Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[Lada]

..."
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja. .
---
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranim
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koji kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti nedišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bih stavila sebi oko vrata ..."

Alice:How long is forever? White Rabbit:Sometimes, just one second.
Lewis Carroll.

 

[Jan Hus]

 

[Lada]

Pogled joj luta dok on brodi u njenom oku.Malo je nesnadjena.Neplaniran tren.Osetljiva od nedoumica...
Da li reč trag označava samo ostatak onog što je bilo,postojalo?Ili....Kako ih ne razume?!
Kako oni ne razumeju njenu uznemirenost...
Može li drugačije da se saopštava?..
Kakvi su to trenuci od kojih je satkan život?
Zar je stvarnost kao plastelin za manipulaciju?!
Kao likovni globus u dosluhu sa vremenom,tako je istražuju...
Ljudi u belim i zelenim mantilima,sa maskama..
Ne, ne čuvaju oni nju sa maskom.Čuvaju sebe od nje.

 

[Poli46]

Duboko udahnite i uđite u prostor životnosti, u prostor punoće života koja je upravo sada.
Nemojte planirati, nemojte svoj duh projicirati u prividna stanja prošlosti i budućnosti koja
nemaju nikakve stvarne veze sa vašim životom. Ako se već uhvatite da se bavite prošlošću,
neka to bude sećanje samo na lepe trenutke. Trenutke radosti i lepote u kojima ste izražavali
Ljubav i koji će u vama produbiti osećaj zahvalnosti. Jedino u tom kontekstu vaša prošlost ima
smisla....Treba opstati sada i ovde i zahvaliti što imamo moć zaborava...Zaboravite

 

[Jan Hus]

ah......... kako je lepa​

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

"
Ti si naslov svih mojih misli, moj horoskopski znak, moj svet i veza sa svetom, moja svaštara, moj nedostatak, opravdanje za sve i podsetnik da imam srce. Moj si filter za vodu i vazduh, krema protiv bora, vez na jastučnici, namazana strana hleba i meda i moje nebo sa pratećim objektima. Moj si redovan i vanredni let, ekstazi i bensedin, moja dioptrija, moj kalup za sve i veliko slovo svega što pišem. Moja palata pravde, moje rodno, radno i mesto za odmor, pogonski motor sa unutrašnjim sagorevanjem, moj dragi kamen mudrosti i ludosti, kalauz za smisao i jedino svetsko čudo. Moj si vlasnik i moj potpis, moja lična karta i razlog za sve, moje Daminijetebe, viza za Raj, opomena pred isključenje i orden u grudima. Moj si semafor, grudobran, gromobran i raketni štit, opravdanje za moje postojanje, štimer mojih reči način i začin, reč za gvozdena vrata moja ljuljaška i moj hlad, polazna osnova i završni sloj. Moj si odgovor na svako pitanje, moj aranžman, cvetni i muzički, moja tri zadatka za zlatnu ribicu, i jedino imanje koje nemam. Ako ti se učini da nešto moje nisi, to je zato što ne mogu sve da postignem od tebe. I dobro je što si makar i moj, jer čovek mora nečiji biti, da ne bi sebi bio ništa. Znam po sebi."

—

(Moje) ♥

 

[Suljo.L]

 

[Enessa]

 

[NIKOS_]

I ova noc je opet tvoja, kao i prethodnih milion, koje sam budan gledao i zore sa tvojim likom, u njima docekivao.

U svim tim predivnim snovima na javi, koji su u tim nocima prolazili, kroz moje romanticne misli. Svaka zvezda i koju mozda nisam video, vec zamislio, nosila je deo tebe, tvoj potpis duse, toplinu barsunaste puti, tvoje ljubavi i to narcisno, samo za mene.

Grlio sam je, ljubio, zeleo da nikada ne svane, jer uvek je noc romanticna sreca, koja svitanjem, prelazi u bol, zato sto zracima jutra ti nestajes i tako stalno i iznova, milion puta.

Tvoj lik, nebeske vile, bivao je sve svetliji i jasniji, kako se tmina veceri nadvijala nad mojim emocijama, skrivanim i davanim, samo tebi, jer ljubav moja si zauvek, kao pesma ptica u jutarnjim satima, koja te rasprsi u plavetnilu neba i ostavi da lutas u mojim nadanjima, da ce te opet noc dovesti u moje narucje...mozda...jednom...jedina...

 

[NIKOS_]

Stalno pokusavam da se opravdam pred sobom, da moja romantika je trenutak inspiracije, koji mora da se saceka, a tako je sve prosto, jednostavno ne mora.

