Srednjovekovna Hrvatska

Bugari se tiču Timočana, a ne Guduskana.
Бојим се да се то не може доказати уопште прихваћено због лепе нсше али доказе нема.
Ако и на почетку каријере Тибор Живковић лоцирао у Гучи као Гаћане или Кучане то она није Деретић теорија.
Пешут изводи Гете из Дукље у 10. веку који помажу Хрватима према Томи Архиђакону он их тумочи ксо Гаћане или Гећана.
Гле чуда имамо Кучево у источној Србији и Куче у Црној Гори.
Та тема је за мрне и даље отворена поготово што је Борна потицао са истока Србије не Книна и Далмације и јако натргнута теоријс да је дошао са Тимочанима а завладао неким локалним Гундускснима из Лике тотслно једнако произвоњно као да су из Кучева или Гуче.
 
Може и овде!

Jagić u studiji "Slovenski jezici" kaže (80, str. 24):

"Čakavski dijalekat Severne Dalmacije, Istre i Ostrvlja zvao se odvajkada hrvatski..."

"U Severnoj Hrvatskoj, severno od reka Kupa i Korana do Mure, i istočno preko Siska do Virovitice, vlada od vajkada kajkavski dijalekat, vrlo blizak sa jezikom zapadnih suseda Štajerske ali ipak ne identičan. Sad ga narod zove horvatski, a do kraja XVII veka ceo predeo između Save i Drave zvao se Slavonija; svojoj latinsko-madžarskoj formi imena odgovaralo je u narodnom jeziku označavanje 'Slovensko kraljevstvo' ili "Slovenski orsag', otuda i naziv dijalekta 'slovenski jezik', kako se izrično zove u štampanim delima XVI i XVII stoleća. Možda se nekad ovaj dijalekat pod istim imenom prostirao i preko Virovitice. Ali je za vreme Turaka današnja Slavonija dobila novo stanovništvo koje je došlo s one strane Save a govori štokavski. Zbog toga je kajkavski dijalekat sada ograničen na severozapadni deo nekadašnjeg Regnum Sclavoniae, koji od kraja XVII veka nosi ime Hrvatska..."

"Štokavski dijalekat Severne Dalmacije i Bosne (sa isključenjem Dubrovnika i Boke) dobio je iz verskih razloga, isti naziv (hrvatski) da bi se razlikovao od (jezika) istočnog pravoslavlja čiji se pripadnici nazivaju Srbima..."
 
Ако и на почетку каријере Тибор Живковић лоцирао у Гучи као Гаћане или Кучане

Ne, nije Tibor nikada tu locirao. Ti misliš na to što je naveo u fusnoti mišljenje jednog starijeg istoričara. Kada se pak i sam pozabavio tim pitanjem, odbacio je taj stav.

I uopšte nije reč o Guči, pobogu, već o Braničevu. Odakle Guču izvuče. XD

то она није Деретић теорија.

Kakav sad pa Deretić?
 
Бојим се да се то не може доказати уопште прихваћено због лепе нсше али доказе нема.
Ако и на почетку каријере Тибор Живковић лоцирао у Гучи као Гаћане или Кучане то она није Деретић теорија.
Пешут изводи Гете из Дукље у 10. веку који помажу Хрватима према Томи Архиђакону он их тумочи ксо Гаћане или Гећана.
Гле чуда имамо Кучево у источној Србији и Куче у Црној Гори.
Та тема је за мрне и даље отворена поготово што је Борна потицао са истока Србије не Книна и Далмације и јако натргнута теоријс да је дошао са Тимочанима а завладао неким локалним Гундускснима из Лике тотслно једнако произвоњно као да су из Кучева или Гуче.
Борна није био кнез Тимочана, а одговор на то да ли се преселио с простора данашње Србије у данашњу Хрватску лежи у Ободритима. Треба у аналима обратити пажњу о помену Ободрита. Уколико је реч о Ободритима ван ових простора пресељења Гудушчана није било. Уколико је помен Ободрита везан за ове просторе треба узети и пресељење као могућност .
 
Гудушчане неки смештају у Кучево, разлог за то је положај Ободрита (Браничеваца) и Тимочана . Између ова два племена је Кучево . Међутим, то није довољно јак доказ за чвршћу тезу, поготово уколико нисмо сигурни о којим Ободритима се ради.
 
Ne, nije Tibor nikada tu locirao. Ti misliš na to što je naveo u fusnoti mišljenje jednog starijeg istoričara. Kada se pak i sam pozabavio tim pitanjem, odbacio je taj stav.

I uopšte nije reč o Guči, pobogu, već o Braničevu. Odakle Guču izvuče. XD



Kakav sad pa Deretić?
Побогу постоји теорије да је из Кучева или Гучева и да су сами Гундусксну Гучани , Гаћани или Гећани веровстно се у то време радило о племенским савезима сличним Тимочанима.
Није битно што се касније одрексо те теорије својевремено је узимао у обзир.
А то ако ништа друго говори да званична теорија о Гундусканима обична претпоставка широко прихваћене казана ал недоказана!
 
