Какве небулозе ти ваљаш, није постио пред Васкрс, па Васкрс се још није ни био догодио, чији Васкрс је требао да слави Исус?
-
- Popularno:
- Raspodela
- Crkva danas slavi tri velika sveca
- Fimoza-cirkumcizija
- Zasto ćuti Srpska pravoslavna crkva ?
- Tramp: Bez napretka sa Putinom po...
- Укидање готовине - бескешно друштво као...
- Studenti: Beograd i Novi Sad staju...
- Vučić pomilovao nasilnike koji su...
- Вучић јавно прети инжењерима!
- Janko Baljak: Mučno je bilo gledati...
Sol Invictus i Bozic
- Začetnik teme St0oNo0gA
- Datum pokretanja
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 44.608
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prvo, sve je stavljeno pod spojler, a ja to nisam ucinio, nebi li se tako umanjiila mogucnost da drugi vide ove stvari koje sam postavio.
Nije pozeljno da se zna istina i ljudi navedu na razmisljanje i istrazivanje da li je to tako.
A drugo sto se tice Isusovog poscenja pre uskrsa, sto nazivas mojom nabulozom.
Prvo, trebas pazljivo da citas a ne da kroz predrasude pises.
Ovako kaze:
"Stoga je potrebno znati da nikakav post nije postojao dokle god je izvorna crkva držala do svog savršenstva" napisao je Johanes Kasijanus u petom veku, u knjizi "Prva teološka konferencija, glava 30". Isus nije imao obicaj da posti cetrdeset dana pred Uskrs, niti je takav period postojao u vreme apostola i prvobitne istinite Crkve Božije. Odakle onda potice taj obicaj?
To je napisao Johanes Kasijanus u petom veku u knjizi, prva teoloska konferencija glava 30. ne ja.
On misli na to da je Isus pre svog uskrsa mogao da uvede post.
40 dana posta.
On to nije ucinio, inace da jeste, moglo bi da se kaze da je taj post Hriscanskog porekla.
Niti su apostoli to kasnije prakatikovali.
Isus je uveo pricest pre svoje smrti na primer iako jos nije umro i vaskrsao.
On kaze ovako cete se secati moje smrti za vas i covecnastvo..
"Stoga je potrebno znati da nikakav post nije postojao dokle god je izvorna crkva držala do svog savršenstva" napisao je Johanes Kasijanus u petom veku, u knjizi "Prva teološka konferencija, glava 30". Isus nije imao obicaj da posti cetrdeset dana pred Uskrs, niti je takav period postojao u vreme apostola i prvobitne istinite Crkve Božije. Odakle onda potice taj obicaj?
To je napisao Johanes Kasijanus u petom veku u knjizi, prva teoloska konferencija glava 30. ne ja.
On misli na to da je Isus pre svog uskrsa mogao da uvede post.
40 dana posta.
On to nije ucinio, inace da jeste, moglo bi da se kaze da je taj post Hriscanskog porekla.
Niti su apostoli to kasnije prakatikovali.
Isus je uveo pricest pre svoje smrti na primer iako jos nije umro i vaskrsao.
On kaze ovako cete se secati moje smrti za vas i covecnastvo..
Poslednja izmena od moderatora:
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 44.608
| 1. Korincanima 11,23 | Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hljeb. |
| 1. Korinćanima 11,24 | i nakon što je izrazio zahvalnost, on ga razlomi i reče: ` Ovo je moje tielo, koje je se za vas lomi; ovo cinite u sjećanje na mene. ` |
| 1. Korincanima 11,25 | Tako i čašu, po večeri, govoreći: ovo je čaša novi zavjet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, u sjećanje na mene.` |
| 1. Korincanima 11,26 | Jer kad god jedete ovaj hljeb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe. |
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 44.608
Jedna od razlika izmedju istocne i zapadne crkve je ta sto zapadna javno sve prizna.
Da, mi smo uveli ili promenili ovo ili ono, mi smo silovali decu mi smo silovali zene.
Mogu da postavim linkove.
