Случај Милоша Милојевића

Једноставно нема објашњења сасвим сигурно да је мао приступ неким забрањним изворима као почасни члан краљевске академије наука.
Јер не знам случај ни један , да се један ратни херој учесник српско-турских ратова , српско-бугарског рата захваљујући псеудоисторији тотално избрише из историје да не постоји , као да никад није постојао. Ако испратимо време овако нешто се десило вероватно приликом тајне конвенције између Србије и Аустроугарске. Објашњење само због Порфирогенита и тд отпада , Ватросав Јагић није заборављен скроз Жупанић га је оспорио поводом ДАИ али је исто тако упаковао теорију о Србима Плинија и Птоломеја. Милош С. Милојевић је помоињао сеобу из Индије на Кавказ и сеобу Срба и Брђана оданде на овамо. Колико се сећам није ни оспорио ДАИ већ је рекао да Срби боље да га нису прочитали јер колико се сећам није негирао да се то десило већ да су Срби били већ ту на северу и Балкану а Европи су се срели индијски Срби са овим који су остали у Европи.

То нје сигурно разлог јер том логико Деретић и сви остали не би смели штампати књиге , треба истражити све , мислим да је објавио нешто што није смео никако али тешко је испратити детаљно шта би то било.
Према начину писања доста поји као да користи неке старе црквене списе и наративе можда из Србије и Русије.Друго ту његову теорију је мало пажљивије упаковао и Александар Лома. Кад би избацили детаље нека племена о којима се ништа не зна , као и догађаје у самој Индији сам костур не би био тако упитан јер доста псеудо историје је након њега тако написано. Проблем су натписи које је преписао то је прилчно нејасно о чему се ради.
Мислим да онај камен из Хвосна где је написано име једног кнеза је ушло у неке историјске књиге јер очигледно постоји али се о том кнезу не зна ништа.
 
Poslednja izmena:
Не разумем зашто се смејеш @ Slaven777 партијском задатку? По правилу људе који су таквог става ове ствари уопше не интересују па сад кад се кикоћеш објасни нам зашто је један ратни херој сем што је изопштен из краљевске академије наука избрисан комплетно из историје као да није ни постојао?
Ако је тако зашто нисе запалили ту Дечанску хрисовуљу коју вам је оставио?
 
Slaven777:
Opet uzgajanje i održavanje potpunih izmišljotina u životu, vidim. :lol:
Kliknite za proširenje...

Ја нисам чуо ни једно паметно објашњење од вас а видим да сте упућени у садржај тајне конвенције боље од Милана Обреновића и Аустроугарске а о Милошу Милојевићу не знате ништа ни зашто!
Али сигурно није онако како ви мислите него другачије, а зашто је то било тако? не знамо! Не располажемо са довољно релевантних извора ради се о мрачном српском средњем веку о ком се ништа не зна.
 
NickFreak:
Не разумем зашто се смејеш @ Slaven777 партијском задатку? По правилу људе који су таквог става ове ствари уопше не интересују па сад кад се кикоћеш објасни нам зашто је један ратни херој сем што је изопштен из краљевске академије наука избрисан комплетно из историје као да није ни постојао?
Ако је тако зашто нисе запалили ту Дечанску хрисовуљу коју вам је оставио?
Kliknite za proširenje...

Smejem se situaciji koja je donekle slična kao sa PRAOTCEM.

Situaciji u kojoj neko nešto izmisli, okači na internet (niko ne zna čak ni ko je tačno prvi izmislio, a kamoli nešto detaljnije) i onda kako se sve dalje okolo modifikuje, interpretira i manipuliše na taj način da se održi mogućnost toga što je neki pijanac negde na BalkanINFO bio nekada izgovorio. :lol:

I kroz to smo već prošli, sve:

https://forum.krstarica.com/threads...ju-austrougarske-i-srbije-1881-godine.900610/

NickFreak:
Да ли се зна обзиром да је документ тајни и да је заправо нацрт документа који се требао ратификовати у Београду као и у Бечу да постоје одредбе које су сакривене , које се држе у тајности можда познати само у неким друштвима и братствима?
Kliknite za proširenje...

Neverovatno je koliko tako neke teorije zavere opstaju. Bukvalno, nivo jao bože, daj molim te da je to što je Miroljub Petrović izgovorio jutros na Hepiju istina...ne želim da veruem da nije. :lol:
 
Slaven777:
Smejem se situaciji koja je donekle slična kao sa PRAOTCEM.

