Andrić je rođen kao Hrvat,od oca Hrvata i majke Hrvatice.Hrvatska mlada lirika je antologija koju je 1914. izdalo Društvo hrvatskih književnika. U toj je zbirci zastupljeno dvadeset pjesnika rodenih oko 1890 godine između ostalih i Ivo Andrić.
Ово бих мало ублажио, и рекао уместо Хрват, рођен као
"босански католик", јер да су у питању неке категорично различите ствари, не би он тако лако од Хрвата постао Србин (нити би неки други од Срба постајали Хрвати), што управо сведочи да је реч само о политичко-идеолошком сврставању (ако хоћете, и националном), а не етничком. А то говорим као човек који живи у једној правој (а не вештачкој) вишенационалној средини, и знам да је немогуће да се неко ко је рођен од оца и мајке Румуна прави да је одувек био Словак, или од оца и мајке Мађара да је Циганин, или неке друге комбинације.
A života ti kojim jezikom ja kao Crnogorac (koji sam ne samo nacija nego i narod) govorim?
Ја бих рекао да говориш и пишеш на истом језику који је и мој матерњи, и којег сам научио овде у свом породичном дому, 300 километара северно од граница Црне Горе, и не знам да ли ћеш се ти са тим сложити.
Или, да будем мало ближи, претпостављам да говориш истим оним језиком којим говоре и твоји земљаци који га називају српским (исто као и они истим оним који ти, можда, називаш црногорским).
Bogarte nije tačno da se radi o jednom istom etničkom supstratu. Radi se o raznim plemenima koja su međusobno srodna, tu srodnos ne sporim ali im sporim istovjetnost.
Пази, ја не говорим о истоветности племена, него о истоветности етничког супстрата (мада би можда и тај израз требало прецизније одредити). Племена заиста нису истоветна, већ само сродна, и ако ћемо племена посматрати као народе, онда се слободно може рећи да су модерне српска и хрватска нација састављене од више различитих "народа".
Само, опет се враћам на то како и ја лично доживљавам народе, на основу искустава са мојим суживотом са људима мађарске, словачке, румунске и циганске народности. На основу онога како они доживљавају и себе и друге, могу комотно да дам изјаву да српско-хрватско-бошњачка подељеност почива на православно-католичко-исламској подељености, а црногорска и буњевачка на племенском егоизму (и то не квалификујем као нешто лоше, него само констатујем).
И још нешто: није уопште битно за дискусију, али волео бих и да то споменем. Заиста немам апсолутно ништа против било кога, без обзира на то како се национално изјашњавао, у којој држави живео и како свој језик звао. Не желим да се ово што пишем схвати као неко "великосрпство" или позив да се неке територије освајају, неке државе гасе и сл. Уважавам посебност и црногорских Срба, и Црногораца у народном и националном смислу, и тиме што спомињем "исти етнички супстрат" не желим никога да негирам. По мени би било најприродније да човек из Србије у човеку из Црне Горе (и обрнуто) увек има пријатеља и рођака, без обзира на националну причу или идеологију, а ако сам у нечему претерао (а сигурно јесам) у оним препуцавањима са Руфимом/Ћипуром, желим одмах од тога да се оградим.