Srbija i krstashki pokret...

vujadin · 08.12.2006. u 15:32

Има још

ДАНИЛО ПОДИЖЕ ЦРКВУ БОГОРОДИЦИ ОДИГИТРИЈИ У ПЕЋИ
И ЦРКВИЦУ СВ. НИКОЛЕ.

И после таквих његових добрих дела, надахну Бог његов ум, да створи дело Господу и труд рукоположења својега, као што створише светитељи који су пре били. И помоли се Господу говорећи: > Утврђење онима који се надају на Тебе, Боже Господе свега, погледај на жељу моју, коју требам од незлобивога Твога човекољубља, да сазидам храм у име пресвете Твоје Матере, не би ли ми била молитвеница у дан туге моје страшнога Твога испитивања. < Јер Њезин надежни слуга беше; јер га избави од многе напасти и безбожних клања, када беше у Светој Гори, и у царствујућем Граду Константинову, када је ишао тамо, све своје жеље Њезином помоћу доби. Видећи згодно место за постављење цркве, и ту све спремивши, поче зидати цркву у име Пресвете, која се зове Одигитрија Цариградска, празник Успеније. Када је овај свети и божаствени храм. Пресвете поспешењем и помоћу Божјом окончан до мере красоте и дивнога благољепија, многим трудовима и подвигом овога преосвећенога господина мојега, и видећи све свршено, красећи радоваше се мишљу све душе, јављајући речи Богооца: > Господе заволех красоту дома Твојега и место светиње у славу имена Твојега < ( Пс. 25, 8 ); јер знам да нађох благодат пред Тобом. Јер услиша моје худе молбе, и удостоји ме да угледам у животу мојем свршено такво дело. Но благодаћу неисказане Твоје милости, дај ми да до краја бољу бригу учиним њоме <. Све такве молбе Божјом помоћу добро добивши, и ту божаствену напред речену цркву изнутра украси ишараним лепотама, да је дивно гледати. Постави устав у њој да га држе доброразумни црнци ( монаси ) грчкога народа, да се врши по закону у тој цркви, да по њихову уставу врше божаствену службу и све остало. Унутра, у тој светој цркви, у једно здање начини две цркве: једну у име Претече, а другу у име светога Арсенија архиепископа. Установи у тој светој цркви у уторник и у петак, да се свагда неизмењено поју параклиси; и обилно у њој постави грчке књиге и све црквене потребе, у којој ће се непрестано славити Господ. Овај Богом вазљубљени, ка Њему је упућивао умно виђење и разум, и хтео је у свему угодно да Му послужи, имајући у себи обилну ризницу: уметност разума и мудрости, и причом загонетке речима, чији доброглагољиви језик је сличан хвали пророчкој, као и перо књижевника брзописца, јер се благодат нали на усне његове; јер он божаственим разумом и побожношћу и живећи у незлобивости срца својега, био је у сваком делу уразумљиван од Господа, да чини по вољи његова хтења. Ка тој светој првозданој цркви, т. ј. сатвореном храму овога преосвећенога, учину близу ње под једним кровом малу црквицу у име великога архијереја Христова Николе, и њу украси сваким благољепијем, да се у њој врше сви устави божаствени, као што и велике цркве имају предање.

vujadin · 08.12.2006. u 15:37

Није лако, али ево још

ДАНИЛО ЗИДА ПРИПРАТУ У ПЕЋИ.

Пошто је овај господин мој преосвећени архиепископ кир Данило тако свршио рукоположено дело, опет разгарајући се ревношћу љубави божаствене, и хотећи у већим ( стварима ) прославити своју успомену, узиђе на ум његов богоугодна мисао, да сазида такву светлу припрату и преславну и достојну многога причања. Јер цело здање таквога дела прво умом својим све размери, што ће бити од почетка до краја, каква јој је висина, каква дужина, каква ширина, тако да се она наслања у сједињењу ка првосазданој цркви светих апостола, и цркви светога Димитрија и ка храму Пресвете Богородице, који је рукотворио овај преосвећени. И све изнашавши што како треба да буде, и поче зидати поставивши мраморне стубове и на њих сводити зидањем пречудне кровне сводове, које имају лепоту виђења. Јер подигавши ту припрату велику и прекрасну, и непоколебимо све утврди по смотрењу Господа зиждитеља свега, без кога се ни реч ни дело не свршава. И опет већу част приложи таквоме здању, сву изографисавши (насликавши) је као и травне цветове и много украшене, тако да су је сви богољубиви гледали украшену у лице. А ту начини и помост по њој у висину, што се зове катихуменија по којима ће ићи архијереј у божаствену цркву. Као што беше видео многа свта места обилазећи, разумом својим и мудрошћу, коју прими од Бога, чињаше таква ( дела ). Јер још у својој младости постаде премудар од Господа, и напуни се многога разума, и обилан постаде у духовним поукама. У многим местима остави своју успомену, и постаде вазљубљен у свету од свију, сва дела чинећи непорочно. Јер колико чусте за таква његова полагања трудова, да ли ће ко код рећи да са нуждом или насиљем присиљен би ко да чини које дело? Јер љубљаше све као и чедољубив отац и чуваше да ко што не узнегодује. Ту у дому Светих Апостола (Пећи) пред црквом сазда велики пирг, и на врху његову именова цркву светога Данила Ступника, и њу украси сликама божаственога писма. Издавањем многога свога злата начинише му у приморју звона доброгласна, и њих донесе са многим трудовима, и постави их ту на предивну хвалу и част светих апостола, а на своје блажено и вечно спомињање. Остала многа полагања трудова овога преосвећенога господина мојега, која учини у дому Светих Апостола, ако би се по имену сва казивала, то би била дуга беседа речју о таковим.

ДАНИЛО ОБНАВЉА ЖИЧУ, ПОКРИВА ЈЕ ОЛОВОМ, ОБНАВЉА И ПОПИСУЈЕ ТРАПЕЗАРИЈУ.

Место свето, које се зове дом Спасов, велика и првосаздана архиепископија, звана Жича, у прошла времана, некада, дуго је стајало у пустоши наиласком безбожнога народа куманскога, и све је било огњем сажежено, а после њих, пошто је било време, за благочастивога краља Уроша и док је у његово време био преосвећени архиепископ Јевстатије други, то место би обновљено, али не свршено, као што беше испрва. Док је овај преосвећени архиепископ кир Данило Божјим благовољењем управљао престо светога Саве, пошто је од почетка имао неослабну љубав ка Господу да чини Његову вољу и хотећи у многоразличним трудовима прославити своју успомену заједно у пренебесним и земаљским стварима, заволео је прискрбни и тесни пут, по коме идући никада не погреши у своме уздању, које је било у похвалу Божју. Свагда имајући у своме уму страх Господњи, који је почетак премудрости ( Пс. 110, 10 ), са многим скрбима и нуждом живећи свој живот, у гладовању и жеђи и многом подвигу, у себи говораше: > Бојим се, да како другима проповедавши, сам будем непотребан <. То напред речено место, дом Владике свију, Бога, било је обновљено многим трудовима од овога преосвећенога у савршену лепоту, колико му беше могуће. Јер цркву божаствену пре покривену, и потом овешталу, овај господин мој покри оловом, скинувши старо ( олово ). И кулу, такође саздану у том месту, већма и у висину уздиже зидањем, и покри је оловом. А трпезарију која је саборна у том месту, и њу сасвим оборену, овај преосвећени господин мој обновивши и пописа, да је благолепно онима који гладају. И другу палату начињену од дрвета, ту близу ње постави. Јер су многе друге врлине његове и обновљења у том светом месту изнутра и споља. А и даље бринући се о њему, сам насади многе винограде, и раније насађене већма распространи, тако да је у његове дане Божјом помоћу у свему обиловало.

vujadin · 08.12.2006. u 15:41

нема још пуно

ОСТАЛА ДЕЛА ДАНИЛОВА

Бог је обраћао пажњу многообразним трудовима његовим, колико се крепко подвизаваше, бринући се за свако добро приложење од Господа поверених му светих цркава. Јер начини многе вртове, који имају свакојаке родова воћа свакога дрвета за храну људи. А уметник свега, Бог даде му такав разум многообразан, да се прослави многим добрим делима и да зна приче и вештине уметности, у сваком делу земаљском. Јер све што замолише очи његове од Господа, не лиши се ничега. И у Магличу Граду, и ту су била позната дела његових трудова. Јер у њему подиже прекрасне палате и остале ћелије, на пребивање онима који су тамо. И ту, у цркви св. Георгија, у граду томе, утврди божаствени закон, да се у њој неизмењено свагда врши, обилно у њој поставивши божаствене књиге и све остале црквене потребе. За такве његове многе подвиге и приложења домовима Божјим нека му Господ даде вечно блаженство. Јер чини се мени, грешноме слузи његову и ученику, да му је још од његове младости спремљено од Господа, и његове Богу угодне молитве нека ме сачувају од искушења лукавога непријатеља. Јер ми је дирљив и прекрасан призор његова чудна живота у земаљским, т. ј. пост и жестоко пребивање, прилежна молитва, ноћна стојања, у њима многа страдања, горка уздисања и топле сузе. После таквих подношење тежине дневне врућине, који као тврди камен није марио за сунчану жегу, нити се колебао буром ветра, но је при сваком делу које је чинио стојао неодступно, примајући страдање законско, и ради тога је унапред грабио живот вечни, пазећи на речи Павла васељенскога учитеља, које посла ка Тимотеју говорећи: > Пази да себе поставиш искушена пред Господом, непостидна делатеља, који у свему управља слово истинито < ( II Тим. 2, 15 ). Јер почетни успех и усрдност своје топле вере страхом Божјим и вером до смрти сачува, у свему показујући савршено трпљење, чинећи са речју и дело. У месту званом Јелашци подиже изабран двор за сваку прилику, и постави прекрасне и високе палате, и ту сазда божаствену цркву у име архистратига Михаила, коју и пописа и украси сваким доброзакоњем и утврди, из дана у дан напредујући на боље, и брзо текући на сваку врлину, бојећи се лености онога слуге и осуде, и рече: > Узмите таквога и баците га у крајњу таму < ( Мат. 22, 13 ). Јер овај преосвећени навикавши на добро и у свему трезвећи се, од младости навиче на живот доброга исправљања, т. ј. смирену мудрост, мисли очишћене и истребљење гнева, просто мртав за грех и распет за Христа, сву љубав и жељу несито управивши к Њему једином, тако да је до саме смрти распињао тело своје и неослабно се трудио, јер је речено : > Ко спавајући постави победу? ко ли се храњен и почивајући увеза трипут плетеним венцима? И ко не трчећи брзо прими правила вишњега звања? Јер бол рађа славу и трудови испосредују вечни покој, јер многим скрбима треба ући у царство небесно. Јер шта је, вазљубљени, красније од учешћа оне радости и славе, која је спремљена онима који љубе Госода? Шта ли је љуће од вечне муке и пламена који се не гаси, и крајње таме адскога мучења, и онога црва који не спава и чека тело човечје? Јер господин мој преосвећени архиеписакоп Данило, спазивши ово што ће бити напослетку, смислено се бринуо за душу своју, хотећи одати част бесконачној речи, која и каже: > Који претрпи до краја, тај ће се спасти< ( Мат. 10, 22; 24, 33; Марк, 13, 13 ). Јер многе су тековине трудова за лепоту овога господина мојега, као што чусте, колико се појавише у дане његове владавине. Јер место звано Лизица, где је икономија црквене области, у томе преосвећени архиепископ Никодим сазда цркву у име Христова архијереја Саве, бившега опрвога архиепископа српскога. Овај господин мој, који је навикао да весељем срца испуњује недостатке другова својих, и то напред речено место обновивши и

vujadin · 08.12.2006. u 15:43

и задње, ако сам нешто прескочио јавите ми да могу исправити, унапред хвала.