Situaciji u kojoj neko nešto izmisli, okači na internet (niko ne zna čak ni ko je tačno prvi izmislio, a kamoli nešto detaljnije) i onda kako se sve dalje okolo modifikuje, interpretira i manipuliše na taj način da se održi mogućnost toga što je neki pijanac negde na BalkanINFO bio nekada izgovorio. :lol:

I kroz to smo već prošli, sve:

https://forum.krstarica.com/threads...ju-austrougarske-i-srbije-1881-godine.900610/



Neverovatno je koliko tako neke teorije zavere opstaju. Bukvalno, nivo jao bože, daj molim te da je to što je Miroljub Petrović izgovorio jutros na Hepiju istina...ne želim da veruem da nije. :lol:
Kliknite za proširenje...

Добро зашто је дошло до детерминиања лика и дела Милоша Милојевића од онда до данас и након мајског преврата и патријарха Михајла , Краљевине СХС , Југославије , СФРЈ Југославије и Србије?

Притом под тајном конвенцијом не мислим на нешто као теорију завере већ је писао негативно о немачком народу уопште и западној цивилизацији па сходно томе би можда могао бити забрањен , сасвим сигурно да Срби нису смеи писати шта хоће.
 
Милош Милојевић је најзначајнији Црнобарац, рођен је 16.10.1840. умро у Београду 24. јуна 1897. године. Академик Српског ученог друштва у Београду, Правник, филозоф, филолог, историчар, професор и управитељ Богословије „Свети Сава“ у Београду, комадант Добровољачких и Устаничких одреда у Српско-турским ратовима од 1876-1886 г. учесник Берлинског конгреса 1878. године на коме је створена нова Држава Србија, писац једине ПРАВЕ истоије Срба
 
Милош Милојевић је био српски историчар који је знатан део свог живота и рада посветио подизању националне свести у српском народу.

Основну школу завршио је у Глоговцу да би школовање наставио у Београду. На Лицеју је студирао право између 1859. и 1862. да би наредне три године провео у Москви студирајући на Историјско-филолошком одсеку Филозофског факултета. По завршеном школовању ступио је у државну службу. Радио је као писар и секретар суда у Ваљеву. Од 1870. до 1893. бавио се професорским позивом предавајући у више школа у Београду и Лесковцу, а у некима је радио и као директор. Био је редовни члан Српског ученог друштва, почасни члан Академије наука (1892) и члан главног одбора Друштва Светог Саве у Београду.
 
Као добровољац учествовао је у Српско-турским ратовима (1876—1878). Као члан Либералне странке, био је ангажован на ширењу националних идеја. Са овим циљем путовао је по Македонији и Старој Србији. Свој историјски и књижевни рад наменио је пре свега подизању националне свести у Срба, међутим, баш због тога је често занемаривао научни приступ и критичку методу. Из националних побуда
често је улепшавао српску прошлост и обичаје. Његове радове оспоравaли су не само историчари других националности, већ и критички настројени српски историчари, нарочито Иларион Руварац. Иако се највећем делу његових раова одриче било каква историографска вредност неки аспекту његовог рада, нарочито онај у вези са прикупљањем српских средњовековних извора нису остали без одјека у историографији. Обилазећи крајеве Старе Србије 79-их година 19. века Милојевић је прикупио значајан број српских рукописа као и три значајне повеље Први уи Другу дечанску хрисовуљу које су чуване у Дечанима и

Призренску тапију, документ који представља један од ретких сачуваних купопродајних уговора из средњовековне Србије. ОВај документ пронађен је на тавану цркве Светог Ђорђа Руновића у Призрену. Ови налази су објављивани и тако постали доступни научницима али је добар део Милојевићеве заоставштине изгубљен. Наиме, највећи део његове богате збирке страдао је током Првог светтског рата а након рата пронађен је само један сандук у коме се налазила Трећа дечанска хрисовуља док се другим двема значајним исправама изгубио сваки траг.
 
Његова главна дела су :

Песме и обичаји укупног народа српског, I (1869), II (1870), III (1875)
Путопис дела Праве-Старе-Србије, I—III (1871-1877)
Одломци историје Срба и југословенских земаља у Турској и Аустрији (1872)
Општи лист патријаршије пећске (1872)

Милош Милојевић рођен је 16. октобра 1840. године у Црној Бари, у Мачви од оца Стефана свештеника Црнобарског, и мајке Софије. Школовао се у Глоговцу, Београду, а затим је као државни питомац наставио школовање на универзитету у Москви где је студирао Филологију славенских живих и изумрлих племена с политичком историјом и књижевношћу, при чему је највећи утицај на њега стварио руски слависта проф. Јосиф Максимович Бођански.