Борна није био кнез Тимочана, а одговор на то да ли се преселио с простора данашње Србије у данашњу Хрватску лежи у Ободритима. Треба у аналима обратити пажњу о помену Ободрита. Уколико је реч о Ободритима ван ових простора пресељења Гудушчана није било. Уколико је помен Ободрита везан за ове просторе треба узети и пресељење као могућност .
Имаш помен делегације Словена из Паноније које представљају Сораби и Сбодрити и последњу делегацију Панонских Авара које прествљају делегације Боема и Велета пред Луја Побожног.
О прсељењу експлицитно Ободрита нема ка Далмацији.
Не разумем где си направио везу?

Моја поента можда Гундисксни јесу дошли из Србије можда нису исто колико су могли бити из Далмације јер ту нема ничег поузданог сем лингвистичке скробације.
 
Побогу постоји теорије да је из Кучева или Гучева и да су сами Гундусксну Гучани , Гаћани или Гећани веровстно се у то време радило о племенским савезима сличним Тимочанима.
Није битно што се касније одрексо те теорије својевремено је узимао у обзир.
А то ако ништа друго говори да званична теорија о Гундусканима обична претпоставка широко прихваћене казана ал недоказана!

Ja sam pomislio da govoriš o Guči kod Lučana.
 
Za hiljadu godina od Krsatarice ostane samo ovaj članak, zaključak: Krstarica je bila hrvatska jer su portal i komentari na latinici :)
To ti je kao kad neki uče Poljski pa mozgaju koji je gde glas od skupine latiničnih slova jer su Poljaci odbacili
Ćirilicu ili Glagoljicu. ( ovo treba pisati velikim početni slovom)
..............................................................................................................................................................................
A po temi što se ne bi hvalili da Srbi znamo oba pisma , jer za ovo drugo morate da koristite guglov prevodilac da bi čitali.
 
Zanimljivo vidjenje Budaka:





Hvatska historiografija i arheologija je daleko napredovala, to je vrlo jasno. Arheologija posebno; kosmičkim razmerama je ispred srpske, doslovno. Mnogo je razloga zašto je tako, a među najbitnijima je, naravno, prosta činjenica da ima dosta više novca, ali i da Hrvati generalno u kulturu ulažu više od Srba, govoreći u proporciji sa budžetskim kapacitetima. Štaviše, u Srbiji konkretno je čak percepcija kod masa ljudi da je i ovo malo što se trenutno izdvaja previše, zato što može biti izdvojeno za nešto što je više korisno, tako da je što se tiče srpske kulture praktično zlato neki retki momenat kada postoji neki npr. evropski projekat i strane finansije se obezbede za njega, ali što se ipak, nažalost, u preovlađujućoj (ako ne i gotovo isključivoj) meri tiče Rimskog carstva i njegovog kulturnog nasleđa. Tako su i određeni novi trendovi u društvenim naukama kod Hrvata značajno više prodrli i uznapredovali, u nekim slučajevima za mnoge od kojih većina srpskih istoričara, za koje važi više neki tradicionalistički konzervativizam, nije uopšte ni čula.

Ovde se prisećam poslednje stvari koju je Tibor Živković objavio pred smrt. Govorio je o tome koliko se rana medievistika razvija kod Hrvata. Slika koja se stvara da ćemo u bližoj budućnosti, svi narodi ovog regiona, o ranom srednjovekovlju učiti u dobroj meri od Hrvata.
 
Не разумем где си направио везу?
Да су Гудушчани из данашње Србије, колико сам ја схватио, заснива се на две тезе:
1) да је Борна кнез Гудушчана и Тимочана, а самим тим оба племена доведена у везу с Бугарима.
2) редослед племена која се наводе , Ободрити, Гудушчани и Тимочани, па самим тим их то смешта у близину једне другима.
Да је Борна кнез оба племена може се закључити из реченице у којој се наводе посланици, међутим, Тимочани се две-три реченице испод наводе поново без икаквог повезивања с Борном и Гудушчанима. Тако да Борна није био кнез и Тимочана, тако се може разумети.
По мени , кључ је у Ободритима. Ако су то они из Браничева онда аутор наводи племена у неком географском редоследу; Ободрити ( Браничево), Тимочани (Тимок), па би и Гудушчани морали бити ту негде. Уколико су у питању северни Ободрити, онда аутор племена наводи без неког посебног редоследа који би се односио на географски положај.
Надам се да сам успео да појасни шта сам мислио.
Е, уколико постоји још неки разлог смештања Гудушчана у Србију, мени није познат, и волео би ако га има да неко напише .
 
Да су Гудушчани из данашње Србије, колико сам ја схватио, заснива се на две тезе:
1) да је Борна кнез Гудушчана и Тимочана, а самим тим оба племена доведена у везу с Бугарима.
2) редослед племена која се наводе , Ободрити, Гудушчани и Тимочани, па самим тим их то смешта у близину једне другима.
Да је Борна кнез оба племена може се закључити из реченице у којој се наводе посланици, међутим, Тимочани се две-три реченице испод наводе поново без икаквог повезивања с Борном и Гудушчанима. Тако да Борна није био кнез и Тимочана, тако се може разумети.
По мени , кључ је у Ободритима. Ако су то они из Браничева онда аутор наводи племена у неком географском редоследу; Ободрити ( Браничево), Тимочани (Тимок), па би и Гудушчани морали бити ту негде. Уколико су у питању северни Ободрити, онда аутор племена наводи без неког посебног редоследа који би се односио на географски положај.
Надам се да сам успео да појасни шта сам мислио.
Е, уколико постоји још неки разлог смештања Гудушчана у Србију, мени није познат, и волео би ако га има да неко напише .