божаствену цркву распространи и украси сликањем часних слика, и кулу саздану ту пред том црквом подиже у висину. При том месту насади винограде, и друге прикупи давањем злата, насадивши различна воћа, тако да су сви обиловали у том месту од праведних трудова овога господина мојега. Јер ја не могу исказати списима све о њему, и колико беше прослављен и многочастан, предиван у свакој врлини душевнога подвига, искусан у делима работе живота светскога чије је искуство највеће и сазнање најсавршеније. Јер где не стиже да цркву сазида, то заповеди да је начине од дрвета и да је поставе на хваљење и слављење Бога, тако да величаствије Његово буде на сваком месту. А када долажаше време да се сади воће, не само да места, која су припадала којим манастирима, испуни различним насадима, но и брда и долине и пуста места насади многоплодним воћем, као и лугове дубравне, и за њих се бринуо, као ваистину добри тежар (тежак) чувајући и требећи ( плевећи ) , да се како не уледини његов сад, желећи за такве трудове у оном веку своје плодове јест. Јер рече: > Они који са сузама сеју, у радости ће пожњети < ( Пс.125, 5 ).
Овај господин мој савршено проштење доби од Господа, и само речју уста својих побеђиваше оне, који неподобне речи ђаволским дејством говораху против тога преосвећенога, или му какве досаде учинише, таквим се противљаше именом Господњим, и молитвом вере низлагаше их, као и оружјем оштрим са обе стране. Јер ради многога подвига његова ка Господу, довољно је и мени слузи његову и ово казати, који је толику наду и љубав имао од Господа, да је и билести човјечје исцељивао само молитвом и прекрштењем руку својих. Јер ја на себи искусивши такво, брзо објављујем њему многоразлична величија од Господа.
О престављењу овога архиепископа Данила. Овај преосвећени господин мој архиепископ кир Данило, смерни и кротки и ништељубиви, искусан и изабарани у заповестима Божјим, а још и процвета у добрим делима, и поживе у светитељству на престолу светога Саве четрнаест година и три месеца, богоугодно поживе и Господу угоди, и усну с миром и ка Господу отиде месеца декемврија деветнаести дан у 1-ви час ноћи.

vujadin · 09.12.2006. u 19:43

Сада ево житије Уроша Првога

Стефан Урош I узима за жену Јелену
око 1250
Рођење сина им Драгутина

Када је проводио дане своје на престолу Богом дарованога му краљевства, паде му на памет она реч, коју је Господ рекао о првосазданом човеку, када рече: » Није добро да човек буде сам, створићемо му помоћ, « како књиге од Постања сведоче о овом. Тако и овај благочастиви узе себи жену од царскога племена, од фрушкога рода, звану благочастиву и христољубиву краљицу Јелену. И када је овај такав брак био састављен, живљаше овај христољубиви краљ Урош велики у свом очинству са Богом дарованом му супругом, јер достојно ми је ово изрећи, богољубивом и прекрасном Јеленом, увек непрестано поучавајући се премудрости, којом је могуће угодити Богу добрим и богољубазним делима. Јер књиге Соломонове кажу: » Из уста праведнога капље премудрост, а уста нечастивих одвраћају се, « и » праведници ће живети на векове, и од Господа им је награда «. И Богоотац Давид сматрао је праведнике блаженима у псалму, јер рече: » Блажен си, и добро ће ти бити; и жена твоја је ка плодовита лоза у странама дома твога. « Јер ова господа моја Богом подигнути и сједињени по законском предању, остајаше у вољи страха Господњег, божаствени и целоумни и богомисаони савет савећавши са собом, и ставши на молитву крепко се помолише Богу у умиљењу срца, овако говорећи: » Дароваоче живота, бесмртни цару и избавитељу свега, најсилнији, незлобиви и најмилосрднији Господе, који се хвалиш на висинама, и који примаш трисвету песму од небеских сила, који си у неприступној светлости, који си рекао својим пречистим устима у Светом Писму: » Сваки који верује у мене, неће се постидети на векове « и песмопевац: » Обећајте се и подајте Господу Богу нашему; « и васељенски учитељ апостол сведочи нам говорећи: » Сваком молитвом и мољењем молећи се у сваком трпљењу и молитви. « А и праведни Јов каже: » Стиже ми молитва ка Богу и пред Њиме капљу ми очи. « Да, ево дакле сада, превечни цару, ово видећи и слушајући божествена Твоја писања, вапијемо ка Теби усрдно из дубине душе: Дароваоче добара, отвори нама недостојним слугама Твојима двери милости Твоје, и отвори утробу Твога човекољубља, и изли нама од пречистога и животворнога Твога Духа обилну неисцрпну доброту, умили се и наговори се, и не лиши нас грешних милости и славе царства Твога. Да Господе не презри створења руку Твојих, но испуни, Господе, нашу молитву, који Ти наводимо реч пророка: » понизисмо се и спасе нас, « и да увек хвалимо Твоје неисказано човекољубље, у све дане нашега живота и на векове векова, амин. «
А Владика свега створења и Господ славе, Очево послање и праведно сунце, даровалац добара, који испуњује све молитве које воде ка спасењу, и који чини вољу оних који Га се боје и услишава њихову молитву, који је утврдио небеса мудршћу, који је поставио земљу на водама, који даје свакоме дисању живот, не презре створења руку својих, које је било обузето смртном пропадљивошћу; приклонивши небеса сиђе, прикривши божанство телом, и без греха поставши телом Бог и човек, ваплоти се у пречисту Дјеву Богородицу и од ње неизречено роди се, прошавши кроз Њу и опет је учини запечатљену, како, зна само Он. Он чувши Ану где тужи у Силоаму, плачући и молећи се, да јој се дарује чедо, и говорећи: » Ако погледаш на смирење моје и дачеш ми семе мужа, « послуша је Господ и даде јој пророка Самуила. А друга Ана Јоакимова, такођер плачући у башти својој због чеда, роди свету Дјеву Марију. Исто тако услиши молитву Аврама и Саре, и дарова им Исака обећањем. Послушавши Захарију и Јелисавету, даде им родити Јована Крститеља, проповедника покајања и вођу ка спасењу. Јер Он, неисповедив и неисказан, и богат у милости, заволевши нас због превелике своје доброте, и увек бринући се о човјечјем роду, од првога Адама и до сада, праведан Бог, који испитује срца и утробе услиша молитву благоверних ових слугу својих, и посла посету светога својега и животворнога Духа, који ће јавити зачеће добра плода, испуњујићи им молбе, као и обећања споменутим праведницима. И после овога заче благочастива и христољубива Јелена у својој утроби. Када је дошло време да роди, по вољи и милости доброга Бога роди свога сина, Богом насађену грану од доброплоднога корена. Јер на овом детету се испунише богосветле и многохвалне радости његових родитеља, и многи се обрадоваше због његова рођења, и уједно се обрадоваше све државе очинства овога великога краља Уроша. Родитељи овога богознаменитога детета запеваше најчаснију песму са пророком Давидом говорећи: » Велик је Господ наш и велика је моћ његова, и разум његов не може се описати. « » Јер нам Његово свето име учини величину силну. «

vujadin · 09.12.2006. u 19:45

Ово је наставак

Узевши Богом дарованога им сина, пород добре вере, донесеше га у цркву Господњу, и учинише све обично о детету по божанственоме закону, даровавши му бању светога крштења, и крстивши га у име Оца и Сина и светога Духа и дадоше му име Драгутин, који ће заиста бити драг и угодан Богу у сваком добром делу, и који ће толико узрасти целомудреним умом. Јер почину на овом младићу Дух премудрости, Дух страха и разума Божија. Богоотац пророк Давид рече говорећи: » Из уста младенаца и оних који сисају спремио си хвалу. « Јер начетак Господује је исповедање Његово. Добрим делима служаше Господу у младости својој. Испуњујући речи које је пророк рекао: » Не ревнуј у лукавим, нити завиди онима који чине незакоње,« свакако чувајући себе да не даде Господу безумља уснама својима, у сладост примаше речи божаствених списа, и у њима утврди свој ум од све душе, говорећи: » Закон је твој светлост мојим стазама. « » И неправду омрзнух и постаде ми одвратна, а заволих Твој закон. «
Када је доспео до младићског узраста, и пошто је Христос сунце праведно освећивао његов ум, овај богољубиви младић учаше се да поје Господу: » Господе кажи ми, да разумем. « И дадоше га родитељи његови на учење светих и божаствених књига, и њих убрзо научи, вешто и разумно, и наслађујући се добрим и красним речима њиховим, хтео је да спреми већу наду не само себи, но и целом своме Богом дарованом му очинству. Хотећи га из блата греховне дубине, осветивши га својим поукама, привести ка разуму Христове љубави, трудио се је да испуни недостатке родитеља својих. Овај христољубиви младић, ваистину беше дар дарован његовим родитељима, и имајући свагда велику радост у њему, непрестано слаху Господу Богу благодарне молитве за утврђење његово у животу и доброј вери, и волели су га веома, и на њему се испунио неисказан диван изглед, и увек су се бринули о овом душељубазном им чеду, и васпитаваху га родитељи његови са страхом Божјим у сваком благоверју и чистоти, и научише г сваком богољубљу и добром владању.
Када је прошло извесно време, и када је дорастао овај блажени до младићког узраста, хтели су његови родитељи да се по закону ожени, и узевши кћер од царског племена угарскога народа, заручише му благочастиву жену, звану госпођу Кателину. А отац његов, благочастиви и христољубиви краљ Урош велики обећа му дати крљевство, и са великим обељањем изрече да неће прекршити свога обећања, но да ће га учинити краљем у очинству своме, у српској земљи, и да ће му за живота свога даровати свој престо. Такође и свату своме краљу угарскоме обећа се, говорећи му: » Хоћу да даш кћер твоју за мога сина, јер ће у великој части и хвали ићи ка царском престолу и бесценом бисеру. Јер ево ћу учинити да син мој буде самодржавни краљ свој српској и поморској земљи. «
Када се ово свршило, живљаше овај богољубиви младић са својом женом у двору родитеља својих, гледајући ка вишњему истоку истока, чекајући неиспитане милости свога љубитеља Христа, који је подигао рог православне вере христољубивих прародитеља његових и родитеља, желећи и сам великога просвећења Спаса Христа. Имајући свагда у срцу своме смирену мудрост, живљаше безлобним животом, и сети се оне речи Владичине, коју рече својим ученицима: » Ко хоће међу вама да буде први, нека буде последњи од свију « . И опет: » Сваки који се узноси, понизиће се, и који се понижава, узвисиће се. « Јер каже један међу премудрима: » Сва дела смернога јавно ће изићи пред Бога. « И овај младић послушавши добру реч, вапијаше: » Приону душа моја уза Те, и мене узе десница Твоја. « И » И ти си онај који ми спремаш наследство моје. « » На Теби се утврдих од утробе, из утробе матере моје, « знам Владико, да се сваки, који се узда у Тебе, неће посрамити никада. И нека буде са мном грешним слугом Твојим по Твојој вољи. И тако се покораваше својим родитељима у свему, осећајући нелицемерну љубав према свима, и утврђујући у себи заповести списа речи Божјих. И живео је у побожности и чистоти у дому очеву са нешто мало људи својих, гледајући ка милостивоме Богу свију, и чекајући да прими оно што му је његов родитељ обећао.