Подстакнут усвојеним знањима, први пут се јавно огласио 1866. године чланком „Пропаганде у Турској“, будући да су Срби у то време још увек били под страном влашћу.

По повратку у Кнежевину Србију (1865) започиње рад у државној служби:

– у Ваљевском окружном суду

– у београдском апелационом и трговачком суду,

– Београдској гимназији

– Београдској богословији

– Лесковачкој нижој гимназији

– Светосавско Богословско-учитељској школи, да би

– 1. маја 1893. године – указом пензионисан.

Овде вреди напоменути речи Сретена Л. Поповића из његове књиге „Путовање по

Новој Србији“ где о Милојевићевом деловању у Македонији, он каже: „На жалост,

наши државници слабо се о томе старају, већ и усталачког и вредног Милоша

Милојевића, место да га на друге ствари које ће имати доброг плода употребе,

отераше га штоно реч „где шева не пева“, и убише у њему и клицу у његовим

полетима и одушевљењу за тим народима које је, метув главу у торбу, обилазио и за српску ствар спремао, као што сте, драги читаоци имали прилике чути и из мога у Врањи разговора са Џуваровићем, трговцем врањским, једном поштеном душом.
 
Милојевић не припада ни једној партији, он само живи за српску идеју. Ја то добро знам, па бих желео да и други знају“!

Милојевић је био Редовни члан Српског ученог друштва и Почасни члан Српске краљевске академије, као и оснивач Друштва „Св.Саве“.

У време Српско-турских ратова (1876-1878), Милојевић је основао и повео у рат добровољачке јединице (усташе) Моравско-добричко- добровољачки Усташки кор, Добровољачко-усташки рашко-ибарски кор и Дежевско-ибарско- усташки кор, како су се у то време називали устаници!!!

Узрок присуства у великом броју људи из неослобођених крајева код Милојевићевих усташа, био је његов дотадашњи веома плодни културно-просветно-војни национални рад, јер је на пример само једном приликом са својим кумом Шуменковићем тајно од јуна до октобра 1871. године пропутовао Стару Србију и Македонију, па му је овај довео око 150 добровољаца махом из Охрида и Дебарске нахије.

У редовима његовог кора било је и 30 питомаца чувеног Милојевићевог Другог

одељења Богословије из Београда, које је и формирано да би уз редовно образовање,

код тамошњих питомаца развијало јасно профилисано родољубље и патриотизам.

Духовне и световне власти Кнежевине Србије нису желеле да одводе (старије)

ученике у рат, па је Милош Милојевић морао многе од својих питомаца да одбије

чак и грубо, мада су га исти масовно молили да их не одбија када се јаве на зборна

места. Највећи број њих је Милош примио тек након свог преласка са Суповца на

Рашку.

О тадашњем значају Милоша С. Милојевића, пуковник српске војске Владан Ђ.

Ђорђевић наводи следеће:

»Ко га је видео на делу у овом рату, тај ће се са мном сложити. Он је готово из

ничега створио на Суповцу читав батаљон добровољаца, који је био састављен из

најразноразнијих, а често и нараспуштенијих елемената, и умео је да их држи тако у

запту, да су били прилично поуздана трупа. Свих пет села између Суповца и

Мрамора, и вис пред Сечаницом он је држао са својим добровољцима, као да ми

нисмо оступали у онаквом нереду 20-ог јуна, он је организовао тамошње

становништво пошто га је у једној црквици близу Сечанице заклео на верност

„свесрпском краљу Милану и свесрпској краљици Наталији“ (ја сажаљевам што

немам при руци текст ове драгоцене заклетве, јер је заиста уникум стила и

патријотског галиматијаса), он је своје ђаке, које је у II-ом одељењу београдске

богословије васпитавао с одличним успехом (по признању његовог књижевног

критичара Ст. Новаковића, када је овај био министар просвете), уврстио у редове

својих бораца, и тај интелигентни елемент умео је дивно да употреби у корист

војничке службе. У опште из тог археолога и професора разви се на један пут

природни војнички старешина, као што је то доцније умео и у већим размерама да

покаже, те га с правом произведоше за почасног капетана I-ве класе.« [

Као учесник Српско-турских ратова (1876-1878), Милојевић је одликован
 
-
kapetan Milos S. Milojevic

Таковским крстом V, IV, III, II, и I степена [

- Златном медаљом за храброст

- Сребрном медаљом за храброст

- Златном медаљом за ревносну службу

- Краљевским орденом „Светог Саве“

- Споменицом рата 1876 и 1877-1878

- Медаљом црвеног крста

- Краљевским орденом „Белог орла“

- Орденом Друштва „Светога Саве“

- Орденом „Румунског крста“



Милојевић је успео да објави следећа дела:

