Срби у Мађарској

[Ahil71]

Ево зашто је Сегон уздржан по питању Паноније.
Са једне стране Србин, а са друге у служби папе, мора да балансира. Не каже да у Панонији има Срба, али не помиње ни Угаре, једноставно Владислав је краљ Паноније (и Пољске). Вероватно из истих разлога не помиње ни Далмацију.
Овај цитат све објашњава:
"1481. Калочки надбискуп му је, међу осталим, поручивао и то да је »Бог створио Угарску хришћанском, а не шизматичком земљом, и деспот нема ту власт да од ње начини српску државу«."
http://sr.wikisource.org/sr/Историја_Југославије_(В._Ћоровић)_3.12

И ШТО ЈЕ НАЈВЖНИЈЕ, КАКВЕ СУ ТЕК ИНТЕРВЕНЦИЈЕ НА ОСТАЛИМ ИЗВОРИМА НА ОСНОВУ КОЈИХ ЈЕ НАПИСАНА СРПСКА ИСТОРИЈА?

 

[Сребрена]

Нисте ваљда већ стигли да простудирате цео текст?
Ја сам запела још на првој скенираној страни, јер је потпуно изненађујуће да се ради о топонимима у данашњој Румунији.
http://img69.imageshack.us/img69/2527/58601410.jpg
Није ни Ниш код Ћеле куле, нити је Ниш трашки (Јиречеков Неврокоп) у питању .

Кренула сам пре свега од дела реченице " лево од Брајлова", јер ми тај топоним никако није одговарао српским.
Брајла, Браиловае,Брајловац,Бардиловац--тога нема између Сингидунума и Ниша код Ћеле- куле.
Постојао је град тог имена у средњевековној Влашкој, све до 19. века су му налазили остатке, а имао је и име "Флоци" (од влачења вуне израз), ево га на старој карти.Био је у источној Влашкој једини већи град урбаног типа, са пристаништем и чувеним пазариштем

http://www.turist-in-romania.ro/ialomita/obiective/OrasuldeFloci.pdf
http://books.google.rs/books?id=0xN...BA#v=onepage&q=brailovo river romania&f=false

"Кампус Годомири", пространо поље ("дуго поље" у чијој близини је "краљевска црква" са посмртним остацима владара, може бити данашњи Кампулунг- престоница Басараба Првог по мађарским записима док је у влашким хроникама оближње место Куртеа на реци Арђеш било битно место везано за владавину Црног Рада (Раду Негру), који је оставио задужбине- манастир и цркву односно ону "краљеву гробницу Рессавае", данас названу Biserica Domneasca
http://en.wikipedia.org/wiki/Radu_Negru
http://ro.wikipedia.org/wiki/Câmpulung
http://www.revistamagazin.ro/content/view/522/7/

Како Сегон описује тај "горњи пут" који је почео од годоминског поља (река Гудеа је притока Муреша)..на једном месту се налази мурешки прелаз (река Морава записана и као Мурава и као Мошка..антички Марисес...значи данашњи Муреш) и то би требало да буде "Мурес пасс", најпознатији прелаз преко Муреша (код ушћа реке Gurghiu у Муреш) , на планини Gurghiu.
http://www.osrgh.ro/parc-natural-descriere-generale.php?lang=en
http://en.wikipedia.org/wiki/Mureș_River

После мурешког прелаза, Сегон пише да пут "оставља Брајлу на левој страни ", што значи да је пут после источног правца (јер је почетак био на западној страни) понире према југу испред Брајле ( која је код делте Дунава и Силистре), па "кроз село Браниче" стиже до "Ниша".

Ја у коментарима Сегоновог текста нисам нашла податак одакле је кренуо на пут по папином алогу, да утврди које су стазе и предели најбољи за пресретање Турака, али само по овој страни то је изгледа средњевековна северозападна Влашка или неки гранични део Угарске према Влашкој.