vujadin · 09.12.2006. u 20:09

опет наставак
Када родитељ није хтео да испуни што му је рекао, и видећи се овај богољубиви младић у великој тузи и жалости, да нема ниједнога одељенога дела од свога очинства, где би засебно пребивао, а уз то слушајући прекорне речи са многим досађивањем од свога таста краља угарскога, који виде да му родитељ његов не даде што му обећа, павши на колена, поче се молити родитељу своме, говорећи са сузама:
» Оче, дај ми достојни део твога имања колико хоћеш, и види моје велико трпљење, колико времена чекам да примим милостиви твој дар; јер ево сам у великој скрби и жалости, и презиру и дражењу од оних који су око нас. « А родитељ се његов, по наговору лукавога непријатеља, није обазирао на његове речи, и не измени се срце његово да у љубави и милости даде сину своме што му је обећао дати, престо свој или било неки део државе своје. Богогласна свирала, васељенски учитељ апостол Павле, саветујући богоугодну љубав родитељима са децом, говори: » Децо не дражите родитеља, и родитељи не досађујте деци, но храните децу вашу, дајући им дужни део. « И опет је молио свога оца, говорећи: » Господару мој, колико слугу твојих живе у сваком изобиљу, а ја, љубљени син твој, без твога сам милостивога милосрђа. Имајући ме као богатство душе у мојој младости, и увек веселећи се због мене, лишаваш ме земаљскога богатства, жалостећи ме. Можеш учинити милост твоме чеду колико хоћеш. Учини да нисам лишен Богом дароване ти државе, нека буде истинита реч уста твојих, колико си обећао мени љубљеноме сину своме. Јер боље ти је да ме предаш смрти, него да ме лишиш давања у љубави и имања славе твоје. « Син његов говорио је са сузама ове дирљиве речи, не би ли се како изменио његов родитељ на милосрђе.
А пошто овај није обраћао пажње на његове речи, виде овај богољубиви младић, да је његова душа жалосна, како се каже, до смрти. И пошто је био у великој смутњи ума свога, није знао шта да чини, коме да се потужи, ко да га избави од толике туге и жалости. И погледавши очима својима на небо, рече са сузама: » Владико, милосрдни, вишњи цару, буди милосрдан мени, грешноме слузи своме, јер ко ће се са мном потрудити, видевши ме колико страдам? «
Када му је таква мисао дошла на ум, уставши са некима својим верним му људима, оде тасту своме краљу угарскоме, и јави му своју жалост, што му се догоди од родитеља свога. И ражалости се веома његов таст због невоље која му се догодила, и свесрдно се заузе, хотећи му помоћи, и рече му: » Колико хоћеш даћу ти војника својих у помоћ. « И тако узевши велику силу народа угаскога и куманскога, и пође брзо, водећи са собом велику победу. Дошавши ка родитељу своме краљу Урошу великоме, опет га је молио са сузама говорећи: » Господару мој и оче, дај ми, љубљеном чеду своме, достојни део имања твога. Јер гле колико времена проведох као ништи гост у твоме дому, чекајући да примим твој милостиви дар, од тебе милосрднога родитеља мога. А ти ме у овом ниси послушао, О велика и љута неситости, шта мислиш? Хоћеш ли да царујеш на векове? Не реци, и не варај се. Ево држиш маловремену храну, наслађујући грло своје. Али погледај на сутрашњи дан, јер не знаш шта ће родити данашњи. А ми кажемо: О злога и брзо несталога имања! О горкога среброљубља и ненаситне утробе! Горе је ваистину од паочине. Требало би да и душу своју положиш, ако би било могуће, за свога сина, а ти од земаљског богатства нећеш да му даш достојни део. Слушај реч Владике који каже: » Јер Отац је, рече, у Сину, и Син у Оцу. « Зар они немају једну вољу и једномисаони живот и љубав? А ти се не сети да учиниш милости чеду бедара твојих. «
А шта је било после овога? Када родитељ његов није примио такве његове речи молбе, него се још великом јарошћу разгневио на њега, овај младић видећи се у таквој напасти и да је двоје пред њиме: смрт или живот, и не знајући шта да чини, подиже руку на свога родитеља. И пошто је била међу њима велика борба у земљи званој Гацко, син одоле своме родитељу, и узе престо његов силом. И када је сео краљевати на престолу оца свога у српској земљи, назва се благочастиви и христољубиви и самодржавни све српске и поморске и подунавске и сремске земље краљ Стефан. Видиш ли, о мили, како свршава слава и земаљско богатство? Зар не разорава прво закон, а подиже распре и ратове и све зле немире? Јер о овоме богодухновени орган, као орао летећи више небеса, апостол Павле јавља говорећи: » О ја јадни човек! Ко ће ме избавити од мука живота овога света. « И опет рече: » Ко хоће да буде друг овоме свету, непријатељ Божји назива се. « Родитељ овога благочастивога краља Стефана, оде у неку земљу звану хумска земља, тамо сврши свој живот, и би часно пренесено тело његово, и положише га у његовим рукама начињеном манастиру, у дому Свете Тројице, у месту званом Сопоћани, и ту лежи и до овога дана у славу Христа Бога.

vujadin · 09.12.2006. u 20:11

крај житија
А жена његова, благочастива краљица Јелена, дође к вазљубљеном сину своме благочастивом краљу Стефану. И њу прими са великом чашћу и славом и одели јој неки део земље државе своје за пебивање њезино, одајући јој дужну част, као син матери својој, говорећи јој: » Госпођо моја и мати, нећу да се лишиш богатства и имања славе моје, колико ми је Господ даровао, као што је мени наумио учинити мој отац, да ме одстрани и отуђи од своје славе. Него ћу рећи: » Бог цар наш на небесима и на земљи, и све што усхте и створи. « Јер пророк и Богоотац Давид рече: » Овога понижава, а овога узноси. « Која ли слава на земљи не пролази? Јер ево очи твоје видеше све што је било и што се се догодило. А ти као чедољубива мати, у великој љубави узми сва моја богатства, и колико хоћеш даћеш ми из твоје руке. А ја ћу се по достојању теби покоравати и служити теби са страхом и љубављу истините вере, и теби чинити већу част и славу, не би ли како ради тебе благослов Божји наследио. И колико ти сагреших, опрости ми. Твоје свете молитве нека ме утврде у вољи разума Божија. Јер објави божаствени апостол Павле говорећи: » Јер молитве родитеља утврђују домове деци. «
И тако благочастива мати његова госпођа Јелена, најсрдачнијом љубављу са великим умиљењем рече му красне речи, и сетивши се речи апостола Павла, рече: » Господару мој и чедо моје љубљено, ево све што се догоди са нама, то не би од руке снаге твоје, но од Бога, у чијим је рукама све и у кога нема обазирања на лица. Он једини све ово учини. Да, ако казне трпимо, Бог нам се обраћа као синовима, па чак и љуто страдајући, дужни смо хвалити Господа. Јер сам Владика наш, Христос, толике муке и напасти примајући од безаконика и све трпљаше, показујући нам пример да трпимо скрби и напасти које нас сналазе. Менни је добро, према речима пророка: » Понизио ме је, да се научим његовим оправдањима. « Разумела сам, чедо моје љубљено, да овај свет пролази и његове похоте, и суд ме чека, претећи ми огњеном муком и пламеном који се не гаси. Јер шта је ово богатство? Са чиме ћемо га упоредити? Није ли оно само дрво које има само красно лишће, а плода нема т.ј. добрих дела. А знај, чедо моје љубљено, колико желиш и бринеш се и трудиш се, хотећи славе и сабирајући богатство, какву ћеш користи имати од тога? Јер доћи ће ти такав дан, који не знаш, и час који не чекаш, и други ће се обогатити твојим. Зар ниси чуо пророка који каже: » Човек сабира, а не зна коме сабира. « Јер исти рече: » Безуман и несмислен заједно ће погинути, и оставиће туђима своје богатство. « Но пази, чедо моје љубљено, увек на оно што ће бити. Јер овај наш сујетни живот није живот, но љута смрт. Данас овде, а сутра онде, данас владар а сутра поданик, данас богат, а сутра ништи, данас судија, а сутра суђен. « О разума и неисказане премудрости, чиме се прве свете жене украшаваху, као и ова христољубива госпођа Јелена, уздајући се у Бога, божаственим речима поучаваше сина свога. А благочастиви и самодржавни син њезин краљ Стефан, примивши с љубављу и у сласт њезину поуку, и павши на њезине часне ноге, молио се је са сузама, да прими проштење својих грехова и да добије благослов. И ова госпођа, христољубива мати његова, дарова му савршени благослов и мир, и тако пође у одељени јој свој крај, примивши много имање и часне дарове, колико је хтела, од љубљенога сина свога благочастивога и христољубивога самодржца краља Стефана, радјући се и веселећи се у Богу Спаситељу своме.

vujadin · 09.12.2006. u 23:21

А сада ево житије Свете Краљице Јелене, метнуо сам све у 17 страниц и могуће је да има грешака, зато молим онога ко их нађе да их изнесе тако да их по могућносто исправим,

Месеца фебруара осми дан, Богоугодно житије и непорочни живот христољубиве и благочастиве госпође наше, блажене Јелене монахиње.
Оче благослови.

Божаствени пут је жесток и оштар, и има тесне и пуне страдања путеве. Они који од овога света желе неизречених и непостиживих дарова у небесном становању, морају прво оставити овај свет и оно што је у свету, и преочишћеном душом боголепо уздизавати се ка вишњем животу. Такав опасавши се крепошћу вере срдачне и истинитом љубављу ка Господу, подупирајући се умнoм лествицoм, узлази на висину врлинe, имајући улепшано лице светлије од сунца и чистије од снега, и обучен у хаљину, коме је похвала не од људи, но од Бога. Јер Он је једини Бог богова и Господ над господарима, створитељ свега видљивога и невидљивога створења, неприступна светлост и живот свега, који је утврдио небеса мудрошћу и основао земљу на ничем. О овом пророк јављајући рече: »Речју господњом утврдише се небеса, и дахом уста његових сва сила њихова. « И опет: » Јер Он рече, и бише, Он заповеди, и саздаше се. « Свако створење назвао је по вољи свога разума. Хтејући ослободити човјечју природу од првог Адамовог преступа, узе облик слуге, прикривши телом божанство и без греха постаде уједно Бог и човек. Дошавши у свет ради нашега спасења, показа онима који греше различите начине покајања. Ко се неће дивити смерности неисказане твоје славе, Владико, кога не могу небеса сместити и кога анђеоске силе не могу са трепетом гледати? Ти си говорио са грешницима, и становао са службеницима и фарисејима. Велика је и неисповедива тајна дивних чудеса тебе Бога нашега! Милостив си и многи су станови у тебе. Ко је тај, ко мало потрудивши се верује у тебе истинитога Бога нашега, и који погреши уздања наде своје? Ако је то блудни, но покајавши се опет дође ка твоме милосрђу. Хананејка, која је рекла: смилуј се на мене, исцелио си јој кћер. Давид је оплакивао себе због два греха, и чуо је речи пророка: » Господ ти опрости. « Крвоточивој жени, због вере, од дотицаја краја хаљине твоје стаде извор крви. Многа су твоја таква човекољубива дела, Владико, којима си, помиловањем нас грешних, засуо ме, но опет она страше душу моју, ако се не кајем као они. Јер знам множину грехова мојих. Но ако хоћеш могу огрезнути у пучини безбројнога твога милосрђа. Разумем, да ћеш имати право када ме будеш судио. Ко је тај који ће ме избавити од твоје руке? Јер рече један од мудрих? »Страшно је пасти у руке Бога живога. « И апостол Павле слично овој речи каже: » Страшно је очекивање суда који ће појести све оне који чине неправду. « Јер многи се јавише у сујети овога света, па и силни цареви и управљачи народа. Но и за њих је речено: » Служите му, цареви, са страхом, и радујте му се са трепетом. « И разумите ко је онај који одузима душе царевима. Ко је тај од земаљских који се спасио поуздавши се на множину богатства свога? Или ко се помогао силом снаге своје ? А они који ради твога светога имена, оставивши земаљско царство, пођоше за тобом добрим пастиром душа наших, такви примише уместо земаљске и маловремене славе небеску славу која остаје на векове, и своју душу чисту сачуваше. Јер узевши духовна крила, прелетеше све мреже лукавога. Шта ја кажем овај свет, љубимци моји, у коме су жалост и узбуна, туга и метеж, и то пролази као сенка, и вене као цвет? Јер рече пророк: » Човек је као трава, и дани његови су као цвет пољски. « И опет: » Ја сам земља и пепео. « Блажен је онај који је заволео заповести твоје, Владико, у којима први који су пре ходили и обећано им кроз тебе добише и награду примише, као што се и у данашњем времену многи од последњег рода јавише, идући по заповестима твојим и све врлине окончаше тобом. Пророци и мученици пролише крв ( мучени ) од безаконика и поднеше толика различита страдања, и добар дар себи стекоше. А други место пролевања крви и мука, топлим сузама и многим врлинама распеше тело своје, чиме је могуће теби угодити. Такви се прославише и на висинама се прослављају анђелским хвалама и опевају се са похвалом. А и ми грешни треба да их сматрамо блаженима, као твоје истините угоднике.
После овога почињемо у Господу житије блажене и христољубиве Јелене, но молим вас љубимци, обратите вашу пажњу ради пажљивога слушања. Мисао мога слабога разума присиљава ме да овако кажем:» Светлост праведних увек се светли. « А успомена њихова

