Случај Милоша Милојевића

Scott Isle:
Nije prvi deo, nego je u Orbinijevoj knjizi posebno, pod posebnim poglavljem, u sred njegove knjige, i u potpunosti Orbini samo objavio, izstampao Kljizicu o Gotima sa svojim predgovorom. A ostali dio Orbinijeve knjige je Orbinijeva istorija, dakle i prvi i zadnji dio, i prije i poslje Knjizice o Gotima, koji nije ni bukvalno ni ovako ni onako Knjizica o Gotima.
Kliknite za proširenje...

Nije baš u potpunosti. Postoje razlike.
 
Slaven777:
Nije baš u potpunosti. Postoje razlike.
Kliknite za proširenje...

LJPD koji je Orbini imao u rukama, to je Orbini u potpunosti izdao u svojoj knjizi Kraljevstvo Slavena. I dao je svoj predgovor, i cak je izstampa i predgovor originalnog anonimnog autora.

Da se vratim na @Lekizan, nije prvi ni zadnji dio. postoji sadrzaj, i postoji knjiga. LJPD je poseban od Orbinija, i Orbini nema nista sa LJPD, osim sto je kao izdavac Orbini LJPD izstampao u svojoj knjizi poput rada u nekoj zbirci radova. U tom smislu Orbini i LJPD se ne smiju mjesati. Orbini je jedno a LJPD je drugo.

LJPD Sadrzaj.jpg
 
Scott Isle:
LJPD koji je Orbini imao u rukama, to je Orbini u potpunosti izdao u svojoj knjizi Kraljevstvo Slavena. I dao je svoj predgovor, i cak je izstampa i predgovor originalnog anonimnog autora.

Da se vratim na @Lekizan, nije prvi ni zadnji dio. postoji sadrzaj, i postoji knjiga. LJPD je poseban od Orbinija, i Orbini nema nista sa LJPD, osim sto je kao izdavac Orbini LJPD izstampao u svojoj knjizi poput rada u nekoj zbirci radova. U tom smislu Orbini i LJPD se ne smiju mjesati. Orbini je jedno a LJPD je drugo.

Pogledajte prilog 766844
Kliknite za proširenje...

Ja nisam o tome govorio, već o činjenici da kod Orbinijevog izdanja postoje razlike u odnosu na Dukljaninov spis. Neki zbog tog su Orbinijevog Dukljanina čak nazivali i trećom verzijom.
 
Slaven777:
Ja nisam o tome govorio, već o činjenici da kod Orbinijevog izdanja postoje razlike u odnosu na Dukljaninov spis. Neki zbog tog su Orbinijevog Dukljanina čak nazivali i trećom verzijom.
Kliknite za proširenje...

Ja znam za ono sto si ti postavio od Tibora Zivkovica i sto se ne moze ni pratiti ni citati jer je Tibor to sastavio s brda s dola ko da je na salveti pisao, a ne fino kao Sanjek i Husicka. Samo za to mu je trebalo oduzeti sve diplome. Dakle, ja nemam pojma o tim drugim LJPDovima, ovaj od Sanjeka i Husicke je sasvim dovoljan. Nek vam je sa srecom da nadjete bolji rad.
 
Scott Isle:
Ja znam za ono sto si ti postavio od Tibora Zivkovica i sto se ne moze ni pratiti ni citati jer je Tibor to sastavio s brda s dola ko da je na salveti pisao, a ne fino kao Sanjek i Husicka. Samo za to mu je trebalo oduzeti sve diplome. Dakle, ja nemam pojma o tim drugim LJPDovima, ovaj od Sanjeka i Husicke je sasvim dovoljan. Nek vam je sa srecom da nadjete bolji rad.
Kliknite za proširenje...

Dozvoli da ti maksimalno skraćeno pojasnim: postoji nekoliko različitih verzija teksta, uključiv i vrlo moguće dva različita izdanja iz pera istog autora.

Orbinijev tekst je jedna od nekoliko varijanti tog teksta.

I nema to veze sa Šanjekom, Tiborom, Husićkom ili nekim četvrtim; ti pominješ priređivače i prevodioce (zapravo u njih i Orbini spada). Sve je to nebitno.
 
