Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.140
Извини, Божо, што опет помињем Сегона.
Само је оригинал спас.
Сад сам читала опет превод на "монтенегрини" и иако за Београд пише "на ушћу Саве у Дунав", ниједан помен Београда у преводу Сегоновог текста не може да се веже за Сингидунун.
у бр.1, кад описује како се преко "Белграда" стиже у Ниш (који је у рушевинама и насељавају га Турци и Бугари), он говори о родопском Нишу (Наиссос ад Нессос, код данашњег Неврокопа ) јер пише:"Leži na izlazu iz velikih planina i ogranaka Rodopa na rijeci Nišavi " и то је Нишава која се улива у Егејско м оре, док у бр. 6 кад помиње Нишаву пише да се некад називала "Тимоком".(?) ....Осим тога описани Сегонов Ниш је близу Филипопоља а одатле је само 3 дана до Једрена. Од Сегоновог родопског Ниша (Неврокопа) близу је "велики трибалски трг", (" тзв Софија" је у то време варошица/сеоце Сердика са Милутиновом задужбином,црквом Св.Софије-) и то је највероватније оближњи Татар- Пазарџик(назив од 1458.г.,кад су се акермански Татари населили)
А да сам "погодила" да се ради о родопском Нишу (који су Бугари освојили 1878.г. у Берлину) и трговачком центру код "Пазарџика", доказ је и она непозната планина Василица (pruža se 50 milja dug prilaz Sofiji, glavnom gradu Tribala, poznatom trgu našeg vijeka, ... a sa juga Trakiju, sa Zapada i Sjevera Skordiske i Tribale i visoke vrhove planine Vasilice;").
Та се планина на старим картама бележила као "Веселинна"и налази се у данашњој Бугарској, источно од реке Искар и места Драгоман,припада Западним Родопима
http://mapy.mzk.cz/mzk03/001/052/200/2619316459/
http://dimitarbayrakov.blogspot.com/2012/01/blog-post.html
У бр.2 , прво сам мислила да говори и о арнаутском Белграду(Берату) јер Москоје (Москопоље) и Морава (планина испод Корче) се помињу. али у самом наслову бр 2 је неки "Белград" из кога се мора прећи Стара планина да би стигли на Марицу (Ебрус), па је то највероватније (опет) данашњи дунавски Белене (БелградТунаи), на граници некадашњих инфериор и супериор Мезија. Не постоји шанса да се из Сингидунума спустиш на Хемус, па сиђеш на Марицу.
У бр.10 помиње опет неки Београд,овог пута сигурно јужни (који нема шансе да је Сингидунум) и пише " Ali prvi, Egnacija, od Drača preko farsalskih i ematijskih polja, ostavljajući lijevo rijeku Fand i planine Dukađina blizu Lješa, nekada preslavnog grada Ematije, i vrlo česta sela Vrake i Dibra, ide dalje ka gradiću Beogradu", што значи да је тај Београд близу Виа Егнатиа, од реке Маће (ехматиа) и црног Дрима, тачније према Дебру. Ради се о једном заборављеном топониму у околини данашње шћипетасрке Пешкопије, а на италијанским старим картама може да се нађе под именом Belgrado Epicaria..
Све у свему, неопходан је оригинални запис топонима.
Савремени преводиоци чули су само за Савски Београд, и све некадашње топониме белих градова (а било их је много у средњем веку) трпају на ту локацију, потпуно непромишљено.
Поводом Ниша, верујем да до забуне долази што Нисса треба преводити као Ниш код Ћеле куле, а Наиссус као срушен град код Неврокопа.
.Da , verovatno da bi neki nov prevod bar donekle razjasnio neke stvari.
Само је оригинал спас.
Сад сам читала опет превод на "монтенегрини" и иако за Београд пише "на ушћу Саве у Дунав", ниједан помен Београда у преводу Сегоновог текста не може да се веже за Сингидунун.
у бр.1, кад описује како се преко "Белграда" стиже у Ниш (који је у рушевинама и насељавају га Турци и Бугари), он говори о родопском Нишу (Наиссос ад Нессос, код данашњег Неврокопа ) јер пише:"Leži na izlazu iz velikih planina i ogranaka Rodopa na rijeci Nišavi " и то је Нишава која се улива у Егејско м оре, док у бр. 6 кад помиње Нишаву пише да се некад називала "Тимоком".(?) ....Осим тога описани Сегонов Ниш је близу Филипопоља а одатле је само 3 дана до Једрена. Од Сегоновог родопског Ниша (Неврокопа) близу је "велики трибалски трг", (" тзв Софија" је у то време варошица/сеоце Сердика са Милутиновом задужбином,црквом Св.Софије-) и то је највероватније оближњи Татар- Пазарџик(назив од 1458.г.,кад су се акермански Татари населили)
А да сам "погодила" да се ради о родопском Нишу (који су Бугари освојили 1878.г. у Берлину) и трговачком центру код "Пазарџика", доказ је и она непозната планина Василица (pruža se 50 milja dug prilaz Sofiji, glavnom gradu Tribala, poznatom trgu našeg vijeka, ... a sa juga Trakiju, sa Zapada i Sjevera Skordiske i Tribale i visoke vrhove planine Vasilice;").
Та се планина на старим картама бележила као "Веселинна"и налази се у данашњој Бугарској, источно од реке Искар и места Драгоман,припада Западним Родопима
http://mapy.mzk.cz/mzk03/001/052/200/2619316459/
http://dimitarbayrakov.blogspot.com/2012/01/blog-post.html
У бр.2 , прво сам мислила да говори и о арнаутском Белграду(Берату) јер Москоје (Москопоље) и Морава (планина испод Корче) се помињу. али у самом наслову бр 2 је неки "Белград" из кога се мора прећи Стара планина да би стигли на Марицу (Ебрус), па је то највероватније (опет) данашњи дунавски Белене (БелградТунаи), на граници некадашњих инфериор и супериор Мезија. Не постоји шанса да се из Сингидунума спустиш на Хемус, па сиђеш на Марицу.
У бр.10 помиње опет неки Београд,овог пута сигурно јужни (који нема шансе да је Сингидунум) и пише " Ali prvi, Egnacija, od Drača preko farsalskih i ematijskih polja, ostavljajući lijevo rijeku Fand i planine Dukađina blizu Lješa, nekada preslavnog grada Ematije, i vrlo česta sela Vrake i Dibra, ide dalje ka gradiću Beogradu", што значи да је тај Београд близу Виа Егнатиа, од реке Маће (ехматиа) и црног Дрима, тачније према Дебру. Ради се о једном заборављеном топониму у околини данашње шћипетасрке Пешкопије, а на италијанским старим картама може да се нађе под именом Belgrado Epicaria..
Све у свему, неопходан је оригинални запис топонима.
Савремени преводиоци чули су само за Савски Београд, и све некадашње топониме белих градова (а било их је много у средњем веку) трпају на ту локацију, потпуно непромишљено.
Поводом Ниша, верујем да до забуне долази што Нисса треба преводити као Ниш код Ћеле куле, а Наиссус као срушен град код Неврокопа.
Poslednja izmena:
) не постоји.
Pojma nemas od istoriju.
Цртала си? Ово је веома јаки историски доказ! 