Dok istocna zajedno sa vernistvom gleda da sve sakrije od javnosti, i ne voli ni da prica o tome.
Mislim da je to ukorenjeno u tekstu: ni vrata paklena crkvu nece nadvladati.
Pa ako bi priznali nesto lose, onda je nadvladana misle?
Ali sakrivati nesto da se ne sazna, nece sacuvati crkvu od nadvladavanja, vec ce ju jos vise kvariti, pa ce na kraju doci jos veci racun i bruka.
Medjutim tekst, vrata paklena govori o grobu ne paklu.
Vec grobu koji verne koji su crkva, nece nadvladati, iako umru.
Crkva nisu vodje i gradjevine, vec venrici, svi zajedno sa vodjama.
Oni ce vaskrsnusti ako budu verni, kako kaze Marta kako je je njen i nas Gospod naucio:
Ili kako pavle kaze:
Da, mi smo uveli ili promenili ovo ili ono, mi smo silovali decu mi smo silovali zene.
Mogu da postavim linkove.
Dok istocna zajedno sa vernistvom gleda da sve sakrije od javnosti, i ne voli ni da prica o tome.
Mislim da je to ukorenjeno u tekstu: ni vrata paklena crkvu nece nadvladati.
Pa ako bi priznali nesto lose, onda je nadvladana misle?
Ali sakrivati nesto da se ne sazna, nece sacuvati crkvu od nadvladavanja, vec ce ju jos vise kvariti, pa ce na kraju doci jos veci racun i bruka.
Medjutim tekst, vrata paklena govori o grobu ne paklu.
Vec grobu koji verne koji su crkva, nece nadvladati, iako umru.
Crkva nisu vodje i gradjevine, vec venrici, svi zajedno sa vodjama.
Oni ce vaskrsnusti ako budu verni, kako kaze Marta kako je je njen i nas Gospod naucio:
| Jovan 11,23 | Isus joj reče: brat će tvoj ustati. |
| Jovan 11,24 | Marta mu reče: znam da će ustati o vaskrseniju, u pošljednji dan. |
Ili kako pavle kaze:
| 1. Korincanima 15,52 | Ujedanput, u trenuću oka u pošljednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti. |
Poslednja izmena:
coco bill
Veoma poznat
- Poruka
- 10.012
Navedi neki primer kad zapadna crkva nešto javno prizna, daj linkove?
dog face
Poznat
- Poruka
- 7.500
Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 89.762
Ovi argumenti restoracionističkih denominacija iz 19.veka, koje oni iznose protiv hrišćanskih praznika, tako tipično ignorišu život i kontinuitet Crkve od apostolskih vremena do danas.
Jer, kada nemaš nit koja te spaja sa Apostolima, onda si prinuđen da skoro 2000 godina kasnije izmišljaš kriterijume i proglašavaš ih za relevantne.
Jer, kada nemaš nit koja te spaja sa Apostolima, onda si prinuđen da skoro 2000 godina kasnije izmišljaš kriterijume i proglašavaš ih za relevantne.
coco bill
Veoma poznat
- Poruka
- 10.012
Vidim, ti pod zapadnom crkvom podrazumevaš katoličku crkvu jer svi ovi linkovi upućuju na katoličku crkvu.
Kakva je stvar sa protestantima, ima li među njima ovakvih grehova...ili su oni bezgrešni?
Kakva je stvar sa protestantima, ima li među njima ovakvih grehova...ili su oni bezgrešni?
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 44.608
Ima ali ni priblizno
Jer njihovi svestenici smeju da se zene.
Medjutim cesto sam pisso o otpadu protestantizma.
Cudo da nisi to vidio?
coco bill
Veoma poznat
- Poruka
- 10.012
Nisam video, daj link.
coco bill
Veoma poznat
- Poruka
- 10.012
I pravoslavni sveštenici se žene, ali nije to jedini greh koji se crkvama pripisuje...pedofilija je najgora.
