Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[jerihon]

ЉУДИ - СЕНКЕ
Има на свету мирних, добрих људи
што кроз живот нечујно и тихо газе
као да ногом ступају по памуку,
а наше очи никада не опазе
ни њих ни њину тиху радост или муку.
Има ћутљивих патника на свету
што се само уморно и горко насмеше
на људе кад се о њих тешко огреше
и сумину их невини, налик цвету.
И има људи усамљених и боних,
са образима упалим и жутим,
што не чује им се ни смеха ни плача,
што живе као самотна и дивља драча,
али са бодљама унутра окренутим,
да ниједна никога не огребе
и да ниједном никога не убоду
до само своје рођено срце и себе.
Њих не види наше око кад их срета,
кад тихо прођу у мимогреду мирну,
јер никог они ни лактом не додирну
у вечној гужви и вреви овог света.
И живе они тако, нечујни и невесели,
и миле као сенке, као време и сати,
и тек кад умру, сломљени и увели,
објаве црни посмртни плакати
да су и они са нама живели.
Александар Лесо И.

 

[Branko Lori]

https://s18.****************/images/190511/ytwfthhy.jpg

Katkada mislim da se moja željna duša seća
neke pređašnje ljubavi,za kojom čezne i žudi,
kao da je ova naša vatra samo ugljen
nekog divljeg plamena koji je izgoreo
u ranijim postojanjima.

Možda sam u prošlim danima bio postigao
ono što sada uzalud tražim;
možda se moja duša s tvojom sastala i stopila
u nekoj velikoj noći koja je odavno
iščezla i umrla.

NAIDU SAROIJNI

 

[Enessa]

Ja svoje prijateje ne volim ni srcem a ni razumom. Jer dešava se da srce stane a razum zaboravi. Ja ih volim dušom, jer duša niti staje niti zaboravlja.

 

[Suljo.L]

 

[Poli46]

Čovek se pretvara u ono u Što gleda. Neko gleda u život, neko u ništavilo, neko u ljubav, neko u zadovoljstvo.
Neko se drži nauke, neko mistike, i svako vremenom neizbežno postaje ono što posmatra.
Stari ljudi najčesće gledaju u zemlju.....Oblažemo Zemlju plastikom ne dozvoljavajući joj da diše.
Hoće li se ugušiti ili će nas zbaciti sa sebe? Možda će od naše civilizacije ostati samo
neuništive plastične krhotine,koje će plutati okeanima i stvoriti jednog dana novi kontinent?
A Bog ne mari , nije njemu stalo ni do obožavanja ni do žrtvi.Stvorio je glupana, možda sebi na zabavu,
pa čeka strpljivo da se opameti...Dugo,dugo već čeka..

 

[Tajana@67]

''Nikuda ja ne kasnim.....
Uvek na vreme za prave ljude ....prave stvari.....
A i da zakasnim.... nije bilo pravo vreme ....
Ponekad vredi prespavati...da bi stigli bas kad treba....
na pravo mesto .....''

 

[Suljo.L]

 

[Suljo.L]

 

[Lada]

Od naše ljubavi i sreće,
Gle, zvijezde su večeras veće;

A šum što dopire iz grada,
Nije l' ko pjesma vodopada?

O, to je polet u visinu!
Srca nam zamiru i ginu.

U ljubavi bih s tobom, draga,
Nestati htio ja bez traga.

Dobriša Cesarić

 

[Suljo.L]

 

[Poli46]

Kad se rodimo zakoračimo u voz. Susrećemo se s ljudima za koje mislimo da će nas pratiti tokom celog našeg putovanja. Na primer, naši roditelji. Nažalost, istina je sasvim drugačija. Kad tad, oni će sići sa voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, nežnosti, prijateljstva i društva. Međutim, u voz ce ući druge osobe koje će nam biti jako važne - to su naša braća i sestre, naši prijatelji i ljudi koje ćemo sresti i zavoleti u svom životu..i naša ljubav.A onda nam se pridružuju neka mala bića,potpuno
nove duše u malecnim telima...i mi ih neizmerno volimo,nadajući se da ćemo s njima provesti život..To se zaista i ostvaruje,
jer sad smo mi putnici koji silaze sa ovog voza što se zove život...
Ovo je naša stanica....

 

[Enessa]

Kada se zajedno kao vazdušni baloni krećemo ka gore, velika je vjerovatnoća da smo pronašli jedno u drugom potrebnog čovjeka. Srodna duša je ona zahvaljujući kojoj počinjete da živite istinski život.

 

[*pustinjakinja]

"Ima baš ružnih i teških noći, punih karakondžula i koješta još.
Ima tih noći u kojima ne znaš da li si uopšte spavao,
a spavao si, sanjo si, sjedao u krevetu probuđen ko zna čime.
Ima tih noći, sreća pa i one, kao i sve drugo, prolaze.
Ljudi često kažu da je jutro pametnije od noći.
Kod mene je vazda noć imala prioritet,
možda zbog toga sve što pokušavam noću,
ili sve što utvrdim noću, ne mijenja se s jutrom.
A možda sam samo tupson koji se, eto, ne mijenja
kako koji vjetar zapuše, ili kako se noć i dan smjenjuju.
Možda...đavo bi ga znao.
Znam samo da je dobro što noći pune karakondžula, kao i sve drugo, prolaze."

