Срби у Мађарској

[IgnjatijeZaporoški]

Мађарске 1918

Šta Mađarske 1918?
(čisto da vidiš koliko ima smisla polemisati sa opiljkom odgovora)

 

[IgnjatijeZaporoški]

Мислиш да су нестали пре него су постали, као они Шпанци?
На том тлу, пре формирања Мађарске 1918


Сава Текелија, Описаније живота, Београд, 1966. (Мемоари Саве Текелије са уводном студијом — магистарски рад).
Привилегије Срба у Угарској 1740-1790, Зборник МС за историју, бр. 22, Нови Сад, 1980, 7—16. (расправа)
Племство код Срба у Угарској у XVIII веку, Зборник МС за историју, бр. 24, Нови Сад, 1981, 37—49. (расправа)
Текелије - војничко племство XVIII века, Нови Сад, 1985. (монографија — докторска дисертација)
Шајкашки регуламент, Зборник МС за историју, бр. 31, Нови Сад, 1985, 153—278. (грађа)
Грађански сталеж код Срба у Угарској, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 294—305. (студија)
Војна граница као оквир за историју Срба у Хабзбуршкој монархији, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 251—259. (студија)
Народно – црквени сабори Срба у Хабзбуршкој монархији у другој половини XVIII века (1744—1790), Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 269—278. (студија)
Племство код Срба у Хабзбуршкој монархији, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 283—293. (студија)
Правно – политички положај Срба у Хабзбуршкој монархији, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 280—294. (студија)
Привилегије Срба у Хабзбуршкој монархији 1740—1790, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 260—268. (студија)
Сеобе Срба у Русију, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 233—250. (студија)
Срби у Хабзбуршкој монархији и покрет Фрање (Ференца) II Ракоција (1703—1711), Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 78—85. (студија)
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:aleksandar-foriskovic

Срба племића у Угарској је било и пре 1690. године. Један део Срба племића (били су куријалисти6 или армалисти7), живео је у крају између Мориша и Ердељских планина, а други у Коморану. Куријалиста је нарочито било око Јеновског поља, али било их је мало и нису били имућни. Живећи у мађарској средини, брзо су се помађарили.8 Средином 17. и почетком 18. века у Коморану су се налазиле следеће породице: Ваљи, Деметер, Дијак, Пап, Пешти, Халас, Ковач, Естергоми, Чанади, Станковић, Рац, Фогаш и друге. Од ових породица током 18. века су се истицали Монастерлије и Пешти. Највећим делом ови Срби су добилио племство као шајкаши, односно као награду за војну службу. Они су у знатној мери примили мађарски језик као говорни, па су и своја имена и презимена помађарили (Јанош, Петика, Миклош и слично).[3]
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:srpsko-vojno-plemstvo-u-vojnoj-granici-u-18-veku

Vidim da si opet naknadno dodala još hrpu teksta posle mog odgovora, to ti je navika izgleda.
Trianononski sporazum nije potpisan 1918. nego 1920. Ako su Mađari radili popis 1910. sigurno ga nisu radili odvojeno na teritorijama za koje su znali da će ostati njihove i za koje su znali da neće biti njihove za 10 godina....

 

[BozaZvaniPub]

Срба племића у Угарској је било и пре 1690. године. Један део Срба племића (били су куријалисти6 или армалисти7), живео је у крају између Мориша и Ердељских планина, а други у Коморану. Куријалиста је нарочито било око Јеновског поља, али било их је мало и нису били имућни. Живећи у мађарској средини, брзо су се помађарили.8 Средином 17. и почетком 18. века у Коморану су се налазиле следеће породице: Ваљи, Деметер, Дијак, Пап, Пешти, Халас, Ковач, Естергоми, Чанади, Станковић, Рац, Фогаш и друге. Од ових породица током 18. века су се истицали Монастерлије и Пешти. Највећим делом ови Срби су добилио племство као шајкаши, односно као награду за војну службу. Они су у знатној мери примили мађарски језик као говорни, па су и своја имена и презимена помађарили (Јанош, Петика, Миклош и слично).[3]
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:srpsko-vojno-plemstvo-u-vojnoj-granici-u-18-veku

Портал Порекло објављује текст историчара и члана САНУ Симе Ћирковића (1929-2009), једну од највреднијих анализа историјских трагова и записа о великим сеобама српског народа у краљевину Угарску у XIV и XV веку......