St0oNo0gA
Zainteresovan član
- Poruka
- 287
Ne bih se slozio s tobom. Konstantin, osim Prvog vaseljenskog sabora, koji je sazvao da bi donio mir u drzavu, ali i u Crkvu, nikada se nije izjasnjavao kao hriscanin i pri kraju zivota, po svjedocanstvu Jevsevija Kesarijskog, on ce biti krsten od Nikomidiji od Jevsevija Nikomidijskog, koji je inace bio okorjeli arijanac. Stavise, za Konstantinovo vrijeme je hriscanstvo samo religija koja se smije praktikovati, ali ipak paganstvo ostaje kao zvanicna vjera. Tek za vrijeme vladavine Teodosija Velikog hriscanstvo ce dobiti status drzavne vjere.
A kad postite ne budite zalosni kao licjemeri; jer oni nacine blijeda lica svoja da ih vide ljudi kako poste. Zaista vam kazem da su primili platu svoju. A ti kad postis namazi glavu svoju, i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gdje postis, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platice tebi javno (Jevandjelje po sv. Mateju, 6:16-18)
Tada mu pristupiše učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste? 15 A Isus im reče: Eda li mogu svatovi biti žalosni dok je sa njima ženik? Nego će doći dani kada će biti otet od njih ženik, i onda će postiti.
Што се тиче четрдесетодневног поста, зар нису Мојсије, Илија па и сам Исус постигли четрдесет дана?
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 44.608
https://www.n-tv.de/mediathek/video...W7zuN3zLEJV2XRg4dmks92pkIWticqjt3W4y8ZzFBSiOc
Papa priznaje zloupotrebu dobrovoljno datog novca crkvi.
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 44.608
Da li bi mogao da se drzis istine ili je to u tvojoj denominaciji malo teze?
Argumenti nisu od tih denominacija koje pominjes,, vec:
"Britanika" (11. izdanje, tom VIII, str. 828-829): itd...
Britannica Najpoznatija svjetska enciklopedija,
https://en.wikipedia.org/wiki/Encyclopædia_Britannica
Ваууу, у праву си, ако пише у Британици мора да је истина, поготово Срби имају много разлога да вјерују "истини" која долази од Енглеза и Амера.
Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 89.762
Četiri poruke za kritičare Božića i Vaskrsa:
1. Stvarno, u čemu je problem?
Uopšte nije jasno u čemu bi bio toliki greh proslavljati rođenje i vaskrsenje Spasitelja?
Zašto bi ijedan dan bio smatran trajnim vlasništvom nepostojećih paganskih "bogova"?
Sve je Božije. Univerzum, svet, materija, energija i vreme.
2. Novi Zavet nije zbirka propisa
Dalje, odakle ideja da kriterijum "pa, ne piše u Pismu" treba da bude ovde merodavan? Naime, nije ni realno očekivati da to piše u Starom Zavetu, a Novi Zavet svakako nije sastavljen od knjiga detaljnih verskih propisa, kakvih ima u Starom Zavetu, već Novi Zavet sav i jeste o Radosnoj Vesti da je Bog spasao čoveka.
3. Predanje je važno
Predanje je važno čak i kritičarima Božića i Vaskrsa, koji potenciraju "sola Scriptura". Doduše, njima je nevažno predanje koje predatira njihove sopstvene zajednice, a jedino važno jeste predanje koje započinje osnivanjem denominacije (iako to tako ne vide).
Za Crkvu je oduvek kritično važno bila vernost Predanju. Kako je vera predata od prethodnika, tako je trebala biti predana i naslednicima. Činjenica da su oba praznika tako rano slavljena govori da su prošla tu "iskustvenu proveru" koja u životu Crkve uvek traje prilično dugo.
4. Slavljenje ovih praznika nije pravilo sukobe u ranoj Crkvi
I za Božić-Bogojavljenje i za Vaskrs postoje vrlo rana svedočanstva o proslavljanju tih dana. Da je to zaista bila novost, kako se ovde natuknjuje i da je zaista bila toliko protivna veri i pobožnosti tadašnjih hrišćana, zar ne bi bil razumno očekivati da postoje ozbiljni istorijski tragovi takvih debata unutar Crkve? Ako je ta praksa toliko crna kakvim je opisuju ovde neki, gde, kada i koji istaknuti učitelji Crkve su digli glaas protiv toga?
