Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[Lada]

Osećam tu nepresušnu svežinu koja se širi a iznikla iz verbalno-imaginativnih poruka ,koja i ovog trena ,kao javka ljubavi u meni iznova radja beskrajni monolog milošte,koju bih da iskažem,da natovareni teret ladja ponese do..preobličja reči u pogled,uzdah,treptaj,osmeh usne i oka..do dodira.
Ne dodirujem u sebi precizno upakovane slike,nizane iz reči,već dodajem nestrpljivo nova htenja mog unutarnjeg čuda i pišem...
Udomljena ljubav u meni nije prolaznica.Ona je stanarica u ovom ambijentu prostornosti moga bića.
Sa naručjem punim emocija letim ka vratima,koja se lagano otvaraju kako bi me,kroz ovaj saznati nagoveštaj izvela na put susreta svetlucajuće stvarnosti.
Ta kap spoznaje,dovoljno je teška u svoj lepoti da moram da je podelim kako bih nadogradila svoj za sada nedosanjan san.

 

[.Gogilli.]

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

Zbog na trenutak ukazanog zračka pokretne svetlosti,kao odškrinuta vrata u predelima bez zvuka i znaka,bez lika i vida,bez svakog opoja!
I onda zaćutim,zagledana u odblesak trenutka i slutnja zapupi,da sve to nestaje kao kap vode na vrelom saću,da u svojoj bezmernosti i bez prestanka uzimane slasti,ustvari ostadoh žedna na ovom svetu iako sam ginula u želji za samo jednom kapi nepoznate milosti!
Tkanje trajnosti.Omčica do omčice.Nezavisno od stanja plime i oseke uma.
Odblesak zvezda iz nezamislivih daljina.Nežan a neizreciv dodir koji jeste, ponekad,nalik cvetu koji sa tugom gubi latice i umesto njih sa radošću,očekuje plod.
Tkanje ljubavi u meni,koja me čuva i čini posebnom.
Mreža koja me razgolićuje i pokriva,mreža neverovatnih osećanja tkana tananim nitima duševnog razumevanja od prvog trenutka.
Čudnovata mreža sejača zvezda ,pod njegovim prstima ne zlorabljenim rečima,kristalizacijom vlastite snage ,oživljava moje snove i spušta po platnu mog života široke staze,po kojima treba da se krećem!
U neizgovorenim rečima istovremenih odgovora,u nedogovorenim vremenima ,susreti trenutka,misli kroz reči istosti,kao dokaz svevremenosti i postojanja,čak i u ćutanju.
Čudesna mreža ljubavi,koja uspostavlja ravnotežu svakom omčicom!
Slika koju sam stvorila i vezala svoje srce,jeste taj čudesni zrak i naš znak koji uvek i iznova bljesne , kao zrak sunca u praskozorju!

 

[Lada]

 

[Jan Hus]

 

[Poli46]

Šamari sudbine dolaze u talasima,u ciklusima se smenjuju sa zatišjima, opuštanjem
i uljuljkivanjem u mirno stanje duha..A onda udaraju..snažno,brzinom munje,poput
jezika zmije,zarivaju se u um i srce..ranjavaju dušu. Patiš i jeca ti biće celo,pamtiš
i zapisuješ.. Negde u podsvesti praviš zapisnik ozleda sopstvenog života..sebe.
Zaboravljaš površinski i nastaje zatišje ponovo,nastavlja se život.. Pred tvojim očima
u snovima odvija se film..u kome ti imaš glavnu ulogu..Film ličnog života i bojiš se,
strepiš od sledećeg udarca koji neminovno dolazi naglo...ali prolazi sporo i bolno.
Dok to proživljavaš vreme se usporava i misliš..nikad neće proći..
Ali život je satkan od prolaznosti..i mi smo samo prolaznici u tom ciklusu smenjivanja
u ovom dualnom svetu..život i smrt,ljubav i mržnja,leto i zima..patnja i blaženstvo
Treba biti spreman..

 

[.Gogilli.]

Oni koji te vole nikada te ne napustaju.
Cak i ako postoji hiljadu razloga da odustanu,
pronacice jedan da ostanu.

 

[Tajana@67]

 

[Jan Hus]

 

[Suljo.L]

 

[gost 359182]

 

[Neno]

 

[.Gogilli.]

