samo srecna , napredna i beskompromisno evropski opredeljena zemlja moze izdvojiti 600.000 evra za mercedes svoga predsednika.e, pa cestitam ti Srbijo.
-
- Popularno:
- Стејт департмент: Изборна превара у...
- Đilas: Nećemo građane pozivati na...
- "Odmazda je spremna i biće bolna za...
- "Žena ga je predala u ruke švaleru...
- Kako produhoviti čoveka?
- Sada je sve jasno, borba protiv Vučića...
- Da li žene umeju ili ne umeju da...
- Zasto je Isus rodjen?
- 60-godišnja žena se kvalifikovala za...
- Muško telo
Srbija zemlja blagostanja?
- Začetnik teme Trinito
- Datum pokretanja
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.413
i po 60.000 za mecke u pratnji preCednika 
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Strašno.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Шта је било? Још нису КУПИЛИ НЕКО ПРЕВОЗНО СРЕДСТВО ЗА КЕРУШУ МИЛУ... срамота...ахахахааааааа.....
FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
Ih bre,kakav ste to narod?Sve vam nesto smeta 
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Tako rade i diktatori za jednokratnu upotrebu u raznim južnoameričkim državicama,ali žalosno je što nas naši vođi ne smatraju nečim višim od toga.Proitom pričajući besmislice da smo ''lider'' u nečemu...Osim u siromaštvu i kriminalu.
gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Kako nisu?BoTa ima nosiljku za nju kad ide u humanitarne posete da se hvali.
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Neko u predsednikovom personalu je čuo da obama ima ''Zver'',Medvedev isto neku limuzinčinu,pa ko veli ''nijesam ja lošiji''
МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Za one stvari su tu Krstić i Šaper,po potrebi.А ел има посебну опрему...за оне ствари...?
Ипак, она је хендикепирана....
Sve će to narod pozlat...platiti...
DEDA.D
Veoma poznat
- Poruka
- 10.982
Кажу,за Милу,да је још сисанче......па ће да је држи у крилу.
МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Eh,da je samo jedna partija.Ima ih uvek više.*be ko koga stigne.Па...добро....
Битно да остаје у кругу партије.....
FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
- Poruka
- 5.489
Za četiri dana koliko sam u Srbiji shvatila sam da je Srbija u sranju i to teškom, a ne u blagostanju.
Ovo je strašno, cene su italijanske ili više, a plate? Sada je puno gore nego što je bilo pre tri i kusur godine kada sam otišla za Italiju. De, me đavo natera da se vratim. Groza.
Pridružujem se u buduće svima koji isključivo i jedino pljuju vlast. Svako ko živi u Srbiji i može da im odobrava apsolutno nije normalan ili im je član lopovske, nesposobne familije.
Ovo je strašno, cene su italijanske ili više, a plate? Sada je puno gore nego što je bilo pre tri i kusur godine kada sam otišla za Italiju. De, me đavo natera da se vratim. Groza.
Pridružujem se u buduće svima koji isključivo i jedino pljuju vlast. Svako ko živi u Srbiji i može da im odobrava apsolutno nije normalan ili im je član lopovske, nesposobne familije.
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Propast je sveopšta...Evo sad sam bio u pošti da predam neka pisma i morao sam bukvalno da se isključim da ne čujem priče ljudi...Izgleda da će nam sledeće godine odrati kožu s leđa.A nešto je počelo i sada pred kraj,bez reakcija na bilo kojoj televiziji...
gost 186661
Elita
- Poruka
- 24.166
Што причате то, хуго?
И ја сам бијо у пошти.Пућанство мирно и достојанстено ћека у редовима.
Са све осмесима и речима хвале за мудру политику просрпских власти.
Даклем молим Вас,брез дезинформација и инсуниацуја о актуленим елитним владарима јединог пута.
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
bobanjov
Iskusan
- Poruka
- 6.181
(Факултативна) Држава
Сваки нормалан човек мора осећати понос према својој домовини, посебно ако је то још и земља у којој живи. Сасвим је нормално ту исту земљу волети више од било које друге. Ипак, према истраживањима чак 43% младих спремно је да напусти Србију уколико би им се за то указала прилика. Када се деси да се осећате поносно и посебно што још увек волите своју домовину или што још увек живите у њој, онда ту засигурно нешто није нормално.
