Исус није рођен 25. децембра односно 7. јануара
Ево занимљивог доказа о томе када је рођен Исус, што свакако није могло да буде зими! Када је Богомладенац дошао на свет, ево шта се дешавало: „А у истом том крају пастири су ноћивали под ведрим небом стражарећи код свога стада“ (Јеванђеље по Луки 2,8). Ово никако није могло да се догађа у децембру или јануару пошто су пастири у Палестини силазили са планине најкасније до прве половине октобра и затварали овце због хладне кишне сезоне која наступа у другој половини тог месеца. Приметићете да сама Библија (у Песми над песмама 2,11 и Књизи Јездриној 10,9.13) доказује да зима у Палестини доноси кишу, због чега је сасвим извесна немогућност да пастири спавају на отвореном у децембру или јануару. Тадашњи Јевреји су обично у рано пролеће изгонили овце у поља и пустиње, у време пред Пасху (Песах) и тамо би их остављали до првих киша, пише Адам Кларк у V тому својих коментара (страна 386). У наставку текста аутор додаје: „Док су боравили у пољу, пастири би даноноћно стражарили покрај својих стада. С почетком прве кише у рани месец Мархешван, а то су октобар и новембар по нашем календару (пошто овај месец почиње средином нашег октобра), налазимо да пастири у то време чувају овце на пољима током целог лета. Па, будући да се тада још нису били вратили кући, аргумент да те године октобар још није био почео само је пука претпоставка, као и то да је наш Господ рођен 25. децембра, када на пољима није било једне једине овце; такође је искључена могућност да је Исус рођен после септембра будући да су овце још увек биле на отвореном, и то ноћу. На основу тога треба одбацити претпоставку да је Исус рођен у месецу децембру. Хронологија нам указује на чињеницу да су те ноћи овце стајале на отвореном.“
Свака енциклопедија и друга литература од ауторитета тврди да Христос није рођен 25. децембра одн. 7. јануара. Католичка енциклопедија отворено говори о томе. Тачан датум Христовог рођења уопште није познат, што признаје сваки меродавни ауторитет у свету, мада бих вам, када би овде било места, указао на стихове у Светом писму који, ако ништа друго, дају чврсте основе за тврдњу да је Христос рођен у рану јесен, вероватно у месецу септембру – приближно шест месеци након библијског празника Пасхе. Да је Бог желео да се придржавамо и прослављамо Христово рождество, Он не би од нас у потпуности сакрио тачан датум Његовог рођења.
Енциклопедије кажу...
Ни у Новом завету, нити било где другде у Библији не постоји иједна реч о томе да треба држати Божић. Вођени надахнутим учењима апостола Петра, Павла и других, хришћани у првом веку никада нису прослављали Божић. Ниједан библијски ауторитет не налаже светковање тог празника, ма како то чудно изгледало. Одакле нам онда такав обичај? Будући да је Божић доспео у наше крајеве преко римокатоличке цркве, проверићемо шта каже енциклопедија коју је објавила та црква. Под одредницом „Божић“ стоји следеће: "Божића нема међу празницима најраније хришћанске Цркве. Први докази о постојању те светковине потичу из Египта. Пагански обичаји везани за месец јануар подсећају на Божић". У наставку текста признаје се истина да "у Светом писму само грешници славе свој рођендан, док свеци то не чине".
Енциклопедија Британика тврди: „Божић није постојао међу ранијим празницима у цркви...“
Дакле, тај празник није успоставио Исус Христос, апостоли или неки други библијски ауторитет, већ је он тек касније одабран из паганских обичаја и уведен у хришћанску религију.
Енциклопедија Американа каже: „Према многим извор-има Божић се није славио у првим вековима хришћанске цркве пошто се у хришћанству уобичајило прослављање смрти истакнутих личности, а не њиховог рођења...“ („света вечера“, установљена у Новом завету, представља спомен на Христову смрт). „...тек у четвртом веку успостављен је овај празник у знак сећања на тај догађај (Христово рођење). Пошто се није поуздано знало који је датум рођења Исуса Христа, Црква у западном Римском царству је у петом веку наредила да се Божић заувек прославља на дан старог римског фестивала посвећеног рођењу Сола!“
Како је тај пагански обичај доспео у Цркву?