Међу великашима су први нама познати пресељеници синови краља Вукашина Андријаш и Дмитар. Они нису напустили земље у Македонији приликом турског освајања 1395, него су се, како однедавно знамо, разишли са братом Марком још у пролеће 1394. године. У Дубровнику су подигли своје делове од сребра које им је отац похранио пре више од четврт века, и одатле пошли у Угарску. Тамо су ступили у службу краља Жигмунда Луксембуршког. Андријаш је у току следећих пет година нестао, док је Дмитар оставио трага у документима (до 1407), записан као син краља Вукашина, кастелан града Вилагоша и жупан зарандске жупаније........
http://www.poreklo.rs/2012/07/03/seoba-srba-u-kraljevinu-ugarsku-u-xiv-i-xv-veku/

Ova prezimena su sva srpska?

 

[Сребрена]

Ova prezimena su sva srpska?

Прилагођена говору околине изгледа.Да су српске породице, пише тај академик са линка.
Мени су нека српска (Деметер од Дмитар,Пешти од Пећанац или Пештанац дунавски, Ковач од ковања, Рац од "Србин", Дијак од Писар на старословенском, Пап нагађам да је од Поп Станковић ОК. али преостала презимена Ваљи, Халас, Естергоми, Чанади,Фогаш ..ваља проверити
Претпостављам да је Острогони по месту рођења (као Мокрањац,Коморанац и сл.)

Vidim da si opet naknadno dodala još hrpu teksta posle mog odgovora, to ti je navika izgleda. .

Ништа лично, Далиборе, споро куцам и још спорије едитујем јер сам почетком децембра уганула десно раме и још увек ми није у реду, па још увек све куцкам само једном руком, и то левом. Ти се стрпи пар минута пре одговора, таман се провери да не лупнеш опет нешто у уђеш у анале по количини просутих "бисера".

 

[IgnjatijeZaporoški]

Ova prezimena su sva srpska?

Naravno da nisu, ovde se barata falsifikovanim stvarima i još se brlja sa njima.
Pesti, Estergomi, Csanadi, Halas, Fogas, Pap su čista mađarska prezimena.
Među Mađarima posebno migrantima je običaj da se da prezime po mestu iz kog potiču (Pesti, Estergomi, Csanadi), Halas i Fogas potiču od zanimanja kao što kod Srba postoji Kovač. Halas znači ribar a fogas znači hvatač ili tako nešto.
Ispravka: Piše se Halasz, inače riba se na mađarskom kaže "hal"

 

[IgnjatijeZaporoški]

Прилагођена говору околине изгледа.Да су српске породице, пише тај академик са линка.
Мени су нека српска (Деметер од Дмитар,Пешти од Пећанац или Пештанац дунавски, Ковач од ковања, Рац од "Србин", Дијак од Писар на старословенском, Пап нагађам да је од Поп Станковић ОК. али преостала презимена Ваљи, Халас, Естергоми, Чанади,Фогаш ..ваља проверити
Претпостављам да је Острогони по месту рођења (као Мокрањац,Коморанац и сл.)


Ништа лично, Далиборе, споро куцам и још спорије едитујем јер сам почетком децембра уганула десно раме и још увек ми није у реду, па још увек све куцкам само једном руком, и то левом. Ти се стрпи пар минута пре одговора, таман се провери да не лупнеш опет нешто у уђеш у анале по количини просутих "бисера".

