Срби у Мађарској

[Pumpaj Dinstanović]

Изгледа да је написано на основу Доминијановог "Житије светог Саве"
"Pored ustaljene tradicije i narodnog predanja, deo istoričara i naučnih istraživača naše prošlosti, osnivanje manastira Bazjaš vezuju za ime prvog srpskog arhiepiskopa Savu koji je manastir podigao 1225. godine.*
Nakon dobijanja autokefalnosti za srpsku pravoslavnu crkvu, arhiepiskop Sava je mnogo radio na konsolidaciji srpskog pravoslavlja na čitavom panonskom prostoru gde su živeli Srbi. A to je i razlog što se 1220. godine Sava uputio ugarskom kralju Andrašu II. Tadašnje političke okolnosti su u potpunosti odgovarale realizaciji misije koju je započeo arhiepiskop Sava, pošto su u Ugarskoj unutrašnje prilike bile zategnute, jer je došlo do pobune mađarskog plemstva koje je zahtevalo da se iz kraljevskog okruženja odstrane nemački savetnici bavarske dinastije koje je dovodila kraljica i da se znatno ograniči kraljevo samovlašće. Pregovori se završili uspešno što potvrđuje i letopisac Domentijan u svom "ăitiju svetoga Save".
Sve se to povoljno odrazilo i na položaj srpskog stanovništva u Ugarskoj. Uspešno završen dogovor doprineo je i širenju svetosavskog pravoslavnja u delovima Ugarske u kojima su živeli Srbi pa i drugi narodi. "
http://www.rastko.rs/rastko-ro/bazjas2.htm

Ne, nije.

 

[Сребрена]

Браничево (српско чувено Браничево), често помињано у средњевековним рукописима, налази се у данашњој Румунији.
У сливу реке Олте ( у Олтенији), поред бројних околних топонима Сарбиште,Сарба Магурела и слично.Зато је "српско Браничево".
Не ово код Крајове (Браниште), што је западно од Слатине, него источно од Слатине,...
http://www.geographic.org/geographic_names/name.php?uni=-1700903&fid=4929&c=romania
..на пола пута од Кампулинга (Сегоновог Годомирског поља) до Турну Магуреле/Нисополиса (Сегоновог Ниша).

Нисте ваљда већ стигли да простудирате цео текст?
Ја сам запела још на првој скенираној страни, јер је потпуно изненађујуће да се ради о топонимима у данашњој Румунији.
Moje beleške:

Spojler

http://img69.imageshack.us/img69/2527/58601410.jpg
Није ни Ниш код Ћеле куле, нити је Ниш трашки (Јиречеков Неврокоп) у питању .

Кренула сам пре свега од дела реченице " лево од Брајлова", јер ми тај топоним никако није одговарао српским.
Брајла, Браиловае,Брајловац,Бардиловац--тога нема између Сингидунума и Ниша код Ћеле- куле.
Постојао је град тог имена у средњевековној Влашкој, све до 19. века су му налазили остатке, а имао је и име "Флоци" (од влачења вуне израз), ево га на старој карти.Био је у источној Влашкој једини већи град урбаног типа, са пристаништем и чувеним пазариштем

http://www.turist-in-romania.ro/ialomita/obiective/OrasuldeFloci.pdf
http://books.google.rs/books?id=0xN...BA#v=onepage&q=brailovo river romania&f=false

"Кампус Годомири", пространо поље ("дуго поље" у чијој близини је "краљевска црква" са посмртним остацима владара, може бити данашњи Кампулунг- престоница Басараба Првог по мађарским записима док је у влашким хроникама оближње место Куртеа на реци Арђеш било битно место везано за владавину Црног Рада (Раду Негру), који је оставио задужбине- манастир и цркву односно ону "краљеву гробницу Рессавае", данас названу Biserica Domneasca
http://en.wikipedia.org/wiki/Radu_Negru
http://ro.wikipedia.org/wiki/Câmpulung
http://www.revistamagazin.ro/content/view/522/7/

Како Сегон описује тај "горњи пут" који је почео од годоминског поља (река Гудеа је притока Муреша)..на једном месту се налази мурешки прелаз (река Морава записана и као Мурава и као Мошка..антички Марисес...значи данашњи Муреш) и то би требало да буде "Мурес пасс", најпознатији прелаз преко Муреша (код ушћа реке Gurghiu у Муреш) , на планини Gurghiu.
http://www.osrgh.ro/parc-natural-descriere-generale.php?lang=en
http://en.wikipedia.org/wiki/Mureș_River

После мурешког прелаза, Сегон пише да пут "оставља Брајлу на левој страни ", што значи да је пут после источног правца (јер је почетак био на западној страни) понире према југу испред Брајле ( која је код делте Дунава и Силистре), па "кроз село Браниче" стиже до "Ниша".