Ако се осврнемо само на претходну недељу горенаведени податак се уопште не чини тако страшним. Мене тренутно чуди да је тај број младих који би отишли још увек испод 50%, јер ми сви живимо заправо у земљи која ни по једном озбиљном параметру не постоји. То је земља која нема привреду која јој омогућава напредак, чија економија се базира на зеленашким позајмицама, која се коцка са својом територијом, спољним односима и безбедношћу, земља у којој је војска факултативна, а факултет обавезан и без превеликих нада за запослење, у којој се народ пати, а послодавци врдају законе, где се безобразно богати препуцавају са безобразно безобразним председником. То је земља која одлуке не доноси у Србији, па самим тим ни за Србију. То је земља која притом не стоји ни иза једне своје одлуке, па ни безначајне, јер руку на срце, да ли ћете присуствовати додели Нобелове награде или не, суштински нема везе са државним интересима, а неким случајем у нашој јавности је то тема број један.
Читава ујдурма око одласка нашег представника на доделу Нобелове награде Лиуу Сјабоу, узбуркала је јавност неупоредиво више од одлуке министра војног Шукија да укине редовни војни рок, односно да он буде факултативан, те тиме сврста српску војску у ред модерних и савремених држава и војски (као што су швајцарска, обавезна војска или израелска, обавезна и за жене… итд.). Тај врхунац неозбиљности ове државе може се тумачити, како рече један пријатељ, као порука: «Ви немате обавезу према Држави, Држава нема обавезу према Вама. Хвала!». Ова два случаја повезана су и више него што мислите. На својим обавезама власт нам је демонстрирала како је лако понашати се неозбиљно, недоследно и необавезно, како би сваки млади Србин требало да се опходи према својим обавезама (у овом случају војној). Несрећни кинески дисидент, ни крив ни дужан (нама), послужио је још и за страначка поткусуривања, али и за још недељу дана, а можда и дуже, замајавања гладног народа, у неким крајевима још увек без крова над главом.
Ипак, поједини догађаји посведоче нам да још увек има живота у нама и у овој земљи. Да ли су то успешни спортисти, успешне колеге студенти, поједини часни привредници који својим запосленим обезбеђују станове и куће, некорумпирани лекари и судије за које чујете, тек има разлога за живот и за борбу у овој нашој Србији. Нема предаје!
Вишња Костић
Сваки нормалан човек мора осећати понос према својој домовини, посебно ако је то још и земља у којој живи. Сасвим је нормално ту исту земљу волети више од било које друге. Ипак, према истраживањима чак 43% младих спремно је да напусти Србију уколико би им се за то указала прилика. Када се деси да се осећате поносно и посебно што још увек волите своју домовину или што још увек живите у њој, онда ту засигурно нешто није нормално.
Ако се осврнемо само на претходну недељу горенаведени податак се уопште не чини тако страшним. Мене тренутно чуди да је тај број младих који би отишли још увек испод 50%, јер ми сви живимо заправо у земљи која ни по једном озбиљном параметру не постоји. То је земља која нема привреду која јој омогућава напредак, чија економија се базира на зеленашким позајмицама, која се коцка са својом територијом, спољним односима и безбедношћу, земља у којој је војска факултативна, а факултет обавезан и без превеликих нада за запослење, у којој се народ пати, а послодавци врдају законе, где се безобразно богати препуцавају са безобразно безобразним председником. То је земља која одлуке не доноси у Србији, па самим тим ни за Србију. То је земља која притом не стоји ни иза једне своје одлуке, па ни безначајне, јер руку на срце, да ли ћете присуствовати додели Нобелове награде или не, суштински нема везе са државним интересима, а неким случајем у нашој јавности је то тема број један.
Читава ујдурма око одласка нашег представника на доделу Нобелове награде Лиуу Сјабоу, узбуркала је јавност неупоредиво више од одлуке министра војног Шукија да укине редовни војни рок, односно да он буде факултативан, те тиме сврста српску војску у ред модерних и савремених држава и војски (као што су швајцарска, обавезна војска или израелска, обавезна и за жене… итд.). Тај врхунац неозбиљности ове државе може се тумачити, како рече један пријатељ, као порука: «Ви немате обавезу према Држави, Држава нема обавезу према Вама. Хвала!». Ова два случаја повезана су и више него што мислите. На својим обавезама власт нам је демонстрирала како је лако понашати се неозбиљно, недоследно и необавезно, како би сваки млади Србин требало да се опходи према својим обавезама (у овом случају војној). Несрећни кинески дисидент, ни крив ни дужан (нама), послужио је још и за страначка поткусуривања, али и за још недељу дана, а можда и дуже, замајавања гладног народа, у неким крајевима још увек без крова над главом.