- „Песме и обичаји укупног народа србског: Обредне песме“

- „Песме и обичаји укупног народа српског: Сватовске“ Друга књига

- „Путопис дела Праве Старе Србије“ I део

- „Путопис дела Праве Старе Србије“ II део

- „Одломци историје Срба и српских – југославенских – земаља у Турској и

Аустрији“ I део

- „Одломци историје Срба и српских – југославенских – земаља у Турској и

Аустрији“ II део

- „Песме и обичаји укупног народа српског“ Трећа књига

- „Путопис дела Праве Старе Србије“ III део

- „Наши манастири и калуђерство“

- „Српско-турски рат 1877.-1878. године“

– „Историјско етнографско географска мапа Срба и српских (југославенских)

земаља у Турској и Аустрији“

заоставштина у рукописима

- „Путопис дела Праве Старе Србије“, девет књига (само три објављене)

- „Песме и обичаји укупног народа српског“ Четврта књига (не објављена)

- „Немањица“ обиман материјал, (необјављен)

…и још око 17 сандука несталих и до данас непронађених рукописа!!!

Породица и болест

Поред живота у Београду, Милојевић је остао везан и за Лесковац где је имао и имање у селу Бувцу. Женио се два пута, али ни са првом, ни са другом женом није имао деце. Прва жена је била ћерка Ане П. Николајевић-Молеровић и пуковника Петра П.

Milos S. Milojevic cuvajte mi srbstvo


Лазаревића-Цукића. Друга жена је била Савка, сестра судског генерала Владе С. Јовановића.

Умро је 24. јуна 1897. године у Београду на рукама свог кума, пријатеља и саборца

Косте А. Шуменковића и ученика Атанасија-Тасе Јунгића а последње речи које је

изговорио биле су – »Чувајте ми СрБство!«.

Вест о Милојевићевој смрти објавили су све тадашње новине Краљевине Србије.

Пре почасног плотуна војске током сахране на Новом гробљу, видевши да међу

присутнима влада збуњеност и мук, историчар Панта Срећковић, академик Српске

краљевске академије, изговорио је следеће опроштајне речи: »Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: Српска мајка није родила сина као што је родила Милоша Милојевића. Слава му!«
 
NickFreak:
Добро зашто је дошло до детерминиања лика и дела Милоша Милојевића од онда до данас и након мајског преврата и патријарха Михајла , Краљевине СХС , Југославије , СФРЈ Југославије и Србије?

Притом под тајном конвенцијом не мислим на нешто као теорију завере већ је писао негативно о немачком народу уопште и западној цивилизацији па сходно томе би можда могао бити забрањен , сасвим сигурно да Срби нису смеи писати шта хоће.
Kliknite za proširenje...

Mislim da smo to već sve prošli na ovoj temi. U akademskoj zajednici Milojević je bio potpuno kompromitovan. Stvorio je puno neprijatelja tako da je u Srbiji Milojević bio i delimično omražen. Stav velikog broja intelektualaca je bio da je on bio korisna budala; veliki rodoljub koji može biti u političkim svrhama koristan, na polju nacionalne propagande u prvom redu, ali neko ko više štete nanosi nego koristi brukajući srpsku nauku. Sukobi s Ruvarcem i drugima, nešto umereniji sa Stojanom Novakovićem, njega su otuđili od srpske učene zajednice i u svojoj krajnosti dovele do toga da su neki ljudi smatrali da bi trebalo dići svoj glas protiv Milojevića.

Naravno, tu dolazimo i do političke dimenzije. Koliko je meni poznato, ne, Milojević nikada nije reč pisao negativnu o nemačkom narod uopšte, pa niti da je kritikovoa zapadnu civilizaciju, koja tada ni kao poimanje takvo kakvo ti imaš u 21. veku danas svakako nije postojala (u Milojevićevoj psihi ili kod drugih učenih velikih Srba). Uspon i pad pojedinih velikana u različitim državama vrlo je često usko povezan sa politikom (pravi veliki ljudi na polju nauke su usamljeni istraživači čije se zasluge, odnosno razmere njihovog uticaja, istražuju i rekonstruišu tek posle njihove smrti), pa je tako to slučaj svakako i sa Milojevićem.