Сада молим за вашу пажњу! Горе признати историјски извори тврде да током првих двеста – триста година хришћанске цркве хришћани нису држали Божић! Тек негде у четвртом веку наше ере тај празник продире на Запад, тачније у Римску цркву да би тек у петом веку та црква наредила да се Божић слави као званичан „хришћански“ празник! Дакле, како се један такав безбожан обичај увукао у такозвано хришћанство? Шаф-Херцогова енциклопедија, у свом тексту који носи наслов „Божић“, даје једно добро објашњење о томе како се одвијао тај процес:
„Не може се прецизно одредити колико је датум овог празника зависио од најкраћег дана у години и паганског фестивала Брумалије (25. децембар), који пада одмах након Сатурналија (17-24. децембар), када се прослављао долазак „новог сунца“. Пагански фестивали – Сатурналија и Брумалија – били су исувише дубоко укорењени у народне обичаје да би се за њих могло рећи да су настали под утицајем хришћанства... Пагански фестивал који се прослављао оргијама и разузданим весељем био је толико популаран, да је хришћанима било драго што су пронашли изговор да, уз неке мање промене у духу и начину свог славља, наставе да га држе. Хришћански проповедници на Западу и Блиском истоку протестовали су против недоличне испразности којом се прослављало рождество Христово. Хришћани у Месопотамији су оптужили своју браћу на Западу за идолатрију и обожавање сунца пошто су ови прихватали тај пагански фестивал као хришћански празник“.
Не заборавите да је римски свет по својој природи пагански. Пре четвртог века наше ере број хришћана у Римском царству био је мали. Међутим, иако се њихов број повећавао, хришћани су непрестано били изложени прогону од стране Римске владе и римских незнабожаца. Међутим у четвртом веку на римски престо долази Цар Константин, који је прихватио хришћанство. Он ставља хришћанску религију у исту законску категорију са паганизмом и тада стотине хиљада људи у римској цивилизацији почиње да прихвата такво популарно хришћанство. Али не треба заборавити да су људи у римском свету расли са паганским обичајима у којима централно место заузима идолопоклонички фестивал који се одржава 25. децембра. Сваке године људи су се тог дана веселили у нарочитом празничном расположењу и духу, па будући да је та светковина била „право“ уживање, људи нису желели да је се одрекну! Шаф-Херцогова Енциклопедија објашњава и то да је Константин у четвртом веку званично признао недељу као хришћански дан одмора (на енглеском „SUNday“, односно „дан сунца“). Стога су пагани, који се већ тада масовно окрећу „хришћанству“, примили тај дан паганског обожавања сунца и утицај манихејства (теорије која идентификује Сина Божијег као физичко сунце), што им је послужило као изговор да свој пагански фестивал – 25. децембар (датум рођења бога сунца) – прогласе даном рођења Сина Божијег. Тако је Божић доспео у наше такозвано хришћанство! Тај празник се може звати било којим именом, али он и даље остаје тај стари пагански фестивал у коме се обожава сунце, а једино што се променило је име којим га данас зовемо! Зеца можете назвати „лавом“, али он ће и даље остати само обичан зец.
Још један цитат из Енциклопедије Британике: „Могуће је да су још 354. године извесни Латини пребацили датум са 6. јануара на 25. децембар, када пада празник у част бога Митре или рођења непобедивог СУНЦА. Сиријци и Јермени остали су верни 6. јануару, оптужујући Римљане да су обожаваоци сунца и идолопоклоници, утврдивши да је празник на дан 25. децембра измишљотина Церинтових ученика".
ПРАВО порекло Божића
Ако је Божић стигао у наше крајеве преко римокатолика, а они су га преузели из паганизма, одакле онда паганима тај празник? Где, када и како је настао Божић?
Божић је главни обичај изопаченог система који свако библијско пророчанство и учење назива ВАВИЛОНОМ. Његово практиковање започело је у првобитном Вавилону, где се тај обицчај и развио за време владавине цара Нимрода! Да, Божић вуче корене из цивилизације која је настала недуго након великог Потопа у Светом писму (Нојеве барке). Изворни оснивач вавилонског система је у ствари Нимрод, унук Нојевог сина Хама. Још од тог доба овај систем доминира над целим светом. Вавилон представља систем организованог такмичења међу владама и царствима у којима управљају смртни људи и заснива се на економској пракси утркивања (конкуренције) и стварања профита. Нимрод је био градитељ вавилонске куле – изворног Вавилона, као и Ниниве – древне асирске престонице – и многих других градова. Он је организатор првог светског царства. Његово име на хебрејском долази од речи „Марад“, што значи „онај који се побунио“ (1. Мојсијева 10,6.8-12). Многи стари списи садрже обиље података о овом човеку, зачетнику великог, организованог, општесветског отпада од Бога, који и дан данас преовладава у целом свету.
