А ти, да ли га ти зовеш пасуљ или фасуљ?
Мислим, Турчин ли си или си Наш?
Poturica naš,
ˇˇ Данак у крви као начин потурчивања исто тако има негативно значење, јер се ради о насилном отимању дјеце од мајки.
Додатно негативно значење се веже за претпостављени добровољни облик потурчивања, које се значењем веже за:
издајство, преневјеру, одрођивање, однарођивање, сарадњу са окупатором, отпадништво итд.
У српском језику постоји изрека „Потурица гори од Турчина“ којом се изражава негативан став према ономе што потурице
представљају својом идентификацијом са окупатором.Јован Цвијић сматра да су потурице „били потпора турском режиму и најсвирепији угњетачи“.ˇˇ
Pogledajte prilog 386997
Помен у српској књижевности
Ја сам бољи, чуј, Влаше, од тебе,
боља ми је вјера него твоја!
Хата јашем, бритку сабљу пашем,
капетан сам од царева града,
у њем владам од триста годинах;
ђед ми га је на сабљу добио
ђе су царство сабље дијелиле,
те му трагу оста за господство.“
Распали се Мићуновић Вуче,
па се Хамзи попримаче близу:
„Какво Влаше, крмска потурице!
Ђе издајник бољи од витеза?
Какву сабљу кажеш и Косово?
Да л' на њему заједно не бјесмо,
па ја рва и тада и сада?
Ти издао пријед и послијед,
обрљао образ пред свијетом,
похулио вјеру прађедовску,
заробио себе у туђина!
Горски вијенац,
Петар Петровић Његош
Помен потурица у
српској књижевности је учестао у времену слабљења
Османског царства, односно времену ослобађања Срба од Османлија. У овом историјском периоду долази до кулминације антагонизма између са једне стране Срба, који пропаст Османског царства виде као властити пут ка слободи, и са друге стране потурица, који Османско царство доживљавају као своју једину домовину која штити њихову прихваћену вјеру и њихов положај у османско друштву. Овај однос је сликовито описан у дјелима Петра Петровића Његоша. Тако у пјесми Бој на Салашу из 1806. године Чупић одговара Мехмеду: „Потурицо, Мехмед капетане, обазри се да се погледамо, да видимо чија је сад
Мачва: ил' је твоја ил' ће бити моја, чија ли је од старине била!“