Moja inspiracija si uvek ti. Ne moram da te vidim, cujem, dodirnem, poljubim, dovoljno je da samo na tebe pomislim i kao neki topli juzni vetar, prekrijes moje misli tvojom ljubavlju.


Tada nastaje bujica malih i velikih potoka neznosti, koji u talasima pronose tvoje ime, zubore o nasoj nebeskoj sreci sto smo zajedno. Oni nose nase duse do nekih mora, okeana, prepunih osmeha, strasti i nemira svih zaljubljenih na ovom svetu, gde smo i mi nasli delic talasa, da nas nosi do nezaborava i vecnosti, koju samo imaju oni koji se tako jako vole, kao ti i ja...ljubavi moja.

 

[Poli46]

Noćas slutim teskobu.Gorku poput sinoćnjeg čaja u dotrajaloj, keramičkoj šoljici.
Putovanje se obesilo kao okov na nogama zatvorenika. I kada bi noć bila najcrnja
pred svitanje, sada bih već zagrizla komad jutra. Ali, preskočiti redosled, značilo bi
bežanje pred sudbinom. Koliko je svetlosnih godina, namenjenjeno tebi? Baš toliko
titraja, odzvonilo je i meni. Srce priča svoju priču, a ja se mučim nad vrtlozima
svakodnevice. Ljubav se nežno, baš kako joj i stoji, pretvorila u nadu da će uokviriti
sliku novog napitka...toplog i vrednog nostalgije. Slatkoća pod jezikom, stvarna je.
Život ne posustaje, snaga je u mislima. Putovanje, ali ne u nepovrat...već u večitu lepotu.
Budi kraj mene....

 

[Suljo.L]

 

[Enessa]

 

[gost 359182]

Ponekad se dogodi, da umor učini svoje..
Onda kad se nakupljeni dani došetaju i zasmetaju umorno od svega pomalo...
Onda kad više ne možeš da budeš jak ...
Hoćeš malo da budeš slab.
Hoćeš malo svog vremena.
I nećeš da čuješ zvukove.
I nećeš da čuješ ništa o nikome.
I poželiš neko sklonište. Svoj mir, i malo sebe za sebe ...
Da zaboraviš. I da te na trenutak zaborave ...
Ali, nemaš srce od kamena, da ne osjećaš ...
I ne možeš da ne nastavljaš još snažniji i još jači ...
Jer nisi sam na svijetu. I ne možeš misliti samo na sebe ...
Uvijek ima NETKO kome smo potrebni, i srcem i dušom ...
I zato nema vremena da budemo slabi.
Mi, koji možemo dati dio dobrote onima koji ne mogu, a željeli bi.
I onima kojima smo cijeli svijet...

Ali, i sačuvaj malo vremena za sebe.
Da ne nestaneš i da ne oslabiš.

 

[Lada]

Necu o tebi da pisem pesmu jer pesma si Ti.
Hocu da kazem ne receno a da i dalje ne umem da te opisem.Na platnu zivota trazim onu tvoju prepoznatljivu boju,koja se sa mojom stapa,ali potez nikada ne umem da iskopiram,bas kao sto tebe ne umem da opisem.
Sudoku resavam,a ne znam zasto me zmarci podilaze kada ugledam tvoje slovce,koje isijava sve ono sto oboje isto imamo u sebi.
Vaga na kojoj se ljubav ,meri kod mene ne funkcionise,pretegla je jedna strana dok sam iscekivala da shvatis da sam ja ta napast ,koja te voli ,pa te sve nesto svrbi,kao ti moji zmarci koji vise i ne prestaju.
Vaga ljubavi zakocila se na mestu gde su oba tasa sada u ravnotezi.

 

[Hypnotwist]

I wear this crown of thorns
Upon my liar's chair
Full of broken thoughts
I cannot repair

 

[Kasvataja]

 

[Lada]

 

[Lada]

Tvoj jastuk ima osmeh kojim prihvata moju glavu i oslanja je tik uz tvoju.Toliko blizu da ne znamo da li je pogled tvog oka moj ili je pogled mog oka tvoj.Kako god pogledali vidimo isto:

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

Razneli su se kilometri
Prostrlo se nebo i oblaci.
Tvoje oči su mi putokazi, Svetionici na morskoj obali.
Samo ja lutam... Ne nalazim mira.
Peče me udaljenost, Peku me oči.
Bride mi prazni dlanovi
Ćutim i gutam riječi...
•J. M. Prazakova

 

[Suljo.L]

 

[gost 293964]

 

[Enessa]