Нимрод беше велики зликовац. За њега се тврди да се оженио рођеном мајком – Семирамидом. Након његове изненадне смрти његова мајка–жена почела је да пропагира злу доктрину по којој је Нимрод наводно преживео смрт тако што је постао дух. Семирамида је тврдила да је преко ноћи из једног мртвог пања израсло разгранато зимзелено дрво које симболише Нимродово рођење у нови живот. Пропагирала је и то да Нимрод сваке године на свој рођендан посећује то зимзелено дрво и оставља поклоне на њему. Дан Нимродовог рођења био је 25. децембар! Управо ту се крије право порекло божићне јелке.
Сплеткама и манипулацијама, Семирамида је успела да постане вавилонска „царица небеска“, а Нимрод, мада под разним именима, „небески божански син“. У том идолопо-клоничком култу Нимрод је, након наводне регенерације, пост-ао и лажни Месија, син паганског бога Сунца – Вала! „Мајка и син“ (регенерисани Нимрод и Семирамида) постали су главни предмети обожавања у том лажном вавилонском систему, а сам култ проширио се по целом свету. У различитим земљама и на различитим језицима „мајка и син“ носе различита имена. У Египту су познати као Изида и Озирис, у Азији као Цибела и Дијус, а у паганском Риму као Фортуна и Јупитер. Кривотворине Мадоне пронађене су чак и у Грчкој, Кини, Јапану и Тибету и то много година пре рођења Исуса Христа!
У четвртом и петом веку стотине хиљада пагана у римском свету „прихватају“ новопопуларизовану религију – „хришћанство“, али задржавају старе паганске обичаје и веровања под плаштом ИМЕНА која звуче хришћански. Тако је идеја о Мадони и слика „мајке и детета“ стекла популарност која је нарочито долазила до изражаја за време Божића. Сви смо се родили и били васпитани у овом вавилонском свету. Дубоко смо загазили у све те обичаје које, ево, практикујемо већ читавог живота. Учили су нас да те обичаје прихватимо са страхопоштовањем, као нешто пресвето. Никада нисмо марили да откријемо одакле су нам дошли ти обицаји – из Библије или из паганског идолопоклонства!
Када откријемо истину обично бивамо шокирани. Нажалост, чиста истина вреда неке људе! Међутим, Бог заповеда својим верним проповедницима: „Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мојему безакоња његова“. Ове чињенице су можда шокантне, али то је чиста историјска и библијска истина! Права постојбина Божића је древни Вавилон. Божић је саставни чинилац организованог отпада којим је сотона држао преварени свет у својој шаци током свих протеклих векова! У Египту се одувек веровало да је син богиње Ирис (египатско име за „царицу небеску“) рођен 25. децембра. Већина паганског света славила је тај чувени рођендан много векова пре Рожденија Исуса Христа.
25. децембар није датум рођења Исуса, истинитог Христоса! Апостоли и рана истинита хришћанска Црква никада нису славили дан Христовог рођења. Не постоји ниједна заповест, ни налог у Библији о прослави тог празника. Напротив. Веровали или не, слављење рођендана је пагански, а не хришћански обичај. Библија нам не налаже да обожавамо „Мајку и дете“. Апостоли и рани истинити хришћани никада нису чинили тако нешто! Свето писмо спомиње да је анђео рекао Марији: „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом“, а у наставку тог стиха пише: „Благословена си ти међу женама“ – додатак који у најверодо-стојнијим изворним грчким рукописима не постоји. Јелисавета је рекла Марији: „Благословена си ти међу женама“, а сама Марија: „Од сад ће ме звати блаженом сви нараштаји“ (Јеванђеље по Луки 1,28.42.48). Марија је добила велики благослов од Бога који су заиста признале све потоње генерације, али то не значи да од ње треба правити божанство, обожавати њену личност или је сматрати богословом. Она је обично људско биће. Распрострањено обожавање Марије, „Мајке Божије“ и доктрина о безгрешном зачећу (тврдња да је остала девица до краја живота) начинили су од ње кривотвореног посредника између Бога и људи, што представља наставак древног вавилонског идолопоклонства које се устоличило вештим обма-нама Нимродове жене Семирамиде. Тај облик идолопоклонства нераскидиво је повезан са идејом о „Божићу“! Тако су старе идолопоклоничке „халдејске мистерије“ – чији је родоначелник Нимродова жена – преко паганских религија доспеле у католичку цркву, али под новим именима која звуче хришћански. Из католичке и православне цркве ове мистерије су пренете на протестанске вероисповести, након чега су се прошириле и на сав данашњи свет!
