Смисао Живота

[Кверкус]

Шта је смисао живота?
Мислио сам живота на земљи.

Прво ме није било уопште, онда сам овде...за неких 70-80 година, у просеку, и после тога крај. Нема ме више на Земљи. (неки заврше далеко раније). Ма све и да живим 500 година, каква вајда кад ће све то да нестане.

Ако сам једном био прашина, и у прашину идем, значи СВЕ што радим нема смисла? Ок, остаје нешто другима од онога што сам створио, али каква је то вајда мени? Јер, ако ја немам вајде, а онда ни онај што се роди после нема вајде од онога што ради, па онај иза њега нема вајде...па тако у бесконачност, то онда значи НИКО нема вајде!?

Е, сад, дакле животни смисао се мора тражити у оквиру животног века, значи за оних 70ак година. Шта би то могло да буде?

Здравље? Има их много здравих, па нису задовољни животом.
Срећа? То јесте смисао, али траје кратко. Данас си срећан, сутра несрећан, тужан, жалостан!
Задовољство? Веома комплексан појам. Укључује веома много одредница да би се могао дефинисати и постићи.
Паре. тј. богатство? Има их богатих, али незадовољни. Неки чак и несрећни!?
Породица? Ај, нађите ми један брак или породицу која нема проблема. Мање више у свакој породици постоји бар један члан који је злоћа и упропасти или загорчава живот осталима. У већим породицама има их и више од једног! хеех...

Постоји ли један појам који указује на смисао живота на земљи?

 

[X Black]

Zaista zanimljiva tema.Ja chesto sebi postavljam takvo pitanje, ali nikako da nadjem odgovor.
Taj pojam trazim i ja, i to u 27. godini zivota...mada posto sam vec pokusao dva suicida...mozda treci
bude kado valja.

Sve u svemu mi smo proizvodi sa rokom trajanja...neki se iskoriste...neki na reciklazu ranije no sto treba.

 

[Кверкус]

Zaista zanimljiva tema.Ja chesto sebi postavljam takvo pitanje, ali nikako da nadjem odgovor.
Taj pojam trazim i ja, i to u 27. godini zivota...mada posto sam vec pokusao dva suicida...mozda treci
bude kado valja.
Sve u svemu mi smo proizvodi sa rokom trajanja...neki se iskoriste...neki na reciklazu ranije no sto treba.

ако не знаш смисао живота, не би требао да се убијеш због тога. Није довољан разлог уопште. Ја бих рађе покушао да својим радом остварим оних 5 категорија што сам их излистао доле на теми.
Здравље?
Срећа?
Задовољство?
Паре. тј. богатство?
Породица?

Пошто видим да си очајан, а то никако не би смео бити, јер тако живот ти је још бесмисленији, како би било да ти понудим одговор: Смисао живота је у чињењу других срећним!
Јер, твоје је само оно што си дао другоме, рекао је један мој пријатељ.

 

[Evropenda]

Sreća. Ako je život samo jedan.

A ako postoji drugi život koji je večan, onda je najbitnije obezbediti što bolju poziciju u njemu, a to valjda bolje ide kroz patnju.

 

[Кверкус]

Sreća. Ako je život samo jedan.
A ako postoji drugi život koji je večan, onda je najbitnije obezbediti što bolju poziciju u njemu, a to valjda bolje ide kroz patnju.

кроз патњу бити срећан? Кроз патњу обезбедити добру позицију у животу??

Е, а ел знаш како?

 

[hirajgoagain]

pa kad nadjes trenutno znas obicno ti se vrti oko neceg u sustini, nekad te to drzi u odnosu na ostalo
valjda nekima se to ne menja pa nesto urade konkretno, a kome se menja onda ne znam
pa imas rupe kad nemas smisao... al bolje dok si mlad da to nadjes dok imas resurse, posle budes beshnji

 

[gost 320077]

Zaista zanimljiva tema.Ja chesto sebi postavljam takvo pitanje, ali nikako da nadjem odgovor.
Taj pojam trazim i ja, i to u 27. godini zivota...mada posto sam vec pokusao dva suicida...mozda treci
bude kado valja.

Sve u svemu mi smo proizvodi sa rokom trajanja...neki se iskoriste...neki na reciklazu ranije no sto treba.

znaš kako kažu: treća sreća...
a jeste bedak kad ni da se ubiješ nisi sposoban...

