевина је краљевина краља Радослава сина Стефана Војислава Доброслава



Од ових владара на српском имамо само историјске изворе који говоре о Дмитру Звонимиру. У изворима на српском језику на глагољици имамо две верзије његовог имена. У та два извора имамо и две верзије имена краљевине којом је владао. „Poveda ud kruola Zminivera tar zarjah Harvatjeh“ и. „Zvanimer kral Hravaatsky“. Његова имена су Звонимир Zminiver Zvanimer Свинимер. Дмитар Звонимир Zminiver Zvanimer у својој титули на латинском језику био Zvonimirus Demetrius Rex Sclavoniae, Croatiae, Dalmatiae, Дмитар је био краљ Славоније, Croatiae, Dalmatiae. Што се тиче Далмације он је био краљ дела Далмације западно од реке Цетине. Ратовао је са Норманима и Венецијом у свом делу Поморја Далмације. Пре њега су владали краљеви Петар, Стефан и Крешимир. Звонимир Zminiver Zvanimer Свинимер је имао знатно мању краљевину од краљевине коју је имао kral Hravaatsky. сто година раније. Сто година раније kral Hravaatsky Стјепан Држислав је владао је Захумљем. Захумље је припадало Hravaatsoj у доба краља Крешимира 1024. године. Затим је Hravaatskа окупирана од стране Византије. ЉПД нам преноси да је Стефан Војислав 1033. године дигао устанак у целој Далмацији. Дакле подигао је устанак и у Hravaatskој. У току устанка, краљ Стефан Војислав Доброслав ратовао је против кнеза Љутовита. Љутовит је био кнез Захумља. Из овог податка који нам преноси ЉПД можемо да посумњамо да је након окупације Hravaatskе Византија укинула Hravaatsku краљевину. Једним делом краљевине владао је кнез Љутовит. Победом над Љутовитом Стефан Војислав Доброслав је овај део Hravaatskog краљевства припојио својој краљевини.

По званичној историографији у доба Стрфана Војислава Доброслава Hravaatskоm је владао краљ Стефан. Поставља се питање и постоји одређена вероватноћа да су ова два Стефана иста личност.

У време папе Александра II краљеви далмације били су Петар Крешимир и његов брат Гојислав. Петар Крешимир је био „regnum Dalmatiae et Сhroatia“. Петра је изасланик папе Александра II, Мајнард испитивао у вези смрти његовог брата краља Гојислава.

Из ЉПД знамо да је краљ Стефан Војислав имао и синове који су се звали Предимир и Гојислав. Они су владали Тавунијом. Нормани дом Амика ди Транија су прво убили Гојислава а затим и Предимира. ЉПД Петра Гојниковића назива Предимир (Прелимир). Постоји велика вероватножа да је Петар Крешимир заправо Предимир из ЉПД а да је краљ Гојислав брат Петра Крешимира Гојислав из ЉПД:

ЉПД нам преноси догађаје из 1074. године:“ Како је сазнао Михала (краљ Михаило), да Саганек не жели да иде у Травунију, позвао је код себе Радослава и рекао му да иде да заштити Травунску област, а овај му је рекао, да никако не жели да напусти своју област, која је њему припадала у Зети. Тада су се Саганек и Михала уплашили да Грци не нападну на њихову државу, - Грци су се спремали да дођу – и не желећи да изађу испред њих (Доманека), оба брата су се заклела Радославу пред велможама земље. И написали су грамоту, да он и његови потомци буду господари у Зетској обласи. Ако он успе да завлада Травунијом или било којом другом области, оне ће (мисли се на жупаније у Зети) да припадну њему и његовим наследницима као наследство и посед без икаквих сметњи њега и његових наследника и да убудуће то неће оспоравати ни они, ни њихови наследници. Тада је Радослав скупио народ и упао у Травунију покорио Доманека, победио и убио њега. Ускоро је упао у област Захумље и освојио је“.

После победе над дон Амиком ди Транијем Радослав постаје краљ Далмације. У оквиру краљевине краља Радослава налази се и Захумље, Хум и Травинија. Поред ових области краљевини краља Радослава припадали Захумље, Травунија, Подгорје (Submontana), Хум, Жупе из Зете које је Радослав наследио од оца.

Травунији су припадале жупе: Љубомир, Ватеница, Рудине (Билећа), Крушевица, Врмо (Врм, Корјенићи), Рисена (Рисан), Драчевица, Канали (Конавле), Жрновица.