Jedini "biser" su Španci i već napisah gde sam to našao.

 

[Сребрена]

Књига која говори о нашој теми
http://www.scribd.com/doc/100974931/Srbi-u-Ungarskoj

Божо, неке линкове за ношњу сам скупила још оног дана, сад ћу да ти пошаљем на пп.

Ispod mog avatara nikad nije pisalo zagrabia nego okupirana Srbija.

Није битно, нисам уснимила да бих доказала ко лаже а ко не. . Нека буде да сам утриповала кад сам прочитала "окупирана Србија" да се ради о Загребу.

Jes vala, baš liči.... Srbija i Zagreb

Поводом Загреба у Србији, нека ова фотка буде божићни поклон од мене:

Excercises in Zagreb, Serbia, 1910
Соколски слет у Загребу, Србија 1910.
из дигиталне архиве Šechtl & Voseček

http://sechtl-vosecek.ucw.cz/en/cml/skatule3/diacek0008.html

 

[IgnjatijeZaporoški]

Књига која говори о нашој теми
http://www.scribd.com/doc/100974931/Srbi-u-Ungarskoj

Божо, неке линкове за ношњу сам скупила још оног дана, сад ћу да ти пошаљем на пп.






Поводом Загреба у Србији, нека ова фотка буде божићни поклон од мене:

Excercises in Zagreb, Serbia, 1910
Соколски слет у Загребу, Србија 1910.
из дигиталне архиве Šechtl & Voseček

http://sechtl-vosecek.ucw.cz/en/cml/skatule3/diacek0008.html

Niđe veze al ajde kad si zapela za Zagreb. Korisniku ravana piše ispod avatara zagrabia ili nešto slično.....

 

[Лекизан]

Excercises in Zagreb, Serbia, 1910
Соколски слет у Загребу, Србија 1910.
из дигиталне архиве Šechtl & Voseček
http://sechtl-vosecek.ucw.cz/en/cml/skatule3/diacek0008.html

Пре ће бити да је ово 1920 година или негде после рата, тешко да су се слетови организовали у Аустроугарској у то време.
А то што су Чеси написали Србија, па Србија је добила тај рат, ново име СХС још није било заживело.

 

[IgnjatijeZaporoški]

Пре ће бити да је ово 1920 година или негде после рата, тешко да су се слетови организовали у Аустроугарској у то време.
А то што су Чеси написали Србија, па Србија је добила тај рат, ново име СХС још није било заживело.

Internet stranicu sigurno nisu pravili 1920. Ovde se prečesto uzimaju kojekakvi izvori kao validni i ako se lako može dokazati da je falsifikat. Ta stranica nema čak ni valjani domen neko pod-domen. Toliko o ozbiljnosti...

 

[Сребрена]

Пре ће бити да је ово 1920 година или негде после рата, тешко да су се слетови организовали у Аустроугарској у то време.
А то што су Чеси написали Србија, па Србија је добила тај рат, ново име СХС још није било заживело.

Češki sokoli su bili u Beogradu u julu 1910.
Preko gugla vidim da je Drugi svesokolski slet u Zagrebu održan od 12.do 16.avgusta 1911., i verovatno je to ovaj isti (ubeležen kao 1910.) jer je Prvi održan u Zagrebu septembra 1906.godine (bilo je 200 vežbača)
http://www.vidovdan.org/index.php?o...rbi-za-osloboenje&catid=50:istorija&Itemid=94
http://www.mgz.hr/hr/izlozbe/tragom-davnih-zagrebackih-igralista,58.html

 

[Сребрена]

10 i 11 vek u Ugarskoj

Istorija beleži da su Mađari, po dolasku u Podunavlje u X i XI veku, na ovim prostorima zatekli starosedeoce, slovenska plemena Srbe. (piše Oto Moldvai, Budimpešta i SentAndreja u vodiču za turiste)
Prema nekim istorijskim podacima prvo srpsko naselje bilo je na ostrvu Čepel u mestu Srpski Kovin (danas se zove Rackeve). Tu se naselila kćerka župana Uroša I, koja se udala za Belu Slepog (1129. godine), sina kralja Stjepana II.