 

[hirajgoagain]

idi bre spavaj
to cu da uradim

 

[Arkadijanac]

Fridrih Nice je u svom fenomenalnom delu "Ljudsko, suvise ljudsko" napisao da smisao zivota ne postoji, jer da postoji, do sad bi ga toliki umni ljudi koji su ziveli, vec pronasli.

 

[Џорџи]

ladovina

 

[fisherman1]

Tek da ste večni-smisao bi bilo teško osmisliti...Ni za ovo malo koliko treba da budete
na ovoj planeti niste u stanju da osmislite ciljeve i put ...Čim pitate za smisao-niste ništa
pametno za sebe smislili...
Kao što rekoh:moj najvažniji cilj i ambicija je bio i ostao da postanem mudri starac...
(Ako zadaš sebi lak cilj-šta kad ga ostvariš?)...

 

[fisherman1]

Fridrih Nice je u svom fenomenalnom delu "Ljudsko, suvise ljudsko" napisao da smisao zivota ne postoji, jer da postoji, do sad bi ga toliki umni ljudi koji su ziveli, vec pronasli.

Nije to jedini idiotizam koji je Niče izvalio-pored mnogo mudrosti...Važi to za većinu filozofa...
Recima da kod Spinoze i Witgensteina nisam naišao ni na jedan "biser"-ostali duvaju (bar koje sam čitao...)

 

[Аристократа]

Пошто видим да си очајан, а то никако не би смео бити, јер тако живот ти је још бесмисленији, како би било да ти понудим одговор: Смисао живота је у чињењу других срећним!
Јер, твоје је само оно што си дао другоме, рекао је један мој пријатељ.

Што би чинио друге срећним када то нема смисла? И они ће умрети.

 

[guest 135511]

Шта је смисао живота?

Видиш у какву безизлазну ситуацију западаш када избациш непознато из једначине - себе и прихватиш филозофију апсурда, занемарујући сопствену интуицију која се свим снагама буни против такве бесмислице. Јер, да је живот заиста само ковитлање насумичних сила које своје порекло немају у духу већ у спољном објективном свету, први човек коме би се родила самовест, био би и последњи, јер ... чему? Али седам милијарди људи на планети демантује такву могућност; они се и даље рађају, воле, пате, раде, граде, зашто? Само да би нестали и расточили се у минерале? Ма да, смарајте некога другог таквим идиотским хипотезама

Тражиш смисао живота тамо негде, у дубини космоса, уместо у дубини унутрашњег космоса. Шта се то десило са људским родом па су почели да посматрају спољни свет као реалан и аутономан и мимо свести, не разумем. Почећу заиста да разматрам идеје о Архонтима, рептилским манипулацијама и преправкама днк ланаца.

Што се мене тиче, смисао живота је градити оно што надилази смрт, и што нема свој почетак ни крај у времену - а то је сопствени дух. Одлучити ко желиш да будеш, и измислите начине да до то и постанеш. Реализација аутентичног сопства.

 

[oziman]

Шта је смисао живота?
Мислио сам живота на земљи.

Прво ме није било уопште, онда сам овде...за неких 70-80 година, у просеку, и после тога крај. Нема ме више на Земљи. (неки заврше далеко раније). Ма све и да живим 500 година, каква вајда кад ће све то да нестане.

Ова поставка коју је људима наметнуо сирови материјализам није тачна у својој основи јер је супротно истина. Дух остаје а спољашњи свет нестаје као такав, јер је само у свести и постојао.

U beskonačnom prostoru bezbrojne svetleće lopte, i oko svake kruži dvanaestak manjih osvetljenih lopti, užarenih iznutra i pokrivenih tvrdom, hladnom korom, na kojoj je sloj plesni proizveo živa i stvaralačka bića: to je empirijska istina, realnost, svet. Pa ipak, biću koje misli nije ugodno da stoji na jednoj od tih bezbrojnih lopti što slobodno lebde u bezgraničnom prostoru, a da ne zna ni otkuda su one ni kud idu, i da bude samo jedno od nebrojenih bića koja se tiskaju, komešaju i zlopate, stalno i brzo nastajući i nestajući u bespočetnom i beskonačnom vremenu.
Ali najzad se filozofija novijeg doba, pogotovo zahvaljujući radovima Berklija i Kanta, dosetila da je, ipak, sav svet samo moždani fenomen i da je povezan s tako važnim, mnogobrojnim i različitim subjektivnim uslovima da njegova tobožnja apsolutna realnost iščezava prepuštajući mesto jednom sasvim drugačijem poretku sveta, poretku koji leži u osnovi tog fenomena, drugim recima: koji se odnosi prema njemu kao stvar po sebi prema pukoj pojavi. Ili drugacije receno „Svet je moja predstava"

Artur Sopenhauеr

Имјући то знање на уму. Имајући на уму д аје опажајни свет појава а да је дух супстанција то нам може дати и смернице о смсилу живота и шта је битно у животу на Земљи.