vujadin · 09.12.2006. u 23:24

страна 2

бива са похвалом. Њиховим животом просветише се све земље благоверних народа и име Бога нашега слави се на векове. Јер Он прославља оне који га славе, а и ми исповедајући њихова похвална житија, молимо се Богу, да успомену њихову покаже светлијом у ваше дане. Пре свега треба да славимо Бога који се образио ради нас, који је ради нашега спасења све претрпео. Јер пророци њега проповедајући весељаху се, а мученици умирући њега исповедаху, а богољубиви људи живећи у сујети света овога, неки од њих ради вере у Бога сами себе распеше страдањима и крепким подвизима, и одрекоше се света, да стекну јединога Христа. Ради толикога трпљења њихова добише венац победе против ђавола. Почеци исповедања су многи. Добро и тачно треба да изнесемо житије блажене Јелене о њеном уздржавању и подвигу. Светим молитвама вашим изоштрен, ја, грешни Данило, саставих напред писана житија благоверних краљева српске земље, што је видљиво пред лицем вашег христољубља, и о овоме потрудићу се и све ћу казати по истини, као што ми објавише сведоци живота ове блажене Јелене пре мене, а колико и ја очима мојим видех, истинито ћу исповедити.
Ова благочастива и христољубива блажена госпођа Јелена била је од племена францускога ( фрушкога ), кћи славних родитеља, који су били у великом богатству и слави. Њу снадбе добри и најмилосрднији Бог од њезине младости, унапред знајући све будуће. Ова благочастива и христољубива би дана од својих родитеља да буде жена великом срп-ском краљу Урошу. Са њиме проводећи живот славно и дивно, имали су и деце, и пошто се такво дело догодило мужу њезину од сина свога Стевана краља као што смо указали у напред писаном, и после смрти мужа њезина примивши од свевољенога сина свога достојни део државе земаља многих и красних, сетивши се младосних грехова бројних и дошавши у велико покајање, умртвљује мисли телесне, и храни свој ум благодашћу божаственога разума, као што рече премудрости љубитељ: » Ризнице царске испуниће се златом, а умови истинитих подвижника испуниће се богатим разумом. «
Ова блажена несмућеном душом и кротким срцем истините вере приноси молитву Богу, који једини испитује срца и утробе. Живећи на земљи том непрестаном својом молитвом види небесне ствари, и целим својим умом брине се како ће угодити Господу, овако говорећи: » Боже добри и најмилосрднији Господе, који си вечан, који требаш спасење људи, који кажеш у своме светоме еванђељу: » Не дођох да призовем праведнике но грешнике на покајање . « Брз у милости и богат у милосрђи-ма, који кажеш: » Када обративши се к мени уздахнеш, тада се спасаваш. « И тиме нам даде слику спасења да се обраћамо теби. Ако се када уплетосмо у гресима и ако будемо уловљени врагом, и опет будући у таквој скрби поменусмо свето име твоје, уздамо се у твоју неисказану милост да ће мо се спасити. А мене, Владико, грешну и недостојну робињу своју не презри, да се не порадује непријатељ мој због мене, јер знам да си близу скрушених срцем и спасаваш смерне духом. Зато треба да се прво бојим твога светога имена и да у свему чиним вољу твоју, по богооцу Давиду: » Почетак премудрости је страх божји, а разум је добар свима који га чине. « Господе, наведи ме на твој пут, и поћи ћу у истини твојој, Дај ми извор суза, да саперем моје душевне нечистоте. Ако се трудимо да сабирамо земањско благо, која нам је корист од тога? Све то слично сенци пролази, и као снови онога који устаје ишчезава. Веома је корисно за нас који смо спознали пут побожности, тебе истинитога живота, да све наше имање разделимо по твојој заповести . Јер рече: » Раздели и дај убогима. « Ово учинивши, без сваке жалости и без хаљине узићи ћемо на виши стадиј врлине, знајући да ћемо имати добро имање на небесима, које остаје. Речено је у светом еванђељу: » Где рђа не једе, и крадљивци не поткопавају ни краду. « Јер ако и цео свет стечемо, а душу своју оштетимо, какву ћемо измену дати за душу? Зато божанствени апостол Павле каже говорећи: » Имајући храну и одело, овим се задовољимо. Они који хоће да се богате, падају у разне напасти и скрби. «
Говорећи ове речи блажена Јелена, уздиже се добрим подвигом, украшавајући се сваким добрим делима, и освећујући се у сваком добром животу уздржљивошћу изнад природе. Овака је била нарав ове блажене: оштра речју, а блага по природи, непорочна животом, у заповедању кротка, да обрати доброразумним речима, да теши нелицемерно и

vujadin · 09.12.2006. u 23:27

Страна 3

бива са похвалом. Њиховим животом просветише се све земље благоверних народа и име Бога нашега слави се на векове. Јер Он прославља оне који га славе, а и ми исповедајући њихова похвална житија, молимо се Богу, да успомену њихову покаже светлијом у ваше дане. Пре свега треба да славимо Бога који се образио ради нас, који је ради нашега спасења све претрпео. Јер пророци њега проповедајући весељаху се, а мученици умирући њега исповедаху, а богољубиви људи живећи у сујети света овога, неки од њих ради вере у Бога сами себе распеше страдањима и крепким подвизима, и одрекоше се света, да стекну јединога Христа. Ради толикога трпљења њихова добише венац победе против ђавола. Почеци исповедања су многи. Добро и тачно треба да изнесемо житије блажене Јелене о њеном уздржавању и подвигу. Светим молитвама вашим изоштрен, ја, грешни Данило, саставих напред писана житија благоверних краљева српске земље, што је видљиво пред лицем вашег христољубља, и о овоме потрудићу се и све ћу казати по истини, као што ми објавише сведоци живота ове блажене Јелене пре мене, а колико и ја очима мојим видех, истинито ћу исповедити.
Ова благочастива и христољубива блажена госпођа Јелена била је од племена францускога ( фрушкога ), кћи славних родитеља, који су били у великом богатству и слави. Њу снадбе добри и најмилосрднији Бог од њезине младости, унапред знајући све будуће. Ова благочастива и христољубива би дана од својих родитеља да буде жена великом срп-ском краљу Урошу. Са њиме проводећи живот славно и дивно, имали су и деце, и пошто се такво дело догодило мужу њезину од сина свога Стевана краља као што смо указали у напред писаном, и после смрти мужа њезина примивши од свевољенога сина свога достојни део државе земаља многих и красних, сетивши се младосних грехова бројних и дошавши у велико покајање, умртвљује мисли телесне, и храни свој ум благодашћу божаственога разума, као што рече премудрости љубитељ: » Ризнице царске испуниће се златом, а умови истинитих подвижника испуниће се богатим разумом. «
Ова блажена несмућеном душом и кротким срцем истините вере приноси молитву Богу, који једини испитује срца и утробе. Живећи на земљи том непрестаном својом молитвом види небесне ствари, и целим својим умом брине се како ће угодити Господу, овако говорећи: » Боже добри и најмилосрднији Господе, који си вечан, који требаш спасење људи, који кажеш у своме светоме еванђељу: » Не дођох да призовем праведнике но грешнике на покајање . « Брз у милости и богат у милосрђи-ма, који кажеш: » Када обративши се к мени уздахнеш, тада се спасаваш. « И тиме нам даде слику спасења да се обраћамо теби. Ако се када уплетосмо у гресима и ако будемо уловљени врагом, и опет будући у таквој скрби поменусмо свето име твоје, уздамо се у твоју неисказану милост да ће мо се спасити. А мене, Владико, грешну и недостојну робињу своју не презри, да се не порадује непријатељ мој због мене, јер знам да си близу скрушених срцем и спасаваш смерне духом. Зато треба да се прво бојим твога светога имена и да у свему чиним вољу твоју, по богооцу Давиду: » Почетак премудрости је страх божји, а разум је добар свима који га чине. « Господе, наведи ме на твој пут, и поћи ћу у истини твојој, Дај ми извор суза, да саперем моје душевне нечистоте. Ако се трудимо да сабирамо земањско благо, која нам је корист од тога? Све то слично сенци пролази, и као снови онога који устаје ишчезава. Веома је корисно за нас који смо спознали пут побожности, тебе истинитога живота, да све наше имање разделимо по твојој заповести . Јер рече: » Раздели и дај убогима. « Ово учинивши, без сваке жалости и без хаљине узићи ћемо на виши стадиј врлине, знајући да ћемо имати добро имање на небесима, које остаје. Речено је у светом еванђељу: » Где рђа не једе, и крадљивци не поткопавају ни краду. « Јер ако и цео свет стечемо, а душу своју оштетимо, какву ћемо измену дати за душу? Зато божанствени апостол Павле каже говорећи: » Имајући храну и одело, овим се задовољимо. Они који хоће да се богате, падају у разне напасти и скрби. «
Говорећи ове речи блажена Јелена, уздиже се добрим подвигом, украшавајући се сваким добрим делима, и освећујући се у сваком добром животу уздржљивошћу изнад природе. Овака је била нарав ове блажене: оштра речју, а блага по природи, непорочна животом, у заповедању кротка, да обрати доброразумним речима, да теши нелицемерно и

vujadin · 09.12.2006. u 23:28

Страна 4

незлобно, а колика је свесрдачна њезина смелост к Богу, просто казати била је украшена сваком врлином. Опевану и свехвалну благодат имаше, коју је примила просвећењем светога Духа, познавајући све књиге, била је спре-мна одговорити свакоме ко је пита. Њена реч била је растворена сољу, и не нађе се у њој лицемерност, као што је има у неких, да некога поштује, а другога да презире. Великога и малога, богата и сиромашна, праведника и грешника, болна и здрава, свакога од њих једнако је поштовала и свакоме дужну част одавала, сећајући се у своме уму онога грознога и страшнога дана када ће праведни и нелицемерни судија заповедити анђелима својима да разлуче грешнике од праведника, разлучујући грешнике, једне у крајњу таму, спремљену ђаволу и његовим анђелима, а друге у огањ вечни, трећи ће бити послани међу црве који не спавају, а четврти биће предани грози. Овако помишљајући блажена и умоливши се са сузама пред Господом, говораше: » Оплакуј себе, јадна и грешна душо, оплакуј себе због толиких зала која си ти учинила, јер где су сузе, ту је и божја милост. Јер знам блудницу да због топлих суза прими опроштај многих грехова. Врховни апостол Петар, због једнога часа горких суза, био је не само опроштен греха и одрицања, но доби и кључеве царства небескога. Цар Језекија због мало суза доби да живи још петнаест година. Све ово чинећи блажена Јелена, исти ток сврши.
Мало времена иза смрти њенога мужа, Бог богат у милости, због неисказане доброте увек бринући се за род људски и хтејући свакога упутити у покајање, тако није превидео ни молбе ни толикога подвига ове блажене; и после овога павши у велику болест, она поче веома боловати и умиливши се пред Господом љубављу срдачне вере, убојавши се дана смртнога разлучења, поче се усрдно молити Господу, горко плачући и говорећи: » Ево видим, о Владико мој, Спасе Христе, да приспе крај души мојој и сада ме чека други век, и ево сам као неплодна смоква посечена љутом и страшном смрћу. Но знам те као доброга мога Бога који се више радује због једног гршника који се каје, него због деведесет и девет праведника, који не требају покајања. Но молим те, пресвети Владико, не погуби мене у овом времену са мојим гресима. « И ова блажена презревши све красно видљиво овога света, жели невидљиво, тога самога невидљивога као гледајући, и усрдно трпи анђелски живот, свагда умом пустиње гонећи и причешћујући се Богу у великом ћутању.
По оваквом дару колико је примила од Господа, много година проведе живећи у овом веку, љубећи сиромашне, и дајући милостињу странима, одевајући наге, и уводећи у дом бескућнике. Многострадални и праведни Јов рече говорећи: » Ја бејах отац немоћнима и око слепима, нога хромима. « Тако и ова блажена чињаше, мучећи тело своје постом, хранећи гладне, јер није то пост када човек сам пости, а презре гладнога; јер ко пости и неда гладноме хлеба, узалуд му је пост. Колика је, о љубимци, радост онима који се држе савршенога поста. Јер боговидац Мојсије постивши добио је таблице закона. Такође и Тесвићанин Илија постивши би узет огњеним колима на небеса. А она три младића, које не искуси јарост зверова и чија се огњем пламена пећ претвори у хладноћу, зар није то све пост учинио? Ниневићани постивши три дана, спасоше град са много становника, многи постом превазиђоше човјечју природу и удостојише се да говоре са анђелима. А шта ја спомињем Мојсија, Илију, па чак и Данила? Сама бесконачна светлост и хранитељ свега створења Христос, који зна да нахрани пет тисућа са пет хлебова у пустињи, и Он сам је постио 40 дана, показујући нам начин поста, победу против ђавола. И ова христољубива Јелена хвалећи се говораше о овом: » О посно величанство, подобије анђелско, и монашка похвало, апостолска пропо-веди, која узводиш људе на небо и увршћујеш у зборове мученика. «
И ово чинећи блажена, никада није остављала милостиње но је увек имала раширену руку своју за давање сиромашнима, и нејакима, хромим и слепим, сећајући се речи Владике коју рече у светом еванђељу: » Милостиње хоћу, а не жртве. « И опет: » Стран бејах и уведосте ме, наг, и оденусте ме, болан и у тамници, и дођосте ка мени. « Таквима даваше ова блажена одело и храну. Скрбнима била је састрадање и увређенима избављење. Све мисли младосног разума загазивши богоугодном мудрош-ћу отворивши своја богохвална уста, вапијаше ка Господу, са речима Давида: » Не помени, Господе, греха моје младости и мога

