Srbija podstice katolicenje Srba!


Не можеш се ухватити као ПИЈАН ПЛОТА само за један ИЗВОР и почети да тандрчеш како је једино то истина... треба више да читаш пре него што се упустиш у озбиљне расправе, рецимо... од савремених читај Предрага Драгића-Кијука - а од старих :

Православна Далмација (Епископ Никодим Милаш)





Оснивање далматинске цркве. — Ап. Павао у Далмацији. — Легенда о Домну, првом далматинском епископу.
  • Други период (313-732).
Опћи преглед1. Уређење и јерархијски положај далм. цркве2. Промјена јерархијског положаја далм. цркве3. Правосл. вјера у Далмацији у овом периоду4. Калуђерство у Далмацији
  • Трећи период (732-1075).
Опћи преглед1. Архијепископи Петар и Лав2. Политички догађаји у Далмацији у IX. вијеку3. Крштење Хрвата4. Односи између Рима и Цариграда у IX. вијеку5. Борба романизма противу словенске цркве6. Побједа романизма над словенском црквом7. Дмитар Свинимир хрватски8. Опћи преглед цркв. догађаја у овом периоду
  • Четврти период (1075-1420).
Опћи преглед1. Одношај између Грка и Латина2. Правосл. црква у Далмацији крајем XI. вијека3. Стање цркве у XII. вијеку4. Францишкански и доминикански ордени5. Политички положај Далмације у XII. и ХШ. вијеку6. Прве српске општине у Далмацији7. Односи између цара Душана и римског папе8. Манастир Крка9. Манастир Крупа10. Краљ Стеван Тврткo11. Манастир Драговић12. Православље у грчким далм. колонијама13. Опћи преглед цркв. догађаја у овом периоду
  • Пети период (1420-1699).
Опћи прегледI. Правосл. црква у далмат. континенту Опћи преглед1. Нове српске црквене општине2. Турска освајања у Далмацији3. Кнински санџакат4. Нове српске црквене општине5. Лички и клишки санџакат6. Срп. далм. црква под јурисдикцију дабробос. Митрополита7. Аксентије, дабробосански митрополит8. Тодор, дабробосански митрополит9. Турски посједи у Далмацији10. Фратарска пропаганда у Далмацији11. Побједа хришћанског оружја у Далмацији12. Нове српске црквене општине13. Босански фратри циљају на Далмацију14. Страдања православних од фратара II. Православна црква у далматинском приморју Опћи преглед1. Млетачка православна црквена општина2. Рим према млетачкој правосл. цркв. општини3. Правосл. храм у Млецима4. Унијатске интриге у Млецима5. Правосл. Цркв. општине у Шибенику, Задру и Скрадину6. Православни храмови у Шибенику, Задру и Хвару7. Положај православних на Кипру8. Уређење млетачке црквене општине9. Положај православних у Крфу10. Положај православних на Криту11. Гаврил Север, млетачко-далмат.епископ12. Гаврилов рад у заштиту правосл. вјере13. Одношаји између Рима и млет. републике14. Еп. Гаврил према језуитима15. Епископ Теофан Ксенакис16. Рим према млет. православној цркв. општини17. Иван Т. Мрнавић противу правосл. Шибенчана18. Епископ Никодим Метаксас19. Епископ Атанасије Валеријан20. Епископ Мелентије Хортакис21. Епископ Методије Морони22. Епископ Герасим Влахос
  • Шести период (1699-1797).