На почетку ове стране, у наслову се помиње Белградски прелаз који није Сингидунум (јер се на истој страни "Сингидунум"(Белград опидум) појављује под именом "Алба Каструм" и то само да би се јасно објаснило где се Сава улива у Истер,иначе није на Сегоновом путу..., чак и као једновремени синоним за Земун), али до помена (влашког) села Бранича и Ниша (до кога се стигло из Влашке) још није описан пут преко Дунава.

Поменут је "Дунав" у првој реченици бр.1 као "Истер", а границу Дунава и Истера већина старих аутора описује као "Никопољ мали"(Боден,Бдин) односно тамо где постоји прелаз од давнина до данас.

Са ове карте
http://upload.wikimedia.org/wikiped...chenland_und_der_europäischen_Türkei_1829.JPG

узела сам одсечак и обележила, по топонимима из латинског Сегоновог текста, могућу трасу "горњег Пута" који Панонију спаја са северним деловима Мизије и Родопа (и после "окреће" према Трашкој"), као и више "Нишева" који су постојали као топоними у оно доба

Део бројних "Нишева" сам на теми "Средњевековна Бугарска" поређала, али ко није читао, треба да зна да се вероватно цело поље у промеру од 50 км звало Нишк поље, с обзиром на "мали Никопољ" (утврђење на дунавској ади, припадајуће Дакији и свакако разрушено и пре Сегоновог проласка ),"велики Никопољ( град на брегу реке Јантре, 50 км од дунавског прелаза), Никопољ на Росици (40ак км од дунавског прелаза, данас Никуп), а одатле се, јужно, налазио и "Нисса" -на Нессусу (По Јиречеку, Неврокоп).

По латинском Сегоновом тексту са ове стране, тај разрушени Ниш-Ниса (пун Турака и Блгара у 15.веку ) може бити само овај "мали Никопољ", од кога се (надаље) лако стиже до Софије и Пазаришта.

Moje beleške:

П.С.
Ima dosta strana pdf Petančića, zato još nisam postavila.

 

[Han-Solo]

Bla-bla-bla, crtani mapi "made in Srebrena"
Сегон:
"Ali gornjim putem idući nailazi se na polje Godomin, nedaleko odatle, pošto se pređe rijeka Mala Morava i pošto se na lijevoj strani rijeke ostave polja Brailove, preko sela Braničeva, pored slavnog hrama Resave, grobnice kraljeva i čuvenih kneževa, stiže se do Niša, nekada, kao što se vidi po ruševinama, slavnog grada. Sada je skoro sveden na selo, a naseljavaju ga Turci i Bugari. Leži na izlazu iz velikih planina i ogranaka Rodopa na rijeci Nišavi ..."

Заборавила си реци Нишаве и храма Ресаве код града Ниша.

"Манастир Манасија (Ресава) је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи“. Налази се на око 30 километара од ауто-пута Београд-Ниш, близу Деспотовца.Манастир је подигао деспот Стефан Лазаревић, познат и као Високи Стефан, чије се мошти, по мишљењу неких стручњака, налазе у јужном делу цркве, испод беле мермерне плоче. Градња је трајала између 1407. и 1418. године. Одмах после оснивања, Манасија је постала културни центар деспотовине"


Daj neki ranni izvor, moje?

Na primer Teofan, 10 vek:

У 809 годину Крум освоил византиски град Сердика.
Нема Срби овде, нема неки Трибали.

 

[Сребрена]

Престоница Блгара је Ески Стамбол, Константин Јиречек- отац блгарске нације
То су село понекад звали "Велики Преслав".( мора да је постојао и још "мањи Преслав")

http://books.google.rs/books?id=Q4M...a=X&ei=BAv3UM-6C8nUtAbkp4GYBg&ved=0CC8Q6AEwAQ

Khan Krum, He fixed his residence at 'Great Preslav, the present Eski Stambul near Shoumla;
https://www.google.rs/search?q=серд...44,d.Yms&fp=11bc497b8565c6ad&biw=1280&bih=630


Велики Преслав, наричан Ески Стамбул,
Турското име на старата ни столица Велики Преслав е Ески Стамбул
http://www.teenproblem.net/a/159-is...ki-stambul-blestyal-s-mramor-i-zlatna-ukrasa/

Али чак и то је лаж.Бгари под Крумом у спавали или под шатором или на коњима (можда и са коњима), вечито у бегу или пљачки.
Тек је Борис Богорис зарадио, тајним ноћним крштењем, бар један топоним, и то је Загора, испод Камчије, у Странџи, на путу до Тонџе.

