Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Nisam siguran da razumem baš na šta misliš? Pa idi redom i proveri?
-
- Popularno:
- Porijeklo srpskih i hrvatskih prezimena
- Bila je anđeo Aušvica
- Da li su Prvi i Drugi Srpski ustanak...
- Vučić - Dolazim po ,,Vas,,!
- Милорад Додик: ЕУ нема више потенцијала...
- Pitanje za sve koji žive u zgradi:
- Marinika Tepić - SNS treba da bude...
- Dobre noge ili lepe grudi ?
- I šta ćemo sad?
- Koji filozof vam je naj za nešto?
Srednjovekovna Hrvatska
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
-
- Oznake
- hrvati srednji vek
Nisam siguran da razumem baš na šta misliš? Pa idi redom i proveri?
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.544
Pročitaj literaturu. Prva poglavlja druge knjige je napisao on lično, ostalo je dopisano.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Vrlo dobro to znam, pobogu; sad ti se vrati na sve i odgovori.
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.544
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.544
Dobro, da rekapituliramo pošto opet počinješ da mutiš.Šta kažu vizantolozi o Knjizi o ceremonijama, bože.
Tvrdio sam da su u delu DAI poglavlja o Srbima i Hrvatima umetnuta kasnije i da nisu pisana od strane Konstantina 7.
To iz razloga da autori u doba Konstantina i dugo nakon njega nisu uošte znali razliku između Srba i Hrvata, te zato nije moguće da Konstantin napiše onakvu istoriju dva naroda.
Ti si kontra mojoj tvrdni priložio spis O Ceremonijema, Konstantina 7, gde on takođe navodi Srbe i Hrvate, kao i ostale slovenske narode, Zahumljane i sl.
Ja sam ti odgovorio da deo u kome se govori o slovenskim narodima nije pisao Konstantin 7, već je kasnije umetnut u spis O Ceremonijama, što je nauka odavno dokazala, te zato ovo delo ne možeš da koristiš u prilog tvrdnji da je Konstantin 7 pisao istoriju Srba i Hrvata.
E tu smo stali. Šta još imaš da priložiš tvrdnji da je Konstantin 7 pisao istoriju Srba i Hrvata?
- Poruka
- 9.626
Која наука је ово доказала?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Ne; Porfirogenita nisam pominjao. Zapravo ti i ga pominjao i onda sad izgleda preokrećeš diskusiju u smeru Porfirogenita. Ja sam pominjao Knjigu o ceremonijama. Posve je nebitno je li autor Porfirogenit, ili napisao najveći deo, parcijalno, jedan jedini list ili apsolutno niti jedno jedino slovo.
Ne znam zašto očekuješ da priložim nešto što je očigledno — samo tvoja tvrdnja. Ti si negirao postojanje državica u primorju južno od Srbije (od Paganije do Duklje), rekavši da je prvi i poslednji spis u kojem se to javlja DAI. Ja sam tvoju tvrdnju pobio, navodeći primer iz Knjige o ceremonijama (a ima ih još mnoštvo, sve do pisanih izvora iz doba Nemanjića, pa i kasnije). A Porfirogenit je tu posve nebitan kao pojedinac, niti ja pripisujem njenu nešto posebno, tako da ne znam šta te je uopšte i navelo da nešto, tobože, koristim u prilog tvrdnji kojih ni nemam.
A meni kažeš da mutim...
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Došli smo do toga da se tvrdi da su poglavlja 29-36 falsifikati umetnuti u Spis o narodima i lažno pripisani Porfirogenitu. Sada kada smo otvorili i spis o ceremonijama, otkrili smo da je, eto, i 48. glava umetnuta u to delo. I drugo, što ne odgovara, sve je umetnuto.
Ono što forumaš @Kole11 naziva posve pogrešno „naučnom metodologijom“, vrlo je jasno šta tu metodologiju konstituiše: ako ne odgovara nešto, onda ćemo to staviti po strani i etiketirati umetnutim. I graditi priču od neumetnutoga, odnosno svega onog što odgovara unapred zacrtanom kalupu.
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.544
E ovde dolazimo do suštine tvog delovanja, državice južno od Srbije.....
A te državice bi trebalo biti Zahumlje, Travunija, Paganija i šta još beše....Duklja valjda....
Pa su te državice kasnije okupirane od strane srpskog agresora iz familije Nemanjića....I ti to dokazuješ delima koje potpisuje Porfirogenit, O Ceremonijama i DAI
Baš me zanima, koji autor 10,11 ili 12. veka je posvedočio postojanje ovih državica, kako si ih ti nazao?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
E ovde dolazimo do suštine tvog delovanja, državice južno od Srbije.....