Хумску су припадале жупаније: Стантанију (Стон), Папаву (Попово), Јабско (Јабланицу), Луку ( Габелу), Велику (околина Љубушкога), Гормиту (Имотски), Веченики (вероватно негде код Мостара), Дубраву и Добри.

Подгорју Submontana припадале су жупе: Оногошт (Никшић), Морацију (Морачу), Комарницу, Пиву, Герико (Гацко), Нетусинији (Невесиње), Гуисемо (Гусиње), Ком, Дебреку (Добар око Лима), Неретва и Рама

Захумљу су припадала територије данашње општине Дувно (Томиславград), Ливно, Сињ, Омиш, Макарска, Вргорац, Плоче, као и острва. Куркра Корчула, Фара Хвар, Врац Брач, Мљет, Вис и Ластово.

Радослав је од оца наследио у Зети жупаније Љешку, Подлужје и Кучево са Будвом. Њему је припадала и жупанија Грбаљ која му је следовала као наследство од браће Гојислава и Предимира.

Како је постао краљ Радославон је морао да има и своју архиепископију (надбискупију). До тада су у Бару и Сплиту биле две архиепископије. У доба Радослава црква у Дубровнику добија статус архиепископије.

Краљевина краља Радослава ће трајати до 1089. године. Краљ Михаило је преминуо 1088. године. Бодин када постаје краљ наслеђује Михаилове области и области краља Радослава. Краљ Радослав се одрекао краљевске круне у име синовца Бодина. Услов уступања круне био је тај да његовим потомцима остане феудална област у којој је он био краљ. То је простор горе описане краљевине Далмације. Она ће се касније звати Хум. Као посебна феудална област постоји све до Стефана Немање. Западни делови хума биће у саставу државе краља Милутина. Приложићу текст са сајта митрополије Захумско – Херцеговачке о историји епископије. Из текста назиру се границе краљевине краља Радослава:

Хумска епископија је захватала крајеве који и данас припадају овој епископској дијецези, а раније и шире просторе: од Неретвљанских острва на Јадранском мору до ријеке Лима, то јест: цио слив ријеке Неретве, слив ријеке Требишњице, Пиве, Таре, горње Дрине, горње Мораче, па све до средњег Лима. Границе су јој биле: од Боке до мора и острва до Неретвљанске Крајине (до Биокова), и одатле преко Дувна (гдје је некада имала манастир Лабостин код цркве у Рашћанима, па преко Прозора и Зец-планине до Иван-седла изнад Коњица, и одатле огранцима Бјелашнице, Височице и Трескавице, преко Зеленгоре и Волујка до Дурмитора и Сињајевине, и до Пљеваља, Пријепоља и Бјелог Поља, па одатле на Колашин, манастир Морачу и Никшић (без Зете и Бјелопавлића), и онда преко Грахова и Орјена и старе жупе Драчевице до мора, тј. до Херцег Новог, Конавала и Дубровника.“

Дакле 1089. године је година у којој са историјске сцене одлазе три краља (крала). Михаило, Радослав и Дмитар.

Бодин уједињује краљевство свога стрица и краљевство свога оца, Западна граница његовог краљевства враћа се на линију која је постављена на почетку владавине Петра Гојниковића према Hravaatskој. Бодин ослобађа и Рашку и Босну. Нејасне су границе његовог краљевства у Вишој Мезији и Дарданији. Пошто нису имали право да живе на територији која је била територија краљевства краља Радослава Михаилови и Сеганекови потомци живели су у Диоклитији, Босни и Рашкој. Петар Свачић који је погинуо на Петровој Гори (Гвозду или Жељезним Алпима) је Петрислав син краља Михаила. Петрислав Петар је био брат по оцу Бодину.

Радосављеви потомци живели су и имали велике поседе на територији „краљевине Далмације“. Како је краљ Радослав имао велико потомство данас велики број породица вуче порекло од њега.

Кад се у списима на латинском помиње краљ Далмације у пероду од 1075. до 1088. мисли се на краља Радослава. Постоји велика вероватноћа да је друго име за Радослава Славац. Како је Стон био у саставу његовог краљевства фреска из стона представља његов лик. Краљ Михаио није владао ни Будвом ни Грбљем а камоли Стоном. Краљ Радослав је прадеда Стефана Немање.