Ипак, поједини догађаји посведоче нам да још увек има живота у нама и у овој земљи. Да ли су то успешни спортисти, успешне колеге студенти, поједини часни привредници који својим запосленим обезбеђују станове и куће, некорумпирани лекари и судије за које чујете, тек има разлога за живот и за борбу у овој нашој Србији. Нема предаје!
Вишња Костић
bobanjov
Iskusan
- Poruka
- 6.181
Чипизација Србије?
Александар Арсенин
14. 12. 2010.
Нове саобраћајне дозволе издаваће се у формату пластичне картице са чипом и изгледом и садржајем који су усклађени са европским нормама и стандардима.
И поново грађани Србије имају могућност да се „чипују“, овога пута преко најављених нових возачких дозвола и таблица. Нове возачке дозволе ће садржати биометријске податке о возачу тј. слику и потпис, биће у облику пластичних картица и, како кажу, биће усклађене са документима Европске Уније.
Оно што је интересантно у изјави, јесте управо та усклађеност са европским стандардима и нормама који говоре шта је усвојени стандард, а шта је опциона могућност. О документима са чипом се у Србији говори као да је то сасвим нормална ствар, и док европске земље одбијају биометрију у личном документу, Србија се прихвата свих технолошких новина. У ствари, прихвата се само мали број људи којима то из неког разлога одговара, док се грађанима прећуткује стварна регулатива. Овде је јасно да се „експеримент Србија“ спроводи агресивно на штету народа који га, уз то, и плаћа. У случају нових возачких дозвола, преко четири хиљаде динара.[/B]
Наиме, у стандардима Европске Уније је јасно наведено шта је обавезно, а шта опционо. Па чак ни та регулатива новог светског поретка не намеће чип у документима, већ га наводи у групи опционих избора. Држава има могућност да га одабере или не. Тренутно, према подацима, у Европи ниједна земља нема чиповане возачке дозволе. Зашто се у Србији води кампања која говори да је то уобичајена пракса? Зашто се у Србији поново води медијска кампања која прећуткује стварне регулативе? Зашто се у Србији никада, али никада не питају грађани шта желе када им и та ЕУ већ даје могућност да нешто и сами одаберу? Ово ме подсећа на период пре нових личних карата: неко ће само да одлучи уместо нас, а ми ћемо да се прилагодимо и пунимо џепове чиповима.
Није чип проблем у овом случају. Ако је боље, нека га. Неће нас угрозити. Али ће постићи друге циљеве. Прво је то што опет нема реалне потребе за том технологијом, ма колико причали о безбедности. Те изјаве су лаж! Друго, ако су то схватиле и комшије из Уније, зашто од нас власт то инсистира? И да нам је бар речено: „Не мора, али ћемо прихватити због…”. Не, верујем да ни министарство није сигурно шта би навело као разлоге ове нове чипизације. Треће и најбитније, полаганим увођењем разних чипова, навикавамо се на њих, постају нам свакодневница, и у датом тренутку ћемо лако прихватити следећи корак – обједињени, универзални документ. А након тога и дигиталну централизацију и ко зна шта још. И ето нас тада у једном „демократском“ медиокритетском друштву. Десиће се то толико брзо да нећемо бити свесни шта нас је задесило и како смо се ту нашли. А наша деца, одрашће са појмом глобалног надзора као са нечим што је нормално, и многи у следећој генерацији неће ни знати шта значи бити слободан човек.
Држава води једну подмуклу кампању у којој грађани немају могућност одлучивања, избора или бар право гласа. До сада се није водила ниједна јавна расправа по питањима „дигитализације Србије“, а са друге стране пи-арови глобализације нам подмећу непотпуне информације или чак и лажи упаковане у други контекст.
Докле ћемо бити „без алтернативе“?
Извор:http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1048/tekst/cipizacija-srbije/
Александар Арсенин
14. 12. 2010.