Скоро 100 година после пљачкаша и бегунца Крума, ево како су покрштени Блгари учили директно од римског папе ( из књиге која садржи блгарска питања и папине одговоре, са линка Народне Бибилиотеке Србије), има много него ме мрзи да вадим :

 

[Han-Solo]

Престоница Блгара је Ески Стамбол, Константин Јиречек- отац блгарске нације
То су село понекад звали "Велики Преслав".( мора да је постојао и још "мањи Преслав")

http://books.google.rs/books?id=Q4M...a=X&ei=BAv3UM-6C8nUtAbkp4GYBg&ved=0CC8Q6AEwAQ

Khan Krum, He fixed his residence at 'Great Preslav, the present Eski Stambul near Shoumla;
https://www.google.rs/search?q=серд...44,d.Yms&fp=11bc497b8565c6ad&biw=1280&bih=630


Велики Преслав, наричан Ески Стамбул,
Турското име на старата ни столица Велики Преслав е Ески Стамбул
http://www.teenproblem.net/a/159-is...ki-stambul-blestyal-s-mramor-i-zlatna-ukrasa/

Али чак и то је лаж.Бгари под Крумом у спавали или под шатором или на коњима (можда и са коњима), вечито у бегу или пљачки.
Тек је Борис Богорис зарадио, тајним ноћним крштењем, бар један топоним, и то је Загора, испод Камчије, у Странџи, на путу до Тонџе.

Скоро 100 година после пљачкаша и бегунца Крума, ево како су покрштени Блгари учили директно од римског папе ( из књиге која садржи блгарска питања и папине одговоре, са линка Народне Бибилиотеке Србије), има много него ме мрзи да вадим :

LOL! Нова глупост! Велики Преслав и шатором?

Улазак у Златну цркву у Велики Преславу

"Велики Преслав је био престоница првог бугарског царства 893. до 972. године и истовремено један од значајних градова југоисточне Европе.
Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске. Већ само име града указује на брзу словенизацију Бугара. Рано словенско насеље утврђују почетком 9. века а бржем развоју доприноси близина раније престонице Плиске. Град се развија за време владавине кана Крума и Омуртага. 960. године град заузима кијевски Руси под владаром Сватославом I Кијевским, а касније га заузима и Византија под Јованом I Цимискијем. Град су коначно уништили Татари око 1270. године, након чега је преостало становништво установило нов град у близини дотадашњег Преслава."

У Крум главни град је Плиска!
Велики Преслав е био град са 10 метра каменни зидове, 3.5 метра широки и површина 3.5 км, са водовод и канализација.
Када Бугари су изграђеле Велики Преслав, шта су градили Срби на пример?

Где су писали,Наум Охридски, Константин Преславски, Црноризец Храбар,Јован Егзарх,Презвитер Козма... знаш, зар не?

 

[Сребрена]

http://books.google.rs/books?id=LkY...0CEMQ6AEwBA#v=onepage&q=расциа рассиа&f=false

 

[krinka5]

Ne razumeš me, da, Segon govori o Trgovištu u da našwoj Rumuniji, u kome se tek ponekad govori latinski (da ne ulazimo sad u to da je Trgovište srpska reč).

Evo tog spornog dela rečenice čiji tekst je postavila Srebrena ; " Haec est provincia Dacia dicta apud veteres, Romanonu colonia, unde eius aborigenes hac etiam nostra tempestate passim latino utuntur sermone"

Gde je ovde upotrebljena reč ponekad ? Ne znam ali koliko vidim tu piše (zadnji deo rečenice) " i u ovo naše vreme takođe koriste svuda latinski govor" ili bukvalni prevod " i u ovo takođe naše vreme svuda latinski koriste govor" Možda grešim ali ne znam gde su ovi sa montenegrine videli reč ponekad ili kontekst koji bi tako nešto sugerisao ?