Опћи преглед1. Епископ Мелентије Типалди.2. Далмат. проведитор Петар Валијер3. Еп. Типалди одриче се православне вјере4. Српски епископи: Василије и Никодим5. Проведитор Јустин Рива6. Еп. Типалди противу правосл. цркве7. Епископ Саватија Љубибратић8. Догађаји у млетачкој цркв. општини9. Еп. Саватија у обрани правосл. цркве10. Еп. Стеван Љубибратић11. Арцибискуп Змајевић противу еп. Стевана12. Змајевићево „Огледало истине"13. Далматински бискупи противу правосл. цркве14. Црквена скупштина у Бенковцу 1731. год.15. Незгоде за правосл. далматинску цркву16. Арцибискуп Караман противу правосл. цркве17. Епископ Симеон Кончаревић18. Скрадинска цркв. општина19. Бискуп Динарић противу православних.20. Бискупи на послу противу православних.21. Проведитор Диједо да не смије бити правосл. у Далмацији22. Представке правосл. Далматинаца у обрану вјере своје23. Арциб. Караман позван пред млетачки сенат24. Питање о правосл. школама у Далмацији25. Архим. Никанор Рајевић управитељ далм. цркве26. Нове незгоде за прав. цркву у Далмацији27. Архим. Никанор Богуновић управитељ далм. цркве28. Епископ Софроније Кутували.29. Инквизитори да се даде епископ правосл. Далматинцима30. Архим. Герасим управитељ далм. цркве
  • Седми период (1797-1849).
Опћи прегледI. Доба за првог аустријског владања 1. Митроп. Стратимировић утиче у послове далм. цркве2. Пакрачки еп. Кирил Живковић у Далмацији3. Лат. свештенство противу прав. вјере4. Именовање архим. Ивковића за епископа осујећено5. Растројство у свештенству6. Старање еп. Петра Видака о далм. цркви II. Доба францускога владања 1. Проведитор Дандоло у корист прав. далм.цркве2. Наполеонова одлука о уређењу далм. цркве3. Долазак еп. Краљевића у Далмацију4. Именовање Краљевића за далм. епископа5. Поглед на француско владање у Далмацији III. Доба од коначног утврђења аустријске владе 1. Настојање Краљевићево да буде признат за епископа2. Дописивање о законитости Краљевићева епископства3. Краљевић замишља поунијатити далм. епархију4. Краљевић полази у Беч5. Формални Краљевићев предлог о унији6. Далматинци на обрани правосл. вјере7. Стратимировић на обрани правосл. вјере у Далмацији8. Догађаји у Шибенику о Духовима 1821. године9. Дописивање Стратимировићево са Бечом о Далмацији10. Алексијевић администратор далм. епархије11. Краљевић се правда да није мислио о унији12. Краљевић бива пенсиониран IV. Српски епископи у Далмацији 1. Епископ Јосип Рајачић2. Почетак уније у Петровом пољу3. Установа клирикалне школе4. Ревност Рајачићева за православље5. Убијство унијатског попа Кричке6. Настојање Рајачићево о заведењу консисторије7. Протосинђел Тркуља администратор епархије8. Епископ Пантелејмон Живковић9. Тркуља опет администратор епархије10. Еписк. ресиденција прелази из Шибеника у Задар11. Епископ Јеротеј Мутибарић12. Многи унијати повраћају се у православље
  • Закључак
  • Литература
http://sr.wikisource.org/sr/Православна_Далмација_(Е._Н._Милаш)
 