Reč je tu o severnim Obodritima. Kada je reč o južnima, u analima se specifično nazivaju Predenecentima.
 
Hvatska historiografija i arheologija je daleko napredovala, to je vrlo jasno. Arheologija posebno; kosmičkim razmerama je ispred srpske, doslovno. Mnogo je razloga zašto je tako, a među najbitnijima je, naravno, prosta činjenica da ima dosta više novca, ali i da Hrvati generalno u kulturu ulažu više od Srba, govoreći u proporciji sa budžetskim kapacitetima. Štaviše, u Srbiji konkretno je čak percepcija kod masa ljudi da je i ovo malo što se trenutno izdvaja previše, zato što može biti izdvojeno za nešto što je više korisno, tako da je što se tiče srpske kulture praktično zlato neki retki momenat kada postoji neki npr. evropski projekat i strane finansije se obezbede za njega, ali što se ipak, nažalost, u preovlađujućoj (ako ne i gotovo isključivoj) meri tiče Rimskog carstva i njegovog kulturnog nasleđa. Tako su i određeni novi trendovi u društvenim naukama kod Hrvata značajno više prodrli i uznapredovali, u nekim slučajevima za mnoge od kojih većina srpskih istoričara, za koje važi više neki tradicionalistički konzervativizam, nije uopšte ni čula.

Ovde se prisećam poslednje stvari koju je Tibor Živković objavio pred smrt. Govorio je o tome koliko se rana medievistika razvija kod Hrvata. Slika koja se stvara da ćemo u bližoj budućnosti, svi narodi ovog regiona, o ranom srednjovekovlju učiti u dobroj meri od Hrvata.

To je odavno poznato da kultura i Srbija nijesu sinonimi, vec na nasu zalost, dijametralno suprotnosti.
 
Онда је све јасно.

Uglavnom jeste, no ovde imamo jedan drugi problem. A to je što, ako neka teza nije osnovana i znači da nema argumenata da se, primera radi, sprdaju Hrvati kako je navodno njihov prvi u istoriji imenom poznati vladar došao iz Srbije, pojedinci gotovo po automatizmu ti tumače kao nekakvo, tobože, „podilaženje Hrvatima“.

Kao da se više ne može ni o istorijskim činjenicama uopšte govoriti, ako se prethodno ne ispuni nužna kvota pod$ebavanja komšija. :roll: Važnije to — bez ikakvog obzira na kriterijume ili argumente — nego reći istinu.
 
Да су Гудушчани из данашње Србије, колико сам ја схватио, заснива се на две тезе:
1) да је Борна кнез Гудушчана и Тимочана, а самим тим оба племена доведена у везу с Бугарима.
2) редослед племена која се наводе , Ободрити, Гудушчани и Тимочани, па самим тим их то смешта у близину једне другима.
Да је Борна кнез оба племена може се закључити из реченице у којој се наводе посланици, међутим, Тимочани се две-три реченице испод наводе поново без икаквог повезивања с Борном и Гудушчанима. Тако да Борна није био кнез и Тимочана, тако се може разумети.
По мени , кључ је у Ободритима. Ако су то они из Браничева онда аутор наводи племена у неком географском редоследу; Ободрити ( Браничево), Тимочани (Тимок), па би и Гудушчани морали бити ту негде. Уколико су у питању северни Ободрити, онда аутор племена наводи без неког посебног редоследа који би се односио на географски положај.
Надам се да сам успео да појасни шта сам мислио.
Е, уколико постоји још неки разлог смештања Гудушчана у Србију, мени није познат, и волео би ако га има да неко напише .
Борна ће носити прву титулу Дукс Тимочана и Гундудкана међузим код Ајнхарда у једном тренутку прелазе на страну Људевита Подавског и Борна се једва извукао за личном гардом. У пар година напретка следећа титула је дус Либурније затим дукс целе Далмације јер је био савезник Франака у борби са Људевитом.
Ту долази то саксћења српдког простора и спајања Протохрвата са Панонијом чију су границу са Далмацијом држали по свој прилици Срби.
Као и тампон између Протохрвата ,Авара и Бугара.
Овде су Протохрвати овладали делом Словиње Људевита Посавског и избили у Панонију.
 
Гудушчане неки смештају у Кучево, разлог за то је положај Ободрита (Браничеваца) и Тимочана . Између ова два племена је Кучево . Међутим, то није довољно јак доказ за чвршћу тезу, поготово уколико нисмо сигурни о којим Ободритима се ради.
Како мислиш који Ободритима? Оним који су дошли са Србима.
 

Back
Top