vujadin · 09.12.2006. u 23:29

Страна 5

незнања. « Јер сам у безакоњима зачета, и у гресима роди ме мати моја, јер су многа безакоња моја пред тобом, Господе, но учини са мном знамење на добро. Ево ја грешница призивам твоје свето име. Ти који си нас искупио драгоценом својом крвљу, и знаменовао нас заруком твога светога Духа да наступимо на сваку непријатељску силу, изведи ме која лежим у страстима као Левију и службеницу, и оживи ме умртвљену гресима, као удовичина сина. Ево исповедам моја незакоња против себе, и ти си милостив да очистиш грехе моје. « Тако је уистину и чинила, и колико је могла сећала се својих грехова од младости и писала их је, и колико је имала духовне оце у светом божјем граду Јерусалиму на Синају и Раиту и у Светој Гори Атонској, јер тамо одоше многи њезини дарови, које не могу исказати, јер све имање тамо разделише, до смрти непрестано слаше часне и достоверне и великоимените монахе своје. Ови су носили списак њезиних грехова, и отуда су опет доносили писане заповести, које су на корист њезине душе. И њима даваше изабране дарове и писма слатких и смирених речи својих, у којима је овако говорила: » Господо моја и оци, сетите се да сте ви силни у имену господњем, и зато сте дужни да носите наше немоћи. Јер ево ми који смо у сујети овога сујетнога света, ако и хоћемо да духом живимо, колико је угодно Господу, то не можемо да постигнемо. Јер сав овај свет лежи у злу, као што рече божаствена реч. Јер ако се душа не остави светских брига, то не може ни Бога истинито волети, ни ђавола достојно мрзети. Пошто је наш ум обузет метежом животних похота, као што се лађа на морској пучини љуља од морских таласа, тако и ја грешна љуто тонем у гресима мојима. Но молите Господа за мене недостојну, не бих ли како Богу угодним вашим молитвама постала достојна да примим такав дар од Христа, да доспем у богоугодна места. «
А ови блажени оци доброразумним речима поучаваху ову христољубиву, састављајући речи божанских списа, и ове слаху њој и овако говорећи: » Богољубиво чедо наше поверено нам у Господу, ево примивши кротке и богоразумне речи твојих писама, насладисмо се. Ако хоћеш, можеш земаљским царством искупити небесно, и узићи ка небес-номе цару веселим ногама. Знаш град наш у коме ћемо живети. Зашто да у туђем спремамо села и здања и сујетне станове? Ако ове спремамо у овом веку, то је у туђем граду познато, и нека никако не чека да се врати у свој град, т. ј. у вишњи Јерусалим. Достојно ти је, христољубива госпођо царице, да се сетиш речи апостола Павла, који каже: » Наш је живот на небесима, оданде чекамо нашега Спаситеља Христа. « И опет. » Бивајте слични Богу, и као чеда свељубљена ходите у љубави, као што и Христос заволи вас, јер назваште се синови Вишњега. « Постиди се у садашњем веку онога који, те је тако заволео, да се не постидиш у доласку његова јављања. Служи му са страхом као владици по природи. Радуј му се са трепетом као цару по благодати. Сила је царство небесно и они који се са силом труде у њега чистим срцима са смелошћу, такови га грабе. Венац победе исплетен од руке Сведржитеља, дарује се онима који су претрпели зло, као добрим војницима Христа Бога, који су овде примили беде и скрби и напасти, који су заборавили природу и презрели смрт, да стекну царство небесно. Не постизава се царство небесно ни речима, ни лепотом, ни родом, ни јачином, ни годинама, но силом вере. Ове речи, које ти шаљемо христољубива госпођо, ако сачуваш и примиш у свој ум љубављу истините вере срца твога, а уз то не одлучуј се од љубави према странцима, не одступи од истине, гони мир и правду са свима који призивају име Господње. Све ово што си чула сачувај, и неће наићи на тебе искушење лукаваго. А ако и наиђе, не похули, но благодари Господа говорећи: » За све што ме је снашло нека буде благословено име Господње на векове. Не дај безумља уснама својима Господу. «
И ова блажена госпођа Јелена у сласт примаше све речи и поруке отаца ових, и красећи се, радоваше се говорећи речи богооца Давида: »Колико су слатке речи ових поука грлу моме, и више од меда устима мојима. « Утврђујући у овом свој ум, трудила се је да искушану постави себе пред Господом, као непостидна радница, трудећи се да пређе из ропства у слободу и наследи добру земљу, коју је обећао Господ онима који га љубе и да са брижљивошћу једе тајну пасху, говорећи: » Како су мили станови твоји, Господе сила! Душа моја жели у дворе твоје. « Блажен је онај кога си ти изабрао, и примио и настанио у дворима

vujadin · 09.12.2006. u 23:31

Страна 6

твојима. « Не престајем говорити богоугодна дела и исправљања ове блажене, њена страдања и трпљења, молбе и молитве и ноћна стојања, црквене уставе, којима се Бог слави.
Све ово сабираше блажена уздижући се добрим подвигом и непрестано бринући се дан и ноћ како ће угодити Господу, а нарочито се трудила о томе како ће давати милостиње у божаствене храмове, и све што је на потребу светим црквама и манасририма нештедице даваше, састављајући божаствене књиге у своме дому и одлично пишући, а исто тако и свештене сасуде, златне и сребрене, украшене драгоценим бисером и скупосеним камењем, изабране одежде јерејима и сваке друге црквене правде, што је на употребу. Све ово даваше непрестано веселећи се у Господу, и такве дарове приносећи од земаљског живота свога ономе, у чијим су рукама све небројене ризнице, овако говорећи: » Узвесе-лићу се и обрадоваћу се са тебе, као нашавши корист многу. « И опет: » Узвесели душу робиње твоје. Сва је моја жеља пред тобом . Јер се узвесели срце моје и обрадова се језик мој. « Јер весеље праведника, које је на онима који љубе Бога, тако их присиљава, по Давиду говорећи: » Ходите, обрадуј мо се Господу и насладимо се због имена његова. « Јер речено је у приши Соломоновој: » Једи, рече, мед, сине, јер добар је сат, да се наслади грло твоје. « Он рече говорећи: » За весеље не пријања скрб, од лика праведних одбеже печал и уздах. « И опет: » Очи које гледају добро, веселе срце. «
Ова госпођа блажена Јелена распињући тело своје толиком љубављу истините вере, којом је могуће угодити Господу, не само да се бринула за једину душу своју, но и удовицама и сиротима и сиромашним и свима који требају, небројено богатсво земаљског царства свога нештедимице раздаваше, да су се сви око ње дивили таквој врлини и богољубљу њезину. И није само овим била задовољна, но овоме додаде још и другу врлину. Заповеди у целој својој области сабирати кћери сиротих родитеља, и њих хранећи у своме дому, обучаваше сваком добром реду и ручном раду, који приличи за женски пол. А када су одрасле, удаваше их за мужеве да иду у своје куће, обдарујући их сваким богатством, а на место њих узимала је друге девојке као и прве. И тако увек усрдно чинише и ишла је за оним јединим, који ради нас претрпе вољно распеће, и будући богат осиромаши вољно да нас обогати божанством, молећи се са сузама топло и говорећи: » Добри мој даваоче светлости Христе, просветитељу оних који су помрачени грехом и обратитељу преварених, бесконачно Слово, просвети и очисти мене грешну и страстима омрачену и сву поцрнелу, да не осудиш мене у дан страшнога ти доласка у најнижим крајевима земље. Ево мртва сам пре моје смрти, и пре бесконачне муке сама себе мучим очајањем својим. Која ће ме реч избавити у дан страшнога твога доласка, не имајући да ти принесем добра дела? Но пошаљи светлост твоју и истину твоју и просвети ми очи срца, да гледам љубављу срца твоје красоте. И ка овоме додајем и молим ти се: колико је деце утробе моје, који су моји синови и слуге твоје, и синови робиње твоје, и за њих молим те, Владико Господе, утврди их у страху од тебе, да се боје твога светога имена, и да у свему чине твоју вољу.«
О љубави срдачна, о болезни материнска, види како се моли за синове своје, управљајући ка Господу молбу за њихова сагрешења, поставши слична праведном оном мужу Јову, који узношаше жртву за своје синове, молећи се ка Господу и говорећи у своме уму: » Да ли ће заборавити синови моји закон господњи у својој младости. « Два сина њезина беху у тим данима, крепка, силна и самодржива краља у своме очинству, у српској земљи, држећи многи страни народ, наиме благочастиви краљ Стефан звани Драгутин и брат његов краљ Стефан Урош звани Милутин. За њих се мољаше ка Господу да се не ухвате у мрежу греховну, и сама поучавајући их богоразумним речима, говораше: » Децо моја вољена у Господу, вама говорим, а ви слушајте разумно речи моје, и не одбаците поуке ваше матере; сећајте се да сте пород и васпитање хришћанске вере и народа светога и благовернога, од младости ваше вођени и крепљени Духом светим, никада не бојећи се од противљења иностраних народа који вам чине насиље, него крсним знаком ограђивани све такове победисте и снизиште, пошто је Бог због свога великога човекољубља утврдио ваш престо да

vujadin · 09.12.2006. u 23:32

Страна 7

непоколебљиво владате у своме очинству. Зато за сва добра, која вам учини, дужни сте да му служите предобротом и правдом у све дане вашега живота, да и ја грешна, гледајући ваше добро исправљање, проводим свој живот у весељу срца радујући се душом. Јер доћи ће велики и страшни дан господњи, у који ћемо се сви наћи пред престолом бесмртнога владике Христа, дајући одговор за учињена зла, мала и велика. Која ће човјечја природа издржати долазак његов, чији долазак предвиђајући пророк Данило говораше: » Ја видех где се престоли поставише и Стари данима: седе, и књиге се отворише, И ово посматрајући са трепетом говораше и власи главе моје сметоше се. « И богоотац пророк Давид такође предвиде долазак његов и Духом светим прозре, и говораше: » Земља се убоја и умуча, када ће Бог васкрснути на суд. «
Зато и ја вама говорим, свевољена моја децо, брините се о оном, што је од користи душама вашим. Можете, осим ако нећете. Прародитељи ваши изнеше пред Бога добра дела и подвиге, држећи земаљско царство, и у њему богоугодно живећи, управљајући смислено и разумно својим имањем, делећи дарове божанственим црквама, милостињу сиромашнима и странима, и тако чинећи, нађоше себи Господа милостива и удостојише се да на висинама живе са анђелима, бесконачно блаженство примивши од Господа, а имена своја написаше у књиге живота, а њихове молитве од Бога примљене утврђују ваше домове. Достојно је да и ви ревнујете њихову животу, да се и ви не лишите вечних добара у Господу. А ви љубављу срца држите се сами међу собом, имајући једномислену вољу у телу , по пророку који хвали братску љубав и говори: » Колико је добро и красно, да браћа живе заједно. « И васионски учитељ Павле апостол каже: » Плод духовни је љубав. « А син Громов: » Ако ко каже: Бога љубим, а брата свога мрзи, лаж је, и његова је вера сујетна. « Ради тога јављам вам ове речи, да останете у љубави. Јер који остаје у љубави у Богу, остаје и Бог у њему. Јер каже прича: » Као што рој пчела ради медни сат, тако и њубав братска царство небеско. « Брат који се дели од брата љубављу, такав је сличан птици која је излетела из свога гнезда и која лети на друга места, коју лако може уловити сваки птичар и ловац. А брат кога брат помаже јесте као тврд и висок град. Боље је два него један, а једном је тешко на сваком месту. « А синови блажене госпође Јелене у сласт и са страхом примаху речи и поруке своје блажене матере Јелене, повинујући јој се са сваком радошћу и истинитом побожношћу.
Тако блажена госпођа Јелена чинећи, никако се не умори нити измени своју нарав добрих дела, како је навикла. Од суботе до суботе масла крстећи рукама многих јереја, и у те дане довољно милостиње

