Dakle, pravićeš se da ono uopšte nisi napisao, ili šta ti je sad taktika?
Што се тиче оног поста погрешно сам цитирао пост мислио сам да је упућен мени и томе што сам у предходна 2 поста написао и нисам схватио уопште мотивацију зашто би ми неко и који би разлог имао да нешто тако напише?
Поставио сам ствари са реалним упитима јер стварно ми не би било јасно одакле .
Што се тиче упорности да одбраниш тезе око крунисања и хрватске круне у оном облику у којем је литерална нарација записала чак и ватиканска.
Са друге стране тотална дезинтеграција дукљанске круне и цркве попут измишљотине Дукљанина.
А овде пар екселанс Ватикан ,Нада Клајић овде нема никаквог разлога са сумњамо иако много већи ауторитети тог времена попут крсташа Рејмона од Tулуза ,Ане Комнине преписке између Папе Гргура 7. и Михајла Војислављевића да та личност недвосмислено постоји и да је за западне изворе КРАЉ!
Дакле обесмишљавање круне Војислављевића а инсистирање на Звониморовој круни је потпуно неосновано и промашена инвестиција тотално.
Дакле овако стоје ствари. гпт текст.
Први крсташки поход (1096–1099) био је војна експедиција покренута од стране Западне Европе с циљем ослобађања Јерусалима и Свете земље од муслиманске власти. Иницирао га је папа Урбан II на Сабору у Клермону 1095. године, позивајући хришћане на борбу против Селџучких Турака који су контролисали Јерусалим.
Дакле да ли папа Урбан 2 тотално неинформисан о овом спору између Хрвата и Мађара и круне која чами код Сплитског бискупа до 1099.? До пада Јерусалима чува круну и кад је настала Јерусалимска крсташка краљевина онда рекао Сплитском бискупу сад можеш овим Турцима овде да даш хрватску круну!
Узроци
Религиозни разлози: Освета за исламску контролу над Светом земљом и помоћ хришћанима у Византијском царству који су били угрожени од стране Турака.
Политички и економски разлози: Европски феудалци су желели нове територије и богатство, а сиромашни крсташи су видели прилику за бољи живот.
Ток похода
1. Народни крсташки поход (1096): Маса обичних људи, предвођена проповедницима попут Петра Пустињака, кренула је прва. Били су лоше опремљени и већина је страдала пре него што су стигли до Свете земље.
2. Витешки поход: Војске западних витезова кренуле су касније. Командовали су их лидери попут Готфрида од Бујона, Боемунда од Таранта и Рејмона од Тулуза.
3. Опсада Никеје и Антиохије (1097–1098): Крсташи су заузели ове кључне градове, претрпевши значајне губитке.
4. Освајање Јерусалима (1099): После опсаде, крсташи су заузели град и побили велики број муслиманских и јеврејских становника.
Последице
Основане су крсташке државе, укључујући Јерусалимску краљевину.
Повећан је сукоб између хришћанског и муслиманског света.
Први поход поставио је основу за будуће крсташке походе, али је изазвао и неслогу међу европским феудалцима.
Први крсташки поход био је један од најуспешнијих, јер је испунио циљ ослобађања Јерусалима, али је оставио дубоке последице у односима између Истока и Запада.
Тотално бесмислена прича око овога не видим нигде упоришта у овим тезама