...12.vek ...
Srpska princeza i mađarska kraljica Jelena
Ilona királyné (12. század) , I. Uros szerb nagyzsupán lánya.



"Они, Срби, Рашани, одржали су моћ дома Арпадова. "

Последњи пут краљица Јелена се помиње у хроникама за 1156. годину.

У различитим временским периодима, различите територије које смо звали "угарским", држали су у поседу српски властелини или племиће.
Неке мапе:


Posedi srpskih despota u Ugarskoj, ali i drugih srpskih feudalaca, bili su prostor na koji su se slivali doseljeni Srbi. Na njihovim imanjima oni su bili vojnici, činovnici, sluge, zanatlije, carinici, sudije. Ta imanja srpskih feudalaca u Banatu i Sremu dobijala su tokom XV veka sve značajniju vojničku ulogu u krvavom ratu na granici. ..Krajem XV veka u ugarskim zemljama bilo je 10.000-12.000 srpskih najamnih vojnika. Oni su najčešće ratovali u vojskama srpskog i ugarskog plemstva, a služili su i kao vojnici na rekama ("nasadisti" ili "šajkaši") i kao laka konjica ("husari").

Srpske seobe koje su išle preko Save i Dunava u prvoj polovini XV veka nisu bile tako masovne kao one posle pada srpske Despotovine (1459.godine). Ta kretanja stanovništva jedva su bila vidljiva, ali su povećala broj srpskog življa u Sremu i Banatu. Jedan dokument iz 1433. godine govori o izmešanosti katolika i pravoslavaca oko Kovilja, Kovina i Hrama, mesta na Dunavu. Posle prvog pada Smedereva 1439. godine pod tursku vlast, Srbi iz Kovina su napustili svoj grad i otišli u dubinu Ugarske, na ostrvo Čepel (Csepel), kod Budima.

Srpski i ugarski krajišnici zajedno su ratovali protiv Turaka pod zastavom Ugarskog kraljevstva. U redovima ugarskih vojskovođa, posebno Pala Kinižija (Kinizsi Pál) i Pala Tomorija (Tomori Pál), bilo je puno Srba. Vuk Grgurević, Miloš Belmužević, velikaši iz porodice Jakšić, despoti Jovan i Đorđe Branković, despot Stefan Berislavić, Pal Kinjiži, Pal Tomori, Đerđ Moro (Móró György), velikaši iz porodice Kišhorvat (Kishorvát) zajednički su učestvovali u tom ratu. Godine 1479, u bici na Hlebnom polju u Erdelju, zajednički su se borile čete Pala Kinižija, Ištvana Batorija (Báthory István) i braće Jakšić. Godine 1480-1481. Pal Kiniži, Vuk Grgurević i Jovan Jakšić prodrli su do Kruševca i sa tog prostora, milom ili silom, u Banat preveli više od 100.000 ljudi, što je jedna od najvećih srpskih seoba u istoriji. Tom prilkom u Srbiji je opustelo oko 1000 sela, a ugasilo se oko 20.000 ognjišta. Godine 1500. u Srbiju su zajednički provalile čete Belmuževića i Kišhorvata, a sledeće 1501. despota Jovana Brankovića i beogradskog bana Đerđa Mora.

Srpske čete su se borile pod zastavom ugarskog kralja na svim evropskim vojištima na kojima je on ratovao. Stari Miloš Belmužević u svom testamentu godine 1501. navodi da je služio kralju Matejašu u Sliziji (Šleziji). Godine 1487-1489. srpski ratnici ratovali su pod Bečom i Lincem. Dve godine potom ratnici Jakšića i Belmuževića borili su se na strani ugarskog kralja Vladislava Drugog (Ulászló) protiv Poljaka njegovog brata Jana Olbrehta (Ján Olbrecht).