On je bio i celi život ostao — liberal. Milojevićev uspon i na neki način zlatno doba izdavaštva, poklapaju se sa periodima zlatnog doba prevlasti njegove stranke. Na parlamentarnim izborima novembra 1880. godine liberali su pretrpeli potpuni poraz i to će biti njihov početak kraja, koji će imati samo jednu scenu povratka za vreme poslednje vlade Jovana Ristića u drugoj polovini 1887. godine. Gubitak važnih štićenika u politici i dolazak konzervativaca (među kojima je bio i Stojan Novaković) značio je da nije više uživao toliku protekciju i da nisu postojale više političke prepreke da se njegovi protivnici obračunaju sa njim.
 
Slaven777:
Mislim da smo to već sve prošli na ovoj temi. U akademskoj zajednici Milojević je bio potpuno kompromitovan. Stvorio je puno neprijatelja tako da je u Srbiji Milojević bio i delimično omražen. Stav velikog broja intelektualaca je bio da je on bio korisna budala; veliki rodoljub koji može biti u političkim svrhama koristan, na polju nacionalne propagande u prvom redu, ali neko ko više štete nanosi nego koristi brukajući srpsku nauku. Sukobi s Ruvarcem i drugima, nešto umereniji sa Stojanom Novakovićem, njega su otuđili od srpske učene zajednice i u svojoj krajnosti dovele do toga da su neki ljudi smatrali da bi trebalo dići svoj glas protiv Milojevića.

Naravno, tu dolazimo i do političke dimenzije. Koliko je meni poznato, ne, Milojević nikada nije reč pisao negativnu o nemačkom narod uopšte, pa niti da je kritikovoa zapadnu civilizaciju, koja tada ni kao poimanje takvo kakvo ti imaš u 21. veku danas svakako nije postojala (u Milojevićevoj psihi ili kod drugih učenih velikih Srba). Uspon i pad pojedinih velikana u različitim državama vrlo je često usko povezan sa politikom (pravi veliki ljudi na polju nauke su usamljeni istraživači čije se zasluge, odnosno razmere njihovog uticaja, istražuju i rekonstruišu tek posle njihove smrti), pa je tako to slučaj svakako i sa Milojevićem.

On je bio i celi život ostao — liberal. Milojevićev uspon i na neki način zlatno doba izdavaštva, poklapaju se sa periodima zlatnog doba prevlasti njegove stranke. Na parlamentarnim izborima novembra 1880. godine liberali su pretrpeli potpuni poraz i to će biti njihov početak kraja, koji će imati samo jednu scenu povratka za vreme poslednje vlade Jovana Ristića u drugoj polovini 1887. godine. Gubitak važnih štićenika u politici i dolazak konzervativaca (među kojima je bio i Stojan Novaković) značio je da nije više uživao toliku protekciju i da nisu postojale više političke prepreke da se njegovi protivnici obračunaju sa njim.
Kliknite za proširenje...

У биографији не пише да је био члан ни једне странке , али историја некад пише о много небитнијим ликовима , због чега је склоњен биографски као носилац толико почасти и медаља као и његове заслуге у ратовима?
 
NickFreak:
У биографији не пише да је био члан ни једне странке , али историја некад пише о много небитнијим ликовима , због чега је склоњен биографски као носилац толико почасти и медаља као и његове заслуге у ратовима?
Kliknite za proširenje...

Ne znam zbog čega to pišeš; postavili smo ovde sve biografije Milojevića. I u gotovo svakoj piše upravo da je bio (i ostao do smrti) liberal.
 
Slaven777:
Naravno, tu dolazimo i do političke dimenzije.Koliko je meni poznato, ne, Milojević nikada nije reč pisao negativnu o nemačkom narod uopšte, pa niti da je kritikovoa zapadnu civilizaciju, koja tada ni kao poimanje takvo kakvo ti imaš u 21. veku danas svakako nije postojala (u Milojevićevoj psihi ili kod drugih učenih velikih Srba). Uspon i pad pojedinih velikana u različitim državama vrlo je često usko povezan sa politikom (pravi veliki ljudi na polju nauke su usamljeni istraživači čije se zasluge, odnosno razmere njihovog uticaja, istražuju i rekonstruišu tek posle njihove smrti), pa je tako to slučaj svakako i sa Milojevićem.
Kliknite za proširenje...

Milos-S.jpg
 
NickFreak:
Pogledajte prilog 833944
Kliknite za proširenje...