 

[Lada]

...Ovde razgovaram u tisini. Sa razlicitim ljudima koje ne poznajem, a opet su mi blizi nego oni realni. Blizi po osecanjima, po padovima, po radosti po zivotu. Drago mi je kad procitam da je neko ponovo pronasao sebe, sam ili kroz nekog drugog sve jedno. Zelim da verujem da je tako. Zelim da verujem da je i to moguce. Ali, mislim da je to samo privid. Mozda pokusaj da se podmiti sudbina...
Slazem se da zivot ide dalje, naravno ide i moj, ne ceka da se ja sastavim ali kako? Od danas do sutra u tisini, u pitanjima bez odgovora, u glasovima u glavi koje ni ne zelim vise da slusam...
Eto,dodjoh,nekako do kraja...dilema ostaje...ENTER ili DELETE?! :".

 

[.Gogilli.]

 

[Mister]

Nećemo tako razgovarati. Nisi ti meni makar ko.
Zagnjuri glavu u moje voštane grudi, u kalup,
koji godinama čeka da se vratiš na svoje i ispuniš prazninu.
Izmakni se samo kad moraš da trepneš, da mi srce ne golicaš,
da ponovo ne pomisli da ume da te voli.
Diši polako, da ne ostaneš bez daha. Diši i za mene, ja moram da pričam.
Ne žmuri, nećemo se ljubiti. Ne žmuri, sanjamo.
Nazdravimo otopljenim pahuljama, popijmo ih na iskap, kao lek
i dogovorimo se konačno od koje zajedničke bolesti bolujemo.
Ako se rastužim, a hoću, pristani da mi budeš prijatelj
na određeno vreme i slušaj kakvu si aromu dala mojim rečima.
Moja ispovest biće tvoja ljubavna priča,
koja se od ostalih razlikuje po meni.
Opomeni me kada se opsujem, nije lepo da ružim bajku.
Ovog puta nećemo biti kivni na ljubav, kojoj nismo dorasli.
Smeškaj se, da smekšam, da i sam usnama dokažem koliko mi je lepo.
Sve dođe na svoje. Dođi…
Lice ti je vlažno. Ne brini, ne plačeš. To se ja sušim. Isparavam.
Ne mogu ni ja još dugo biti dete, ali dok si uz mene biću besmrtan.

Zabodi nos u moje srce i ćuti. Samo ćuti, razgovaramo.
Bar se večeras nemojmo svađati oko toga ko koga više voli.
U redu, ti mene, ali… Dobro, ti mene.

Ne postoje misterije, jedino poneka još nije obelodanjena.
Čudiš se da se ne guram da im se rugam?
Ludo jedna, pa ja zbog tebe od tebe skrivam rešenje.
Vidiš li među zvezdama i jedan greh?
Greh se kratko pamti, izmišljen je da bi pokvario radost.
Nemaju predrasude moć da nam ne dopuste
da jedno drugom budemo ovo što smo,
tu su zato da nam ne dopuste da imamo smisla.
Ne ljuti se na mene što sam nastavio
da živim nakon dana pre našeg susreta.
Samo sam hteo da osetim kakav sam kada me neko voli,
ne sluteći da ćeš moju radoznalost godinama otplaćivati
i svoju mladost opteretiti hipotekom.
Ja, budala, mislio da samo ja umem
da lelujam ljubavnim sokakom,
a ti me nadmašila, uprkos meni.
Dugo sam te izmišljao. Svaki detalj bio mi je važan.
Visina tolika, oči baš takve, može i ovde jedan mladež…
Moje šake kao modle, načinile su od tvojih grudi najslađe kolačiće.
Ni slutio nisam da ćeš mi odati priznanje za maštovitost
i biti zahvalna na lepoti, kojom zavodiš
one što ne umeju da te žele dok te ne vide.
Da se kladimo koliko onih koje misle da me vole, žele da su na tvom,
a koliko onih, koji misle da te vole, želi da su na mom mestu
i čega bi se, osim onih što ih vole, odrekli zbog ovakvog spektakla?
Ne zna se kome je slađe bilo kada si zagrizla ovo neprskano srce.
Ne puštaj, pomislih, a ne bi pustila ni da sam zaječao.
Nisam znao da život ume da bude tako sočan.
Do tada sam ga provodio ispred crno-belog retrovizora,
prelistavajući ukoričene sportske povrede srca,
ubijao crno – belim vinom sve što smeta dosadi
i mislio da imam više sreće od onih što se dosađuju uz televizor.
Umeo sam da gatam iz tvojih očiju. Sve ovo sam nam prorekao,
gledajući u dve kristalne kugle, predvideo lepo, tugu naslutio.
Ne teraj me da ponovo gledam u budućnost, ovog puta bih varao.
Sve češće pominjem ljubav i govorim da te volim.
Koristim te blage reči, iz straha da bi me najzad mogla ozbiljno shvatiti.
Koliko god te željan bio, neću dozvoliti da sa mnom pokvariš sebe.
Zavidim tvojoj uštirkanoj posteljini, verujući da grli jedino tebe.
Priželjkujem da onaj ko te ljubi, čini to na manje svetom mestu.