A te državice bi trebalo biti Zahumlje, Travunija, Paganija i šta još beše....Duklja valjda....
Pa su te državice kasnije okupirane od strane srpskog agresora iz familije Nemanjića....I ti to dokazuješ delima koje potpisuje Porfirogenit, O Ceremonijama i DAI
Baš me zanima, koji autor 10,11 ili 12. veka je posvedočio postojanje ovih državica, kako si ih ti nazao?
Dva si već napomenuo, a mnoga još smo već spomenuli mnogo puta do sada, uključujući i na ovoj temi, od pečata dukljanskog arhonta Petra pa sve do žitija koje je sastavio Domentijan i mnogih drugih pisanih izvora nastalih i duboko u srednjem veku. Vrati se nekoliko objava unazad i pregledaj ih; ponovo postavljaš pitanja na koja su već više puta odgovori pruženi.
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.544
Jel to Petrislav koga je pomenuo Dukljanin?
Pošto je umro kralj Tuđemir, kao kralj ga je naslijedio Hvalimir, njegov sin, koji je uzeo ženu sa kojom izrodi tri sina. Prvorođenog nazove Petrislav, koji je upravljao Zetskom oblašću; drugoga Dragimir, koji je upravljao Travunijom i Humom; trećega Miroslav koji je upravljao oblašću Podgorje. Pošto je prepustio zemlju svojim sinovima , preminu u dubokoj starosti.
Dakle jedan otac je izrodio tri sina da upravljaju sa tri države, državom Zetom (Dukljom), državom Travunijom i Humom i državom Podgorjem. Hmmm, državu Podgorje nismo sreli kod Porfirogenita, to mu je očigledni propust.
Da li imaš šta da dodaš na ovu moju analizu, naučnom metodologijom zasnovanu?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Pa crnogorski istoričari bi baš posebno voleli da bude tako, pa da mogu obogatiti crnogorsku istoriju još nekim detaljima iz nešto ranijeg i generalno podosta opskurnog srednjeg veka, ali vrlo je teško reći.
Ono što imamo za sad jesu dva otkrivena pečata, koja nam govore da je u ranom srednjem veku definitivno na čelu dukljanske države bio neki vladar po imenu Petar; vrlo precizno datovanje u arheologiji kakvu istorija poznaje ne postoji, tako da ne možemo sa decidnom sigurnosti reći da pečati pripadaju vremenu kasnog X stoleća, što bi ojačalo tvrdnju koju si naveo jerbo je po Popu Dukljaninu otac našeg čuvenog Vladimira nazvan Petrislavom, ali hajde da kažemo da se može nazvati to mogućim.
Pošto su Južni Sloveni prolazili u približno to vreme kroz proces hristijanizacije, a Petar im je svakako bilo strano ime, možda je moguće je da je Petar imao i drugo, narodno ime, nešto bliže slovenskom jeziku. I tako taj Petrislav (slava Sv. Petru?) ostao u nekim izgubljenim izvorima zapamćen, a Dukljanin ga nazvao tako, umesto (verovatno dosta formalnijim) Petar.
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.544
Ja sam te pitao na kojim argumentima temeljiš tvrdnju o državnosti pojedinih teritorija.
Dakle otkud tvrdnja da su Zahumlje, Duklja, Travunija itd. bile države?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Pa iz svih već pomenutih izvora; ti si pogrešno pretpostavio da je to samo Spis o narodima, a naveo sam ti i Spis o ceremonijama, kao i biografiju cara Vasilija I, između ostalog.
Petrovi pečati, kao i možda još jedan natpis sa martinićke gradine, ukazuju da je reč o jednom vladaru; na pečatu je i potpuno ista titula iz vizantijskih izvora X stoleća kojima se kojima se nazivaju ti vladari Dukljana, Travunjana i dr...arhontima, tako da su ti pečati u najdirektnijem smislu potvrda. Na natpisu se ne pominje reč arhont; u slikovnim predstavama se vidi pobožnost i predstave ili nazivi tri različite svete ličnosti iz hrišćanske religije Sv. Mihaila, Sv. Đorđa i Sv. Bogorodice sa malim Isusom Hristom.