1. Stvarno, u čemu je problem?
Uopšte nije jasno u čemu bi bio toliki greh proslavljati rođenje i vaskrsenje Spasitelja?
Zašto bi ijedan dan bio smatran trajnim vlasništvom nepostojećih paganskih "bogova"?
Sve je Božije. Univerzum, svet, materija, energija i vreme.
2. Novi Zavet nije zbirka propisa
Dalje, odakle ideja da kriterijum "pa, ne piše u Pismu" treba da bude ovde merodavan? Naime, nije ni realno očekivati da to piše u Starom Zavetu, a Novi Zavet svakako nije sastavljen od knjiga detaljnih verskih propisa, kakvih ima u Starom Zavetu, već Novi Zavet sav i jeste o Radosnoj Vesti da je Bog spasao čoveka.
3. Predanje je važno
Predanje je važno čak i kritičarima Božića i Vaskrsa, koji potenciraju "sola Scriptura". Doduše, njima je nevažno predanje koje predatira njihove sopstvene zajednice, a jedino važno jeste predanje koje započinje osnivanjem denominacije (iako to tako ne vide).
Za Crkvu je oduvek kritično važno bila vernost Predanju. Kako je vera predata od prethodnika, tako je trebala biti predana i naslednicima. Činjenica da su oba praznika tako rano slavljena govori da su prošla tu "iskustvenu proveru" koja u životu Crkve uvek traje prilično dugo.
4. Slavljenje ovih praznika nije pravilo sukobe u ranoj Crkvi
I za Božić-Bogojavljenje i za Vaskrs postoje vrlo rana svedočanstva o proslavljanju tih dana. Da je to zaista bila novost, kako se ovde natuknjuje i da je zaista bila toliko protivna veri i pobožnosti tadašnjih hrišćana, zar ne bi bil razumno očekivati da postoje ozbiljni istorijski tragovi takvih debata unutar Crkve? Ako je ta praksa toliko crna kakvim je opisuju ovde neki, gde, kada i koji istaknuti učitelji Crkve su digli glaas protiv toga?
Poslednja izmena:
kainos
Zainteresovan član
- Poruka
- 293
Ma nemoj. Ivan i Filiip Isusovi učenici, Polikarp Ivanov učenik i njihovi učenici nisu slavili Uskrs, nego Pashu.
Polikarp, biskup iz Smirne i učenik jevanđeliste Jovana, posetio je Rim 159. godine i sastao se sa Anisetusom, biskupom rimske parohije. Tema njihovog razgovora bio je Uskrs. Polikarp se zalagao za tradicionalno svetkovanje 14-og dana, onako kako je primio od apostola. Anisetus je, međutim, odbacivao ovaj apostolski običaj. Četrdesetak godina kasnije (197. godine), biskup rimski, Viktor, sastao se sa Polikratom, mitropolitom prokonzularne Azije (gde je apostol Pavle osnovao Crkve u Efesu, Galatiji, Antiohiji, Filadelfiji i one iz Knjige Otkrivenja 2 i 3). Raspravljalo se o istom pitanju. U to vreme hrišćanski svet je još samo u Aziji ostao privržen jevrejskom običaju.
Viktor je zahtevao da tamošnji hrišćani prihvate običaj koji je u tom periodu preovladao u Rimu, što je Polikrat odlučno odbio priloživši mnogobrojne logične razloge nasuprot rimskog običaja. Nakon susreta Viktor je ekskomunicirao Polikrata, a sa njim i sve hrišćane koji su i dalje praktikovali izvorni običaj (to jest, vodili pobožan način života po uzoru na Isusa, Petra, Pavla i celokupnu istinitu Crkvu iz prvog veka n.e.). Drugi biskupi su obuzdali Viktora da dekret o ekskomunikaciji ne stupi na snagu, pa su tako azijske crkve nastavile sa nesmetanim držanjem svog običaja. Nakon ovog slučaja nalazimo da je jevrejski običaj (istinita hrišćanska Pasha) s vremena na vreme iznova postajao predmet rasprave, ali u praksi nikada nije preovladao u nekim značajnijim razmerama. Konačno rešavanje tog spora bio je jedan od razloga da Konstantin sazove Koncil u Nikeji 325. godine. U to vreme su jedini šampioni u držanju 14-og dana bili još samo Sirijci i Antiohijci.