А Матија Корвин је српскога порекла, сведочи Ivan Nadj (Nagy Ivan)у Magyarorszag csaladai czimerekkel es nemzedekrendi tablakkal.

“Varaždinski apostol” ili praksapostol je ćirilična knjiga koja se čita na svakoj liturgiji. Knjiga je pisana na hartiji, srpskim jezikom, ćirilicom. Crvenim mastilom neznani kaluđer je zapisao tekst na starosrpskom jeziku koji u prevodu glasi:
“Slava u Trojici Jedinomu Bogu, koji je dao posle početka i svršetka svakome dobrom delu koje se s njim počinje i svršava. U godini 6962. (1454) ispisa se ovaj božanstveni praksi u Varaždinu, Celjske oblasti, pri blagočestivoj gospođi kneginji Kantakuzini, kćeri despota Đurđa samodršca srpskog”.

Мађарски Ковин,Ловра, Беломост, Пешта, Будим, Столни Београд :
http://forum.krstarica.com/showthread.php/432630-Сербски-времеплов

 

[IgnjatijeZaporoški]

Dokle češ ovde da stavljaš polutačne podatke? Mađari se naseljavaju u devetom veku a u desetom imaju državu.... muka mi je od ovog baljezganja....

 

[Лекизан]

Dokle češ ovde da stavljaš polutačne podatke? Mađari se naseljavaju u devetom veku a u desetom imaju državu.... muka mi je od ovog baljezganja....

И шта са тим???

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dokle češ ovde da stavljaš polutačne podatke? Mađari se naseljavaju u devetom veku a u desetom imaju državu.... muka mi je od ovog baljezganja....

Kakvo baljezganje?

 

[IgnjatijeZaporoški]

Jeste svi kolektivno odlepili? Ovde se stavljaju polupodaci i ponekad neistine. Srebrena je jedan od vođa ove mode.

 

[IgnjatijeZaporoški]

И шта са тим???

Kako šta sa tim? Osmi je osmi, deveti je deveti a deseti je deseti vek. Imamo ovde bre 10 potencijalnih Deretića. Srebrena se direktno poziva na izvore sprskih ekstremista i negira postajanje mađarskog jezika, pritom tvrdi da Mađari prvi put imaju državu u dvadesetom veku a zatim čupa podatke za drugu temu sa mađarske ekstremističke stranice gde oni tvrde kako su najstariji narod na svetu i imaju tapiju na germanske rune. Ludo burazeru. ludo...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jeste svi kolektivno odlepili? Ovde se stavljaju polupodaci i ponekad neistine. Srebrena je jedan od vođa ove mode.

Ima istine u tome što veliš, ali bez makar citiranja određenog dijela, kako da se zna na šta si tačno mislio? Ovako tvoja poruka može ispasti kao najvjerovatnije neosnovana i uvredljiva po Srebrenu...
Ja lično u toj poruci ništa problematično nisam vidio, sem u tezi da je Matija Korvin srpskog porijekla - koja nije bez izvora, ali sama kao istorijska činjenica je ipak dosta dubiozna...

 

[IgnjatijeZaporoški]

Ima istine u tome što veliš, ali bez makar citiranja određenog dijela, kako da se zna na šta si tačno mislio? Ovako tvoja poruka može ispasti kao najvjerovatnije neosnovana i uvredljiva po Srebrenu...
Ja lično u toj poruci ništa problematično nisam vidio, sem u tezi da je Matija Korvin srpskog porijekla - koja nije bez izvora, ali sama kao istorijska činjenica je ipak dosta dubiozna...

Ne volim da citiram patrljke odgovora i u mom odgovoru na njen stoji koji je deo najproblematičniji a to je peroiod naseljavanja panonske nizije. Jednom je čak napisala doseljavanje Mađara na Balkan... Bože dragi.