Нове саобраћајне дозволе издаваће се у формату пластичне картице са чипом и изгледом и садржајем који су усклађени са европским нормама и стандардима.
И поново грађани Србије имају могућност да се „чипују“, овога пута преко најављених нових возачких дозвола и таблица. Нове возачке дозволе ће садржати биометријске податке о возачу тј. слику и потпис, биће у облику пластичних картица и, како кажу, биће усклађене са документима Европске Уније.
Оно што је интересантно у изјави, јесте управо та усклађеност са европским стандардима и нормама који говоре шта је усвојени стандард, а шта је опциона могућност. О документима са чипом се у Србији говори као да је то сасвим нормална ствар, и док европске земље одбијају биометрију у личном документу, Србија се прихвата свих технолошких новина. У ствари, прихвата се само мали број људи којима то из неког разлога одговара, док се грађанима прећуткује стварна регулатива. Овде је јасно да се „експеримент Србија“ спроводи агресивно на штету народа који га, уз то, и плаћа. У случају нових возачких дозвола, преко четири хиљаде динара.[/B]
Наиме, у стандардима Европске Уније је јасно наведено шта је обавезно, а шта опционо. Па чак ни та регулатива новог светског поретка не намеће чип у документима, већ га наводи у групи опционих избора. Држава има могућност да га одабере или не. Тренутно, према подацима, у Европи ниједна земља нема чиповане возачке дозволе. Зашто се у Србији води кампања која говори да је то уобичајена пракса? Зашто се у Србији поново води медијска кампања која прећуткује стварне регулативе? Зашто се у Србији никада, али никада не питају грађани шта желе када им и та ЕУ већ даје могућност да нешто и сами одаберу? Ово ме подсећа на период пре нових личних карата: неко ће само да одлучи уместо нас, а ми ћемо да се прилагодимо и пунимо џепове чиповима.
Није чип проблем у овом случају. Ако је боље, нека га. Неће нас угрозити. Али ће постићи друге циљеве. Прво је то што опет нема реалне потребе за том технологијом, ма колико причали о безбедности. Те изјаве су лаж! Друго, ако су то схватиле и комшије из Уније, зашто од нас власт то инсистира? И да нам је бар речено: „Не мора, али ћемо прихватити због…”. Не, верујем да ни министарство није сигурно шта би навело као разлоге ове нове чипизације. Треће и најбитније, полаганим увођењем разних чипова, навикавамо се на њих, постају нам свакодневница, и у датом тренутку ћемо лако прихватити следећи корак – обједињени, универзални документ. А након тога и дигиталну централизацију и ко зна шта још. И ето нас тада у једном „демократском“ медиокритетском друштву. Десиће се то толико брзо да нећемо бити свесни шта нас је задесило и како смо се ту нашли. А наша деца, одрашће са појмом глобалног надзора као са нечим што је нормално, и многи у следећој генерацији неће ни знати шта значи бити слободан човек.
Држава води једну подмуклу кампању у којој грађани немају могућност одлучивања, избора или бар право гласа. До сада се није водила ниједна јавна расправа по питањима „дигитализације Србије“, а са друге стране пи-арови глобализације нам подмећу непотпуне информације или чак и лажи упаковане у други контекст.
Докле ћемо бити „без алтернативе“?
Извор:http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1048/tekst/cipizacija-srbije/
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
A propo Jedinog puta...Ne vidim da ovi imaju.Samo bauljaju čas levo čas desno,zato i jeste ovakva situacija.
27E
Legenda
- Poruka
- 52.416
bem ti sunce zarko!
sta ako borat izgubi izbore?
i dal uopste moze da se kandiduje u beskraj?
dal ce da primu auto nazad, po nabavnoj ceni?
sta ako borat izgubi izbore?
i dal uopste moze da se kandiduje u beskraj?
dal ce da primu auto nazad, po nabavnoj ceni?
bobanjov
Iskusan
- Poruka
- 6.181
Верица Бараћ: Мирко Цветковић консултант за продају Телекома
уторак, 14. децембар 2010.
Премијер Србије Мирко Цветковић, који је некад радио као приватизациони саветник у консултантској кући “Цес Мекон”, и син власника те фирме Душан Никезић, који је и саветник премијера и члан обе Владине комисије за продају “Телекома”, у сукобу су интереса због директне укључености у тај посао, рекла је данас председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ.