Порекло светог венца и имеле
Одакле неким људима обичај да држе имелу? Ову биљку су зими користили стари пагани током фестивала сунчеве прекретнице (сунцостаја или солстиција), пошто се сматрало да је имела, због њене наводно чудесне исцелитељске моћи, светиња за СУНЦЕ. Пагански обичаји љубљења испод имеле представљају први корак у ноћ банчења и пијане разузданости – прославу смрти „старог“ и рођења „новог“ сунца у време зимског сунцостаја. Имела – светиња у паганским празницима – је паразит! Чак и паљење ватре и свећа у хришћанским церемонијама представља пуки наставак паганског обичаја да се бог сунца, који полако клоне, подстакне на живот када сунце стигне на најнижу тачку на јужним небесима! У књизи „Одговори на питања“ Фредерик Хаскинс пише: „Према веро-вању мојих извора, употреба божићних венаца води порекло од паганских обичаја да се украшавају зграде и светилишта за време празника који се славио истог дана кад и Божић. Божићна јелка потиче из Египта, али је овај обичај уведен много раније у односу на време када се Божић појављује као празник“.
Чак и БОЖИЋ БАТА (ДЕДА МРАЗ)!
Али добри стари Деда Мраз или Божић Бата сигурно није творевина паганизма! Нажалост – јесте. Стварни Деда Мраз по свом карактеру није тако свет и великодушан како то многи претпостављају! Деда Мраз потиче од „Светог Николе“, римо-католичког бискупа из петог века. У једанаестом издању Енциклопедије Британике, том XIX, стр. 648-9, каже се следеће: „Свети Никола, бискуп из Мире. Светац кога су Грци и Латини славили шестог децембра... Легенда о Светом Николи, која каже да је потајно даровао мираз трима кћерима једног сиромашног грађанина, сматра се извориштем старог обичаја да се на ноћ Светог Николе (6. децембра) кришом остављају поклони. Овај обичај је потом пренет на дан Божића, па отуда и потиче веза између Божића и Божић Бате".
Родитељи кажњавају децу за лаж, али у време Божића или Нове године они сами причају деци лажи о Деда Мразу! Можда зато није чудо што многа деца кад порасту сазнају истину, па поверују да је чињеница о постојању Бога само још један мит и легенда. Да ли је хришћански учити децу митовима и лажима? Бог каже: „НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО!“ Можда је лагање по људском резоновању оправдано и исправно, али Бог каже: „Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти“. У енглеском језику чак постоји израз „стари Ник“, термин који се односи на ђавола! Да ли мислите да има неке везе између те двојице? Сотона се појављује као „анђео светла“, са циљем да превари људе!
И тако, када испитамо чињенице, остајемо запањени над открићем да уобичајено држање Божића након свега и није права хришћанска пракса, него пагански обичај – један од вавилонских путева на којима се обрео наш народ!
Шта каже Библија за божићну јелку?
Али ако Библија ћути о држању Божића и у њој није записано да су апостоли и рана истинита Црква светковали тај празник, онда мора да пише нешто о божићној и новогодишњој јелци! Многи ће се заиста изненадити када буду чули, а ево шта каже Библија – Књига пророка Јеремије 10,1-6: „Овако вели Господ: не учите се путу којим иду народи... Јер су уредбе у народа таштина, јер секу ДРВО у шуми, дело руку уметничких секиром; Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче".
Савршен опис божићне јелке која за Господа представља „пут народа – уредбу (обичај) народа“. У овом библијском тексту нам се заповеда да се не учимо таквом путу и да га не следимо! Тај пут се у овом пасусу Светог писма сматра идолопоклонством. Пети стих подсећа на чињеницу да дрвета не могу да говоре и ходају – морају да се носе. „Не бој их се (дрвета), јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити“. То нису богови којих се треба плашити. Неки чак погрешно тумаче овај стих мислећи да је његова поента у томе да истакне како није важно да ли човек има божићно дрво или не, али овај стих то уопште не каже.
Давање поклона – није ли то у складу са Светим писмом?
