Србијанци и дођоши

[savke4]

Докле више Срби, докле...?

 

[TikaSpicStajkovce]

Ауторска. Велика већина Срба у Србији који су иоле св(ј)есни свог српства, и знају ишта о свом пор(иј)еклу, итекако ц(иј)ене и воле све Србе одакле год да су.

Сви су однекуда дошли. Нико није старос(ј)ед(и)лачко становништво свог краја.

Сви су дођоши. Не постоји глупља под(ј)ела за Србе, на србијанце и оне друге сељаке. Тога има само код другосрбијанаца. Важно је да то знају наши форумаши и људи ван Србије, зато то и пишем.

Поззз из Србије од Србина рођеног у Војводини припадника племена бањског из Старе Херцеговине данашње Црне Горе, досељене у Бањане са Цетиња, а на Цетиње са Златибора и Ниша!

Nekoć u malom selu, skrivenom među planinskim vrhovima, živio je starac po imenu Milivoje. Bio je poznat po svojoj mudrosti i dobroti, a svi su ga poštovali kao starosjedioca tog kraja.

Jednog dana, dok je sedeo pod starim hrastom, pridruži mu se mladić iz susednog sela. Mladić je bio znatiželjan i upita starca: "Milivoje, kažu da su svi došljaci u naš kraj. Da li je to istina?"

Starac, pogledavši prema horizontu, odgovori: "Sine, istina je da su mnogi došli iz različitih krajeva, baš kao što je i naše vino sazrevalo u buretu napravljenom od različitih vrsta drveta. Ali zar to čini našu zajednicu manje vrednom?"

Mladić duboko razmisli o tome i shvati da je važnije kako se međusobno tretiramo i podržavamo nego poreklo koje nosimo sa sobom. Tog dana, dok su razgovarali pod starim hrastom, shvatili su da je prava vrednost u ljubavi i poštovanju koje pružamo jedni drugima, bez obzira na poreklo ili mesto rođenja.