Srbi katolici

Ватикан је 1900 године забранио да римо-Католици у далмацији Славе славу, заједно са Православнима.

Мени су причали да је било доста католика по Далмацији који су славили крсну славу све до Другог светског рата, тако да не знам да ли је тачно то за 1900. годину. И нису је славили заједно са православцима, него су је славили у онај дан када по римокатоличком црквеном календару пада одређени светац.
 
Па знаш како . док проглас ступи на снагу. Па док почну да га поштују....

... па прође 50 година док вест дође од Рима до Книна.

Не верујем да је таква забрана постојала. Ватикану је битно да ти прихватиш примат папе и ону измену Символа вере, па се можеш звати и Србин, и Хрват, и пуштати браде, и славити славу, и крстити се са три прста.
 
И датум и селибат?

Имаш као пример унијате које већ 200 година (или колико већ) нико не тера да се одрекну било чега из византијске традиције и обреда. Одани су папи, прихватили су догму о чистилишту и измену Символа вере, а држе се јулијанског календара и попови се жене.

Уствари, ово за календар нисам сигуран.
 
... па прође 50 година док вест дође од Рима до Книна.

Не верујем да је таква забрана постојала. Ватикану је битно да ти прихватиш примат папе и ону измену Символа вере, па се можеш звати и Србин, и Хрват, и пуштати браде, и славити славу, и крстити се са три прста.

JA sam to citaou jednom fetojnu o Dalmacijiu Italijanskoj stampi. Doduse temin je preporuka, a ne naredba .
 
Ne postoje Srbi katolici, jer su to Hrvati. Postoje samo Srbi pravoslavci. Srpstvo i pravoslavlje su neraskidivi. A Hrvati su 90 % otpad Srbije, a jezgro 10 % Avari iz Azije.

Више су Срби по војводини "Авари", него што су то Хрвати.

А зна се да је данас број Срба католика занемарљив (ипак, није тачно да сасвим не постоје), међутим они су постојали кроз историју, и њима се бави ова тема. На пример, оснивачи династије Немањића су били католици, а католичка је била и цела данашња Херцеговина и добар део Црне Горе. О Дубровнику и Србима оданде који су постојали и до 20. века да не говорим.
 
Више су Срби по војводини "Авари", него што су то Хрвати.

А зна се да је данас број Срба католика занемарљив (ипак, није тачно да сасвим не постоје), међутим они су постојали кроз историју, и њима се бави ова тема. На пример, оснивачи династије Немањића су били католици, а католичка је била и цела данашња Херцеговина и добар део Црне Горе. О Дубровнику и Србима оданде који су постојали и до 20. века да не говорим.

Mogli su se ti "Srbi" u Dubrovniku nazvati i Japancima ništa ne mijenja na stvari.
Zanemariva pojava samozvanih Srbokatolika u bogatoj povijesti grada.

Slično kao Jugoslaveni u Ex Jugoslaviji.
 
упамтите бре већ једанпут оно што сви не срби знају а само срби не знају:

срби су сви они који говоре штокавским говором!!!!!!!!!!!!

štokavskim ili štakavskim?:)

ma ja sam sigurno veći Srbin od tebe:D...jer ja joj ne želim zlo....a takvi ko ti žele joj zlo al toga nisu NI svesni

razumeš poEntu?
 
Zašto "samozvanih" itd..., svi ti uvredljivi pojmovi? To je isto kao "takozvani Hrvati".

Ne vidi što je to uvredljivo.

U neko doba neki ljudi su odlučili biti Srbokatolici u Dubrovniku.
Da su bili Srbi oni bi to i ostali .Nestali su u vrijeme kada je Srbin bilo poželjno biti nakon WW1 rata.

A onda su "neki" htjeli taj isti Dubrovnik osloboditi 1991. od ustaša. Možda bi to netko u svijetu popušio ali tamo Srba nije bilo u većem broju.



Neki su Hrvati otišli iz Dubrovnika u Janjevo na Kosovu prije 700 godina i vidi vraga i dan danas su ostali i opstali kao Hrvati u totalnom srpsko-albanskom okruženju.
 
Ne vidi što je to uvredljivo.

U neko doba neki ljudi su odlučili biti Srbokatolici u Dubrovniku.
Da su bili Srbi oni bi to i ostali .Nestali su u vrijeme kada je Srbin bilo poželjno biti nakon WW1 rata.