vujadin · 09.12.2006. u 23:33

Страна 8

дајући свакоме који је требао, насићујући гладне утробе, и одевајући наге, а болнима и странима и који нису имали где главе потклонити, беше ова блажена тврди покров и необорива кула. Сама је предњачила и служаше им са побожношћу, а када је то чинила, увек је топлим сузама квасила лице своје и болом срдачне љубави горко оплакујући себе говораше: » Јаој мени грешној, како погубих време свога кајања и не знам шта да чиним. Тешко мени, јер задремавши тешким сном, угасих светионик душе своје, јер не знам када ће доћи глас Господњи који каже: »Ево иде младожења, ево се дворана свадбена отвара, и младожења Христос зове говорећи: « Приђите благословени оца мога. « Овај слатки глас слушајући они који су Богу послужили у овом сујетном животу, са радошћу ће се пожурити у живот вечни. А шта ћу ја јадна учинити? Где ли ћу сакрити множину својих грехова? Стазу спасења не налазим нигде. Но ти цару векова, бесмртни Господе, који хоћеш да се сви спасу, даруј и мени недостојној начин да се пре смрти теби покајем. Мени је довољно ако и два дана будем робиња теби Владици моме Христу, и дух свој предам, а да не будем робиња бесовима и греху. Јер ево сунце излази на тврди своје, хотећи осветлити сву васиону, а ја грешна не чекам да те видим где залазиш, јер боље би ми било да се нисам ни родила. Свако дисање и свако створење слави те, Господе, а ја једина заборавих да славим твоје име. Шта да чиним? Но обраћам се и молим се, не одврати лица твога од мене, и не затвори ми срце човекољубља твога, да се до последњег даха свога клањам и прослављам свето и прелепо име твоје. «
Када је после овога прошло неко време, паде богоугодна мисао на срце ове блажене госпође Јелене, и сетивши се говорила је: » Ево видим својим очима божаствене цркве и свете манастире, што подигоше христољубив цареви од основа ради славослова Божјега, а себи на вечан спомен. Зато треба и ја да се бринем, да и ја уз помоћ Божју подигнем храм у име пресвете Богоматере, не би ли ми она била молитвена заступница у дан судњи. « И тако ставши на молитву, поче се молити са топлим сузама говорећи: » О пресвета моја владичице Госпођо Дјево Богородице, погледај на смиреност моју и обаспи милосрђем моју немоћ. Јер ево усуђујем се јадна на топло твоје заступство, уздајући се на неисказану милост твоју, молим се: даруј ми са смелошћу и љубављу вере чиста срца, да у Господу почнем и свршим храм у име твоје свето, у коме ће се прослављати име сина твога и Бога мога, и твоје, моја Госпођо, заједно. «
И тако поче зидати предивну цркву у име пресвете Богородице празник Благовести, на месту званом Градац. Сама уздижући се, не имајући покоја ни дању ни ноћу, како би само са успехом могла свршити такво дело, које је почела, говораше: » Стрпљиво чекам да примим вечну утеху, имајући тебе опевану као тврдо и сигурно сидро. Јер ти знаш сву моју жељу, и љубав срца мога од тебе се не сакри. Јер ако ти нећеш да се ово сврши, ми се сви узалуд трудимо зидајући, као што рече апостол: » Нисмо кадри ништа смислити сами, но помоћ наша је од Бога. « Заповедила је да се сакупи сав народ њезине државе, и када је то учинила, изабрала је најбоље уметнике, хотећи да подигну предивно уздизање тога храма, много и небројено злато нештедимице дајући свима радницима, да нико од њих не буде увређен насиљем, или да ко у нечем негодује, но свима доста преизобилно даваше, као мудри и разумни стројитељ. Ова блажена госпођа Јелена даваше им храну у згодно време, умирући срдачном љубављу и кајањем умиливши се, јер благодат божја беше она која је говорила њезиним устима. Јер пророк рече: » Позваше праведни и Господ их услиша. « А апостол каже: » И настанићу се у њих, и бићу им Бог, а они ће ми бити синови и кћери. « Ова блажена, сетивши се и опоменувши се својих дела, сузе горке капљући из њених очију недра њезина испуњаваху, и уздахнувши говораше: » Ох осуда савести моје и очајање грехова мојих веома смућују душу моју, а немам никакве наде на спасење. Јер у гресима упропастих душу своју и у нечистоти безакоња удавих свој ум и у дубини глиба огрезе тело моје, и нема ми уздизања. Но слушам списе светих књига, како нас обраћају на покајање и говоре: » Сваки који пада у очајање, рече, веома бива

vujadin · 09.12.2006. u 23:34

Страна 9

роб сотони. « Јер јаче је је твоје човекољубље од множине безакоња људских. Божанствени Павле каже: » Где се умножи грех, преизобилује благодат. « Но што да чиним ја грешна, пуна стида? Јер покри срамота лице моје и тесно ми је одасвуд. Јаој мени, одакле ћу почети оплакивати своја љута безакоња, која се не могу лако исповедити? Због чега прво да заплачем? Због чега да застењем и због чега да заридам? Због множине грехова или због одлучења од Бога? Помисли душо шта ће те срести после изласка твога од тела! Ево ти се спремају разне муке, анђели љути и немилостиви хоће да те ухвате. Пожури сада и узазови ка Господу Богу говорећи: « Ја сам земља и пепео, црв, а не човек. Молим те доброга, не презри мене, но пази на моју помоћ. Господе Боже спасења мога, даруј ми време обраћења, који дајеш милост ономе који те моли. « И умним очима гледајући колико Дух свети помагаше да се овај храм брзо сврши, госпођа ова моја уздизаше се весељем душе, бринући се о овом светом храму, ако би га могла брзо свршити у своме животу. И када гледаше како се дижу зидови тога светога храма, у весељу срца радоваше се, говорећи . : » Утврђење оних који се у тебе уздају, Господе, утврђуј ову цркву твоју. А и ти, Госпођо Богородице, заручнице мога живота, овај храм, посвећен твоме светоме имену, сједини га ка светим саборним и апостолским црквама. А онима који ће бити у њему, подај добру веру и чистоту и целомудрену мисао, заустављајући љуте невоље које иду против њих и одлуке противних што се уздижу на овај свети храм твој, сруши такве моћном снагом силе твоје, а мир и тишину даруј стаду твоме чувајући и утврђујући благоверне краљеве српске земље, јер и они сву своју наду на тебе положише. И војнике њихове сачувај под закриљем крила твојих. Силу иностраних народа, који се хвале против државе њихова очинства, у љубави имајући смелост ка своме Сину и имајући га свагда послушљива за материнске твоје молитве. Таковима учини да се врате смирени и посрамљени. Народ њихове државе сачувај неповређен, пунећи клети њихове сваким добрим плодом и уразумљујући их да им служе нелицемерном правдом, тако да се свима заједно слави Христос Бог наш и пресвето твоје име, сада и на беско-начне векове, амин. «
А када је помоћу Божјом свршен овај храм Пресвете, као што се какав добар војник, који се прослави у победи и угодно послужи цару, радује примивши многе и драгоцене дарове из његове руке, тако се и ова христољубива весељаше свршивши овако дело, и говораше: » Слава Богу који ме је удостојио да свршим овако дело. « И са зборовима свештених јереја који су се помолили за утвђење цркве, и пошто је било свеноћно стојање и велико славословље, све подобне божаствене песме на похвалу пресвете Богородице празника Благовештења њезина, тако и ујутро светло празновавши и свршивши свету литургију, осветише цркву, утврдивши је молитвама на вечно и непоколебљиво пребивање, духовно и телесно утешивши све оне који су дошли на ово празновање, а раздаде тога дана и многе дарове и милостиње. Утврдивши црквени устав, сакупивши изабране монахе, заповеди им да ту живе, установивши им законско издржавање, које држе непромењено и до сада, такође и целом црквеном клиру, као што у тај дан установи блажена, а и најчаснији игумани који управљају њезиним домом, тако чине бојећи се Бога и заповести божје. И сама још за живота свога испуни овај дом пресвете Богородице сваким изобиљем, наиме божаственим књигама, и свештеним сасудима златним и сребрним, украшеним драгоценим камењем и другим лепотама. Иконе оковане прелепим златом и посуте одличним бисером и драгим камењем, и пуне моштију светих, златоткане завесе, и друге црквене потребе дарова, да се не може исказати. Укратко речено: Сав живот свој и неисказано богатство славе свога земаљског царства ту дарова. Приходе и села многа изабрана приложи том светом месту, утврдивши повеље са својим потписом, у којима су набројани сви њезини прилози и све што је на потребу храму Пресвете, све даде говорећи: » Ти сама, о пресвета моја Владичице, испуни овај твој свети дом сваким изобиљем. « Ту постави власти и начелнике ђаконе, који ће управљати богатим имањем и ризницама манастирским, и њих богоразумним речима и тихим поукама поучаваше, говорећи: »

vujadin · 09.12.2006. u 23:35

Страна 10

Браћо и оци и чеда свевољена, приђите и послушајте мене грешну и страху господњу научићу вас. Треба прво да се Бога бојите и њему да угодно чините, одбацујући далеко од себе лукава и мрска дела. Јер богоотац пророк Давид рече: » Не ревнуј онима који чине зло, не завиди онима који чине безакоње. « Исти обличавајући такве рече : » Задржаше гордост, и оденуше се неправдом и својом нечистотом, и зато скончаше и погибоше због свога безакоња. « И мољаше Господа за њихову погибао, говорећи: « Подигни руке твоје на гордост њихову до краја, да се постиде и посраме и погину, јер без правде безаконоваше. « И као што се Господ гордима противи, тако смиренима даје благодат. А ви чеда моја свевољена, сетите се да сте земља и пепео, зато не будите горди и величави, јер свете књиге сведоче говорећи. » Није створена човеком гордост. « Пророк Исаија каже: » Не дај величања души твојој, и нећеш видети страшно привиђење. « Јер душа охолога остављена је од Бога и пада у руке непријатеља својих. Вама говорим о овом: све богатство овога дома Пресвете, што управљају ваше руке, треба да нештедице дајете од овога у руке ништих, јер рече: » Онај који чини милостињу ништему, Богу позај-мљује. « Оно што се таквима даје и једном од таквих, Бог, богат у милости вратиће стоструко опет на своје место. Нека не буде да се ви насито јелом храните или опијате, а ништи и страни и маломоћни да гладују, да место смрти од љуте глади скончавају. Сетите се оних Израиљана, на које дође гњев и погибао, јер рече: » Седоше људи јести и пити, и стадоше играти, и у том разгневише Бога, и падоше једнога дана двадесет и три хиљаде. « Да, и ви се убојте такве осуде и будни молите се да не паднете у напаст, не отежавајући се тешким сном, јер рече: » Не заспи, да будеш поруган, изгубивши време добре наде, као и Сампсон седмороплетене плетенице косе главе своје. « Покоравајте се учењу божаствених књига и поукама, и са радошћу испуњујте законске уставе црквеног предања, да стечете савршену награду. И устављајте језик ваш од клетве, устављате и усне ваше од преваре. јер рече: » Потребиће Господ све усне варљиве и језик велеречив. « Зато не заборављајте поука речи мојих, да вам добро буде. А мир Божји, који превазилази сваки човјечји ум нека вас утврди у љубави Божјој, да једним устима и једним срцем славите пресвету Тројицу, Оца и Сина и светога Духа. « И ове речи блажене, усрдно примише деца њезина рођена Духом светим, васпитана у доброј вери поуком ове христољубиве.
Ова госпођа моја блажена Јелена, провођаше свој живот на земљи целомудрено и побожно, и ово су њезини трудови и подвизи и богоугодна дела. Ако кога треба именовати, чији живот превазиђе човјечје умове, то је достојно именовати тебе о најблаженија. Трудове твоје и добра подвизања расплодила си на стотину и била си од Господа даровани светилник преславном очинству своме српској земљи, сијајући многосветлим чудима као сунчаним зракама. Но које хвале и благодарења можемо ти принети од слабога смисла нашега? Јер ти си, блажена, анђелским хвалама прослављена. Од којих ли цветова лепо украшених и мирисних, саставивши венац, да венчамо свечасну главу твоју, коју је увезала десница владичња неувелим венцем рајске лепоте? Које ли дарове да ти принесемо ми убоги? Јер ти примивши дар светога Духа, срушила си нападај лукавога и сачувала си твоје тело нераспадљиво. Ти блажена обукавши се у хаљину изаткану са висина, коју ћу назвати тихост и незлобивост срца твога, и имаш свагда благодат од Господа, и наслађиваш се њоме на бесконачне векове. А шта да покушам ја грешни и скудоумни, који се трудим да појединце исповедим неисповедима богоугодна дела ове блажене великоимените госпође? Но ти, Владико свију Господе, који си послао пресветога свога Духа који крепи ову твоју рабу. Његовом трисијатељном благодаћу просвети мој ум, ујасни ми и језик, да могу самисаоно и разумно окончати житије и подвиге ове блажене моје госпође.
После ових богоугодних дела, када је прошло неко време, ова христољубива госпођа Јелена паде у љуту болест и поче боловати напрасном болешћу. И била је у великом страху и ужасу, и сетивши се у своме уму, паде ничице на земљу и лежаше као мртва. После тога дошавши к себи, са великом тугом бола плачући говораше: « О љуто је мени грешној! Јер умирем са гресима мојима и ваздушни чиновници чекају ме