U prošlom postu zaboravio sam da se zahvalim Tanduriju zbog originalnog teksta a ovom prilikom to ispravljam

Teritorija koju opisuje kao teritoriju Tribala, čija je prestonica Sofija, poklapa se sa teritorijim rimske provincije Dacija Mediteranea (on to ne kaže). Serdika je u istoriji jedino bila prestonica ove provincije. .

Serdika je u istoriji bila prestonica Serda , starog keltskog naroda . Ona je mislim bila i glavni grad provincije Trakije (ili je to bio Vizant, moram da proverim) a naravno i Bugara, zatim prestonica oblasti Romelije (zapadne) . Pošto Martin piše s kraja XV veka i tvrdi da je Sofija glavni grad Tribala znači naroda iz njegovog doba sigurno da ti Tribali nisu nekakvi Dačani "mediteranci" ili Serdi niti stari Tračani već jedini koji mogu biti jeste narod koji je tad živeo u Sofiji.

Ево зашто је Сегон уздржан по питању Паноније.
Са једне стране Србин, а са друге у служби папе, мора да балансира. Не каже да у Панонији има Срба, али не помиње ни Угаре, једноставно Владислав је краљ Паноније (и Пољске). Вероватно из истих разлога не помиње ни Далмацију.
Овај цитат све објашњава:
"1481. Калочки надбискуп му је, међу осталим, поручивао и то да је »Бог створио Угарску хришћанском, а не шизматичком земљом, и деспот нема ту власт да од ње начини српску државу«."
http://sr.wikisource.org/sr/Историја_Југославије_(В._Ћоровић)_3.12

И ШТО ЈЕ НАЈВЖНИЈЕ, КАКВЕ СУ ТЕК ИНТЕРВЕНЦИЈЕ НА ОСТАЛИМ ИЗВОРИМА НА ОСНОВУ КОЈИХ ЈЕ НАПИСАНА СРПСКА ИСТОРИЈА?

Nije sporno da je u Panoniji bilo Srba u vreme Martinovog pisanja , samo je pitanje kada su oni tamo došli.
Rivaliteti i animoziteti koji su vladali između rimokatolika i pravoslavnih, sukobi i zločini, preplitanje interesa, nekada jedinstveno delovanje, mržnja , trpeljivost , lažno ili nelažno zajedništvo, ceo taj dinamičan odnos koji je postojao kroz istoriju između ove dve grupacije nisu nikakav dokaz da je današnja srpska istoriografija zasnovana na falsifikatu, jer kao prvo smešno je tvrditi da su svi dokumenti koji potiču od rimokatolika falsifikati a kao drugo izvori su raznovrsni , poreklo im svima nije iz jednog centra.

 

[Ahil71]

Све је спорно, спорно је да ли су Серди келттско племе, да ли је Сердика престоница Трачана, да ли је била престоница Бугара у средњем веку, превод је споран. Једино није спорно да је била престоница Дакије Медитеранее.
http://www.ni.rs/byzantium/doc/zbornik6/PDF-VI/08 Olivera.pdf

Била је једна занимљива тема.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/596087-Opis-Raške-i-Srbije-1690-godine
А у оквиру теме један Себренин одговор.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1013/tekst/putovanje-svetog-save-po-ugarskoj-1220-godine/
Моје потање је "шта је ово". Житије светог Саве? По Доментијану? По Теодосију? Касније написано?

 

[Сребрена]

Била је једна занимљива тема.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/596087-Opis-Raške-i-Srbije-1690-godine
Osim na tom crkvenom sajtu, nigde vise nisam nasla nista o ovome.Doduse nisam preterano ni trazil.
А у оквиру теме један Себренин одговор.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1013/tekst/putovanje-svetog-save-po-ugarskoj-1220-godine/
Моје потање је "шта је ово". Житије светог Саве? По Доментијану? По Теодосију? Касније написано?