A onda su "neki" htjeli taj isti Dubrovnik osloboditi 1991. od ustaša. Možda bi to netko u svijetu popušio ali tamo Srba nije bilo u većem broju.



Neki su Hrvati otišli iz Dubrovnika u Janjevo na Kosovu prije 700 godina i vidi vraga i dan danas su ostali i opstali kao Hrvati u totalnom srpsko-albanskom okruženju.

Pa htio sam reći da je zaista bilo Srba katolika. Hrvati su spali u zapadnu sferu a Bugari u istočnu, dok su se Srbi našli u međi. Samo tu je problem što budale stalno misle na Dubrovnik, kada uopće ne treba misliti na to, jer je to slučaj kao što i ti sam kažeš.

Inače Ruđer Josip Bošković je jednom spomenuo nešto "hrvatsko". Ne sjećam se što je bio slučaj, čini mi se da je neki brod bio u pitanju.

Ali 'jope, što se tiče narodnosti...da li želiš reći "da su Bunjevci bili Hrvati oni bi to i ostali". Da li želiš reći "da su Krašovani bili Srbi oni bi to i ostali", "da su Moldavci bili Rumuni oni bi to i ostali" ili "da su Crnogorci bili Srbi oni bi to i ostali", ili pak "da su Goranci bili Srbi oni bi to i ostali"? :?:
 
Mogli su se ti "Srbi" u Dubrovniku nazvati i Japancima ništa ne mijenja na stvari.

Извини, али итекако мења. Надам се да не негираш да је читава скупина јужнословенских народа на "западном Балкану" мање-више истоветног етничког порекла и истог језика, и да само име које појединац одабере као своје национално одређује ко је он у ствари?

Поређење са Јапанцима је до крајности бесмислено, не само што се ради о не-јужнословенском народу са језиком који је Словенима неразумљив, него се ради и о другој раси људи са супротне стране планете. Међутим, мене би, као Банаћанина, Хрвати без проблема прихватили као Хрвата или Бошњаци као Бошњака. Па чак и (национални) Црногорци као Црногорца, јер по једној линији имам даље везе и са Црном Гором.

Дубровник сапда у херцеговачко залеђе, његово је словенско становништво истог порекла као и херцеговачко, и говоре истим дијалектом. Као католици, временом су оптирали за хрватство, а дубровачки Србокатолици нису нимало "незнатни" нити "такозвани", већ једна конкретна манифестација жеље да се створи јединствена штокавска нација са српским именом. Наравно, у контексту неодукљанске историјске школе, где су Срби једино и искључиво Србијанци који носе шајкачу, причају екавски, говоре "бре" и зову се Милисав или Тиосав, у том контексту Срби-Дубровчани нису били Србијанци и ту нема спора.

Slično kao Jugoslaveni u Ex Jugoslaviji.

Није нимало слично, јер Југословени нису били националисти, нити је југословенство постојало као национални покрет, већ је у питању била пан-национална словенска идеологија која се базирала на затирању сопственог националног идентитета (српског, хрватског) и прихватању новог. Са друге стране, Србокатолици су били српски националисти.
 
Pa htio sam reći da je zaista bilo Srba katolika.
Da,istina živa....bilo je Srba katolika.


Ali 'jope, što se tiče narodnosti...da li želiš reći "da su Bunjevci bili Hrvati oni bi to i ostali". Da li želiš reći "da su Krašovani bili Srbi oni bi to i ostali", "da su Moldavci bili Rumuni oni bi to i ostali" ili "da su Crnogorci bili Srbi oni bi to i ostali", ili pak "da su Goranci bili Srbi oni bi to i ostali"? :?:


Ne zamara me tko je što po nacionalnosti. Balkanski mitovi služe za potpaljivanje niskih nacionalnih strasti. Manje je bitno koliko su današnji Hrvati stvarno potomci nekih tipova koji su nosili kravate,ili Srbi potomci onih tipova koji su vješto koristili pribor za jelo dok su drugi u Europi jeli rukama.
 
Извини, али итекако мења. Надам се да не негираш да је читава скупина јужнословенских народа на "западном Балкану" мање-више истоветног етничког порекла и истог језика, и да само име које појединац одабере као своје национално одређује ко је он у ствари?

Činjenica je da smo izmiješani. Neki naši preci u nekim vremenima mijenjali kršćanske konfesiju,prelazili na islam, neki više puta mijenjali vjerske dresove.

Problem je bio kada sve svedete ( етничко пореклo и језик ) na zajednički nazivnik "srpski". Svi smo mi Srbi,neki pokatoličeni, neki islamizirani.