Сукоб између Барске и Дубровачке цркве настаје оног тренутка када су се две надбискупије нашле у саставу једног краљевста. Питање је било која ће имати преимућство односно која ће бити краљевска. У време Бодина је барска надбискупија имала преимућство. ЉПД помиње надбискупа Петра. Утицај Дубровачке надбискупије нарочито опада када се Дубровник 1101. године када је склопио савез са Млетачком републиком и отцепио од краљевине.

Бодин и Михаило су за латине били краљеви Славена. На српском немамо ни један документ како би знали како се на српском звала држава којом су управљали Бодин и Михаило.

Петар који је погинуо на Петровој Гори или Гвозду или Жељезним Алпима је Петрислав син краља Михаила. Петрислав Петар је био брат по оцу краља Бодина.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Јел могуће да је био у тако зезнутој ситуацији и да је папа могао да нахушка неког да буквално Хрватима узму земљу?

To sv etreba posmatrati u kontekstu Borbe za investituru i gregorijanskih reformi. Papa Grgur VII napravio je ogroman raskid sa politikom pape Silvestra II; sada je papa i iznad cara. On je prava vlast, od Boga direktno, a ne car koji njemu duguje. Kao relativno bliska zemlja u susedstvu, Hrvatska je poslužila odlično upravo u tu svrhu, radi izgradnje papskog autoriteta. U tom svetlu treba razmatrati generalno njegovu politiku, priznanje poljske krune, nuđenje krune Mihailu Vojislavljeviću.

To su sve zemlje na perfireriji rimokatoličkog sveta, sve tri monarhije. I odlično su poslužile u tu svrhu Grguru (ili trebalo da posluže).

 

[Kole11]

Избаци закључак тезу шта хоћеш рећи о том фамозном Петру?

Samo nekoliko mojih postova treba da procitas a ni to nisi u stanju, verovatno zato sto ti mamlaz zatrpava inbox I ti sve te gadosti citas I mislis da prica istinu.

Prosto odgovori na pitanje, da li verujes da su istovremeno postojala dva dalmatinska kralja, jedan hrvatski Petar a drugi srpski Bodin Petar?
Ugari su pobedili samo ovog hrvatskog Petra a srpskog Bodina Petra nisu ni takli pa su nakon toga presli preko Jadrana u juznu Italiju.

 

[NickFreakyrgios]

У периоду од 1076. године до 1089. на подручју римске провинције Далмација имамо три краљевине.

Прва краљевина је краљевина краља Михаила сина Стефана Војислава Доброслава.

Друга краљевина је краљевина Дмитра Звонимира.

Трећа краљевина је краљевина краља Радослава сина Стефана Војислава Доброслава



Од ових владара на српском имамо само историјске изворе који говоре о Дмитру Звонимиру. У изворима на српском језику на глагољици имамо две верзије његовог имена. У та два извора имамо и две верзије имена краљевине којом је владао. „Poveda ud kruola Zminivera tar zarjah Harvatjeh“ и. „Zvanimer kral Hravaatsky“. Његова имена су Звонимир Zminiver Zvanimer Свинимер. Дмитар Звонимир Zminiver Zvanimer у својој титули на латинском језику био Zvonimirus Demetrius Rex Sclavoniae, Croatiae, Dalmatiae, Дмитар је био краљ Славоније, Croatiae, Dalmatiae. Што се тиче Далмације он је био краљ дела Далмације западно од реке Цетине. Ратовао је са Норманима и Венецијом у свом делу Поморја Далмације. Пре њега су владали краљеви Петар, Стефан и Крешимир. Звонимир Zminiver Zvanimer Свинимер је имао знатно мању краљевину од краљевине коју је имао kral Hravaatsky. сто година раније. Сто година раније kral Hravaatsky Стјепан Држислав је владао је Захумљем. Захумље је припадало Hravaatsoj у доба краља Крешимира 1024. године. Затим је Hravaatskа окупирана од стране Византије. ЉПД нам преноси да је Стефан Војислав 1033. године дигао устанак у целој Далмацији. Дакле подигао је устанак и у Hravaatskој. У току устанка, краљ Стефан Војислав Доброслав ратовао је против кнеза Љутовита. Љутовит је био кнез Захумља. Из овог податка који нам преноси ЉПД можемо да посумњамо да је након окупације Hravaatskе Византија укинула Hravaatsku краљевину. Једним делом краљевине владао је кнез Љутовит. Победом над Љутовитом Стефан Војислав Доброслав је овај део Hravaatskog краљевства припојио својој краљевини.