Moguće je, naravno, da Petar nije bio potpuno suvereni vladar. S obzirom na geopolitičke okolnosti, nekako bismo očekivali upotrebi latinskog (jezika i pisma) na području dioklitijske državice, ali sva tri natpisa su vrlo jasno na grčkom jeziku (tek će se na latinski preći u vreme Đorđa, sina kralja Bodina), sa izuzetkom natpisa na ostacima zidina koji je dvojezičan. Dakle natpis je dvojezični, a pečati samo na grčkom, na kojem se nalazi arhontska titula, takođe vrlo jasno iz grčkog jezika i romejske ceremonijalne nomenklature. To znači da je sasvim moguće da je arhont Petar (iliti tzv. „Petrislav“ Popa Dukljanina) bio u to vreme u nekom svojstvu podvrgnutosti romejskom caru kao vrhovnom suverenu (Jovanu I Cimiskiji (969-976) i/ili Vasiliju II Bugaroubici (976-1025)).
Pečat je donekle sličnog formata kao i docniji pečat Konstantina Bodina, koji isto tako kao i njegov prethodnik u svom vladarskom pečatu drži romejske titule (protosevast i eksusijast umesto arhont) vrlo izvesno u skladu sa njegovim regalnim pretenzijama i značajnijim priznanjem međunarodnog statusa; na Bodinovom pečatu nalazi se Sv. Georgije isto kao i na Petrovom. Krupnija je razlika to što je u slučaju Bodina Duklji pridodata Srbija, odnosno Kosta Bodin nije više vladar samo Duklje, veći i Diokleje i Srbije, pored toga što se na Bodinovom pečatu nalaze na obe strane dva sveca, tj. pored Sv. Đorđa tu je i Sv. Teodor (a natpis okolo).
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Nešto detaljnije o pečatima dukljanskih monarha sam postavio iznad, ali ključni problem je u tome što ti objave doslovno uopšte ni ne čitaš; žmuriš na većinu činjenica i izvora koji se ovde postavljaju, a onda kad ti neko i 3-4 puta odgovori, samo se preskačeš preko svega i iznova postavljaš ista pitanja na koja si već više nego jednom dobio odgovor, ali odlučio i da ga izignorišeš.
U Mletačkoj hronici iz kraja X i početka XI stoleća imaš celi niz podataka o Porfirogenitovoj Paganiji. Hroničar Ivan piše u njoj o neretljanskom knezu, potezima koje preduzimaju Neretljani, itd.; potpuno je nedvosmisleno jasno iz teksta hronike da je reč o jednoj državici susednoj Hrvatskoj, odnosno smeštenoj istočno od nje. Kao što već spomenuh, pomenuti ugovor 823. godine bi trebalo da je prvi poznati međunarodni ugovor sa područja ovih krajeva; mirovni sporazum potpisan u vreme dužda Đovanija I (829-836).
Circa haec tempom missus Sclavorum de insula Narrentis ad domnum lohannem ducem veniens, ab eo baptizatus est, pacem cum eo instituens, licet minime perdurasset.
Primećujem da ti pokušavaš da provučeš sve ovo kao nekakve geografske oblasti, odričući im bilo kakav politički kontekst. Reci mi, kakva je to oblast koja ima svog vladara i koja sklapa međunarodne ugovore, sa jednom Venecijom?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Onda, @Kole11 da se osvrnemo i na crkveni spor između Dubrovnika i Bara u Rimokatoličkoj crkvi; 25. februara 1252. godine sastavio je izveštao o svom radu dubrovački arhiepiskop Jovan, o kontekstu rasprave sa barskim arhiepiskopom Jovanom de Plano Karpinijem:
..sunt posita tria regna videlicet regnum Zachulmie, regnum Servilie, quod est Bosgna et regnum Tribunie.
Reč regnum označava pojedinačne zemlje. Bosna nije regnum; ona je Srb(lj)ija. Dubrovačka nadbiskupija prostire na teritoriji tri „kraljevstva“ (tria regna), Zahumlja, Srbije i Travunije.
Baš kao što nalazimo i kod Porfirogenita, kod koga je Bosna u sastavu Srbije; sve na šta nailazimo u izvorima, uglavnom je prilično komplementarno geopolitičkim i istoriografskim podacima koji se nalaze u DAI i drugim delima.
..sunt posita tria regna videlicet regnum Zachulmie, regnum Servilie, quod est Bosgna et regnum Tribunie.
Reč regnum označava pojedinačne zemlje. Bosna nije regnum; ona je Srb(lj)ija. Dubrovačka nadbiskupija prostire na teritoriji tri „kraljevstva“ (tria regna), Zahumlja, Srbije i Travunije.