Увек се сетим, када причамо о тој теми, филма "Спасавање редова Рајана" ..кога извуку из немачког обруча али по цену губитка многих живота, тако да му капетан ,умирући, каже да то не буде узалуд и да проживи живот тако да све те жртве положене зарад његовог спасавања, имају неки смисао.
И на крају филма... када је Рајан већ старац, долази на гроб тог капетана водећи породицу, синове и унуке питајући се да ли је успео у томе. Да ли је опрaвдао своје спасење јер је ето формирао породицу.

Није то никакав успех! То је градња кула од карата.

Треба у животу тражити оно што не настаје, нити нестаје, већ увек јесте како би рекао Платон. Сва задовољства, све уобичајене активности јесу пролазне, ништавне... апсурдне. Као што су ништвана сва задовољства осуђеника који чека извршење смртне казне.

Ма колико опште мишљење било да ми нестајемо после смрти а остаје свет...то није тачно. Свет као такав нестаје а ми остајемо. "Ништа" је псеудопојам без значења и никада за нас неће бити неко "ништа", већ нешто. Тако да је смрт реалан прелаз у нешто.
Пре смрти треба се припремити за то нешто... стицати знање. Знање које ће разоткривањем илузорне природе света и живота и ништавности овакве врсте егзистенције у којој смо, коначно и у перспективи, довести до негације воље и до спасења на начин да се никада више не вратимо у егзистенцију у којој смо.

Сведенборг је таква деловања назвао облачење свадбеног руха.

Ponekad se događa da se u Društvo andjela uvuku licemeri, naviknuti da skrivaju svoju unutarnjost, tako da uzimaju izgled dobra u kome su oni koji sačinjavaju to Društvo, te tako oponašaju Anđele svetla. Ali, tu ne mogu dugo ostati, jer iznutra ih nešto počinje izgarati i mučiti, te im lica poprimaju olovnu boju i nestaje im daha. To im menja uticaj i dejstvo oprečnog života. Oni se tada žure da stignu u Pakao, gde se nalaze njima slični, i ne odvažuju se da se popnu drugi put. Takvi su slični čoveku koji za stolom medu zvanicama nije bio obučen u svadbeno ruho, pa je stoga bio bačen "u tamu najkrajnju"

Свадебно рухо је оно што зовемо "ја"... наш сопствени дух који је квалитативна множина...или нешто слично мелодији. Свака мисао, сваки увид који стекемо за живота креира и мења мелодију нашег бића...као што свака нота мења мелодију композиције. После додавања ноте, мелодија више није иста. Исто тако, после неке мисли, искуства, увида, мелодија нашег бића није иста. Промењена је. Свадебно рухо је тиме добило нови изглед.

Тако да на питање шта да радиш пре смрти?

Одгoвор је све оно што ће учинити да када смрт дође, не нађеш се го на краљевској свадби и да зато будеш избачен са ње.

 

[Borac za prava zivotinja]

To je skoro pa besmisleno filozofsko pitanje.
O svrsi života treba pitati starije, jer su oni najbliži odgovoru da je svrha života - živeti.
Odnosno, život sam po sebi je svrha.

"Nema smisla živeti, toga sam svestan",
bezbrižno je pevao mladić obestan.
U zrelosti zadrža to ubeđenje,
koje mu još više učvrsti starenje.
Kad u osamdesetoj konj ga obori,
reče: "Brzo, brzo, nek dođu doktori!"

Han Souper

 

[MarieSoLong]

Zaista zanimljiva tema.Ja chesto sebi postavljam takvo pitanje, ali nikako da nadjem odgovor.
Taj pojam trazim i ja, i to u 27. godini zivota...mada posto sam vec pokusao dva suicida...mozda treci
bude kado valja.

Sve u svemu mi smo proizvodi sa rokom trajanja...neki se iskoriste...neki na reciklazu ranije no sto treba.