Исти круг људи је у спрези између политичких странака и људи који раде за тајкуне, казала је Бараћева и додала да је то кључ системске корупције.
Она је рекла да је Цветковић био и директор Агенције за приватизацију и истовремено у судском регистру био уписан као извршни директор "Цес Мекона“.
Бараћева је даље навела да је тада Цветковићев помоћник био Душан Никезић, син власника Цес Мекона, који му је сада саветник у Влади Србије.
Она је оценила да је приватизација Телекома пример доминатне системске корупције у земљи, јер се тај процес одвија у супротности са законима.
Приватизација Телеком противзаконита
Бараћева је рекла да по Закону о приватизацији инфраструктура није у промету, док Закон о концесијама предвиђа давање инфраструктуре, укључујући и телекомуникациону, на коришћење или у концесију.
Држава продаје свој природни монопол и уводи другог као монополисту, што ће имати дугорочне последице по квалитет и цену телекомуникационих услуга, оценила је она.
Бараћева се заложила за либерализацију тржишта телекомуникационих услуга, а да инфраструктура остане у државном власништву, као што је законом предвиђено.
Телеком се, како је истакла Бараћ, продаје јер је држава пред банкротом.
Бараћева је подсетила да је председник Србије Борис Тадић рекао да је Влада Србије добро радила јер је рекао спречила банкрот државе у време кризе и било би добро да председник објасни како смо стигли до банкротства.
После 10 година продаје свега што се продати могло, после донација, отписа дугова, страшног задужења државе, никаквих инвестиција, како смо дошли до банкротства, упитала је Бараћ.
Она је упозорила да ће продаја Телекома на тренутак зауставити банкротство, што је власти битно због избора.
Бараћева је рекла да је у Милошевићево време једини домаћи приватизациони саветник за продају Телекома био "Цес Мекон“, за коју је радио премијер Србије Мирко Цветковић.
(Вести)
уторак, 14. децембар 2010.
Премијер Србије Мирко Цветковић, који је некад радио као приватизациони саветник у консултантској кући “Цес Мекон”, и син власника те фирме Душан Никезић, који је и саветник премијера и члан обе Владине комисије за продају “Телекома”, у сукобу су интереса због директне укључености у тај посао, рекла је данас председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ.
Исти круг људи је у спрези између политичких странака и људи који раде за тајкуне, казала је Бараћева и додала да је то кључ системске корупције.
Она је рекла да је Цветковић био и директор Агенције за приватизацију и истовремено у судском регистру био уписан као извршни директор "Цес Мекона“.
Бараћева је даље навела да је тада Цветковићев помоћник био Душан Никезић, син власника Цес Мекона, који му је сада саветник у Влади Србије.
Она је оценила да је приватизација Телекома пример доминатне системске корупције у земљи, јер се тај процес одвија у супротности са законима.
Приватизација Телеком противзаконита
Бараћева је рекла да по Закону о приватизацији инфраструктура није у промету, док Закон о концесијама предвиђа давање инфраструктуре, укључујући и телекомуникациону, на коришћење или у концесију.
Држава продаје свој природни монопол и уводи другог као монополисту, што ће имати дугорочне последице по квалитет и цену телекомуникационих услуга, оценила је она.
Бараћева се заложила за либерализацију тржишта телекомуникационих услуга, а да инфраструктура остане у државном власништву, као што је законом предвиђено.
Телеком се, како је истакла Бараћ, продаје јер је држава пред банкротом.
Бараћева је подсетила да је председник Србије Борис Тадић рекао да је Влада Србије добро радила јер је рекао спречила банкрот државе у време кризе и било би добро да председник објасни како смо стигли до банкротства.
После 10 година продаје свега што се продати могло, после донација, отписа дугова, страшног задужења државе, никаквих инвестиција, како смо дошли до банкротства, упитала је Бараћ.
Она је упозорила да ће продаја Телекома на тренутак зауставити банкротство, што је власти битно због избора.
Бараћева је рекла да је у Милошевићево време једини домаћи приватизациони саветник за продају Телекома био "Цес Мекон“, за коју је радио премијер Србије Мирко Цветковић.
(Вести)
Astrica
Poznat
- Poruka
- 8.182
Izašli ste iz recesije.