Baš kao što nalazimo i kod Porfirogenita, kod koga je Bosna u sastavu Srbije; sve na šta nailazimo u izvorima, uglavnom je prilično komplementarno geopolitičkim i istoriografskim podacima koji se nalaze u DAI i drugim delima.
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.544
Čitam vrlo dobro, ne sekiraj se ti za mene......
Postavio si pečat na grčkom jeziku gde stoji arhont Petar i naziv Dioklija, te time dokazuješ postojanje nekakve dukljanske države koja nije bila grčka a ni srpska.
Ja te sada pitam, da li isto važi i za drugog Petra iz oblasti Helas, severno od Atine, da li je i on upravljao nezavisnom državom koja nije bila niti grčka niti srpska.
Pečati su doslovno identični, na grčkom jeziku, sadrže hrišćanske motive i nazive vladara i teritorije a istraživači smatraju da je reč o vladarima slovenskog porekla.
Dakle da li je i Helas bila nezavisna država kao što to tvrdiš za Diokliju?
https://www.doaks.org/resources/seals/byzantine-seals/BZS.1958.106.996
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Čitam vrlo dobro, ne sekiraj se ti za mene......
Pa da je to istina, ne bi posle 5 puta 6. put prvi put pročitao nešto, a onda opet po 7. put postavljao isto pitanje, tako da i neće biti.
Npr. ovde je prilično evidentno da čak ni objavu koju si citirao, tj. prethodne, nisi pročitao; da jesi zasigurno ne bi napisao postojanje nekakve dukljanske države koja nije bila grčka, jerbo u mojoj poruci se govori doslovno posve suprotno:
Bože gospode. Osim što ne čitaš kada neko drugi piše na Krstarici, ne čitaš ni sa pažnjom šta sam pretražuješ.
Ti pečati totalno nisu identični; na aversu se čak nalazi tu raspeće sa monogramom, a ne reljef Sv. Đorđa ili nekog sveca.Vrati se ne koliko stranica unazad. Prouči Knjigu o ceremonijama i kako se koristila titula arhont. Citat iz glave 48 koju smo, očigledno, nedovoljno puta postavljali:
Arhont je titual koja se često koristila da se označe drugi, susedni vladari. Arhontima su nazivali i bugarske careve i još mnoge druge; u Porfirogenitovom Spisu o narodima se i onaj čije ime ne znamo, koji je doveo Srbe na Balkansko poluostrvo, naziva nepoznatim arhontom. Ta titula nije prestižna, preterano, a tako se i koristila.
Arhontima su nazivani i feudalni gospodari Jermenije i razni drugih poglavari. Npr. ti tzv. Servoti, koje još zovu Crni momci, prema Kavkazu, a za koje su neki razmišljali bi li mogli možda imati neke veze sa srpskim etnonimom, kaže se da im vlada trojica arhonata.
εις τον αρχοντα του Κοκοβιτ, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Ταρὼ, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Μωεξ, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Αυζαν, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Συνης, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Βαιτζὼρ, Αρμενια· εις τον αρχοντα του Χατζιενης, Αρμενια· εις τους γʹ αρχοντας των Σερβοτιων των λεγομενων Μαυρα παιδια· επιγραφη εις παντας τους προειρημενους· "κελευσις εκ των φιλοχριστων δεσποτων προς τον ο δεινα αρχοντα τουδε.
Vladaru Kokovita, Jermenija. Vladaru Tarona, Jermenija. Vladaru Moeksa, Jermenija. Vladaru Auzana, Jermenija. Vladaru Sine, Jermenija. Vladaru Bajcora, Jermenija. Vladaru Hacijene, Jermenija. Trojici vladara Serbota, koji se nazivaju crnim momcima. Protokol svima ovim navedenima: „Naredba od hristoljubivih gospodara tom vladaru toga.“
Takođe za jedan prikavkaski narod za koji se smatralo da bi mogli možda imati veze sa Srbima, Sarvani (smešteni između Alanije i Canarije), gospodar im je titulisan arhontom, kao i mnogi drugi i podosta daleko van domašaja moći Vizanta.