Koncil je jednoglasno odlučio da ceo svet treba da slavi Uskrs u nedelju i da "od ovog časa niko ne treba da sledi zaslepljene Jevreje". Prosto rečeno, dekret je propisao da se nikome ne dopusti da sledi puteve Isusa Hrista koje je sledila istinita hrišćanska crkva! Nekolicina se kasnije odvojila od jedinstvenog stava već tada politički organizovane crkve i nastavila da se drži 14-og dana. U današnje vreme ti ljudi su poznati pod imenom "Quatrodecimani", a sam spor kao "Kvatrodecimanska kontroverza".
Euzebije, crkveni istoričar iz ranog perioda hrišćanske crkve, piše da je istinita Crkva svetkovala Pashu 14. Nisana - prvog meseca po svetom kalendaru. "U to vreme postavljalo se pitanje od ne male važnosti. Sve parohije u Aziji držale su, po staroj tradiciji, da četrnaesti dan u mesecu, kada je Jevrejima zapoveđeno da žrtvuju jagnjad, treba svetkovati kao praznik Spasiteljeve pashe... Azijski biskupi, na čelu sa Polikratom, odlučili su da se drže starog običaja koji su nasledili putem crkvene tradicije. U pismu Viktoru i rimskoj crkvi sam Polikrat ovako objašnjava nasleđenu tradiciju: 'Mi svetkujemo tačan dan; niti dodajemo, niti oduzimamo.
Jer i u Aziji su se ugasila velika svetla koja će ponovo ustati na dan Gospodnjeg dolaska, kada bude došao sa neba da u slavi pozove sve svete. Među njima je i Filip, jedan od dvanaest apostola, pa i Jovan, svedok i učitelj koji se naslonio na grudi Gospodove. I Polikarp iz Smirne, biskup i mučenik i Trasije, biskup i mučenik iz Eumenije, ... biskup i mučenik Sagaris... blagosloveni Papirijus, ili Melito... Svi oni svetkovaše četrnaesti dan kada je Pasha, u skladu sa Jevanđeljem. Ni u jednom aspektu ne odstupaše, nego su sledili pravila hrišćanske vere.'" (Crkvena istorija, knjiga V, poglavlja XXIII i XXIV)
Polikarp, biskup iz Smirne i učenik jevanđeliste Jovana, posetio je Rim 159. godine i sastao se sa Anisetusom, biskupom rimske parohije. Tema njihovog razgovora bio je Uskrs. Polikarp se zalagao za tradicionalno svetkovanje 14-og dana, onako kako je primio od apostola. Anisetus je, međutim, odbacivao ovaj apostolski običaj. Četrdesetak godina kasnije (197. godine), biskup rimski, Viktor, sastao se sa Polikratom, mitropolitom prokonzularne Azije (gde je apostol Pavle osnovao Crkve u Efesu, Galatiji, Antiohiji, Filadelfiji i one iz Knjige Otkrivenja 2 i 3). Raspravljalo se o istom pitanju. U to vreme hrišćanski svet je još samo u Aziji ostao privržen jevrejskom običaju.
Viktor je zahtevao da tamošnji hrišćani prihvate običaj koji je u tom periodu preovladao u Rimu, što je Polikrat odlučno odbio priloživši mnogobrojne logične razloge nasuprot rimskog običaja. Nakon susreta Viktor je ekskomunicirao Polikrata, a sa njim i sve hrišćane koji su i dalje praktikovali izvorni običaj (to jest, vodili pobožan način života po uzoru na Isusa, Petra, Pavla i celokupnu istinitu Crkvu iz prvog veka n.e.). Drugi biskupi su obuzdali Viktora da dekret o ekskomunikaciji ne stupi na snagu, pa su tako azijske crkve nastavile sa nesmetanim držanjem svog običaja. Nakon ovog slučaja nalazimo da je jevrejski običaj (istinita hrišćanska Pasha) s vremena na vreme iznova postajao predmet rasprave, ali u praksi nikada nije preovladao u nekim značajnijim razmerama. Konačno rešavanje tog spora bio je jedan od razloga da Konstantin sazove Koncil u Nikeji 325. godine. U to vreme su jedini šampioni u držanju 14-og dana bili još samo Sirijci i Antiohijci.