Zbog toga su mi zanimljiviji Janjevci sa Kosova od Japanaca.


Међутим, мене би, као Банаћанина, Хрвати без проблема прихватили као Хрвата или Бошњаци као Бошњака. Па чак и (национални) Црногорци као Црногорца, јер по једној линији имам даље везе и са Црном Гором

Nije problem tko bi tebe prihvatio, nego što bi ti kao pojedinac u nekoj sredini prihvatio
kao svoje,živio u skladu sa svojom okruženjem.






Дубровник сапда у херцеговачко залеђе, његово је словенско становништво истог порекла као и херцеговачко, и говоре истим дијалектом. Као католици, временом су оптирали за хрватство, а дубровачки Србокатолици нису нимало "незнатни" нити "такозвани", већ једна конкретна манифестација жеље да се створи јединствена штокавска нација са српским именом. Наравно, у контексту неодукљанске историјске школе, где су Срби једино и искључиво Србијанци који носе шајкачу, причају екавски, говоре "бре" и зову се Милисав или Тиосав, у том контексту Срби-Дубровчани нису били Србијанци и ту нема спора.



Srpska je srednjovjekovna država imala dobre ekonomske, a dijelom i političke i kulturne veze s Dubrovnikom.Stari Dubrovnik bio gospodarski snažno povezan sa Srbijom i Bosnom, a kulturno s Dalmacijom. Onda 450-500 godina Turci su u igri a Srbi nemaju veze sa Dubrovnikom. Srbija se oslobađa od Turaka i postaje suverena država.To kod nekih Dubrovčana izaziva neskrivene simpatije. Neki od tih zadivljenih bratskim junaštvom za sebe kažu da su Srbokatolici.Ništa se na ovim balkanskim vukojebinama ne može usporediti sa Dubrovnikom. Dubrovnik je prvi u Europi ukinuo ropstvo 1416. godine.Vjerojatno su to na umu imali "oslobodioci" 1991. godine. kada su oslobađali vekovni srpski grad. Srbokatolici su im bili dobar povijesni propagandni predložak u opravdanju razaranja ovog svjetskog bisera.





Није нимало слично, јер Југословени нису били националисти, нити је југословенство постојало као национални покрет, већ је у питању била пан-национална словенска идеологија која се базирала на затирању сопственог националног идентитета (српског, хрватског) и прихватању новог. Са друге стране, Србокатолици су били српски националисти.


U JNA je recimo bilo poželjno biti Jugoslaven. Kadijević i Mladić su bili teški Jugoslaveni dok ih Slobo nije srpski prosvijetlio.
 
Немам шта да додам, пошто се у принципу слажем са тим. Само бих додао да нису Срби и Хрвати (и Бошњаци, и остали) ти који су измешани, већ да се ради о једном истом етничком супстрату, и да су једине разлике што се "мешања" тиче те што су се они са истока углавном мешали са једним елементима, а они на западу са другим. Јањевце са Косова си навео као добар пример, мада је део њих заиста пореклом из Хрватске и Дубровника. Али чињеница је да се на подручју целе СФРЈ католици српског језика* углавном идентификују са хрватством, а православци са српством, без обзира на то где и у ком окружењу живели.

*под "српским језиком" подразумевам овај језик на којем пишем, а који је заједнички данашњим Србима, Хрватима, Бошњацима и националним Буњевцима и Црногорцима.
 
Da,istina živa....bilo je Srba katolika.





Ne zamara me tko je što po nacionalnosti. Balkanski mitovi služe za potpaljivanje niskih nacionalnih strasti. Manje je bitno koliko su današnji Hrvati stvarno potomci nekih tipova koji su nosili kravate,ili Srbi potomci onih tipova koji su vješto koristili pribor za jelo dok su drugi u Europi jeli rukama.

Ne razumijem? :confused:

Srpska je srednjovjekovna država imala dobre ekonomske, a dijelom i političke i kulturne veze s Dubrovnikom.Stari Dubrovnik bio gospodarski snažno povezan sa Srbijom i Bosnom, a kulturno s Dalmacijom. Onda 450-500 godina Turci su u igri a Srbi nemaju veze sa Dubrovnikom. Srbija se oslobađa od Turaka i postaje suverena država.To kod nekih Dubrovčana izaziva neskrivene simpatije. Neki od tih zadivljenih bratskim junaštvom za sebe kažu da su Srbokatolici.Ništa se na ovim balkanskim vukojebinama ne može usporediti sa Dubrovnikom. Dubrovnik je prvi u Europi ukinuo ropstvo 1416. godine.Vjerojatno su to na umu imali "oslobodioci" 1991. godine. kada su oslobađali vekovni srpski grad. Srbokatolici su im bili dobar povijesni propagandni predložak u opravdanju razaranja ovog svjetskog bisera.