По званичној историографији у доба Стрфана Војислава Доброслава Hravaatskоm је владао краљ Стефан. Поставља се питање и постоји одређена вероватноћа да су ова два Стефана иста личност.

У време папе Александра II краљеви далмације били су Петар Крешимир и његов брат Гојислав. Петар Крешимир је био „regnum Dalmatiae et Сhroatia“. Петра је изасланик папе Александра II, Мајнард испитивао у вези смрти његовог брата краља Гојислава.

Из ЉПД знамо да је краљ Стефан Војислав имао и синове који су се звали Предимир и Гојислав. Они су владали Тавунијом. Нормани дом Амика ди Транија су прво убили Гојислава а затим и Предимира. ЉПД Петра Гојниковића назива Предимир (Прелимир). Постоји велика вероватножа да је Петар Крешимир заправо Предимир из ЉПД а да је краљ Гојислав брат Петра Крешимира Гојислав из ЉПД:

ЉПД нам преноси догађаје из 1074. године:“ Како је сазнао Михала (краљ Михаило), да Саганек не жели да иде у Травунију, позвао је код себе Радослава и рекао му да иде да заштити Травунску област, а овај му је рекао, да никако не жели да напусти своју област, која је њему припадала у Зети. Тада су се Саганек и Михала уплашили да Грци не нападну на њихову државу, - Грци су се спремали да дођу – и не желећи да изађу испред њих (Доманека), оба брата су се заклела Радославу пред велможама земље. И написали су грамоту, да он и његови потомци буду господари у Зетској обласи. Ако он успе да завлада Травунијом или било којом другом области, оне ће (мисли се на жупаније у Зети) да припадну њему и његовим наследницима као наследство и посед без икаквих сметњи њега и његових наследника и да убудуће то неће оспоравати ни они, ни њихови наследници. Тада је Радослав скупио народ и упао у Травунију покорио Доманека, победио и убио њега. Ускоро је упао у област Захумље и освојио је“.

После победе над дон Амиком ди Транијем Радослав постаје краљ Далмације. У оквиру краљевине краља Радослава налази се и Захумље, Хум и Травинија. Поред ових области краљевини краља Радослава припадали Захумље, Травунија, Подгорје (Submontana), Хум, Жупе из Зете које је Радослав наследио од оца.

Травунији су припадале жупе: Љубомир, Ватеница, Рудине (Билећа), Крушевица, Врмо (Врм, Корјенићи), Рисена (Рисан), Драчевица, Канали (Конавле), Жрновица.

Хумску су припадале жупаније: Стантанију (Стон), Папаву (Попово), Јабско (Јабланицу), Луку ( Габелу), Велику (околина Љубушкога), Гормиту (Имотски), Веченики (вероватно негде код Мостара), Дубраву и Добри.

Подгорју Submontana припадале су жупе: Оногошт (Никшић), Морацију (Морачу), Комарницу, Пиву, Герико (Гацко), Нетусинији (Невесиње), Гуисемо (Гусиње), Ком, Дебреку (Добар око Лима), Неретва и Рама

Захумљу су припадала територије данашње општине Дувно (Томиславград), Ливно, Сињ, Омиш, Макарска, Вргорац, Плоче, као и острва. Куркра Корчула, Фара Хвар, Врац Брач, Мљет, Вис и Ластово.

Радослав је од оца наследио у Зети жупаније Љешку, Подлужје и Кучево са Будвом. Њему је припадала и жупанија Грбаљ која му је следовала као наследство од браће Гојислава и Предимира.

Како је постао краљ Радославон је морао да има и своју архиепископију (надбискупију). До тада су у Бару и Сплиту биле две архиепископије. У доба Радослава црква у Дубровнику добија статус архиепископије.