Kinezi, Grci i njihovi đermanski i romanski rođaci.

Dakle ništa specifično protiv nekakvih zapdnjaka ili Germana, već prilično tipičan egomanijakalni nacional romantizam i standardna ksenofobija. Samo u Milojevićevom slučaju ima taj panslovenski i jugoslovenski duh, dakle ta njegova psihologija nije bila ograničena usko specifično na Srpstvo.

Ono što je interesantno strašno jeste što bi sličan citat, samo u kojem bi Sloveni bili među glupim i nečovečnima i posebno ako bi poruka bila da su npr. Nemci jedini uzvišeni, to bilo od strane upravo Milojevićevih idolopoklonika iskorišćeno kao krunski dokaz srbofobije i slavofobije, utemeljene u uverenjima o rasnoj superiornosti. z:mrgreen: Zbog čega postaje, opet kao i mnogo puta do sada jasno, da se cela ova priča vrti oko toga da neki žele da postanu kalif umesto kalifa.

 
Slaven777:
Kinezi, Grci i njihovi đermanski i romanski rođaci.

Dakle ništa specifično protiv nekakvih zapdnjaka ili Germana, već prilično tipičan egomanijakalni nacional romantizam i standardna ksenofobija. Samo u Milojevićevom slučaju ima taj panslovenski i jugoslovenski duh, dakle ta njegova psihologija nije bila ograničena usko specifično na Srpstvo.

Ono što je interesantno strašno jeste što bi sličan citat, samo u kojem bi Sloveni bili među glupim i nečovečnima i posebno ako bi poruka bila da su npr. Nemci jedini uzvišeni, to bilo od strane upravo Milojevićevih idolopoklonika iskorišćeno kao krunski dokaz srbofobije i slavofobije, utemeljene u uverenjima o rasnoj superiornosti. z:mrgreen: Zbog čega postaje, opet kao i mnogo puta do sada jasno, da se cela ova priča vrti oko toga da neki žele da postanu kalif umesto kalifa.

Kliknite za proširenje...

Врло специфично са аутентичним подацима и цифрама нешто слично је изложио Милош Ковић приликом гостовања у једној емисији образлажући своју судску тужбу Радошу Љушићу и Самарџићу.

Сад само што ниси испао у праву већ и свог колегу негираш који се служио баш овим подацима да прикаже геноцидност Британаца који Србима суде за геноцид.
Обзиром да је Милош Ковић стручњак за 20. век и тд. ово све што је написао би требало бити тачно.
 
NickFreak:
Врло специфично са аутентичним подацима и цифрама нешто слично је изложио Милош Ковић приликом гостовања у једној емисији образлажући своју судску тужбу Радошу Љушићу и Самарџићу.

Сад само што ниси испао у праву већ и свог колегу негираш који се служио баш овим подацима да прикаже геноцидност Британаца који Србима суде за геноцид.
Обзиром да је Милош Ковић стручњак за 20. век и тд. ово све што је написао би требало бити тачно.
Kliknite za proširenje...

Da li si ti sad ozbiljan hteo pripisati Milojevićeve podosta paranoične reči Koviću? Ovaj...ne, nije slično izlagao Ković. :D

I mani mi se više toga tvog kolegu; dakle kako ne primećuješ koliko je to manipulativno tako ubacivati stalno? Verujem da si pokupio o od nekih forumaša, kojima je to opsesija da sve spuštaju na neki lični nivo, pa ti počeo da kopiraš po njima...mani se više toga, da ne bude posle opet Slaven kriv zbog tvog bezobraznog ponašanja.
 
Slaven777:
Da li si ti sad ozbiljan hteo pripisati Milojevićeve podosta paranoične reči Koviću? Ovaj...ne, nije slično izlagao Ković. :D

I mani mi se više toga tvog kolegu; dakle kako ne primećuješ koliko je to manipulativno tako ubacivati stalno? Verujem da si pokupio o od nekih forumaša, kojima je to opsesija da sve spuštaju na neki lični nivo, pa ti počeo da kopiraš po njima...mani se više toga, da ne bude posle opet Slaven kriv zbog tvog bezobraznog ponašanja.
Kliknite za proširenje...

Нисам му ставио његове речи у уста већ да се осврнуо на геноцид Британаца над тасманијског становништва и све ове ствари које је Милојевић изнео.

Друго не капирам зашто постављаш овакве клипове па се после сакријеш у мишју рупу од њих. Овај клип који си поставио говори такође о теби.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top