Ја у коментарима Сегоновог текста нисам нашла податак одакле је кренуо на пут по папином алогу, да утврди које су стазе и предели најбољи за пресретање Турака, али само по овој страни то је изгледа средњевековна северозападна Влашка или неки гранични део Угарске према Влашкој.

На почетку ове стране, у наслову се помиње Белградски прелаз који није Сингидунум (јер се на истој страни "Сингидунум"(Белград опидум) појављује под именом "Алба Каструм" и то само да би се јасно објаснило где се Сава улива у Истер,иначе није на Сегоновом путу..., чак и као једновремени синоним за Земун), али до помена (влашког) села Бранича и Ниша (до кога се стигло из Влашке) још није описан пут преко Дунава.

Поменут је "Дунав" у првој реченици бр.1 као "Истер", а границу Дунава и Истера већина старих аутора описује као "Никопољ мали"(Боден,Бдин) односно тамо где постоји прелаз од давнина до данас.

Са ове карте
http://upload.wikimedia.org/wikiped...chenland_und_der_europäischen_Türkei_1829.JPG

узела сам одсечак и обележила, по топонимима из латинског Сегоновог текста, могућу трасу "горњег Пута" који Панонију спаја са северним деловима Мизије и Родопа (и после "окреће" према Трашкој"), као и више "Нишева" који су постојали као топоними у оно доба

Део бројних "Нишева" сам на теми "Средњевековна Бугарска" поређала, али ко није читао, треба да зна да се вероватно цело поље у промеру од 50 км звало Нишк поље, с обзиром на "мали Никопољ" (утврђење на дунавској ади, припадајуће Дакији и свакако разрушено и пре Сегоновог проласка ),"велики Никопољ( град на брегу реке Јантре, 50 км од дунавског прелаза), Никопољ на Росици (40ак км од дунавског прелаза, данас Никуп), а одатле се, јужно, налазио и "Нисса" -на Нессусу (По Јиречеку, Неврокоп).

По латинском Сегоновом тексту са ове стране, тај разрушени Ниш-Ниса (пун Турака и Блгара у 15.веку ) може бити само овај "мали Никопољ", од кога се (надаље) лако стиже до Софије и Пазаришта.

Нашла сам згодну савремену карту где се види топоними о којима сам писала поводом путописа Мартина Сегона.
Заокружена су четири могућа прелаза Истера/Дунава са те горње стране ("горњи пут"), а који је тачно био под Сегоновим ногама, одлучиће положај села Бранича

Spojler

Зато је то мало место (село Браничево) и наглашено у Сегоновом путопису, јер води до прелаза Дунава код "малог Никопоља", за разлику од неких других села која би упутила путнике, после Кампулунга на неки други, источнији прелаз.

На увеличаној карти:

Сарбии Магура је општина која садржи само једно село у Великој Влашкој (делу Румуније), топоним значи траје.(44° 33′ N, 24° 43′ Е)
Der Namensteil Sârbii ist bedeutungsgleich mit der rumänischen Bezeichnung für die Serben.
http://www.sarbii-magura.ro/
http://en.wikipedia.org/wiki/Sârbii-Măgura
http://www.sarbii-magura.ro/ro/static/monografia-comunei

Браничево (44°15′N 22°58′E) је такође општина и садржи два села,Braniştea e Goanţa.
http://it.wikipedia.org/wiki/Braniştea_(Mehedinţi)
И нисам сигурна да ли то баш то јер постоји " in Vlasca county, a SerbestiBranistea in Covurlui county and a “Branisti” in Mehedinti county with 108 homesteads."
https://www.google.rs/search?q=Bran...74,d.Yms&fp=1f9a787b2a32cf14&biw=1280&bih=630

Пут од Кампулунга (Сегоновог Годомирског поља) до Турну Магуреле (Хановог "Пирота" јер је Туррис латински назив и за српски Пирот и за великовлашки градић Турну МАгуреле) има 194 км данас,