Краљевина краља Радослава ће трајати до 1089. године. Краљ Михаило је преминуо 1088. године. Бодин када постаје краљ наслеђује Михаилове области и области краља Радослава. Краљ Радослав се одрекао краљевске круне у име синовца Бодина. Услов уступања круне био је тај да његовим потомцима остане феудална област у којој је он био краљ. То је простор горе описане краљевине Далмације. Она ће се касније звати Хум. Као посебна феудална област постоји све до Стефана Немање. Западни делови хума биће у саставу државе краља Милутина. Приложићу текст са сајта митрополије Захумско – Херцеговачке о историји епископије. Из текста назиру се границе краљевине краља Радослава:

Хумска епископија је захватала крајеве који и данас припадају овој епископској дијецези, а раније и шире просторе: од Неретвљанских острва на Јадранском мору до ријеке Лима, то јест: цио слив ријеке Неретве, слив ријеке Требишњице, Пиве, Таре, горње Дрине, горње Мораче, па све до средњег Лима. Границе су јој биле: од Боке до мора и острва до Неретвљанске Крајине (до Биокова), и одатле преко Дувна (гдје је некада имала манастир Лабостин код цркве у Рашћанима, па преко Прозора и Зец-планине до Иван-седла изнад Коњица, и одатле огранцима Бјелашнице, Височице и Трескавице, преко Зеленгоре и Волујка до Дурмитора и Сињајевине, и до Пљеваља, Пријепоља и Бјелог Поља, па одатле на Колашин, манастир Морачу и Никшић (без Зете и Бјелопавлића), и онда преко Грахова и Орјена и старе жупе Драчевице до мора, тј. до Херцег Новог, Конавала и Дубровника.“

Дакле 1089. године је година у којој са историјске сцене одлазе три краља (крала). Михаило, Радослав и Дмитар.

Бодин уједињује краљевство свога стрица и краљевство свога оца, Западна граница његовог краљевства враћа се на линију која је постављена на почетку владавине Петра Гојниковића према Hravaatskој. Бодин ослобађа и Рашку и Босну. Нејасне су границе његовог краљевства у Вишој Мезији и Дарданији. Пошто нису имали право да живе на територији која је била територија краљевства краља Радослава Михаилови и Сеганекови потомци живели су у Диоклитији, Босни и Рашкој. Петар Свачић који је погинуо на Петровој Гори (Гвозду или Жељезним Алпима) је Петрислав син краља Михаила. Петрислав Петар је био брат по оцу Бодину.

Радосављеви потомци живели су и имали велике поседе на територији „краљевине Далмације“. Како је краљ Радослав имао велико потомство данас велики број породица вуче порекло од њега.

Кад се у списима на латинском помиње краљ Далмације у пероду од 1075. до 1088. мисли се на краља Радослава. Постоји велика вероватноћа да је друго име за Радослава Славац. Како је Стон био у саставу његовог краљевства фреска из стона представља његов лик. Краљ Михаио није владао ни Будвом ни Грбљем а камоли Стоном. Краљ Радослав је прадеда Стефана Немање.

Сукоб између Барске и Дубровачке цркве настаје оног тренутка када су се две надбискупије нашле у саставу једног краљевста. Питање је било која ће имати преимућство односно која ће бити краљевска. У време Бодина је барска надбискупија имала преимућство. ЉПД помиње надбискупа Петра. Утицај Дубровачке надбискупије нарочито опада када се Дубровник 1101. године када је склопио савез са Млетачком републиком и отцепио од краљевине.

Бодин и Михаило су за латине били краљеви Славена. На српском немамо ни један документ како би знали како се на српском звала држава којом су управљали Бодин и Михаило.

Петар који је погинуо на Петровој Гори или Гвозду или Жељезним Алпима је Петрислав син краља Михаила. Петрислав Петар је био брат по оцу краља Бодина.

Ово је јако лепо изанализирано иако немамо потврда историјских тако нечега.
Сад имамо титулу Бодина византијску његов печат где је ваљда екскујатас Србије и Дукље велика претпоставка да је Бодин титулу наследио од оца Михајла.
Томе у прилог иде извештај Ане Комнине да су Михајло и Бодин егзарси Далмата. Према Коматини за то време та византијска титула је у рангу оне коју је носио бугарски цар Симеон.
Поставља се питање како Ана Комнина не зна за Радослава?

Оно што не пише никад то је да је Михајло вероватно византијска власт а Радослав народна власт.
Поставља се питање како другсчије би само Радослав могао на молбу браће освојити те области.

Та бочна линија мислим да код Порфирогенита почиње од Травуњског архонта Белоја сина Крајне који се жени Властимитовом ћерком и Властимир му даје звање архонта и независност Травуније.

Поставља се питање коју титулу је имао Властимир ако је могао доделити титулу архонта и независност.