εις τον αρχοντα Αλβανιας· εις τον αρχοντα των Κρεβαταδων, ηγουν τον λεγομενον Κρεβαταν· εις τον αρχοντα Κηδωνιας· εις τους αρχοντας Τζαναριας· εις τον αρχοντα του Σαρβαν, οιτινες κεινται μεσον Αλανιας και Τζαναριας· εις τους αρχοντας Αζιας, εν ω εισιν αι Κασπειαι πύλαι· εις τον αρχοντα Χρύσα· εις τον αρχοντα Βρεζαν· εις τον αρχοντα Μωκαν; ιστεον, οτι απο Μωκαν εστιν η Μαιωτης λιμην; επιγραφη εις παντας τους προειρημενους· κελευσις εκ των φιλοχριστων δεσποτων προς ο δεινα τον αρχοντα τησδε
Vladaru Albanije. Vladaru Krebatada, koji se nazivaju Krebatanima. Vladaru Kedonije. Vladaru Canarije. Vladaru Sarbana, koji se nalaze između Alanije i Canarije. Vladarima Azije, kod Kaspijskih vrata. Vladaru Hrisa. Vladaru Brezana. Vladaru Moka - prema tome, Mokima kod kojih počinje Jezero Majotide. Zapis svima njima ide ovako: „Zapoved od hristoljubivih gospodara tom vladaru tog mesta.“
Da se malčice i vratimo temi, jer se od nje uudaljavamo...u ovom citatu nalazimo nedaleko od Sarvana narod Krevatada, za koji se u tekstu kaže da sami sebe nazivaju Krevatanima. Slično kao u kontekstu Srba, i u slučaju ovog plemena neki smatraju da možda postoje neke veze sa etnonimom Hrvata.
Poreklo reči „arhont“ antičko je i označavalo je u suštini najvišeg magistrata neke države. Ali u kontekstu univerzalističke ideologije Rimskog carstva, svi su arhonti obični i nalaze se ispod jedinoga cara, tako da u tom kontekstu treba i posmatrati titulisanje tih ličnosti. Pozicija arhonta Petra, ukoliko je ona bila nešto drugačija, ni na koji način ne menja to.
P. S. @Kažu "strani plaćenik" hoće li sada biti dobro, ali hajde sada nabroj bez DAI, DC, i ostalih izvora, ali sad hadje i bez pečata dukljanskih vladara, neki izvori radi razloga X.
Ili će biti, pošto je nemoguće da postoji nešto što bi potvrdilo ono u šta Kosta ne veruje, a pečati kneza Petra upravo to čine, hoće li se i pečati priključiti čuvenoj kolekciji umetnutoga. Kao i svaki drugi izvor koji mu se ne sviđa. 
Poslednja izmena:
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.544
E malo Kole da te nauči a ti prenesi partijskim drugovima dalje.
Tog Petra je postavio vizantijski car kada je u nekom pohodu a bilo ih je više, osvojio taj deo teritorije, i vratio naravno stari administrativni rimski naziv Dioklija.
Dakle to nije bila nezavisna od Srba neka slovenska državica, već u tom trenutku romejska teritorija.
Ajmo dalje, šta još imaš da priložiš u cilju potvrde teze o nezavisnoj dukljanskoj srednjevekovnoj državi?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
E malo Kole da te nauči a ti prenesi partijskim drugovima dalje.
Tog Petra je postavio vizantijski car kada je u nekom pohodu a bilo ih je više, osvojio taj deo teritorije, i vratio naravno stari administrativni rimski naziv Dioklija.
Dakle to nije bila nezavisna od Srba neka slovenska državica, već u tom trenutku romejska teritorija.
Ajmo dalje, šta još imaš da priložiš u cilju potvrde teze o nezavisnoj dukljanskoj srednjevekovnoj državi?
Ja ne znam uopšte više šta si ti to tačno umislio, iskreno.
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.544
Crni Slavene, ti posta Deretićevac pod stare dane
Πέτρῳ ὑπάτῳ καὶ ἄρχοντι Ἑλλάδος
Pa da li je Jelada bila srpska teritorija susedna Vizantiji u 7.veku?
- Poruka
- 9.626
https://en.wikipedia.org/wiki/Moving_the_goalpostsP. S. @Kažu "strani plaćenik" hoće li sada biti dobro, ali hajde sada nabroj bez DAI, DC, i ostalih izvora, ali sad hadje i bez pečata dukljanskih vladara, neki izvori radi razloga X.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Ne. Kekavmen u Strategikonu prvo kaže šta je učinio Travunjanin Srbin (ό Τρφούνιος ό Σέρβος) vezano za borbe protiv Romeja oko 1042. godine, a potom kaže da je Dukljanin (ό Διοκλητιανός) u kasnijoj instanci. Tvoje tumačenje bi značilo da je Kekavmen poistovetio Travunjane sa Srbima (ili naveo Travunjane u kontekstu subetniciteta Srba, kao šire narodnosne skupine kojima bi Travunjani pripadali), dok je od Srba razdvojio Dukljane, jer docnije ne kaže Dukljanin Srbin, već samo Dukljanin. Takvo tumačenje bilo bi odista oslonjeno na Porfirogenitov Spis o narodima, jerbo on Travunjane vezuje od starine za Srbe, dok za Dioklićane ama baš ništa eksplicitno ne kaže u tom smeru.
