Broj Srba se smanjuje u sledećim popisima jer više ne žive na terotoriji Mađarske, osim ako nisu radili popise 5 puta godišnje
Мислиш да су нестали пре него су постали, као они Шпанци?
На том тлу, пре формирања Мађарске 1918
Сава Текелија, Описаније живота, Београд, 1966. (Мемоари Саве Текелије са уводном студијом — магистарски рад).
Привилегије Срба у Угарској 1740-1790, Зборник МС за историју, бр. 22, Нови Сад, 1980, 7—16. (расправа)
Племство код Срба у Угарској у XVIII веку, Зборник МС за историју, бр. 24, Нови Сад, 1981, 37—49. (расправа)
Текелије - војничко племство XVIII века, Нови Сад, 1985. (монографија — докторска дисертација)
Шајкашки регуламент, Зборник МС за историју, бр. 31, Нови Сад, 1985, 153—278. (грађа)
Грађански сталеж код Срба у Угарској, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 294—305. (студија)
Војна граница као оквир за историју Срба у Хабзбуршкој монархији, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 251—259. (студија)
Народно – црквени сабори Срба у Хабзбуршкој монархији у другој половини XVIII века (1744—1790), Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 269—278. (студија)
Племство код Срба у Хабзбуршкој монархији, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 283—293. (студија)
Правно – политички положај Срба у Хабзбуршкој монархији, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 280—294. (студија)
Привилегије Срба у Хабзбуршкој монархији 1740—1790, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 260—268. (студија)
Сеобе Срба у Русију, Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 233—250. (студија)
Срби у Хабзбуршкој монархији и покрет Фрање (Ференца) II Ракоција (1703—1711), Историја српског народа, IV/1, Београд, 1986, 78—85. (студија)
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:aleksandar-foriskovic
Срба племића у Угарској је било и пре 1690. године. Један део Срба племића (били су куријалисти6 или армалисти7), живео је у крају између Мориша и Ердељских планина, а други у Коморану. Куријалиста је нарочито било око Јеновског поља, али било их је мало и нису били имућни. Живећи у мађарској средини, брзо су се помађарили.8 Средином 17. и почетком 18. века у Коморану су се налазиле следеће породице: Ваљи, Деметер, Дијак, Пап, Пешти, Халас, Ковач, Естергоми, Чанади, Станковић, Рац, Фогаш и друге. Од ових породица током 18. века су се истицали Монастерлије и Пешти. Највећим делом ови Срби су добилио племство као шајкаши, односно као награду за војну службу. Они су у знатној мери примили мађарски језик као говорни, па су и своја имена и презимена помађарили (Јанош, Петика, Миклош и слично).[3]
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:srpsko-vojno-plemstvo-u-vojnoj-granici-u-18-veku
Портал Порекло објављује текст историчара и члана САНУ Симе Ћирковића (1929-2009), једну од највреднијих анализа историјских трагова и записа о великим сеобама српског народа у краљевину Угарску у XIV и XV веку......
Међу великашима су први нама познати пресељеници синови краља Вукашина Андријаш и Дмитар. Они нису напустили земље у Македонији приликом турског освајања 1395, него су се, како однедавно знамо, разишли са братом Марком још у пролеће 1394. године. У Дубровнику су подигли своје делове од сребра које им је отац похранио пре више од четврт века, и одатле пошли у Угарску. Тамо су ступили у службу краља Жигмунда Луксембуршког. Андријаш је у току следећих пет година нестао, док је Дмитар оставио трага у документима (до 1407), записан као син краља Вукашина, кастелан града Вилагоша и жупан зарандске жупаније........
Нису само српски владари стицали поседе у Угарској, већ и њихови великаши. Познати су мали делови поседа истакнутих појединаца: челника Радича, војводе Михајла, протовестијара Богдана, неког Владислава, који је забележен као „барон“.....
Тихо пресељавање „малих“ људи.........
У то бурно време једна група Срба је пошла уз Тису и населила се пре 1442. у жупанији Спољни Солнок, у близини једног комплекса деспотских поседа. Није познато одакле су ови Срби дошли, али се може с разлогом претпоставити да су из Деспотовине, јер су имали статус „краљевских Раца“ (Rasciani regales), потчињени су били краљу, имали војводу који се звао Јаков, можда је то родоначелник Јакшића, и „капетане или судије“, који су се звали Ђорђе, Павле и Радослав..........
За време ратовања у Босни у јесен 1463. треба да је од Турака ослобођено 15.000 хришћана и одведено у Угарску.
Приликом ратовања око Шапца, Зворника и Смедерева у зиму 1475/76. не спомиње се одвођење становника, вероватно због тога што су операције биле у домашају краљевих ратника међу којима је било егзодуса, пратили су походе које је краљ Матија упутио на Србију и Босну 1480. и у Србију 1481.
Сваки од похода на Србију, ишли су долином Мораве, други чак до Крушевца, био је праћен огромним бројем исељених становника, по 50.000 што само у две године износи 100.000 душа. Извештаји помињу огромно дугу поворку кола на којима су биле породице и ствари пресељаваних становника, затим тешкоће на путу због рђавих временских прилика, техничке проблеме пребацивања преко Дунава.
После другог похода досељеници су доведени у темишварски крај, одакле су се сигурно разишли по иначе слабо насељеном Банату и Поморишју, у које су Срби доспели већ ранијим сеобама мањих група. На другом месту сам изразио сумњу у тачност бројки које наводи сам краљ у писмима, ослањајући се на вести својих заповедника. То би значило да се на турској територији, која је била у домашају краљевих ратника међу којима је било и много Срба, угасило око 20.000 огњишта или 1.000 села, а то би покривало површину од 6 нахија величине београдске из почетка турске власти.
http://www.poreklo.rs/2012/07/03/seoba-srba-u-kraljevinu-ugarsku-u-xiv-i-xv-veku/
)
) uvek sebe nazivali Mađarima. Hungarians, Ugri, Ongre su sve strana imena za jedan te isti narod. Istva stvar je i sa Grčkom, oni kažu Hellas.. Deutchland, Sverige, Suomi itd.