 

[NickFreakyrgios]

Samo nekoliko mojih postova treba da procitas a ni to nisi u stanju, verovatno zato sto ti mamlaz zatrpava inbox I ti sve te gadosti citas I mislis da prica istinu.

Prosto odgovori na pitanje, da li verujes da su istovremeno postojala dva dalmatinska kralja, jedan hrvatski Petar a drugi srpski Bodin Petar?
Ugari su pobedili samo ovog hrvatskog Petra a srpskog Bodina Petra nisu ni takli pa su nakon toga presli preko Jadrana u juznu Italiju.

Прочитај пост @nemanjinrodoslov он је избацио директно тезу коју заступа сад да ли је можемо доказсти или не то је нешто друго..
Тада чак никада од античког Рима није постојао апсолутни суверени краљ Далмације.
Римска провинција Далмација је обновљена у 9.веку под Францима сва писања на ту тему и Дукљанина су оживљавање једног живог тренда у епици и књижевности и политичкој негде тенденцији Теодориха који служи за пример краља Далмације јер је Дслмација готска у она времена Оанонија и Саувија није.

Дакле овај простор од 6.-9. века треба испунити живом традицијом непрекидног континуитета краљевине Далмације коју су управо укинули чак заказала је читава римски поредак баш под влашћу Словена од 7-9. века.

Сад као и у случају Порфирогенита и стапања хрватске историје.
Тако исто и овај писац сеслужио Дубровачким архивом и разним обласним господарима који су могли несумњиво имати теадицију "краљевића Марка" у приморским областима обавијени легендама и народним птедањима писац их импутира у краљевство од Далмације које су уораво можда Византијци али Словени сигурно прекинули.

Све ово што даље пратимо од Сплитских сабора до папе Гргура 7 па до Угра је покушај Ватикана зс архаизацијом и враћањем провинција у античко стање.

Можемо рећи да Дукљанин ксо алтернатива Порфирогениту бави се варварским поретком и достигнућима у том натицању.

Врло слично Јорданесу у готским ратовима који се бави Готима и њиховом историјом и Прокопије Белесауром и поретком Византије у истим ратовима.

 

[nemanjinrodoslov]

Ово је јако лепо изанализирано иако немамо потврда историјских тако нечега.
Сад имамо титулу Бодина византијску његов печат где је ваљда екскујатас Србије и Дукље велика претпоставка да је Бодин титулу наследио од оца Михајла.
Томе у прилог иде извештај Ане Комнине да су Михајло и Бодин егзарси Далмата. Према Коматини за то време та византијска титула је у рангу оне коју је носио бугарски цар Симеон.
Поставља се питање како Ана Комнина не зна за Радослава?

Оно што не пише никад то је да је Михајло вероватно византијска власт а Радослав народна власт.
Поставља се питање како другсчије би само Радослав могао на молбу браће освојити те области.

Та бочна линија мислим да код Порфирогенита почиње од Травуњског архонта Белоја сина Крајне који се жени Властимитовом ћерком и Властимир му даје звање архонта и независност Травуније.

Поставља се питање коју титулу је имао Властимир ако је могао доделити титулу архонта и независност.

Краљ Радослав је краљевску власт имао само петнаест година. Он се помиње у западним изворима као Славац.
Из историје је избачен јер је прадеда Стефана Немање.

 

[NickFreakyrgios]

Да избснслизујем још шта би знсчила папска титула краља Далмсције?
Да ће њен вазал у окршајима са обласним господарима или неког завојевача имати помоћ крсташке војске и заштиту папе.
То на терену у то време не значи ништа.
Читао си извештај крсташа кроз Далмацију где им се број до Драча преполовио и није помогло ни братимљење са Бодином јер напади становништва не престају ни одд Скадра до Драча.

Онда сусрет уговорен између светог римдког цара Барбаросе и Стефана Немање Срби дочекују светог римдког цара и крстсшку војску са отровним стрелама по шумама ови их вешају за дрвеће и Немања их дочекује са стсдима овсца и врхунском вечером.
Кроз ту призму догсђсје треба да гледаш.
То ко је носио титулу папску краља Далмације и стање на терену уопште не мора бити исто.