а српско Браничево данашње Румуније налази се на 97.ом километру

Познатије данашње цркве су:
1. у Браничеву из 1886.г.( Biserica Adormirea Maicii Domnului - Branişte )
2. у једином селу општине Српска Магура (Biserica Adormirea Maicii Domnului - Vităneşti)
3. у насељу Срби црква Св.Михаила и Гаврила (Biserica Sfăntul Mihail şi Gavril - Sârbi)
http://www.crestinortodox.ro/biserici-manastiri-harta/judet-Dolj/pagina-9/


Uopšte,ima najmanje 10 toponima "Braničeva" u Rumuniji, ali samo ovo je na putu izmešu onih toponima koje je Segon opisao, i okruženo srpskim toponima,
Inače postoji i malo Braničevo , baš nadomak Dunava, 20 km od Đurđevskog prelaza Dunava, preko koga se stiže u današnje bugarsko Ruse
http://www.crestinortodox.ro/biseri...gaciune-branistea-branistea-oinacu-32446.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Oinacu

Топоними у Румунији
https://docs.google.com/viewer?a=v&...gC_yEd&sig=AHIEtbR9i1PJ05JDdntHwbBN5MFRlwicxA

 

[BozaZvaniPub]

Kako smo od Srba u Madjarskoj dosli do 5-6 strana rasprave o (proto)Bugarima i Bugarskoj?

 

[Лекизан]

Шандор Петефи.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kako smo od Srba u Madjarskoj dosli do 5-6 strana rasprave o (proto)Bugarima i Bugarskoj?

Na koju bi temu kolege forumaši da prebacim te postove:
* Бугари - Етнос и Етноним
* средњовековна Бугарска

 

[Лекизан]

Na koju bi temu kolege forumaši da prebacim te postove:
* Бугари - Етнос и Етноним
* средњовековна Бугарска

А најбоље би било да и њих две спојиш у једну тему, тематика се много не разликује.

 

[BozaZvaniPub]

Шандор Петефи.

On je zanimljiva i pomalo misticna tema.

Sa sigurnoscu se moze reci da je rodjen 1. januara 1823. u Kiskőrös-u kao Alexander Petrovič(mozda Petrovics) od oca Štefana Petroviča i majke Marie Hrúzove.

Roditelji su se vencali 15. septembra 1818 u Aszódu a obred je vodio slovacki evangelicki svestenik Mikuláš Daniel.[1]
Majka je sigurno bila Slovakinja . Bila je pesnikinja i prema nekim izvorima nije znala madjarski. Bila je sluskinja u kuci slovackog evangelickog svestenika u Maglód-u.[2]
Otac je po zanimanju bio mesar. Njegovo poreklo nije jos do kraja razjasnjeno. Veruje se da je potomak Srba ili Hrvata koji su se u 16. veku ili ranije doselili na podrucje Slovacke. Otac je takodje bio evangelik(ne kalvinista). Otac je poreklom iz Vadjovca(Vaďovce)[3].

Kada je Sandor imao oko 2 godine porodica se preselila u Kiskunfélegyháza. Skolovao se u Pesti, Aszódu i Banskoj Štiavnici( Banská Štiavnica). Sa liceja u Banskoj Štiavnici je pobegao da bi se posvetio pozoristu, po drugoj teoriji je skolu napustio zbog finansijskih poteskoca.[5]

Od 20. godine koristi madjarsku verziju svoga imena.

Poslednji put je vidjen 31. jula 1949. kod Segesvár-a. Prema jednoj prici je poginuo, a prema drugoj je zarobljen i odveden u Rusiju gde je u Sibiru umro oko 1856. Telo mu nikada nije nadjeno.


[1] http://www.luno.hu/index.php/archiv...r-petrovic-pochadzal-z-ciro-slovenskej-rodiny
[2] http://sk.wikipedia.org/wiki/Mária_Hrúzová
[3] http://www.magyarkoltok.eoldal.hu/cikkek/petofi-sandor/petofi-sandor-eletrajza/
[4] http://en.wikipedia.org/wiki/Sándor_Petőfi#Early_life
[5] http://sk.wikipedia.org/wiki/Sándor_Petőfi

 

[Сребрена]

Изгледа да је написано на основу Доминијановог "Житије светог Саве"
Nakon dobijanja autokefalnosti za srpsku pravoslavnu crkvu, arhiepiskop Sava je mnogo radio na konsolidaciji srpskog pravoslavlja na čitavom panonskom prostoru gde su živeli Srbi. A to je i razlog što se 1220. godine Sava uputio ugarskom kralju Andrašu II.
http://www.rastko.rs/rastko-ro/bazjas2.htm

Ne, nije.