 

[Ahil71]

Ne volim da citiram patrljke odgovora i u mom odgovoru na njen stoji koji je deo najproblematičniji a to je peroiod naseljavanja panonske nizije. Jednom je čak napisala doseljavanje Mađara na Balkan... Bože dragi.

Mogao bi malo da pojasniš šta je pogrešno, a šta je ispravno.

 

[Лекизан]

Kako šta sa tim? Osmi je osmi, deveti je deveti a deseti je deseti vek. Imamo ovde bre 10 potencijalnih Deretića. Srebrena se direktno poziva na izvore sprskih ekstremista i negira postajanje mađarskog jezika, pritom tvrdi da Mađari prvi put imaju državu u dvadesetom veku a zatim čupa podatke za drugu temu sa mađarske ekstremističke stranice gde oni tvrde kako su najstariji narod na svetu i imaju tapiju na germanske rune. Ludo burazeru. ludo...

Ко ти каже да она негира постојање Мађара, већ само презентује уплив србског народа у креирању мађарске нације.
А удео Словена на генезу Мађара је велики.

 

[Сребрена]

Нема сврхе просвећивати Далибора, зато му не одговарам.
А осим тога, није му забрањено да докаже своје ставове и неким аргументима, списима или слично.
Колико је и да ли је Иван Нађ , који је написао „Породице Мађарске са грбовима и генеолошким таблицама" ( у тринаест књига и на 6553 страна) српски екстремиста, то само Далибор може да процени. У књизи нису само назначене породице српског порекла, него и остале , како мађарске тако и не-мађарске, само треба да је нађе и прочита. Од 12.000 породичних имена које је Нађ обрадио, једва дванаестина је мађарског порекла.

Да ли вређа мађарског екстремисту ако прочита да "сикељско писмо" има везе са не-мађарима, то је исто његов проблем.

Ево како је отац хрватске нације Антун Радић описивао разлику између појмова "угарско" и мађарско" ( у свом гласилу Дом)

..узимајући Маџаре као могући узор

http://sphotos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-prn1/37707_1407701590309_7584128_n.jpg

 

[IgnjatijeZaporoški]

Mogao bi malo da pojasniš šta je pogrešno, a šta je ispravno.

Da si pročitao ono što si citirao ne bi ni morao ovo gore da pišeš!

 

[IgnjatijeZaporoški]

Ко ти каже да она негира постојање Мађара, већ само презентује уплив србског народа у креирању мађарске нације.
А удео Словена на генезу Мађара је велики.

Da čitaš sve baljezgarije koje je okačila sve bi ti bilo jasno.

 

[IgnjatijeZaporoški]

Нема сврхе просвећивати Далибора, зато му не одговарам.
А осим тога, није му забрањено да докаже своје ставове и неким аргументима, списима или слично.
Колико је и да ли је Иван Нађ , који је написао „Породице Мађарске са грбовима и генеолошким таблицама" ( у тринаест књига и на 6553 страна) српски екстремиста, то само Далибор може да процени. У књизи нису само назначене породице српског порекла, него и остале , како мађарске тако и не-мађарске, само треба да је нађе и прочита. Од 12.000 породичних имена које је Нађ обрадио, једва дванаестина је мађарског порекла.

Да ли вређа мађарског екстремисту ако прочита да "сикељско писмо" има везе са не-мађарима, то је исто његов проблем.

Ево како је отац хрватске нације Антун Радић описивао разлику између појмова "угарско" и мађарско" ( у свом гласилу Дом)

..узимајући Маџаре као могући узор

http://sphotos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-prn1/37707_1407701590309_7584128_n.jpg

Srebrena još nisi objasnila kako je to Halasz srpsko prezime. Ako nemaš nameru da mi se obraćaš nemoj mi se obraćati ni kroz postove koji su "namenjeni drugim članovima".