Iako je takvo tumačenje na prvi pogled osnovano, ja bih rekao da je Predrag Komatina u svom radu u kojem analizira Srbiju i Duklju u delu Jovana Skilice tu presudnu reč dao: Србија и Дукља у делу Јована Скилице. Komatina je prilično uverljivo dokazao da je antiromejska akcija pokrenuta prvo iz Srbije, da bi se tek docnije prebacila u Duklju. Kada se i Skilica i Kekavmen i Porfirogenit svi slože skupa, dobija se najuverljivija slika, a to je da premeštanje težišta ustaničkog pokreta iz Srbije u Duklju, znači da Travunjanin Srbin postaje Dukljanin. Što se tiče sintagme Travunjanin Srbin, tu odgovor treba potražiti u 34. gl. DAI, odnosno u glavi posvećenoj Travunjanima; jasno je da se Travunija politički izdvaja iz okvira Srbije zahvaljući ženidbenim vezama (možda kao deo nekakvog procesa miraza) u IX stoleću, ali istoriju je vrlo teško izbrisati, a od četiri glavne primorske slavinije nesporno je da je Travunija imala definitivno najčvršće veze sa Srbijom. Tako da bih rekao da Travunjanin Srbin može biti svojevrsni relikt tog političkog jedinstva, ako ne i ukazatelj da se već pri ustanku Travunija bila priključila Srbiji, još i u početku.
Ne razumem stvarno šta to tačno zamišljaš da konzistantnim i vrlo svesnim ignorisanjem većine stvari koje se ovde pišu, te u krug ponavljanjem iznova i iznova već više puta postavljenih pitanja, misliš da na iole ikakav način konstruktivno doprinosiš ovoj temi. Ako imaš nešto pametno da kažeš, to i učini; nemoj diskisuju gurati tako da se vrtimo u krug.
Neke od odgovora pružio si i ti sam, deleći vezu ka vizantološkom Dumbarton Oaks.
Citat iz komentara ovog pečata:
What is certain is that the archontes of Hellas were at the head of Slavs, and that we do not find them again after the 9th century.
Dakle, titula arhonta dovodi se u direktu vezu sa Slovenima Helade. To su, vrlo očigledno, slovenska plemena koja su funkcionisala u značajnoj meri samostalno od Vizanta. Paralelno Helada je imala i stratega; stratega, koji je bio očigledno predstavnik romejske centralne uprave, nasuprot autonomnom arhontu. Ono što je ovde takođe vrlo ključno jeste da, kako kreće proces vizantinizacije i obnove Carstva, odnosno suton heladskih Slovena, tako više ni nema arhonata Helade; jerbo je došlo do potpune reintegracije tog područja u okvire Romejskog carstva.
Stvari su tu dosta banalno jasne; šta si ti zamislio i šta smatraš da ponavljanjem pitanja o Slovenima Helade postižeš, ne znam. Kada Teodor Laskaris naziva Rostislava Mihailoviča arhontom Rusa, šta ti zamišljaš da to podrazumeva?
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.544
Dakle, kada Stefana Vojislava Kekavmen naziva prvo Travunjaninom a potom i Dukljaninom, ti ćeš zaključiti da je u jednom slučaju reč o Srbinu a u drugom slučaju o Dukljaninu.
Tako da jedna osoba istovremeno može biti Srbin i ne-Srbin, odnosno Dukljanin. Divno.
Imam predog za tebe, da malo unapredimo naučnu metodologiju.
Dukljanski letopisac Stefana Vojislava naziva Hrvatom i Bosancem, Ivan Arhiđakon Stefana Vojislava naziva samo Hrvatom, te tako jedna osoba, u ovom slučaju Stefan Vojislav, može biti istovremeno četvorostruke nacionalnosti, to jest Srbin, Dukljanin, Hrvat i Bosanac ili Bošnjak ako ti je tako prihvatljivije.
Ajde da objavimo rad u vizantijskom zborniku, Radić i Komatina će biti oduševljeni najnovijim naučnim dostignućem....