Не можеш се ухватити као ПИЈАН ПЛОТА само за један ИЗВОР и почети да тандрчеш како је једино то истина... треба више да читаш пре него што се упустиш у озбиљне расправе, рецимо... од савремених читај Предрага Драгића-Кијука - а од старих :

Православна Далмација (Епископ Никодим Милаш)





Оснивање далматинске цркве. — Ап. Павао у Далмацији. — Легенда о Домну, првом далматинском епископу.
  • Други период (313-732).
Опћи преглед1. Уређење и јерархијски положај далм. цркве2. Промјена јерархијског положаја далм. цркве3. Правосл. вјера у Далмацији у овом периоду4. Калуђерство у Далмацији
  • Трећи период (732-1075).
Опћи преглед1. Архијепископи Петар и Лав2. Политички догађаји у Далмацији у IX. вијеку3. Крштење Хрвата4. Односи између Рима и Цариграда у IX. вијеку5. Борба романизма противу словенске цркве6. Побједа романизма над словенском црквом7. Дмитар Свинимир хрватски8. Опћи преглед цркв. догађаја у овом периоду
  • Четврти период (1075-1420).
Опћи преглед1. Одношај између Грка и Латина2. Правосл. црква у Далмацији крајем XI. вијека3. Стање цркве у XII. вијеку4. Францишкански и доминикански ордени5. Политички положај Далмације у XII. и ХШ. вијеку6. Прве српске општине у Далмацији7. Односи између цара Душана и римског папе8. Манастир Крка9. Манастир Крупа10. Краљ Стеван Тврткo11. Манастир Драговић12. Православље у грчким далм. колонијама13. Опћи преглед цркв. догађаја у овом периоду
  • Пети период (1420-1699).
Опћи прегледI. Правосл. црква у далмат. континенту Опћи преглед1. Нове српске црквене општине2. Турска освајања у Далмацији3. Кнински санџакат4. Нове српске црквене општине5. Лички и клишки санџакат6. Срп. далм. црква под јурисдикцију дабробос. Митрополита7. Аксентије, дабробосански митрополит8. Тодор, дабробосански митрополит9. Турски посједи у Далмацији10. Фратарска пропаганда у Далмацији11. Побједа хришћанског оружја у Далмацији12. Нове српске црквене општине13. Босански фратри циљају на Далмацију14. Страдања православних од фратара II. Православна црква у далматинском приморју Опћи преглед1. Млетачка православна црквена општина2. Рим према млетачкој правосл. цркв. општини3. Правосл. храм у Млецима4. Унијатске интриге у Млецима5. Правосл. Цркв. општине у Шибенику, Задру и Скрадину6. Православни храмови у Шибенику, Задру и Хвару7. Положај православних на Кипру8. Уређење млетачке црквене општине9. Положај православних у Крфу10. Положај православних на Криту11. Гаврил Север, млетачко-далмат.епископ12. Гаврилов рад у заштиту правосл. вјере13. Одношаји између Рима и млет. републике14. Еп. Гаврил према језуитима15. Епископ Теофан Ксенакис16. Рим према млет. православној цркв. општини17. Иван Т. Мрнавић противу правосл. Шибенчана18. Епископ Никодим Метаксас19. Епископ Атанасије Валеријан20. Епископ Мелентије Хортакис21. Епископ Методије Морони22. Епископ Герасим Влахос
  • Шести период (1699-1797).
Опћи преглед1. Епископ Мелентије Типалди.2. Далмат. проведитор Петар Валијер3. Еп. Типалди одриче се православне вјере4. Српски епископи: Василије и Никодим5. Проведитор Јустин Рива6. Еп. Типалди противу правосл. цркве7. Епископ Саватија Љубибратић8. Догађаји у млетачкој цркв. општини9. Еп. Саватија у обрани правосл. цркве10. Еп. Стеван Љубибратић11. Арцибискуп Змајевић противу еп. Стевана12. Змајевићево „Огледало истине"13. Далматински бискупи противу правосл. цркве14. Црквена скупштина у Бенковцу 1731. год.15. Незгоде за правосл. далматинску цркву16. Арцибискуп Караман противу правосл. цркве17. Епископ Симеон Кончаревић18. Скрадинска цркв. општина19. Бискуп Динарић противу православних.20. Бискупи на послу противу православних.21. Проведитор Диједо да не смије бити правосл. у Далмацији22. Представке правосл. Далматинаца у обрану вјере своје23. Арциб. Караман позван пред млетачки сенат24. Питање о правосл. школама у Далмацији25. Архим. Никанор Рајевић управитељ далм. цркве26. Нове незгоде за прав. цркву у Далмацији27. Архим. Никанор Богуновић управитељ далм. цркве28. Епископ Софроније Кутували.29. Инквизитори да се даде епископ правосл. Далматинцима30. Архим. Герасим управитељ далм. цркве
  • Седми период (1797-1849).
Опћи прегледI. Доба за првог аустријског владања 1. Митроп. Стратимировић утиче у послове далм. цркве2. Пакрачки еп. Кирил Живковић у Далмацији3. Лат. свештенство противу прав. вјере4. Именовање архим. Ивковића за епископа осујећено5. Растројство у свештенству6. Старање еп. Петра Видака о далм. цркви II. Доба францускога владања 1. Проведитор Дандоло у корист прав. далм.цркве2. Наполеонова одлука о уређењу далм. цркве3. Долазак еп. Краљевића у Далмацију4. Именовање Краљевића за далм. епископа5. Поглед на француско владање у Далмацији III. Доба од коначног утврђења аустријске владе 1. Настојање Краљевићево да буде признат за епископа2. Дописивање о законитости Краљевићева епископства3. Краљевић замишља поунијатити далм. епархију4. Краљевић полази у Беч5. Формални Краљевићев предлог о унији6. Далматинци на обрани правосл. вјере7. Стратимировић на обрани правосл. вјере у Далмацији8. Догађаји у Шибенику о Духовима 1821. године9. Дописивање Стратимировићево са Бечом о Далмацији10. Алексијевић администратор далм. епархије11. Краљевић се правда да није мислио о унији12. Краљевић бива пенсиониран IV. Српски епископи у Далмацији 1. Епископ Јосип Рајачић2. Почетак уније у Петровом пољу3. Установа клирикалне школе4. Ревност Рајачићева за православље5. Убијство унијатског попа Кричке6. Настојање Рајачићево о заведењу консисторије7. Протосинђел Тркуља администратор епархије8. Епископ Пантелејмон Живковић9. Тркуља опет администратор епархије10. Еписк. ресиденција прелази из Шибеника у Задар11. Епископ Јеротеј Мутибарић12. Многи унијати повраћају се у православље
  • Закључак
  • Литература
http://sr.wikisource.org/sr/Православна_Далмација_(Е._Н._Милаш)