Ćorović takođe pominje Savino putovanje u Ugarsku:

Сем тога Стеван је упутио у Мађарску и брата Саву, по свој прилици, у другој половини 1219. или почетком 1220. год., да и он умири Андрију. Савини биографи причају, како се краљ Андрија тобоже с почетка опирао, али да је на крају попустио пред очигледном светошћу Савином. Савина је мисија свакако успела, али више с тога што краљ Андрија није могао, а не што није хтео да ратује.
http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_2.html

 

[Goku]

Off topic:

Hitno mi je potreban prevod na madjarski.
Tekst bi samo glasio:

Za buduceg sefa kuhinje


Hvala unapred

 

[nenad1978]

Ovo sve dokazuje da Srbi nisu stari Srbi i da Madjari nisu stari Madjari, već da su Srbi žitelji Srbije i da su Madjari žitelji Madjarske, što je OK

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ćorović takođe pominje Savino putovanje u Ugarsku:

Сем тога Стеван је упутио у Мађарску и брата Саву, по свој прилици, у другој половини 1219. или почетком 1220. год., да и он умири Андрију. Савини биографи причају, како се краљ Андрија тобоже с почетка опирао, али да је на крају попустио пред очигледном светошћу Савином. Савина је мисија свакако успела, али више с тога што краљ Андрија није могао, а не што није хтео да ратује.
http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_2.html

Dobro...ali kakve to ima veze sa onim što je Ahil postavio? Nesporno je da je Sava išao u Ugarsku, kao diplomata.

 

[Ahil71]

Да, сео на авион и спусти се у Будимпешти...
Путовао данима кроз народ. Забележено у житју, што је основ за причу. Прича дограђена усменим предањима која чувају у манастирима. Историјска подлога постоји (постављао сам линк). Археолошки податци потврђују...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да, сео на авион и спусти се у Будимпешти...
Путовао данима кроз народ. Забележено у житју, што је основ за причу. Прича дограђена усменим предањима која чувају у манастирима. Историјска подлога постоји (постављао сам линк). Археолошки податци потврђују...

Čemu takav humor?
Gdje je zabilježeno u žitiju da je bio u svojemu narodu tamo?
Što to potvrđuju arheološki podaci? Čiji?

 

[Ahil71]

Čemu takav humor?
Gdje je zabilježeno u žitiju da je bio u svojemu narodu tamo?
Što to potvrđuju arheološki podaci? Čiji?

Морао је проћи кроз народ дошао до Будима. Не треба потцењивати ни усмено предање. На Блиском истоку још се чувају легенде о Александру Македонском. Овде се у самим манастирима чувају приче о томе ко их је осново. У житју се помиње путовање и чуда која је Свети Сава изводио.
О археолошким открићима писано, на теми Солунска браћа...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Морао је проћи кроз народ дошао до Будима. Не треба потцењивати ни усмено предање. На Блиском истоку још се чувају легенде о Александру Македонском. Овде се у самим манастирима чувају приче о томе ко их је осново. У житју се помиње путовање и чуда која је Свети Сава изводио.

Pa nemoj onda ponovno na pogrešni način interpretirati ono što je napisano; nigdje u žitiju ne stoji ono što se tvrdi u predanju konstruisanom preko pola milenija nakon Savinoga života.
Valjda si svjestan da je gro tih priča o manastirskim osnivačima najvjerovatnije izmišljen.

О археолошким открићима писано, на теми Солунска браћа...

..arheološka otkrića materijalnih ostataka iz ranog XIII stoljeća?

 

[Ahil71]

Pa nemoj onda ponovno na pogrešni način interpretirati ono što je napisano; nigdje u žitiju ne stoji ono što se tvrdi u predanju konstruisanom preko pola milenija nakon Savinoga života.
Valjda si svjestan da je gro tih priča o manastirskim osnivačima najvjerovatnije izmišljen.

..arheološka otkrića materijalnih ostataka iz ranog XIII stoljeća?

Нисам ни рекао да је преписано из житја, већ да је написано на основу житја. Постоји разлика.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Нисам ни рекао да је преписано из житја, већ да је написано на основу житја. Постоји разлика.

Znači, smatraš da je aistorijska konstrukcija na temelju pravog izvora..?

Ne reče za arheološke nalaze..?

 

[Ahil71]

Znači, smatraš da je aistorijska konstrukcija na temelju pravog izvora..?