Osim ovog crkvenog sajta nigde nisam nasla jos neki podatak te veceri kad sam postavila link.

 

[Ahil71]

Ево нечег што говори у прилог веродостојности овог списа.
"Selo Oroslamoš (Banatsko Aranđelovo od 1922. godine) javlja se u istoriji oko 1030. godine za vreme vladavine mađarskog (ugarskog) kralja Stefana I svetog.
Za vreme vladavine kralja Bele IV selo se u „Kruševačkom pomeniku“ pominje kao srpsko naselje 1247. godine. Posle pada srpske države u turske ruke 1459. godine, dolazi do velike migracije srpskog stanovništva koje, u strahu od moguće odmazde Turaka, prelazi Dunav i Savu i naseljava se u Panonskoj niziji. Ugarski kralj Matija Korvin dodeljuje 1471. godine titulu sremskih despota potomcima Đurađa Brankovića, u nastojanju da pridobije naklonost Srba i upotrebi ih kao ratnike koji bi sprečavali prodor Turaka u Mađarsku."
http://www.banatskoarandjelovo.com/o-nama/istorija/

 

[wwwlado]

Srebro , , kako je rame ?

 

[Han-Solo]

U isto vreme...

Benedikt Kuripesic. Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530.

http://www.scribd.com/doc/80490895/Benedikt-Kuripesic-Putopis

http://en.wikipedia.org/wiki/Čemernik

 

[wwwlado]

 

[Ahil71]

Han-Solo, imaš ovde odgovor.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/599038-Бугари-Етнос-и-Етноним?p=24283357#post24283357

 

[Ahil71]

Ovo je verovatno prvi štampao Mkarije, isti onaj koji je vodio štampariju na Cetinju, a pod zaštitim vlaškog mitropolita, Maksima Brankovića, u svetovnom životu pretposlednjeg srpskog despota.
Pardon, ovo je ipak bilo znatno kasnije.

 

[krinka5]

Све је спорно, спорно је да ли су Серди келттско племе, да ли је Сердика престоница Трачана, да ли је била престоница Бугара у средњем веку, превод је споран. Једино није спорно да је била престоница Дакије Медитеранее.
http://www.ni.rs/byzantium/doc/zbornik6/PDF-VI/08 Olivera.pdf

Prevod je svakako sporan, možda je sporno i to da su Serdi Kelti , uglavnom Serdika je bila njihova prestonica bili Kelti ili ne. Nisam napisao da je Serdika bila prestonica Tračana već moguća prestolnica tračke provincije koja je postojala od 46. godine posle Hrista do III veka kada se deli na četiri dela . Evo deo karte koja prikazuje tu provinciju (iz Maškinove knjige) :

Spojler

Ali sve je to za ovu priču nebitno. Ono najvažnije, to je ko je živeo u Sofiji u vreme Martinovog pisanja ? Na to pitanje osim delimično Kuprešića (koga je kosooki Ham Solo postavio) možda je najbolji odgovor dao putopisac Brokijer na svom "Putovanju preko mora" . Pisao je nekoliko desetleća pre Martina (sredinom XIV veka), a što je važno on nije čitao Ptolomeja i ostale antičke autore pa je njegovo svedočenje terminološki realnije (kod njega nema Tribala, Dardanaca, Skordiska i ostale bratije ) :

Strana 125.

Spojler

Strana 126

I na kraju ko su bili ti Martinovi Tribali - odgovor je jasan.
Koliko se može videti Brokijer ovde razdvaja Makedoniju od Bugarske i Srbiju (Rasciju) od Despotove zemlje (za koju on plaća danak).
Skinite ovaj putopis, ima veoma lepih opisa prolaska kroz Makedoniju, Bugarsku, Srbiju, despotove porodice, Beograda, Ugarske (gde despot ima svoju zemlju) ali i Carigrada , Turaka , običaja i protokola (npr. o tome kako sluge drže za ruke poslanika koji razgovara sa sultanom - običaj od Kosova) . Za svakog po nešto

Била је једна занимљива тема.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/596087-Opis-Raške-i-Srbije-1690-godine
А у оквиру теме један Себренин одговор.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1013/tekst/putovanje-svetog-save-po-ugarskoj-1220-godine/
Моје потање је "шта је ово". Житије светог Саве? По Доментијану? По Теодосију? Касније написано?