Pa da se upises u klub 27
Salim se .Nemojjjj
Besmisleno je ziveti, ali je isto besmisleno i ubiti se.
Pokusaj zivot shvatiti kao igru..Nista nije vazno. Nista nije ozbiljno.A lepo je igrati se.
Nekako mi zao sto se ubijaju uglavnom ok osobe. Smradovi nikad..i svet postaje sve losije mesto. na kraju ce ostati samo smradovi i poklati se medju sobom.
Najveci smrad ce ostati sam ..i pljunuti u nista
'El najveca smradina natcovek?

 

[MarieSoLong]

Sreća. Ako je život samo jedan.

A ako postoji drugi život koji je večan, onda je najbitnije obezbediti što bolju poziciju u njemu, a to valjda bolje ide kroz patnju.

hehhe Mali racundjija misli da moze da prevari velikog strumfa.
Kao da on ne zna da ti patis iz racuna

 

[Evropenda]

кроз патњу бити срећан? Кроз патњу обезбедити добру позицију у животу??

Е, а ел знаш како?

Ne misli se na ovaj nego na onaj drugi život, nakon fizičkog umiranja.

"Kad bješe tužan
Na strašnom svietu
Veseo budi
U mom džennetu.

Dunjaluk za te
Bješe tamnica
Ahiret živi
Radosna lica."

A možeš i kroz patnju biti srećan i na ovom svetu, npr ako si mazohista.

 

[Evropenda]

hehhe Mali racundjija misli da moze da prevari velikog strumfa.
Kao da on ne zna da ti patis iz racuna

E pa ****** onda. Normalno da ću da gledam na lično spasenje, i najveći dobrotvori na svetu gledaju i sebe da zbrinu, to je normalno. A i sam koncept patnje iz računa deluje nemoguće, takoreći oksimoron.

 

[Кверкус]

Fridrih Nice je u svom fenomenalnom delu "Ljudsko, suvise ljudsko" napisao da smisao zivota ne postoji, jer da postoji, do sad bi ga toliki umni ljudi koji su ziveli, vec pronasli.

умни људи, ех? Ако је то Ниче рекао, онда је он завршио посо у мојим књигама. Јер, умни људи не пронађоше начин како се избавити из рата, а да не причамо о нечему што је изнад човека! Умни људи су тврдили да је земља плоча и да се Сунце врти око земље, до скоро? И сад веровати умним људима!?

Умне људе су спаљивали на ломачи, зар не!

 

[Svetozar ot Ružičić]

Samo neko ko nema "smisao zivota" trazi "smisao zivota". Drugim recima, samo bolesne duse traze "smisao zivota". To ti je ono kad se razocaras i odustanes od svih ciljeva koje si u pocetku zadao sebi jer tvoje telo nije dovoljno snazno da se izleci od svih udarca koje trebas da primis na putu do njihovog ostvarenje (koj se nikada ne zaustavlja jer ciljeva je beskonacno.) I onda naravno da zivot nema smisao kad si odustao da mu dodelis bilo koji, sve zato jer si luzer.

 

[fisherman1]

Samo neko ko nema "smisao zivota" trazi "smisao zivota". Drugim recima, samo bolesne duse traze "smisao zivota". To ti je ono kad se razocaras i odustanes od svih ciljeva koje si u pocetku zadao sebi jer tvoje telo nije dovoljno snazno da se izleci od svih udarca koje trebas da primis na putu do njihovog ostvarenje (koj se nikada ne zaustavlja jer ciljeva je beskonacno.) I onda naravno da zivot nema smisao kad si odustao da mu dodelis bilo koji, sve zato jer si luzer.

Konačno i od tebe nešto SMISLENO...

 

[fisherman1]

To je skoro pa besmisleno filozofsko pitanje.
O svrsi života treba pitati starije, jer su oni najbliži odgovoru da je svrha života - živeti.
Odnosno, život sam po sebi je svrha.

"Nema smisla živeti, toga sam svestan",
bezbrižno je pevao mladić obestan.
U zrelosti zadrža to ubeđenje,
koje mu još više učvrsti starenje.
Kad u osamdesetoj konj ga obori,
reče: "Brzo, brzo, nek dođu doktori!"

Han Souper

 

[Кверкус]

Дух остаје а спољашњи свет нестаје као такав, јер је само у свести и постојао.

Где се налази тај дух, када тело изумре?
Где је био тај дух пре него што се тело родило?