Ne reče za arheološke nalaze..?

http://forum.krstarica.com/showthre...-Словенима?p=24316937&viewfull=1#post24316937

 

[Сребрена]

Dobro...ali kakve to ima veze sa onim što je Ahil postavio? Nesporno je da je Sava išao u Ugarsku, kao diplomata.

Šteta što ne znamo odakle je taj tekst (iz kog žitija) na crkvenom sajtu, pominje se Metodijevo episkopsko sedište.

Један траг за Методијеву епископију на Морави=Моришу, у корист Бобине теорије коју нам је Тандури пренео.

Чанад, некада славна варош Моришени, са православном катедралом и Методијевим словенским епископом, са једанаест цркава и манастира, беше од 864. г. значајан духовни центар Методијеве словенске архиепископије. Али протеривањем православног господара овог града, додуше Мађара, Ајтоња, протеран је и словенски епископ, који је одавде прешао југозападно, у место Оросламош. Све цркве и манастире у Чанаду приграбио је латински бискуп те 1030. г.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1013/tekst/putovanje-svetog-save-po-ugarskoj-1220-godine/

Један од претходних назива тог места "Чанада" био је urbs Morisena (Моришко насеље, насеље на Моришу)
А место где се протерани Методије склонио, ако смо погодили коначно, јесте у данашњој Србији.У околини Новог Кнежевца је Банатскo Аранђелово (Оросламош)

 

[Stanislav...]

Sabarija najstariji anticki grad u Madjarskoj. Slaveni tu zive prije Madjara a i kada oni dolaze asimiluju ogroman broj Slavena.

 

[Statler and Waldorf]

да се вратимо теми-

Corpus Iuris Hungarici - index personarum, locorum et rerum

Rasciae Despotus sub proprio sigillo Procuratores constituere potest. Il:13
In Dominiis in Hungaria sitis Hungaros officiales habeat. 1439:25.
Mille Equites teneat 1498:22. 1507:5.

Rasciani sive Serviani post seditionem rusticanam libera migratione privati sunt. Ill:25.
- Idem decimas non solvant 1481:3.4. 1495:45.
- Sessiones colonicales possidentes, subsidium duorum florenorum solvant. 1557:3.#9. 1559:12.#7. Subsidium trium florenorum solvant. 1593:4.
- Hos protegentes Capitanei notam incurrebant. 1567:30.
- lidem injuria non afficiantur. 1609:25. In insula Rábakoz taxentur. 1613:30.
- Iidem occasione Insurrectionis generalis personaliter insurgant. 1662:5.#15. 1681:46.#14.
- lidem, si in Regno sedem fixerunt, quaestum libere exercere possunt. 1741:29.

Raska nomen et praedicatum familiae Trip. Concl. R. 1405. 1495. Concl. 1498. 22. 1500. 1514. Concl.
- Blasius Cubiculariorum Reg. Magister. 1495. Concl. Banderiatus. 1498:22. Tavernicorum Reg. Magister. 1500. 1504. 1514. Concl.
- Stephanus castro Vegles qua legitimus possessor potitur 1542:10. Neoz.

_____________________________

Serviae Rex titulus Regum Hungariae Trip. Exord. 1222. 1231. 1351. 1405. I. II. 1435.1440. 1464. 1486. 1492. 1495. 1498. 1500. 1504. 1514. 1715. 2. 1741. 2. 1751. 1765. 1791. 1792. 1796. 1802. 1805. 1807. 1808. 1812. 1827. 1830. 1836. 1840. 1844. Exord.

Serviani seu Rasciani post seditionem rusticanam libera migratione privati sunt. Ill:25.

 

[Stanislav...]

Najstariji anticki grad kasnije Madjarske je Sabarija.. The Latin name Savaria or Sabaria

http://en.wikipedia.org/wiki/Szombathely

http://hr.wikipedia.org/wiki/Stolni_Biograd

Budim je nas slavenski toponim,kao i Budisin u luzickoj Srbiji. Balaton je blatno jezero,Cijela Madj.prije njihovog doseljenja je slavenska zemlja. Medju njima je svakako bilo i srba ratnika. A oni su se nametnuli i slavene mnoge madjarizirali,najsvjezije Bunjevce koje jedan Madjar 1910 na svojoj etno karti madj naziva Srbima katolicima.