Pa valjda ti treba da odgovoriš na to pitanje , ti si postavlio tekst. Ja ne znam da li je Sava obilazio srpska sela, toga nema niti kod Domentijana niti kod Teodosije, a autor teksta nije bio korektan da napiše o kom letopisu se radi da bi znali koliko je ta priča verodostojna. Uglavnom, nemam poverenje kada neko krije izvore.

 

[Ahil71]

Prevod je svakako sporan, možda je sporno i to da su Serdi Kelti , uglavnom Serdika je bila njihova prestonica bili Kelti ili ne. Nisam napisao da je Serdika bila prestonica Tračana već moguća prestolnica tračke provincije koja je postojala od 46. godine posle Hrista do III veka kada se deli na četiri dela . Evo deo karte koja prikazuje tu provinciju (iz Maškinove knjige) :

Spojler

Ali sve je to za ovu priču nebitno. Ono najvažnije, to je ko je živeo u Sofiji u vreme Martinovog pisanja ? Na to pitanje osim delimično Kuprešića (koga je kosooki Ham Solo postavio) možda najbolji odgovor dao je putopisac Brokijer na svom "Putovanju preko mora" . Pisao je nekoliko desetleća pre Martina (sredinom XIV veka), a što je važno on nije čitao Ptolomeja i ostale antičke autore pa je njegovo svedočenje terminološki realnije (kod njega nema Tribala, Dardanaca, Skordiska i ostale bratije ) :

Strana 125.

Spojler

Strana 126

I na kraju ko su bili ti Martinovi Tribali - odgovor je jasan.
Koliko se može videti Brokner ovde razdvaja Makedoniju od Bugarske i Srbiju (Rasciju) od Despotove zemlje (za koju on plaća danak).
Skinite ovaj putopis, ima veoma lepih opisa prolaska kroz Makedoniju, Bugarsku, Srbiju, despotove porodice, Beograda, Ugarske (gde despot ima svoju zemlju) ali i Carigrada , Turaka , običaja i protokola (npr. o tome kako sluge drže za ruke poslanika koji razgovara sa Sultanom - običaj od Kosova) . Za svakog po nešto



Pa valjda ti treba da odgovoriš na to pitanje , ti si postavlio tekst. Ja ne znam da li je Sava obilazio srpska sela, toga nema niti kod Domentijana niti kod Teodosije, a autor teksta nije bio korektan da napiše o kom letopisu se radi da bi znali koliko je ta priča verodostojna. Uglavnom, nemam poverenje kada neko krije izvore.

Како мислиш ја поствио текст, ваљда је јасно ко је поставио текст.
"možda najbolji odgovor dao je putopisac Brokijer na svom "Putovanju preko mora" ", Бугарска до Крушевца. Претпостављам да је написао да је Бугарска до Чачка одговор би био још бољи, и више те радовао. Обзиром да Морава долази из Босне Србије не би ни било.
Цвијић је лепо објаснио Докле допиру Бугари, турско-монголски антроплошки тип, и њихов говор. Све изван тога није етничка, већ политичка граница која се може поставити било где.
Није ли Македонија на чудном месту? Може и Македонија да буде у Бугарској, а Бугарска у Македонији. Е сад, од којих су садашњи Бугари? Од Бугара ии Македонаца?

Prvo si toliko mutav da sto si stavio ovu kartu pise jasno Makedonija ,zar ne znas ni da pravis propagande tatarske kako treba?
A tema Makedonija je tema Makedonije zbog cega?Paristrum tema je tu zbog cega?

Prijava jer si toliko glup i uporno oces da se svadjas i temu vodis ka nekakvom dokazivanju tataro mongola a za to ima tema - Бугари - Етнос и Етноним
http://forum.krstarica.com/showthread.php/599038-Бугари-Етнос-и-Етноним/page5

Ова карта је занимљива и за тему, граница Угарске је Драва, а Славонија је тема Сирмијум.