Pa sad, i jedan određen broj dubrovačkih porodica je srpskog podrijetla. To je za taj period Turaka. Npr. Zlatarići i Vojinovići (kada baš kod Boškovića osporavaš). Dio Srbije se prije oslobodio, u vidu Crne Gore, koji je počeo da "srbuje" "Raguzijance" već u 18. stoljeću.
 
Srbi -katolici se mogu naci u Dalmaciji .Elem,u 19.veku narod je u tim krajevima jako tesko ziveo ,a katolicka crkva je u susnim godinama nudila hranu onima koji promene veru ...Taj motiv se moze naci i u nekim pripovetkama Iva Cipika,koji je i sam bio Srbin katolicke vere,doduse,on se sam prozvaoI Srbinom,jer je obozavao Srbe,njihovo junastvo,knjizevnost,borio se i na Solunskom frontu...
Jos jedan primer iz knjizevnosti je i Andric ,koji je vec bio spominjan ali moram da dodam da se on nije osecao kao Jugosloven vec kao Srbin-dovoljno o tome govori podatak da su ga Hrvati izbacili iz svojih antologija knjizevnosti iako je nosioc Nobelove nagrade!
 
Srbi -katolici se mogu naci u Dalmaciji .Elem,u 19.veku narod je u tim krajevima jako tesko ziveo ,a katolicka crkva je u susnim godinama nudila hranu onima koji promene veru ...Taj motiv se moze naci i u nekim pripovetkama Iva Cipika,koji je i sam bio Srbin katolicke vere,doduse,on se sam prozvaoI Srbinom,jer je obozavao Srbe,njihovo junastvo,knjizevnost,borio se i na Solunskom frontu...
Jos jedan primer iz knjizevnosti je i Andric ,koji je vec bio spominjan ali moram da dodam da se on nije osecao kao Jugosloven vec kao Srbin-dovoljno o tome govori podatak da su ga Hrvati izbacili iz svojih antologija knjizevnosti iako je nosioc Nobelove nagrade!

Cijeli Balkan do prve polovine XIX vijeka bio jedno veliko područje gdje nije bilo formiranog nacionalnog osjećaja u modernom smislu riječi.Srbija se prva počela formulirati kao država srpskog naroda, ali ne znatno prije hrvatskih preporoda (ilirskog i hrvatskog), jer bi u suprotnom sigurno uspjela "posrbiti" cijelo područje Balkana.

Andrić je rođen kao Hrvat,od oca Hrvata i majke Hrvatice.Hrvatska mlada lirika je antologija koju je 1914. izdalo Društvo hrvatskih književnika. U toj je zbirci zastupljeno dvadeset pjesnika rodenih oko 1890 godine između ostalih i Ivo Andrić.
 
Немам шта да додам, пошто се у принципу слажем са тим. Само бих додао да нису Срби и Хрвати (и Бошњаци, и остали) ти који су измешани, већ да се ради о једном истом етничком супстрату, и да су једине разлике што се "мешања" тиче те што су се они са истока углавном мешали са једним елементима, а они на западу са другим. Јањевце са Косова си навео као добар пример, мада је део њих заиста пореклом из Хрватске и Дубровника. Али чињеница је да се на подручју целе СФРЈ католици српског језика* углавном идентификују са хрватством, а православци са српством, без обзира на то где и у ком окружењу живели.

*под "српским језиком" подразумевам овај језик на којем пишем, а који је заједнички данашњим Србима, Хрватима, Бошњацима и националним Буњевцима и Црногорцима.

Bogarte nije tačno da se radi o jednom istom etničkom supstratu. Radi se o raznim plemenima koja su međusobno srodna, tu srodnos ne sporim ali im sporim istovjetnost. I naravno da je kasniji "komšiluk" djelovao na povećanje razlika. I slažem se da vlada opšte mišljenje da je vjera mjera nacionalnog opredijeljenja to jeste katolici=Hrvati pravoslavn=Srbi, još samo da se "z"dogovorimo za budiste, šiite, sunite,... koji pripadaju Hrvatima a koji Srbima pa podijelismo zemaljsku kuglu. A života ti kojim jezikom ja kao Crnogorac (koji sam ne samo nacija nego i narod) govorim?
 