vujadin · 09.12.2006. u 23:36

Страна 11

јадну; одмах ћу бити од њих истраживана. Но удостоји ме, Господе, недостојну робињу твоју да примим подобије монашкога образа, ако и нисам достојна. Но ти, добри, буди милосрдан мени грешној, да будем достојна да се прибројим у збор оних који су ти угодили. « И Бог добри због неисказане своје милости и крајњег човекољубља, који испуњује сваку молбу оних који га се боје, не презре ни молитве ове робиње своје, који је сам рекао у својем светом еванђељу, говорећи: » Сваки који моли примиће, и који иште наћи ће. « А и пророк каже: » Господ је близу оних који су скрушени срцем, и спасиће смерне духом. « И » Близу је Господ свију који га призивају са истином, и чува Господ све оне који га љубе. « Заиста се дарова љубав Божја овој блаженој, и Господ испуни све молбе њезине. Призвавши христољубива једнога нарочитога од монаха својих, најчаснијег старца по имену Јова, и из његове руке прими монашки образ ( свету схиму ) у цркви светога Николе, у славном граду Скадру, И у том великом анђелском обра-зу би названа монахиња Јелена, и разгарајући се таквом љубављу срдачне вере у Господу, подлагаше врат свој под добар лаки јарам Христов, тихо живећи у сваком монашком исправљању, не кушајући ни дању ни ноћу у сласт сна, нити дајући мира телу своме. Непрестано шиљући својим усти ма неумучну песму једином Богу сакрушеним срцем и смерним духом, брзо текући, да би могла избећи од животног немира, до краја заборавивши земаљско и оставивши пропадљиво праха, и на висинама сведушно утврђује свој ум.
Још на земљи живећи, унапред види где јој се спремају небеске обитељи. Ако њено тело у дубокој старости и изнеможе, но дух њезин се крепко уздизаше. Мада њезини листови утруђени ослабише, ипак навика за добра дела даваше им снаге. Јер гледајући на наплату за своје трудове, уздизаше се на боље течење ка Богу. Оном љубављу умираше по имену Господа свога, којом ученици видећи њега где се узноси са земље, плачући говораху. » О Владико не остави нас сиротих. « И оном љубављу, која се усели у патријарха Аврама, који љубећи госте прими анђеле у својој старости, оном љубављу, коју је имао праведни Авељ када Богу приношаше непорочну жртву, оном љубављу, којом мученици, утврђујући се по имену његову и не бојећи се претње учитеља, говораху . » Ако се подигну и сва земаљска царства, не могу нас разлучити од љубави Христове. «
Ова блажена госпођа Јелена проводећи много време, никако не остављаше своје добро исправљање које беше навикла, говорећи у своме уму. » Ево време покајања и дан спасења; пази, душо моја, да ти ђаво не ослаби ум, јер мало времена боривши се са њиме, победићеш, побећи ће од тебе, не устраши се његове забуне ни замке, јер је немоћан да стоји пред лицем оних који се боје Господа и имена господња. Јер ево мало ћемо поживети у сујети овога света, пошто долази глас у уши моје, који чујем да овако зове говорећи. » О душо окајана, о душо грехољубива, ево се сврши живот твој у овом веку и поћи ћеш у други свет, и међу друге људе.Јер ево остављаш маловремену красоту, где си чекала да се на векове нахраниш сладосно живећи. Јер ево приступише и посланици и рекоше: Зову, те устај и не касни, но прени се, о душо, бринући се и у један час повичи топло у покајању са сузама: Сведржитељу, Слово Очево, самосавршени Исусе Христе, због многога милосрђа не презри мене робиње твоје, који си своје пречисто тело упалио као и свећу на живоносном твоме крсту, хотећи да нађеш изгубљену драхму, и не трпећи да гледаш род наш поробљен љутом владару света. Примио си вољну смрт, слободан будући међу мртвима, и био си положен у гроб као човек, да нас грехом умрле оживиш и узведеш на старо блаженство. Никако не одлучујући се од нас слугу својих, добри пастиру својих умних оваца, молим те недостојна да се наречем робиња твоја, не предај мене замци лукаваго, нити ме остави жељи сотоне, Јер видећи да се свршава мој живот, крепко стојећи чини ми насиље, у намери да измени мој ум од слатке љубави твоје. Но даруј ми крепост силе твоје, да победим нападе онога који се са мном бори, хвалећи пресвето име твоје чак и до исхода душе моје, амин. «

vujadin · 09.12.2006. u 23:37

Страна 12

Пребивајући ова блажена госпођа Јелена у царском двору своме, у месту званом Брњацима, почне боловати јаче, и разуме да дође дан смрти њезине. И били су у то време са мном најчаснији монаси и јереји стараца изабраних, велможе њезине, и призвавши их , ослабила у лицу и са уморним очима, и отворивши слаткоречива уста своја, рече им: » Браћо и оци и чеда моја вољена, знајте да се мој живот већ свршава, и ево прискрбна је душа моја до смрти, и извесно знам да нећу умаћи смрти у овој болести. « И када чуше оваке речи блажене Јелене, наста међу њима скрб и ридање и вапај велики. И горко плакући, говораху: » О добра госпођо и мати наша, зашто тако изненадно жалостиш наше душе? Јер када чусмо такве твоје речи, у недоумици сви се колебамо жалошћу која није у своје време. « И ова блажена утеши их најчасније слатким речима уста својих, и у тај час не каснивши нимало, поче слати веснике у целу земљу државе своје, у писму рекавши: » Дођите, о љубимци, и видите престављење моје, јер идем на пут којим никада не ходих. « И сви који чуше такве речи ове своје госпође и добре хранитељке, рећи ћу свевољени, слично је било ономе као у оно време када је било престављање, Богоматере, апостоли облацима по ваз-духу узимани иђаху на њезин погреб; такође је било и приликом престав-љања ове блажене, мени грешноме чини се, да се толико брзо чуло у целој земљи ове христољубиве, као да је Дух свети свуда јавио да брзо иду на престављење ове блажене. Тако сам заистину видео где одасвуд иду славни, тако исто и ништи и страни, хроми и слепи, којима беше храни-тељка ова блажена госпођа моја. И пошто се сабрао цео сабор српске земље ка њој у славни двор њезин звани Брњаци, а ја смерни Данило био сам у то време епископ цркве светога апостола Христова и првомученика и архиђакона Стефана у месту званоме Бањска, и када сам чуо за престављење ове блажене, брзо пожуривши се колико је могуће и нађох се ту са осталом браћом, епископима, архимандритима и игуманима, и целим сабором очинства њезина.
И када је ова блажена госпођа Јелена чула за наш долазак, још и не видевши нас, подигнувши се од одра свога, на коме лежаше, и подигавши руке своје ка висини небеској, рече: » Благодарим те, Владико Господе Боже мој, Исусе Христе, најмилосднији и милостиви човекољупче што си ме грешну робињу твоју удостојио, да у данашњи дан, последњи мога живота, угледам очима мојима долазак ове господе моје, а слугу и служитеља твојих, да се, чувши њихове речи и божаствена пјенија, обрадујем због најслађег имена твога. « И после овога рече: » Оци свети, све што знате од уобичајеног пјенија, почевши запојте Господу. « И пошто смо сви стојали око одра блажене, погледавши на њу и беше видети лице анђела Божјега, или као зраку сунчану која сија многосветлим лепотама. И када смо разумели да хоће да се престави, жалошћу обузети, плачући повикасмо: » О госпођо наша и мати, видимо те где се веома спремаш за одлазак.» И пошто смо почели надгробна пјенија и све што треба за престављење ове блажене, и ту је био са нама богољубиви муж свеосвећени епис-коп рашки кир Павле, и после овога мало закаснивши прими причешће светих и пречистих тајни. И помоли се ка господу за сву државу свога очинства, са сузама овако говорећи: » Благодарим ти, слатки мој Исусе, за сва твоја добра, што ме грешну ниси презрео од првога дана живота мога, све до сада. Но молим те, Господе, погледај милосрдним ти очима од престола славе твоје на државу очинства мога, даровану ми тобом. Утвди је свемоћном десницом твојом. Даруј народу твоме да се боји твога светога имена. А слуге твоје и синове моје, утврди у твојој љубави, да ти чистим срцем узашиљу дужну хвалу у све дане свога живота. И за цео свет молим те, Господе, даруј му да има тихи и безметежни живот, и оне који буду празновали дан мога престављења, сачувај силом твојом. « И целоме сабору, онима који су стојали пред лицем ове блажене, свима мир даде, говорећи: » Мир вам, у Господу оци и браћо, свештенички зборе; мир вам најчаснији монаси, мир вам, јереји и цели клире црквени, мир и вама, чеда моја љубима благоверни краљеви земље српске, мир и вама ништи и убоги и маломоћни, јер ви молисте Бога за мене грешну и бисте услишени. « И свима, од малих до великих,

vujadin · 09.12.2006. u 23:38

Страна 13

савршени благослов даровавши, и свакога од њих појединце утврдивши слатким речима поука својих, и после овога заменавши се руком својом крстообразно, рече. » Господе Исусе Христе, у твоје руке предајем дух мој. « И тако са славом благодарећи Бога предаде дух свој, пошто је био велики вапај и ридање по целој области државе ове блажене, и тако свеосвећени епископи скупивши тело блажене госпође Јелене, и појући песме надгробне, узевши њезино тело, идоше кротким ходом ка њезину гробу. А у то време њезина престављења би узмућење ваздуха и љута зима не мала, и тако полако идући са телом блажене и мало места прешавши, почиваху, појући многохвалне песме божаствене. И тако носећи тало блажене са великолепном славом, дођосмо у славни манастир њезин Градац. И ту извршивши све обично са најчаснијим старцима тога места што се тиче погреба блажене, и не хтедосмо погребсти њезина тела, очекујући долазак свевољенога сина њезина, благочастивога и превисокога краља Стефана Уроша. И мало почекавши, прво дође преосвећени архиепископ кир Сава други са свим клиром велике цркве. После овога дође и благочастиви краљ, син блажене са свом властелом и свим силнима својима у царској слави. и ту учини велики плач и ридање, трзајући власи главе своје и бацивши се над телом богољубиве своје матере, бијући се у лице своје и плачући говораше: » О мати моја и госпођо, како ћу ја недостојни заборавити жељу срца твога и болове трудова твојих, што си поднела за мене? Христос удахну дух у мене, а ти ме васпита, упућујући ме раумним речима твојих поука, као из неисцрпнога извора медоточних уста твојих. Но, о добра моја хранитељко, и крепка и необорива тврђаво очинству своме, ево пуни се срце моје ридањем и плачем многим, у недоумици сам какво ће пјеније изрећи уста моја у твоју похвалу, блажена. Но од недостатка ума мога кличем ти хвалећи твоја величија, и говорим: Блажена си мати моја госпођо, најслађа хранитељко младости моје и заступнице живота мога, блажена си, јер ради великога ти подвига и богоугодних дела учини се обитељ Светој Тројици, блажена си јер крсним знаком ограђујући се, растргла си мреже ђаволске, блажена си мати моја и госпођо, јер си семе доброга плода Христа посејала у твоје душевне бразде, блажена си, јер си извором суза твојих омила душевне и телесне нечистоте, блажена си, јер си због милостиња ништима и странима учинила Бога себи милостивим, блажена си као хранитељка сиротима и утеха жалоснима, избављење вређанима, блажена си, јер Богу угодним ти молитвама помажеш нама у ратовима, блажена си, јер се чеда очинства твога тобом хвале, радујући се, блажена си, јер се написа твоје име у књиге живота, блажена си, јер се приброја у зборове многострадалних мученица, блажена си, госпођо и мати моја, непресушни изворе воде живе, напајајући садове младоснога узраста чеда прехвалнога очинства твога, блажена си, јер се твојим молитвама утврђују скиптри држава благоверних краљева све српске земље, блажена је и земља која се испунила машћу тела твога, блажен је и тај свети храм, који је примио блажено твоје тело, блажена си, госпођо мати моја, и опет кажем, блажена, јер ја грешни твојим молитвама чекам да примим проштење грехова мојих у страшни и трепетни дан испита свих људи. « И овим похвалним говором свељубљенога сина њезина, благочастивога и превисокога краља Уроша, од свију који су ту били, малих и великих, узвишаваше се плач и ридање на много часова сличан грому, тако да се и само то место подизало и неосетљиви камен покретао се на ридање и сузе, гледајући самодржца где овако горко плаче и како се топи реком суза. После овога пошто је све спремање за погреб извршено, сам благочастиви и превисоки тај краљ Стефан Урош, узевши рукама својима тело блажене матере своје госпође Јелене, и са преосвећеним архиепископом кир Савом и са сабором свеосвећених епископа и игумана, и носише је са псалмима и божаственим песмама ка спремљеном њезином гробу, уз пратњу целога освећенога сабора и царског синклита, са осталим велможама и бољарима ове христољубиве, и целог народа њезина очинства. И тако положише свете њезине мошти у спремљени њезин гроб у великој и предивној цркви пресвете Дјеве Богородице славнога њезина Благовештења, коју сама ова блажена госпођа Јелена од основа достолепно подиже. Благочастиви и христољубиви краљ Стефан Урош раздаде веома многе милостиње ништима, странима и