Znam da ćeš otići. Jedino ti ne želiš to da znaš.
Ne brini šta će sa mnom biti. Ja sam sebi i sada suvišan.
Biću ponovo najružniji i najmanje vredan, ali to nije greh, zar ne?
Zaokupljeni light ljubavima, bez konzervansa,
povremeno ćemo jedno drugo zaboraviti,
dok ne shvatimo da nam nedostaje da jedno drugom nedostajemo.
Iduće godine u ovo vreme i svih godina, koje nam preostaju,
slavićemo godišnjicu ovog trenutka, prislonjenih noseva
uz oltar prozorskog okna i moliti se da je bar jedna od pahulja,
koje pokušavaju da nas razvesele, potomak neke od ovih,
koje su nas večeras dopratile do nas.

Sve buduće Nove Godine bile bi višak, da nemam tebe,
da ti poželim da ni jedan Božić ne dočekaš sama, poput mene.
Kada prođem, statistika mog srca biće jednostavna – kucalo je samo za tebe.
Mali otkucaj za čovečanstvo, veliki za mene.

Goran Tadic

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

Ostavite noću prozore otvorene.
Ostavite ih da snovi mogu slobodno da odu
da se pretvore u vetar, pero, oblak, prah...
Da vas nikada ne zabole...

Milena Pavlović Barili

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

@Željko B. neka ti dozivi slican izgled ovog,nazvanog Divota...dodajem vremena...

 

[Lada]

Kao večiti refren izmedju gluvog neba i neme zemlje..
Možda negde nekad na drugom mestu postoji pravi zavičaj i zemlja ostvarenja i odgovora.
Sa vetrom kao dahom novog sveta u kome neću strepeti gde će moja čula otpočeti željenu igru vedrine i veselosti..
Zvuk i melodija!Željeni ritam udaraljki..
Slobodna ptica koja se gnezdi na ramenu poverenja.
Darovanja lepoti prirode.
U nenarušavanju toka!Jednostavno u imanju ljubavi,koja se ne treba dokazivati!!
Otuda ,rame kao utočište.Svim pticama sveta!!!..
Čak i ptici koja to nije..Nezavršeni pokreti..

 

[Lada]

Da tebe nisam srela, pored sebe bih prošla.

 

[NIKOS_]

Nase ljubavi, kao mnoge druge, teze jedna drugoj, kao tolike neznosti , koje vozovi i brodovi nose u stanice i luke, prepune romanticnim knjigama.

I stalno ti opet dolazim, i kada spavas i kada me na suncu zivis, kroz posebne poljupce, kojima te prekrivam, skrivane u podrumima moje duse, kao neki osecajni likovi mog Puskina.

Zato, cim se rastanemo ocajno zelim da ti se odmah u narucje vratim, pa pripadam tu, zar ne?

Zbog toga, ne zelim da igram tu igru rastanaka i ponovnih susreta, budi jaca od mene i osveti mi se slatko, seti se svake moje skrivene mane koju znas, ali ne ljuti se na mene, vec budi jos jaca i ne zaboravi koliko te volim, da se od toga moze i umreti.
Ucini me srecnim, obraduj svaki deo moje romanticne duse i ophrli me svojom neizmernom ljubavlju i uzivaj kroz nju u svojoj posebnosti, koju imas samo za nas.