Станови су праисторијски са натписима на згради пада фасада,куће су старе и обично у једној просторији се спрема храна,једе,борави овако,спава,друга соба је за другог супружника а следећу собу деле одрасла деца (јер иначе не би имала где да спавају).
Станови и куће су најчешће наслеђени и у подељеном власништву између две,три,четири,пет особа.
То далеко било да се дира осим најосновнијег јер уложено нема шансе да се врати а друге стране које ту не живе заболе уво да дају паре било шта иако се не одричу имовине.Чак ни кад успеју у животу не одричу се имовине јер не желе да други власници или други владник власница имају леп живот (садизам према онима што нису у богатим браковима).
Живот не постоји јер често старије генерације психички злостављају млађе и оратне ствари говоре правећи језиву атмосферу од које се желудац диже у грло.
Одбијају да изађу у току дана како би се на миру јело,још ако је неко сакупљач патолошки се веже за пристор и надгледа.
Хобији исто не постоје јер нема пара за ништа.
Има га ал' се све штеди,струја се штеди,потрошња воде се своди на штедњу,нема климе јер нема пара,нема вентилатора јер нема пара,не укључује се та пећ или преносни радијатори јер нема пара.
Лети се флаше воде изнесу напоље и одатле се узима топла вода,забрањено је укључивати фен јер се штеди струја и суши коса напољу или крај отвореног прозора.
Узалуд је слободно време без пара.
Али ако нису били у току да стекну у екс Југославији неки стан од државе сад одрасла деца кукају у себи на злу судбину и неспособне родитеље јер немају ништа.По цео дан слушају о причама јадника који се теше те и сами постају јадници који се теше.Православне цркве су крцате очајницима и очајницама чија једина нада је чудо и православна вера.Срећни живе а очајни се моле и надају чуду.
Данас није могуће стећи ништа,била је некада овде форумашица која је писала да је стекла и шта јој се.десило,јесте да и данас живи суви луксуз у односу на обичан народ али то је ако се почне у овој години немогуће.