Jedan izvor, i to baš srpski!!!

I to ne bilo tko!!!
 
Osnivalje ovog pravoslavnog manastira van nemanjićke države, na području koje je za Nemanjiće bilo od velike važnosti, moralo je razumljivo da zainteresuje vladare iz ove dinastije.
Sa vjerskog gledišta, ne začuđava njihova želja da pomognu ovim malim srpskim naseljima u zadovoljavanju njihovih vjerskih potreba, a sa političkog gledišta - trebalo je da ovaj manastir veže odvojene Srbe za nemanjićku državu i srpsku arhiepiskopiju.

Car Dušan će 1347, svakako iz političkih razloga, udati svoju sestru Jelenu za Mladena III Šubića, koji je tada bio gospodar Skradina, Klisa i Omiša.

Mladen je bio vrlo ugledan i moćan feudalac i mogao je dobro da posluži političkim interesima carevine na ovoj strani, a on je opet, bez sumnje, bio sretan što je dobio za šuraka tada najmoćnijeg vladara na Balkanu. U vremenu kad su se na ovom području borili za prevlast Mlečani i Mađari, ovaj brak je bio poželjan i Šubićima i Dušanu. Međutim, Mladen je umro već 1. maja 1348. i Jelena je ostala sa tek rođenim sinom Mladenom IV među samim neprijateljima. Mladenovog posjeda htjeli su da se domognu i Mlečani i Mađari i Nelipići, pa i srodnici iz porodice Šubića. Nesretnoj mladoj udovici pomogao je brat, srpski car Dušan, koji je poslao svoje vojničke posade u sestrine gradove. U Klis je došao Dušanov njemački najamnički starješina Palman, a u Skradin Đuraš sin Ilijin, rodom iz Zete, praćen sinovima i sinovcima.
Iako pojava srpske princeze, njenih dvorjana i srpskih carskih posada u dalmatinskim gradovima nije značila naročitu promjenu u vjerskom i crkvenom životu ovog rimokatoličkog područja, ipak je činjenica da je u to vrijeme usljed učestalih migracija Srba iz Bosne bilo sve više srpskih oaza u ovoj oblasti i da se 1350. ovdje pojavljuje i drugi srpski manastir, Krka, i to baš inicijativom Jeleninog duhovnika Ruvima i njenom materijalnom pomoći, o čemu detaljno govori Končarevićev ljetopis. Nije bez značaja da se naglasi da su osnivači manastira sv. Arhanđela u Krki bili kaluđeri koji su došli iz manastira sv. Arhanćela, koji je u Jerusalimu podigao srpski kralj Milutin. Od polovine 14. vijeka sve češće su migracije pravoslavnih Srba iz Bosne u sjevernu Dalmaciju. Smještaj ovih doseljenika zadavao je mnogo brige dalmatinskom banu Nikoli Seču, ali je uzbudio i papu Grigorija DžI, koji je 1372. i 1373. upozoravao bosanske franjevce na ove ,,pravoslavne Vlahe”, koji se sa granica Bosne i Krbave šire prema Primorju.
http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Publikacije-Krka16-L.htm

http://img266.imageshack.us/img266/8281/seite284zy9.jpg

Karta sa crkvama je interesantna!!!
 