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Ethnographic_map_of_hungary_1910_by_teleki_carte_rouge.jpg

http://en.wikipedia.org/wiki/Pál_Teleki

http://sr.wikipedia.org/wiki/Пал_Телеки

 

[Ahil71]

да се вратимо теми-

Corpus Iuris Hungarici - index personarum, locorum et rerum

Rasciae Despotus sub proprio sigillo Procuratores constituere potest. Il:13
In Dominiis in Hungaria sitis Hungaros officiales habeat. 1439:25.
Mille Equites teneat 1498:22. 1507:5.

Rasciani sive Serviani post seditionem rusticanam libera migratione privati sunt. Ill:25.
- Idem decimas non solvant 1481:3.4. 1495:45.
- Sessiones colonicales possidentes, subsidium duorum florenorum solvant. 1557:3.#9. 1559:12.#7. Subsidium trium florenorum solvant. 1593:4.
- Hos protegentes Capitanei notam incurrebant. 1567:30.
- lidem injuria non afficiantur. 1609:25. In insula Rábakoz taxentur. 1613:30.
- Iidem occasione Insurrectionis generalis personaliter insurgant. 1662:5.#15. 1681:46.#14.
- lidem, si in Regno sedem fixerunt, quaestum libere exercere possunt. 1741:29.

Raska nomen et praedicatum familiae Trip. Concl. R. 1405. 1495. Concl. 1498. 22. 1500. 1514. Concl.
- Blasius Cubiculariorum Reg. Magister. 1495. Concl. Banderiatus. 1498:22. Tavernicorum Reg. Magister. 1500. 1504. 1514. Concl.
- Stephanus castro Vegles qua legitimus possessor potitur 1542:10. Neoz.

_____________________________

Serviae Rex titulus Regum Hungariae Trip. Exord. 1222. 1231. 1351. 1405. I. II. 1435.1440. 1464. 1486. 1492. 1495. 1498. 1500. 1504. 1514. 1715. 2. 1741. 2. 1751. 1765. 1791. 1792. 1796. 1802. 1805. 1807. 1808. 1812. 1827. 1830. 1836. 1840. 1844. Exord.

Serviani seu Rasciani post seditionem rusticanam libera migratione privati sunt. Ill:25.

Мучим се са латинским, али колико капирам Мађарски краљви су били и краљеви Срба, а не краљеви Србије (ово би био и одговор на питање које сам поставио на другој темеи, захваљујем)
По мени, кључно питање је чију круну носе Мађарски краљеви.
И чини ми се извесним да је то Светопулкова круна "краља Словена".
Овде добијамо одговор и ко су ти Словени, барем јужно од Балатона.
Већ сам изнео тезу да је Сабарија седиште Порфирогенитове Беле Србије.
И још да кренем пажњу да на Птоломејовим картама који приказују Германију, имате Рацате, у долини Мораве.

 

[Statler and Waldorf]

Мучим се са латинским, али колико капирам Мађарски краљви су били и краљеви Срба, а не краљеви Србије (ово би био и одговор на питање које сам поставио на другој темеи, захваљујем)
По мени, кључно питање је чију круну носе Мађарски краљеви.
И чини ми се извесним да је то Светопулкова круна "краља Словена".
Овде добијамо одговор и ко су ти Словени, барем јужно од Балатона.
Већ сам изнео тезу да је Сабарија седиште Порфирогенитове Беле Србије.
И још да кренем пажњу да на Птоломејовим картама који приказују Германију, имате Рацате, у долини Мораве.
Pogledajte prilog 280966

титуле мађарских краљева (од Гезе I до Карла IV) могу се наћи на овој везици:
http://eurulers.angelfire.com/hungary.html

Serbia (genitive Serbiae); f, first declension

nominative Serbia
genitive Serbiae
dative Serbiae
accusative Serbiam
ablative Serbiā
vocative Serbia
locative Serbiae

од Servus генитив множине је Servorum.

мислим да су тема Срби у Мађарској, а не Срби у DAI. о Порфирогениту већ постоји тема, па нема потребе и ову да оптерећујемо. хвала.

 

[Ahil71]

Ок, хвала.
Но, питање ко су Словени, које Словене су Мађари затекли у Пананоији остаје отворено. Сигурно припдају јужнословенкој групи, а централно јужнословенско племе су Срби.
Арсенија Чарнојевића су у Комарну угостили Срби. Дакле, Велика сеоба Срба није хронолошка граница. Где повући границу?
Не разумем бежање од питања, да ли су Срби од доласка Мађара делили животни простор са њима.
О овоме је немогуће причати без разматрања историјских прилика, непосредно пре сеобе Мађара.
Дакле, да ли је било Срба у Панонији у тренутку досељавања Мађара?