Звонимирова крунидба није ништа друго до гушење грађанског рата у Хрватској и уједињење свих зараћених фракција

 

[Лекизан]

Iz hronike Andrea Dandola

Pogledajte prilog 1469790

Koloman je nakon što je porazio dalmatinsko kraljevstvo prešao u Apuliju da ratuje protiv Normana. Dakle pohod protiv Normana je bio povod napada na Dalmaciju.

Paz sad, da li se u Apuliju prelazi iz Splita ili Skadra?
Da li je Bodin bio Normanski saveznik i zet pronormanskog velikaša iz Barija?
Da li je moguće da je Koloman preduzeo pohod na Normane sa jadranske obale a da pritom nije rešio problem normanskog saveznika Bodina? Ili ćeš možda reći kako je Bodin bio kraljić male Dukljice (kako je to Slaven objasnio), pa se Koloman na njega nije ni obazirao već samo protutnjao njegovom zemljom?

Не пише тако.
Видиш да каже да је преко својих амбасадора ступио у савез са Венецијом против Нормана у Апулији.
Бродове су обезбедили Венецијанци, никакве везе нема ово са Бодином и Дукљом.
Па и Коломан је оженио норманску принцезу па....

 

[NickFreakyrgios]

Краљ Радослав је краљевску власт имао само петнаест година. Он се помиње у западним изворима као Славац.
Из историје је избачен јер је прадеда Стефана Немање.

Добро али је чудно да га Комнина не помиње у борбама око Драча и Нормане и Арваните и жупана Вукана али Радослава не!
Ја бих рекао пре да су освајања директно послужила Михајлу који је истскао право на те области или како си рекао Бодина који је наследио оба.

 

[nemanjinrodoslov]

Да избснслизујем још шта би знсчила папска титула краља Далмсције?
Да ће њен вазал у окршајима са обласним господарима или неког завојевача имати помоћ крсташке војске и заштиту папе.
То на терену у то време не значи ништа.
Читао си извештај крсташа кроз Далмацију где им се број до Драча преполовио и није помогло ни братимљење са Бодином јер напади становништва не престају ни одд Скадра до Драча.

Онда сусрет уговорен између светог римдког цара Барбаросе и Стефана Немање Срби дочекују светог римдког цара и крстсшку војску са отровним стрелама по шумама ови их вешају за дрвеће и Немања их дочекује са стсдима овсца и врхунском вечером.
Кроз ту призму догсђсје треба да гледаш.
То ко је носио титулу папску краља Далмације и стање на терену уопште не мора бити исто.

Звонимирова крунидба није ништа друго до гушење грађанског рата у Хрватској и уједињење

 

[NickFreakyrgios]

Краљ Радослав је краљевску власт имао само петнаест година. Он се помиње у западним изворима као Славац.
Из историје је избачен јер је прадеда Стефана Немање.

Добро који извори га памте као Славца?

 

[nemanjinrodoslov]

Званимер Звонимир није владао Далмацијом јужно од Цетине.
Његово име Звани-мер говори да је био позван (зван) за краља. Као бан у Славоники био је у добрим односима са Мађарима. Властела кад је 1056. бирала између њега и Славца. Граница њихових краљевстава била је Цетина. Обојица су престсли да владају 1089. Бодин кад је постао краљ и наследио краљевство свога стрица, наследио је и границу на Цетини.

 

[nemanjinrodoslov]

Добро који извори га памте као Славца?

li Slavić (11. stoljeće) je prema nekim izvorima (Ivan Lučić), bio hrvatski kralj koji je uzurpirao prijestolje nakon smrti hrvatskog kralja Petra Krešimira IV. 1074. godine i vladao južnim dijelom hrvatskog kraljevstva od 1074. do 1075. godine. Prema nekim hrvatskim povjesničarima crkva sv. Petra na Priku u Omišu, na desnoj obali rijeke Cetine prvi put se spominje 1074. godine, upravo za vladanja kralja Slavca. U njoj je kralj Slavac, prema sačuvanom dokumentu pronađenom u kartularu spomenute crkve, presudio spor oko nekih zemalja.

Ово је из Википедије.
Очигледно је да се ради о краљу Радославу.

 

[NickFreakyrgios]

li Slavić (11. stoljeće) je prema nekim izvorima (Ivan Lučić), bio hrvatski kralj koji je uzurpirao prijestolje nakon smrti hrvatskog kralja Petra Krešimira IV. 1074. godine i vladao južnim dijelom hrvatskog kraljevstva od 1074. do 1075. godine. Prema nekim hrvatskim povjesničarima crkva sv. Petra na Priku u Omišu, na desnoj obali rijeke Cetine prvi put se spominje 1074. godine, upravo za vladanja kralja Slavca. U njoj je kralj Slavac, prema sačuvanom dokumentu pronađenom u kartularu spomenute crkve, presudio spor oko nekih zemalja.