vujadin · 09.12.2006. u 23:39

Страна 14

маломоћнима који се ту нађоше на престављењу ове блажене госпође матере његове. И са целим сабором очинства свога повеселивши се духовно и телесно, и опет се врати своме царском престолу. А други остали разиђоше се сваки својој кући, славећи Свету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и хвалећи успомену блажене Христове робиње преподобне Јелене.
А ја смирени епископ Данило, одморивши се у том манастиру после престављења те блажене око два или три дана, и ту дођоше многа властела и силни свељубљенога сина њезина благочастивога краља Стефана од сремске земље, и учинише велики плач и ридање над гробом блажене. Јер син њезин благочастиви краљ Стефан није могао приспети из даљне земље на престављење блажене, и њих беше послао, да виде шта је било, и да му све јаве. После када је прошло неко време, овај христољубиви син њезин краљ Стефан, разгарајући се Христовом љубављу и сећајући се љубави материне, подигавши се од Богом дароване му државе, т. ј. сремске земље, са свом великоименитом властелом својом, и пође да се поклони гробу матере своје благочастиве госпође Јелене. И дошавши у дом св. Богородице у место звано Градац, где лежи тело блажене, и ту учини велики плач и ридање над светим гробом њезиним, такође и сва властела његова. И ту даде многе и велике дарове и прилоге дому пресвете Богородице и најчаснијем гробу блажене своје матере. И сваку човјечју природу која живи у том манастиру, од малога до великога, све обдарив-ши, узвесели духовно и телесно. И тако поклонивши се у умиљењу срца икони пресвете Дјеве Богородице и гробу матере своје, блажене госпође Јелене, и после овога пође ка свевољеноме своме брату благочастивоме и превисокоме краљу Стефану Урошу, који је тада био у славноме двору своме, на дивном месту званом Пауни. И ту се састадоше са великом сла-вом и неисказаном радошћу, и на многе дане наслађиваше се у Господу Богу своме слатке, најсрдачније и дивне љубави, и остадоше многе дане у неисказаном весељу, тако да су се посрамили сви који су зло мислили и њима слични, видећи њихову преизобилну љубав, а сви они који су их волели, радовали су се у Господу неизреченом радошћу. И овај христољубиви његов брат благочастиви и превисоки краљ Урош, многим веома драгоценим и изабраним даровима обдаривши њега и све велможе, и отпусти га са великом славом ка престолу његове владавине у државу сремске земље.
И када је поисле тако љубазног растанка ових благочастивих краљева прошло мало времена, предобри и човекољубиви Господ хтеде да сви људи живе у савршеној љубави, јер сам рече: » Где су два или три сабрани у моје име, ту сам и ја посред њих. « Таквим именом господњим и његовом љубављу срдачне вере и ова госпођа моја уразумивши се, т. ј. благочастива и христоњубива краљица Симонида, кћи светога и великога и васељенскога цара грчкога Андроника, а жена великога краља Уроша, поче му се молити говорећи: » Молим те, Господару мој, заповеди ми да идем до свевољене сестре моје, а снахе твоје, благочастиве краљице Кателине. Јер достојно је да се и ми видимо, да и ми учинимо дужну љубав међу собом, као и ти са свељубљеним ти братом. Ако не презреш моје молбе и заповедиш ми да идем к њој, то ће већа љубав бити међу вама, о господару. « И овај христољубиви господин мој краљ Урош, ревнитељ сваке праве љубави, а и ово је дело било по његову науку, у сласт узе њезине молбене речи и заповеди да иде. И изабравши великоимениту своју властелу са њиховим женама, које је поштовао и љубио као своју браћу, и њима даде све потребно, и посла их са својом женом благочастивом краљицом Симонидом. И тако оде са великом и предивном чашћу и славом, тако да су се сви, који су гледали, дивили њихову изгледу. Тако је заистину било видети њихов одлазак, украшен царским оделом и златним појасима, бисером и драгоценим камењем, пурпури царски и багренице бацале су зраке светлећи се, као и многи пољски цветови, украшени многоразличним лепотама. И тако ова благочастива идући са таквом великолепном славом царском кроз све државе своје, и дође у славни и сјајни град звани Београд српски, који стоји на обали реке Дунава и Саве. И ту се у великој саборној цркви митрополитској поклонише са умиљењем чудо-творној икони пресвете Богородице. И саставши се са

vujadin · 09.12.2006. u 23:40

Страна 15

маломоћнима који се ту нађоше на престављењу ове блажене госпође матере његове. И са целим сабором очинства свога повеселивши се духовно и телесно, и опет се врати своме царском престолу. А други остали разиђоше се сваки својој кући, славећи Свету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и хвалећи успомену блажене Христове робиње преподобне Јелене.
А ја смирени епископ Данило, одморивши се у том манастиру после престављења те блажене око два или три дана, и ту дођоше многа властела и силни свељубљенога сина њезина благочастивога краља Стефана од сремске земље, и учинише велики плач и ридање над гробом блажене. Јер син њезин благочастиви краљ Стефан није могао приспети из даљне земље на престављење блажене, и њих беше послао, да виде шта је било, и да му све јаве. После када је прошло неко време, овај христољубиви син њезин краљ Стефан, разгарајући се Христовом љубављу и сећајући се љубави материне, подигавши се од Богом дароване му државе, т. ј. сремске земље, са свом великоименитом властелом својом, и пође да се поклони гробу матере своје благочастиве госпође Јелене. И дошавши у дом св. Богородице у место звано Градац, где лежи тело блажене, и ту учини велики плач и ридање над светим гробом њезиним, такође и сва властела његова. И ту даде многе и велике дарове и прилоге дому пресвете Богородице и најчаснијем гробу блажене своје матере. И сваку човјечју природу која живи у том манастиру, од малога до великога, све обдаривши, узвесели духовно и телесно. И тако поклонивши се у умиљењу срца икони пресвете Дјеве Богородице и гробу матере своје, блажене госпође Јелене, и после овога пође ка свевољеноме своме брату благочастивоме и превисокоме краљу Стефану Урошу, који је тада био у славноме двору своме, на дивном месту званом Пауни. И ту се састадоше са великом славом и неисказаном радошћу, и на многе дане наслађиваше се у Господу Богу своме слатке, најсрдачније и дивне љубави, и остадоше многе дане у неисказаном весељу, тако да су се посрамили сви који су зло мислили и њима слични, видећи њихову преизобилну љубав, а сви они који су их волели, радовали су се у Господу неизреченом радошћу. И овај христољубиви његов брат благочастиви и превисоки краљ Урош, многим веома драгоценим и изабраним даровима обдаривши њега и све велможе, и отпусти га са великом славом ка престолу његове владавине у државу сремске земље.
И када је поисле тако љубазног растанка ових благочастивих краљева прошло мало времена, предобри и човекољубиви Господ хтеде да сви људи живе у савршеној љубави, јер сам рече: » Где су два или три сабрани у моје име, ту сам и ја посред њих. « Таквим именом господњим и његовом љубављу срдачне вере и ова госпођа моја уразумивши се, т. ј. благочастива и христоњубива краљица Симонида, кћи светога и великога и васељенскога цара грчкога Андроника, а жена великога краља Уроша, поче му се молити говорећи: » Молим те, Господару мој, заповеди ми да идем до свевољене сестре моје, а снахе твоје, благочастиве краљице Кателине. Јер достојно је да се и ми видимо, да и ми учинимо дужну љубав међу собом, као и ти са свељубљеним ти братом. Ако не презреш моје молбе и заповедиш ми да идем к њој, то ће већа љубав бити међу вама, о господару. « И овај христољубиви господин мој краљ Урош, ревнитељ сваке праве љубави, а и ово је дело било по његову науку, у сласт узе њезине молбене речи и заповеди да иде. И изабравши великоимениту своју властелу са њиховим женама, које је поштовао и љубио као своју браћу, и њима даде све потребно, и посла их са својом женом благочастивом краљицом Симонидом. И тако оде са великом и предивном чашћу и славом, тако да су се сви, који су гледали, дивили њихову изгледу. Тако је заистину било видети њихов одлазак, украшен царским оделом и златним појасима, бисером и драгоценим камењем, пурпури царски и багренице бацале су зраке светлећи се, као и многи пољски цветови, украшени многоразличним лепотама. И тако ова благочастива идући са таквом великолепном славом царском кроз све државе своје, и дође у славни и сјајни град звани Београд српски, који стоји на обали реке Дунава и Саве. И ту се у великој саборној цркви митрополитској поклонише са умиљењем чудо-творној икони пресвете Богородице. И саставши се са

vujadin · 09.12.2006. u 23:41

Страна 16

благочастивим и христољубивим краљем Стефаном и са његовом женом благочастивом и христољубивом краљицом Кателином, и ту је била велика радост и весеље приликом доласка ове благочастиве и неисказана љубав. Овај благочастиви краљ Стефан беше напред извештен о доласку њезину, и беше заповедио да се саберу к њему сви силни и великоименити државе његове у сретање ове благочастиве. И од угарске земље идоше славни и благородни, послани од свога краља, носећи различите дарове, на дивну част и похвалу овога благочастивога. И пошто је било торжаство и неисказано весеље на много дана, радујући се у Господу своме неисказаном радошћу, и ту многим даровима почаствова ову благочастиву према царском достојанству, такође и сву великоимениту њезину властелу и жене њихове. И после овога благочастива краљица Симонида, саветова се са христољубивом краљицом Кателином, да се обе отишавши поклоне гробу блажене госпође Јелене. И јавише свој разговор благочастивоме краљу Стефану. А он се због овога веома обрадова и такође изабравши славне између своје властеле са њиховим женама, и посла их да иду са богољубивом краљицом Кателином. И пођоше обе радујући се у Господу, имајући велику љубав међу собом. И дошавши у дом пресвете Богородице, у место звано Градац, и ту се прво поклонише часној икони пресвете Богородице и по том пођоше на гроб блажене госпође своје Јелене, и са великом љубављу целивавши га, и омочише раку њезину топлим сузама. И ту многоцене дарове и прилоге дароваше дому пресвете Богородице, и покрише гроб блажене Јелене драгоценим златним плочама, обдаривши игумана и све часне монахе достолепним даровима, и ту се утешише духовно и телесно, веселећи се у Богу спаситељу своме на мало дана. И подигавши се отуда и опет обе одоше заједно ка благочастивоме и превисокоме краљу Урошу. И велико славље учини господин краљ због њихова доласка. И многе дане проводише заједно у великој слави и радости. А благочастиву краљицу Кателину овај благочастиви и превисоки господин мој краљ Урош почаствова многим изабраним даровима и сву властелу свога свевољенога брата краља Стефана, са њиховим женама и тако је отпусти са великом славом и торжаством своме дому.
После овога када је прошло три године после престављења ове блажене госпође Јелене, милостиви Господ Бог јавља своју брзу благодат, коју сам завешта изабранима својима. Неким привиђењем у сну, јави се једном од изабраних монаха, говорећи: » Пошто од сада немам вољу да живим у земном блату, заповеда Бог да се моје тело узме из недара земље и да лежим пред лицем вашега богољубља. « Чувши ову вест од старца, игуман и сва братија која су у дому пресвете Богородице и као пренувши се од сна и обузети страхом великога ужаса, и одмах у тај час послаше веснике ка свеосвећеном епископу рашком кир Павлу, све по реду јавивши му писмено о јављању блажене, говорећи му: » Господине наш и оче (владико свети ), брзо пожуривши се дођи к нама, да видевши толику благодат Божију која се збива са госпођом нашом, и ми грешни обрадујемо се душом и срцем, приносећи хвалу препрослављеноме. « А када је свеосве-ћени кир Павле чуо ову вест испуни се неисказаном радошћу, и у тај час уставши пође ка гробу блажене. За време свога живота блажена Јелена га имаше место свога телеснога оца, скоро казати као господина и учитеља, и њему за живота свога беше завештала о таквом знамењу њезина тела. И када је он дошао у манастир пресвете Богородице и ту учини свеноћна пјенија и велика славословља, и ујутро опет такође све по реду, и после овога учинивши молитву над гробом блажене, пошто је био сабран цео сабор богољубивога њезина очинства, и тако отворивши раку, где беше погребено њезино свето тело у земљи, и нађоше га где лежи као у роси умаштено светим миром, цело непропадљиво Божјом заповешћу ничим повређено. И као једним устима завапише хвалу Сведржитељу Богу. И тако извадивши њезино тело са псалмима и песмама, појући надгробне песме, заповедише да се начини изабран ковчег, и обавивши тело блажене са добромирисним мирисима, и у њега положише је, где лежи и до данашњег дана изван олтарских двери, пред иконом Владике свију Христа, који је прославио успомену њезину на бесконачне векове,

vujadin · 09.12.2006. u 23:47

Страна 17

удивљујући умове свима који гледају, да је она удостојена од Господа толике благодати.
Сврши се богоугодно житије у Господу блажене и христољубиве Јелене, и би престављење њезино месеца фебруара у осми дан. Такви су били подвизи и страдања и трпљења ове блажене, и тако прими награду за своје богоугодне трудове, као што чусте и видесте. Да, добро је, љубимци , да и ми по сили ревнујемо овоме, да се и ми удостојимо вечних добара Христом Господом Богом нашим коме припада свака слава и част и клањање, заједно са вечним Његовим Оцем и пресветим добрим и животворним Његовим Духом, сада и увек, и на векове векова, амин.

Ово житије је писао Данило Други а о њему је написао житије његов учени, тако да можете видети ко и какав је би он.

Вујадин

Srbija i krstashki pokret...

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Poznat

Slične teme