Poslednja izmena:
to ti prija ušima i neprestano ponavljaš kako bi ućutkao glas razuma koji ti šapuće kako si poreklom Srbin i da iako si verski konvertit(pardon tvoji preci)ne bi trebao dase odričeš svoga porekla..ali opet to je stvar izbora i uživaj u njemu.

Nebeski pročitaj moj post iznad i nabroj mi te ogromne razlike isključujući kalendar još ste slavu uzeli od pagana.To je neka vrsta idolopoklonstva.
 
Rekoh baš je ogromna razlika između pravoslavlja i katoličanstva osim naravno kalendara.I katolički svećenici su se na početku mogli ženiti samo je to kratko trajalo.Najbolje mi je bilo kad je Tihi napisao da je pravoslavlje jedna od najstarijih religija.BMS

izmedju pravoslavaca i rimokatolika mozda i nema neke (ogromne)razlike,ali izmedju svetosavaca i katolika,itekako ima..
 
Nebeski pročitaj moj post iznad i nabroj mi te ogromne razlike isključujući kalendar još ste slavu uzeli od pagana.To je neka vrsta idolopoklonstva.

teško ćeš ti to razumeti..nije reč o veri već o verskoj mašineriji kakvu predstavlja Vatikan,koja je izmenila osnovno iskonsko hrišćanstvo i stavila ga u svrhu Hristove suprotnosti...to je prodavanje magle umesto suštine a sve u cilju uspostavljanja i održavanja jednog neprirodnog crkveno-državnog mehanizma čija svrha nije oslobadjanje ljudske duša ,već njeno ograničavanje i "okivanje u okove"
 
obicaji cine(formiraju)ljude.da sad nepametujemo previshe.srbi su svetosavci,znaci,oni su uzdigli obicnog covika(tzv.sv.savu)iznad boga(i isusa) i tako su od religije stvorili politicki(nacionalni)pokret.i udaljili se automatski od religije..

Pročitaj ponovo to što si napisao i pitaj samog sebe da li je moguće davati tako površne političke komentare u vezi verskih pitanja
 
obicaji cine(formiraju)ljude.da sad nepametujemo previshe.srbi su svetosavci,znaci,oni su uzdigli obicnog covika(tzv.sv.savu)iznad boga(i isusa) i tako su od religije stvorili politicki(nacionalni)pokret.i udaljili se automatski od religije..

...хехехе... рече римокатолик коме је Папа-наци-педофил НЕПОГРЕШИВ тј. РАВАН ГОСПОДУ БОГУ(пу,пу,пу, Боже ми опрости)...:roll::roll::roll:
 
Ево, ја сам римокатолик, а Србин сам по националности, Србија ми је отаџбина, а Срби мој народ и задњих 10 дана браним лик и дело Блаженог Степинца од лажних, комунистичких оптужби којима Синови комунизма и даље верују.

1. Блажени Степинац је покрштавао само Јевреје и то су једини покрштењаци. Срби су већ били крштени и Степинац је јасно рекао да нема потребе крстити оне који су већ крштени.

2. За православне је у НДХ од почетка 1942. године постојала "Хрватска православна црква" и ту је Павелић био јасан: "У православље вам нико не дира, будите и останите православни, само будите хрватско-православни, а не српско-православни". Павелић је имао неколико усташких генерала (сатника, супатника, како их је звао) који су били православни.

3. У НДХ је човек могао и да постане муслиман - муслимани су третирани као Хрвати.