 

[Han-Solo]

Цвијић је лепо објаснио Докле допиру Бугари, турско-монголски антроплошки тип, и њихов говор.

Па како Цвијић ти је објективан, кад цео свет зна да су Бугари јужни Словени???
Илија Гарашанин, 1844:

"Истина је то по несрећи, да Бугари прем да су највећа грана славенског народа у Турској."

http://www.rastko.org.rs/istorija/garasanin_nacertanije_c.html#_Toc412529208

Како је могуће Бугари да су турко-монголски словени?
Неки овде лаже, зар не?

 

[Ahil71]

Па како Цвијић ти је објективан, кад цео свет зна да су Бугари јужни Словени???
Илија Гарашанин, 1844:

"Истина је то по несрећи, да Бугари прем да су највећа грана славенског народа у Турској."

http://www.rastko.org.rs/istorija/garasanin_nacertanije_c.html#_Toc412529208

Како је могуће Бугари да су турко-монголски словени?
Неки овде лаже, зар не?

Мислим да се из "Бугари, турско-монголски антроплошки тип, и њихов говор", види да говорим о Бугарима који су дошли на Балкан, и који нису Словени.
Протобугари су дошли међу Словене и научили Српски (прилагодили га) , па постали јужни Словени.
Ови први бугари су дошли до реке Истар, јужније и западније. У делу, западно и северно од Софије је локално становништво које је бугаризовано, са мањим приливом Турско-монголског становништва.

Јован Цвијић је један од највећих научника овог простора. А то што му је подметнуто у предвечерје I св рата, само говори о онима који су то учинили и који су направили крваву интервенцију у свету науке.

 

[Han-Solo]

.
Протобугари су дошли међу Словене и научили Српски (прилагодили га) , па постали јужни Словени.

Веома смешно...
Хајде сада, ако желиш да кажеш нешто о историји.

 

[Ahil71]

Веома смешно...
Хајде сада, ако желиш да кажеш нешто о историји.

Не знам шта је смешно

Još bih skrenuo pažnju na imena bugarskih vladara pre primanja hrišćanstva
Кубрат, Батбајан, Аспарух, Тервел, Кормесиј, Севар, Кормисош...
http://sr.wikipedia.org/sr/Списак_бугарских_владара
Nema ni Radomira ni Vladisalava.ni Tihomira.

Или хоћеш да кажеш да протобугари нису били номадско племе?
Ако не верујеш српским лингвистима погледај овде http://geocurrents.info/category/indo-european-origins
Ако не верујеш српским антрополозима и Цвијићу имаш

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9b/Deniker's_Races_de_l'Europe_(1899).jpg

Deniker's Races de l'Europe (1899)

Далеко од тога да је било шта смешно.
Цвијићева идеја је била да се уједине јужни Словени.
На бази горе поменуте платформе којом је Цвијић рад проглашен великосрпском пропагандом, направљана је усташкоклеровашистичка ВМРО-вска идеологија, по којој је свако интересовање за Србију ван Шумадије шовинистичко - великосрпско деловање. У два рата је много српске крви проливено далеко од Шумадије, мада су у мом крају, западна Србија злодела чиниле Бугарске јединице. Шта има ми да се великосрпски ширимо у западној Србији.
Убијен је и краљ Александар Карађорђрвић, који је српску будућност жртвовао зарад остваривања идеја уједињења и сарадње малих.

 

[Сребрена]

Нашла сам згодну савремену карту где се види топоними о којима сам писала поводом путописа Мартина Сегона.

Кренула сам пре свега од дела реченице " лево од Брајлова", јер ми тај топоним никако није одговарао српским.
Брајла, Браиловае,Брајловац,Бардиловац--тога нема између Сингидунума и Ниша код Ћеле- куле.

Заокружена сау четири могућа прелаза Истера/Дунава са те горње стране ("горњи пут"), а који је тачно био под Сегоновим ногама, одлучиће положај села Бранича

Srebro , , kako je rame ?