 

[Suljo.L]

 

[Enessa]

Ja vidim kad na te, topla i bijela,
Kroz tvoj pendžer mala mjesečina pada…
I šum svaki čujem tvoga odijela,
Na dušeke meke kada kloneš mlada…

Kao sjenka tvoja svake te minute
Moja duša prati i uza te dršće…
I ljubice svoje, čežnjama osute,
Prosipa na tvoju stazu i raskršće…

U baštama tvojim ono rosa nije-
To su suze sreće što ih ona lije,
Pri sjaju zvijezda u tihu pokoju…

U kandilu tvome kada žižak cepti,
Znaj, to duša moja prislužena trepti,
I prosipa na te zlatnu svjetlost svoju…

Aleksa Šantić

 

[ghost in the shell]

ЉУДИ - СЕНКЕ
Има на свету мирних, добрих људи
што кроз живот нечујно и тихо газе
као да ногом ступају по памуку,
а наше очи никада не опазе
ни њих ни њину тиху радост или муку.
Има ћутљивих патника на свету
што се само уморно и горко насмеше
на људе кад се о њих тешко огреше
и сумину их невини, налик цвету.
И има људи усамљених и боних,
са образима упалим и жутим,
што не чује им се ни смеха ни плача,
што живе као самотна и дивља драча,
али са бодљама унутра окренутим,
да ниједна никога не огребе
и да ниједном никога не убоду
до само своје рођено срце и себе.
Њих не види наше око кад их срета,
кад тихо прођу у мимогреду мирну,
јер никог они ни лактом не додирну
у вечној гужви и вреви овог света.
И живе они тако, нечујни и невесели,
и миле као сенке, као време и сати,
и тек кад умру, сломљени и увели,
објаве црни посмртни плакати
да су и они са нама живели.
Александар Лесо И.

prelepi i preduboki stihovi..

 

[jerihon]

 

[Suljo.L]

 

[Poli46]

Nakon nekog vremena uočiš tanku crtu između držanja za ruke i vezivanja za dušu.
I naučiš da voleti ne znači oslanjati se... a da društvo ne znači sigurnost.
I naučiš da poljupci nisu ugovori a pokloni obećanja.

I počneš prihvatati svoje poraze uzdignute glave i otvorenih očiju, uz čvrstinu odraslog čovjeka a ne tugom deteta.
I naučiš da sve puteve moraš sagraditi danas.... jer je sutrašnje tlo isuviše nesigurno za planiranje.
Nakon nekog vremena, naučiš da i sunce opeče.... ako mu se previše približiš.

Sadi svoj lični vrt i uređuj svoju dušu, umesto da čekaš da ti neko pokloni cveće..posadi ga sama...
I naučiš da možeš mnogo toga pretrpeti. ..da si zaista snažan ,i da zaista vrediš,jer TI si čovek..

 

[Suljo.L]

 

[Tajana@67]

 

[*pustinjakinja]

"...ponekad, pričamo o svemu, samo da prikrijemo ono o čemu nikad ne pričamo
...ponekad, u gomili izgovorenih gluposti, pobegnemo od onoga o čemu bi najradije pričali
...ponekad, najviše govoreći, najmanje kažemo
...ponekad, samo pričamo...da bismo oćutali...prećutali
...i zaboravili "

 

[Svjetlanaa]

Hajde, Lola, pun je mesec, postedi me svoje jadnosti barem nocas. Plovi, Lola, po svetlu, mozes ti to, pokazacu ti. Pusti me nocas da ti osvetlim put. Znas Lola, slaba sam na tvoju jadnost, sazaljiva na tvoj ocaj. Evo, ajde, reci! Sve cu ja, sta god treba, nocas ja i Mesec prihvatamo sve na sebe. Evo, ako me pitaju, reci cu ova sto tako zanosno plese po mesecini to nisam ja, ti si. Ova sto ume dusu u jednom poljupcu da da nisam ja, ti si. Ova sto srcem ide gde drugi ni cizmom krocili ne bi, ova ludo hrabra nisam ja, ti si. Ako me pitaju, reci cu, ova sto je uvek covek, sto joj je dusa kao dah vetra, nisam ja ti, si.Ova sto je dobra do gluposti, ova sto ce biti kriva samo da drugi ne budu, nisam ja, ti si. Ova sto cuti, sto te krije, brani iz duse za tebe navija, nisam ja, ti si. Evo Lola, sve sto trazis ja cu reci, ja cu priznati sve optuzbe, dobrovoljno biti najgora, sve cu, obecavam. Samo Lola znaj od tih reci ja cu jos vise svetleti a ti, a vi, bicete jos jadniji.Evo, molim te, pusti me nocas mesec je pun! Srebri me po licu, svetlo mu je toplo, zove me na let, snazi me. Nisam ti ja Lola za te mrakove, za te strahove, ja sam ti za let, za svetlo, za ljubav cistu, ne isprljanju lazima i pretnjama, ucenama,. Ja sam za covecnost u ljudima, iskrenost po svaku cenu. Zato obecavam, sve cu, samo nocas ne mraci, budi jadna neki drugi put, kada ja ne budem zauzeta letenjem ......

 

[NIKOS_]

Dok slusam te zanosne zvuke tanga, plesa ljubavi i smrti, osecam svu tvoju patnju i ceznju za mnom, koja izbija iz tvojih ociju...

Gledale su one mene i slusale moje reci ljubavi, kao neku nasu himnu srca, ispunjenu recima strasti, bludne jave, cistote sna i zudnje jednog za drugim, koja tako slatko boli...osecas?

U sobi tmine ispunjene carobnim zvucima tanga, lebdi miris nase ljubavi, koja vapaj srece raznosi i kada bi nase oci umele, suze srece bi se okrenule i ka nebu zaplakale.
Hm, a eto desi mi se cesto, zamislim nas u tisini ljubavi i gledam te...umirem u tebi...poznajem te duboko i ako taj zvuk tanga priziva secanja na neke oci zena iz proslosti, ipak i zauvek ti si ta, moja sudbina...moj tango ljubavi i smrti.

 

[Suljo.L]