Али када је реч о најважнијем делу прославе Божића – куповању и давању поклона – многи ће тријумфално узвикнути: „Барем за то нам Библија каже да тако треба радити! Нису ли мудраци однели дарове Богомладенцу?“ И у овом случају оче-кује нас понеко изненађење када будемо сазнали праву истину! Прво обратимо пажњу на историјско порекло обичаја размењивања дарова, а потом и да видимо шта Библија тачно каже о томе. Цитирамо из „Библиотека Сакра“, том XII, страна 153-155: „Размена поклона међу пријатељима карактеристична је за Божић и Сатурналију, па зато мора да су га хришћани прихватили од пагана, као што Тертулијан јасно упозорава“.
Чињеница је да обичај размењивања поклона међу пријатељима и рођацима у време Божића, који се тако чврсто укоренио, нема у себи ни најмањи траг хришћанства! То заиста изгледа веома чудно! Тај обичај не слави рођење Исуса Христа, нити је настао у част тог дана, нити у част Богомладенца! Претпоставите да нека вама драга особа слави рођендан и да желите да га прославите са њом. Да ли бисте у том случају покуповали издашне поклоне за све госте на журци, разменили их са пријатељима и онима који су вам драги, а да потпуно игноришете куповање поклона ономе чији рођендан славите? Гледано из тог угла изгледа као апсурд, а управо то раде људи свуда у свету! Они славе дан који не представља датум Христовог рођења, троше новац који су с муком зарадили на поклоне које потом размењују са пријатељима и рођацима. Штавише, из мог вишегодишњег искуства које верујем да већина проповедника може да потврди, могу слободно да кажем да са приближавањем месеца децембра и јануара скоро сви номинални хришћани потпуно забораве поклон за Христа, као и разлог Његовог рођења.
Сада узмите у обзир речи Библије о давању поклона на дан када је рођен Исус Христос, у Јевандељу по Матеју 2,1-11: „А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци од истока у Јерусалим и кажу: Где је цар Јудејски... И ушавши у кућу видеше дете с Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном“.
ЗАШТО је Исус дариван?
Видите да су се они распитивали за дете Исуса које је рођено да буде цар Јевреја! Зашто су му онда однели дарове? Да ли зато што је био Његов рођендан? То сигурно није био разлог, јер су мудраци дошли да га виде неколико месеци или чак година након његовог рођења! Да ли су то учинили нама за пример да бисмо ми данас куповали поклоне једни другима? Не. Добро читајте: они нису разменили поклоне између себе, него „дариваше њега“. Дакле, своје поклоне дали су Христу, а не својим пријатељима, рођацима или један другоме! Зашто? Допустите да цитирам из „Коментара“ Адама Кларка, том V, страна 46: „Стих 11. (И дариваше га). Људи са истока никада нису излазили пред цареве и великане без поклона у руци. Овај обичај се може често приметити у Старом завету, а он још увек постоји на Истоку и неким новооткривеним јужним острвима“. Ту се дакле крије одговор! Мудраци нису уводили некакав нови хришћански обичај размењивања поклона међу пријатељима у част Христовог рођења. Они су следили стари источни обичај да дарују цара када пред њега изађу. Мудраци су лично изашли пред рођеног цара Јевреја, па је обицај налагао да изнесу дарове, баш као што је и царица Шива (царица Савска) донела дарове Соломону у Старом завету и као што многи данас носе поклон када иду у важну посету.
Не, обичај давања поклона се уопште не заснива на том догађају о којем смо прочитали у Светом писму. Напротив, као што се види из горњег цитата из историје, реч је о наставку старог паганског обичаја.
Нисмо ни СВЕСНИ да живимо У ВАВИЛОНУ
Божић и Нова година су се претворили у комерцијалну сезону која се сваке године издржава од велике рекламе. У многим продавницама и на улицама виде се маскирани „Деда Мразови“. Новине пишу о духу Божића, празничном располо-жењу које влада тих дана и наводном значењу тог празника. Лаковерним људима је толико тога уливено у главу да се многи увреде када им се каже истина! Сваке године ствара се то „Божићно и новогодишње расположење“, не зато да би се славио Христос него да би се продала роба! Уосталом, као и све сотонине преваре и ова се појављује као „анђео светла“, будући да је направљена да изгледа као нешто што је добро. Сваке године троше се милиони у свим валутама када наступи тај налет трговине навелико и то на штету свега онога због чега је Христос и дошао на овај свет! Та сезона куповине део је вавилонског економског система!
Живимо у Вавилону, као што је библијско пророчанство и предсказало, а да тога нисмо ни свесни! Упозорење стоји у Књизи Откривења 18,4: „Изађите из ње, народе мој, да се не помешате са њеним гресима и да вам не науде зла њена која ускоро долазе“.