Koncil je jednoglasno odlučio da ceo svet treba da slavi Uskrs u nedelju i da "od ovog časa niko ne treba da sledi zaslepljene Jevreje". Prosto rečeno, dekret je propisao da se nikome ne dopusti da sledi puteve Isusa Hrista koje je sledila istinita hrišćanska crkva! Nekolicina se kasnije odvojila od jedinstvenog stava već tada politički organizovane crkve i nastavila da se drži 14-og dana. U današnje vreme ti ljudi su poznati pod imenom "Quatrodecimani", a sam spor kao "Kvatrodecimanska kontroverza".
Euzebije, crkveni istoričar iz ranog perioda hrišćanske crkve, piše da je istinita Crkva svetkovala Pashu 14. Nisana - prvog meseca po svetom kalendaru. "U to vreme postavljalo se pitanje od ne male važnosti. Sve parohije u Aziji držale su, po staroj tradiciji, da četrnaesti dan u mesecu, kada je Jevrejima zapoveđeno da žrtvuju jagnjad, treba svetkovati kao praznik Spasiteljeve pashe... Azijski biskupi, na čelu sa Polikratom, odlučili su da se drže starog običaja koji su nasledili putem crkvene tradicije. U pismu Viktoru i rimskoj crkvi sam Polikrat ovako objašnjava nasleđenu tradiciju: 'Mi svetkujemo tačan dan; niti dodajemo, niti oduzimamo.
Jer i u Aziji su se ugasila velika svetla koja će ponovo ustati na dan Gospodnjeg dolaska, kada bude došao sa neba da u slavi pozove sve svete. Među njima je i Filip, jedan od dvanaest apostola, pa i Jovan, svedok i učitelj koji se naslonio na grudi Gospodove. I Polikarp iz Smirne, biskup i mučenik i Trasije, biskup i mučenik iz Eumenije, ... biskup i mučenik Sagaris... blagosloveni Papirijus, ili Melito... Svi oni svetkovaše četrnaesti dan kada je Pasha, u skladu sa Jevanđeljem. Ni u jednom aspektu ne odstupaše, nego su sledili pravila hrišćanske vere.'" (Crkvena istorija, knjiga V, poglavlja XXIII i XXIV)
Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 89.762
Za ranu Crkvu, hrišćanska Pasha = Uskrs.
Tako da ne znam čemu ovo "ma, nemoj"
Све си нам фино рекао, осим у шта ти вјерујеш, како ти исповиједаш вјеру, која је твоја вјера?
kainos
Zainteresovan član
- Poruka
- 293
Pa ako su slavili Pashu 14. Nisana, ona je padala bilo koji dan, dok Uskrs uvijek pada na nedjelju. To je velika razlika.
kainos
Zainteresovan član
- Poruka
- 293
Vjera predata svetima, kako kaže apostol Juda.
kainos
Zainteresovan član
- Poruka
- 293
Još nešto. Trebamo li slijediti učenje Ivana, Filipa, Polikarpa ili što kaže sabor u Nikeji. Drugo Pasha predstavlja žrtvu, dok Uskrs slavi nedjeljno uskrsnuće. Je li Isus igdje zapovijedio da slavimo dan uskrsnuća?
- Poruka
- 90.778
Није проблем славити Исусов рођендан и васкрсење али је проблем када се ти датуми ЛАЖНО представљају само да би се поклопила предходна вера.
- Poruka
- 90.778
Као што није правило проблем утеривање Византијске (Грчке) вере Србима од стране Немањића.