Хвала на питању, супер је сада
Спасило ме српско народно знање. Наместио ми је око Српске Нове један народни лекар , "костоломац", све што се изувртало и у рамену и на врату, па сам сад као нова, и опет пишем десном руком

 

[Ahil71]

Какав је ово Расград, на простору који су, несумљиво, првобитно населили Протобугари.

 

[Bajo Pivljanin]

Какав је ово Расград, на простору који су, несумљиво, првобитно населили Протобугари.

Средњовековно име града је Хръсград , Хръзград, Хризград. По паду под Османлије, град је расељен, а досељено је муслиманско становништво и име града је временом мутирало. Данас се на српском он зове Разград.

Скочио си као кобац на пиле, само што се испоставило да је пиле ипак било само оптичка варка.

 

[Ahil71]

Što se tiče tvrdnje o antropološkoj nehomogenosti na Balkanu i današnjim jasnim antropološkim granicama (razlikama) između starih oblasti antičkih naroda na Balkanu ., najbolje je da tu antropološku nehomogenost Balkanaca pogledamo na karti antropoloških (rasnih) tipova u odnosu na ostale Evropljane.

Spojler

Vidimo da šire gledano ubedljivo dominira dinarski tip , no na mikro-planu postoje ostupanja i razlike, to ne negiram . Međutim radi se o mešavini više antrooloških tipova na istom području bez oštrih granica, sa postupnim opadanjem procenta jednog antropološkog tipa a povećanje procenata drugih tipova. Uglavnom, postoji više faktora koji utiču na današnju antropološku sliku na Balkanu (velike i male migracije , mešanja ), među njima i starosedelački element, to nikako ne treba zanemarivati . No jedno je etnos a drugo genetsko poreklo.

Нисам пре обратио пажњу, али и на овој карти се види да је Искар граница антрополошких типова, односно зона до које допире доминација динараца. Источно је микс разних типова.
Наравно постоје и детаљнија истраживања, која показују да међу нашим динарцима има доста варијанти и укрштања, нарочито са атланским медитеранцима. Тешко да имамо новијих, јер после Другог светског рата није били баш популарно премеравати лобање.

Била је једна занимљива тема.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/596087-Opis-Raške-i-Srbije-1690-godine
А у оквиру теме један Себренин одговор.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1013/tekst/putovanje-svetog-save-po-ugarskoj-1220-godine/
Моје потање је "шта је ово".  Житије светог Саве? По Доментијану? По Теодосију? Касније написано?

Изгледа да је написано на основу Доминијановог "Житије светог Саве"
"Pored ustaljene tradicije i narodnog predanja, deo istoričara i naučnih istraživača naše prošlosti, osnivanje manastira Bazjaš vezuju za ime prvog srpskog arhiepiskopa Savu koji je manastir podigao 1225. godine.*
Nakon dobijanja autokefalnosti za srpsku pravoslavnu crkvu, arhiepiskop Sava je mnogo radio na konsolidaciji srpskog pravoslavlja na čitavom panonskom prostoru gde su živeli Srbi. A to je i razlog što se 1220. godine Sava uputio ugarskom kralju Andrašu II. Tadašnje političke okolnosti su u potpunosti odgovarale realizaciji misije koju je započeo arhiepiskop Sava, pošto su u Ugarskoj unutrašnje prilike bile zategnute, jer je došlo do pobune mađarskog plemstva koje je zahtevalo da se iz kraljevskog okruženja odstrane nemački savetnici bavarske dinastije koje je dovodila kraljica i da se znatno ograniči kraljevo samovlašće. Pregovori se završili uspešno što potvrđuje i letopisac Domentijan u svom "ăitiju svetoga Save".
Sve se to povoljno odrazilo i na položaj srpskog stanovništva u Ugarskoj. Uspešno završen dogovor doprineo je i širenju svetosavskog pravoslavnja u delovima Ugarske u kojima su živeli Srbi pa i drugi narodi. "
http://www.rastko.rs/rastko-ro/bazjas2.htm