Bogarte nije tačno da se radi o jednom istom etničkom supstratu. Radi se o raznim plemenima koja su međusobno srodna, tu srodnos ne sporim ali im sporim istovjetnost. I naravno da je kasniji "komšiluk" djelovao na povećanje razlika. I slažem se da vlada opšte mišljenje da je vjera mjera nacionalnog opredijeljenja to jeste katolici=Hrvati pravoslavn=Srbi, još samo da se "z"dogovorimo za budiste, šiite, sunite,... koji pripadaju Hrvatima a koji Srbima pa podijelismo zemaljsku kuglu. A života ti kojim jezikom ja kao Crnogorac (koji sam ne samo nacija nego i narod) govorim?

Овде се морам укључити и ја. Нормало говорити ти ниси ни по нацији ни по народу Црногорац, него по земљи као и Богарт, Банаћанин. Али захваљујући накаради комунистичког схватања, данас се то тако учи и сматра. Тако имамо више нових нација и народа преправљених од других нација и народа, негде због вере а негде због земље и политике. То је како би данашњи школовани рекли опће прихваћено мерило, али назадно.
 
Andrić je rođen kao Hrvat,od oca Hrvata i majke Hrvatice.Hrvatska mlada lirika je antologija koju je 1914. izdalo Društvo hrvatskih književnika. U toj je zbirci zastupljeno dvadeset pjesnika rodenih oko 1890 godine između ostalih i Ivo Andrić.

Ово бих мало ублажио, и рекао уместо Хрват, рођен као "босански католик", јер да су у питању неке категорично различите ствари, не би он тако лако од Хрвата постао Србин (нити би неки други од Срба постајали Хрвати), што управо сведочи да је реч само о политичко-идеолошком сврставању (ако хоћете, и националном), а не етничком. А то говорим као човек који живи у једној правој (а не вештачкој) вишенационалној средини, и знам да је немогуће да се неко ко је рођен од оца и мајке Румуна прави да је одувек био Словак, или од оца и мајке Мађара да је Циганин, или неке друге комбинације.

A života ti kojim jezikom ja kao Crnogorac (koji sam ne samo nacija nego i narod) govorim?

Ја бих рекао да говориш и пишеш на истом језику који је и мој матерњи, и којег сам научио овде у свом породичном дому, 300 километара северно од граница Црне Горе, и не знам да ли ћеш се ти са тим сложити.

Или, да будем мало ближи, претпостављам да говориш истим оним језиком којим говоре и твоји земљаци који га називају српским (исто као и они истим оним који ти, можда, називаш црногорским).

Bogarte nije tačno da se radi o jednom istom etničkom supstratu. Radi se o raznim plemenima koja su međusobno srodna, tu srodnos ne sporim ali im sporim istovjetnost.

Пази, ја не говорим о истоветности племена, него о истоветности етничког супстрата (мада би можда и тај израз требало прецизније одредити). Племена заиста нису истоветна, већ само сродна, и ако ћемо племена посматрати као народе, онда се слободно може рећи да су модерне српска и хрватска нација састављене од више различитих "народа".

Само, опет се враћам на то како и ја лично доживљавам народе, на основу искустава са мојим суживотом са људима мађарске, словачке, румунске и циганске народности. На основу онога како они доживљавају и себе и друге, могу комотно да дам изјаву да српско-хрватско-бошњачка подељеност почива на православно-католичко-исламској подељености, а црногорска и буњевачка на племенском егоизму (и то не квалификујем као нешто лоше, него само констатујем).

И још нешто: није уопште битно за дискусију, али волео бих и да то споменем. Заиста немам апсолутно ништа против било кога, без обзира на то како се национално изјашњавао, у којој држави живео и како свој језик звао. Не желим да се ово што пишем схвати као неко "великосрпство" или позив да се неке територије освајају, неке државе гасе и сл. Уважавам посебност и црногорских Срба, и Црногораца у народном и националном смислу, и тиме што спомињем "исти етнички супстрат" не желим никога да негирам. По мени би било најприродније да човек из Србије у човеку из Црне Горе (и обрнуто) увек има пријатеља и рођака, без обзира на националну причу или идеологију, а ако сам у нечему претерао (а сигурно јесам) у оним препуцавањима са Руфимом/Ћипуром, желим одмах од тога да се оградим.
 

Back
Top