Ово је из Википедије.
Очигледно је да се ради о краљу Радославу.

Уз све то не верујем да је владао чак ни тих 15. година јер колико се сећам цена освајања територија је била да његово потомство влада.
Централни део је изневерено обећање и страшно негативан однос писца и према Бодину и према Михајлу нешто бољи према Ђорђу Бодину.
Питање откуд Радославу таква војска коју Михајло није имао.

Неки новији црногорски историчари који цене рад Тибора Живковића али на крају бачен труд.
Они сматрају да је Барски родослов наручио неко од Радославових потомака у том династичком сукобу.

Сад Радославово потомство је завршило у Византији. Амо је био у. савезу са Византијом можемо схватити откуд таква војска што би могло значити да је византијска титула прешла са њега на синовца Бодина а не од Михајла и да Михајло под таквим околностима тражи круну од Гргура 7.
Заборавио сам име после Бодинове смрти Раславов потомак долази на трон из Византије њега збсцује са престола жупан Вукан и поставља Михајловог сина Владимира Бодиновог полубрата ожењеног његовом ћерком.

 

[nemanjinrodoslov]

Неки новији црногорски историчари који цене рад Тибора Живковића али на крају бачен труд.
Они сматрају да је Барски родослов наручио неко од Радославових потомака у том династичком сукобу.

Мислим да су управу. По мом мишљењу наручилац је краљ Милутин.
Он је наручо да се напише историја његове породице од Оштривоја до Немање.

 

[NickFreakyrgios]

Мислим да су управу. По мом мишљењу наручилац је краљ Милутин.
Он је наручо да се напише историја његове породице од Оштривоја до Немање.

Не знам за то. Има смисла скроз.
Свакако сам знао да је поседовао неку верзију документа.
То један од највећих краљева које имамо који је најдуже владао ратовао са својим братом 10. година.
Тада су постојале реалније опције да постанемо католичка земља уместо тога постали смо тотално византијско православна.
Дочекао је и Ногаја није пао под власт дао је сина у јемац Дечанског 6 година на Ногајевом двору пала Русија ,Бугарска ,Мађарска он се још проширио и ослободиио и добио од Ногаја територије Бугарске и Видин и комплетно изашао на делове Дунава па до Солуна.
40 цркава за сваку годину власти и црква у Јерусалиму.
Први Југословенски краљ.
Први озбиљни српски динар који је био алтрнатива Дубровачком лошије израде али тежи у злату.
Венецијанска берза га је забрањивала али због тежине злата сви су га узимали.
То је био генијалан војсковођа за његово време Новак Грбосјек уништава Галипољску државу Турака сулзаната Рума чак и Каталонска војска је ишла слободно њих је подмитио али ове уништио и Гслипоље освојио од њих и врстили круну цару коју су отели Турци сад он је био таст или шурак византијском противцару или сину заборавио сам али уз његову помоћ је стао на власт и повратио државу.
Ратник ,државник ,економиста 5 жена 5 мираза.
Генијалан државник краљ свог времена и испред свог времена.

Ајде нисам отишао оф био је и краљ Далмације Хрватске и Бугарске једним делом иако Хрватском није ни владао али био је краљ.
Ту је на пример титулација и стање на терену другачије тај тренд је унела мађарска круна која је скупљала све територије макар и не влдала њима довољно је и на један дан.

 

[NickFreakyrgios]

Supetarski kartular Колико је реално да је са почетка 12. века?

 

[Kole11]

U ovom tekstu koji je očigledna refleksija hrvatske redakcije Dukljanina i Tome Arhiđakona

„Poveda ud kruola Zminivera tar zarjah Harvatjeh“

stoji sledeće

Spod_harvâtjeg kruõla ontrátt bìhu bâni (carekû danàska knêz) ky_esû darzàli provÿncije, homorèć ud_šrÿdnje Harvatÿe, Scavunÿe, Bošnjê tar_Delmatÿe

Kako to možeš usaglasiti sa ovim što si izjavio?

Званимер Звонимир није владао Далмацијом јужно од Цетине