4. Чињеница је да је НДХ покушавала да спречи конверзију православних у римокатолике тиме што им је конверзију законски отежавала. Уведено је да се морају издати потврде, одобрење жупника, потврда о моралној чистоти и сличне глупости. Степинац је јасно спасао велик број Јевреја и Срба сигурне смрти тако што није улазио у њихове мотиве нити им то спречавао, а већина њих се вратила у своје вере након пада НДХ и због тога Степинцу остали вечно захвални. Другог начина у оно лудо време једноставно није било. Степинчевог рођеног брата су усташе убиле, ни рођеног брата, Хрвата-католика, није успео да спасе од тих звери.

Postoje snimci na kojima se vidi kako stepinac "blagosilja" i uci srbe da se krste sa "lopaticom", a oni koji ne pristanu 10 metara dalje idu na klanje pa u jame!
Pravoslavni hrvati ne postoje i nikad nidu ni podstojali! Nasilno pokrstavanje i ubijanje ljudi druge vere uz blagoslove katolicke crkve i Stepinca pokazuje samo da su katolici zbornica sotonina, a ne ljudi hriscani!
 
...хехехе... рече римокатолик коме је Папа-наци-педофил НЕПОГРЕШИВ тј. РАВАН ГОСПОДУ БОГУ(пу,пу,пу, Боже ми опрости)...:roll::roll::roll:

neznam da li je papa pedofil.niti me to interesira.ne interesira me ni da li i srpski patrijarh slicno preferira.no,cini mi se da jedan dobar dio srba koristi pravoslavlje(svetosavlje)kao nacionalni prefiks..
 
Postoje snimci na kojima se vidi kako stepinac "blagosilja" i uci srbe da se krste sa "lopaticom", a oni koji ne pristanu 10 metara dalje idu na klanje pa u jame!
Pravoslavni hrvati ne postoje i nikad nidu ni podstojali! Nasilno pokrstavanje i ubijanje ljudi druge vere uz blagoslove katolicke crkve i Stepinca pokazuje samo da su katolici zbornica sotonina, a ne ljudi hriscani!

Постојали су православни Хрвати, а "насилно покрштавање" је израз који не значи ништа. Као кад би неко рекао "насилно падање кише".

Ово за Степинца једноставно није тачно и жалосно је колико Срба, шатро "националиста" још увек слепо верује у комунистичке лажи. Степинац је Блаженик РКЦ.

И не вређај католике, православна црква је 10000 пута нетолерантнија према католицима него обрнуто.
 
Постојали су православни Хрвати, а "насилно покрштавање" је израз који не значи ништа. Као кад би неко рекао "насилно падање кише".

Ово за Степинца једноставно није тачно и жалосно је колико Срба, шатро "националиста" још увек слепо верује у комунистичке лажи. Степинац је Блаженик РКЦ.

И не вређај католике, православна црква је 10000 пута нетолерантнија према католицима него обрнуто.

bogarte,sta se desilo s tobom,leba ti.no,mudro zborish...
 
obicaji cine(formiraju)ljude.da sad nepametujemo previshe.srbi su svetosavci,znaci,oni su uzdigli obicnog covika(tzv.sv.savu)iznad boga(i isusa) i tako su od religije stvorili politicki(nacionalni)pokret.i udaljili se automatski od religije..

Sveti Sava je biuo toliko ponizan prd Bogom i Hristom da je od princa postao smerni kaludjer koji je svoj život provodio u postu,molitvi i širenju vere bogougodnim delima,a vama katolicima je trn u oku jer je uočio na vreme kakva je vera vatikanska i na vreme udaljio Srbe od tog pseudohrišćanstva;Sveti Sava Srbe voli i za njih se Bogu moli:rtfm:
 
nije on sreo nego ih je tako nazvao...jedna lasta ne čini proleće..nadji mi ijednog drugog autora koji piše makar slično na tu temu...

sreo,nazvao.nema razlike.fakt je,turski putopisac,evilja celebija, nailazi prije 300 i kusur godina u niksicu i pivi na etnicke Hrvate.znaci,niks serbalji.e,sad, odkud danas tamo famozni "srbi",samo dragi bog i pravoslavne pope znaju.ovo zadnje ide u rubriku, famoznog "pokatolcavanja",naturlih...
 

Back
Top