Slaven777:
Dozvoli da ti maksimalno skraćeno pojasnim: postoji nekoliko različitih verzija teksta, uključiv i vrlo moguće dva različita izdanja iz pera istog autora.

Orbinijev tekst je jedna od nekoliko varijanti tog teksta.

I nema to veze sa Šanjekom, Tiborom, Husićkom ili nekim četvrtim; ti pominješ priređivače i prevodioce (zapravo u njih i Orbini spada). Sve je to nebitno.
Kliknite za proširenje...
Gdje su ti tekstovi nadjeni? Na kojem su jeziku. Ko ih je pisao? Za Orbinija znam da je iz 1605., tako nesto.
 
Scott Isle:
Gdje su ti tekstovi nadjeni? Na kojem su jeziku. Ko ih je pisao? Za Orbinija znam da je iz 1605., tako nesto.
Kliknite za proširenje...

Authore note - Webnovel.Forum


Postavljaš mi pitanje o kojem sam ja i još jedno dvadesetak forumaša pisali nekoliko stotinu puta na forumu, uključujući i u konverzaciji sa tobom, (što podrazumeva i slanje literature).

Ajde potrudi se malo; makar na Vikipediju otići.
 
Poslednja izmena:
Када је у питању Ристићево прозивање "највећег кривотворитеља српске историје" (Ристићеве ријечи) да је поменуо у свом дјелу Црвену Хрватску што јесте тачно и то је Slaven777 и скенираном цитату већ приложио, међутим истине ради, то није написано тако како то Ристић вјешто манипулишући и доводећи у контест са каснијим дјеловањем Штедимлије и другијх, приказује.
Ево тог цијелог одломка из Милојевићеве књиге (овдје стр. 184-186)
12. Краљ Будимир I. Звонимиров Дрванић II. (од 675—680)

А 13. владаоц српски у овим земљама. Владао је од 675—680 год: дакле свега 5 год: Чимступи Будимир на престо одма,у договору са грчким царем Константином Поганатом (668—685) и папама Адеодатом, Доном и Агатаном (јер су се у то време гурале три папе око престоласв. Петра) који су Будимиру послали своје људе, утврде и уреде границу међу краљевином и коxoћe царевином српском и царевином грчком. Грчки цар послао је био два посланика Лава иЈована, а папе, са својим кардиналом Хоноријем, још, два епискупа. Будимир сазове скупштинуна пољу Дувљанском, или Дупљанском вишедан. Гостивара, која је 12 дана на том пољу већала о разним стварима. Тадаприме Срби новодошавши хришћанство; јер кардинал одма венчаваБудимира царском круном, што не би могао чинити да се несу крстили. У нашим старимцрквама у Правој (Старој) Србији пише обично око главе свеца овога овако:‚‚

ñâåòè Äàâèäü ñîëuíñê¿è âü öàðhõü Áuäèìèð, ñüðáüñêè’

а ми имамо и једну прастару непунуодстакла иконицуна којој је осим свију светаца од лозеНеманића још и: ‚

‚ñâåòè. öàðü Âëàäèìèðü’’ ‚‚ñâåòè öàðü Äàâèäü’’

а овоје онај исти Будимир. Будимир да би лакше управљао својом царевином, која је сепростпрала од дан. Италије т:ј: венецијанског краљевства па инеког дела у њему (у ком се јошналазе Словенска непоитаљена села, међу којима суи ових: 51. Чивидало, Шинђурија, Ажида,Пармосте, Дољна Мерса, Горња Мерса, Нађимур, Шкрутове, Мјерса, Пудутана, Јегнад, Олтана,Селце, Ковачевци, Гудажи, Кодармац, Парбудажи,Подкланици, Намелини, Клинац, Набрези,Хњидовица, Горендерва, Парсивци, Украју, Парпертанијела, Уселце, Парканауци, Налијеса,Косци, Долињани, Ожнија, Хљаста, Клење, Шампијела, Шампау, Штубица, Шеплешчишча,Турјан, Робињак, Коналац, Храба, Лесишје, Забардом, Хусење, Костањевица, Парбјевчари,Накомбрешкје, Подромје, Парсивца, и т.д: каои још млога друга, у којима се још ни речиталијска не збори) па све до наше реке Војуше, и од Јадранског мора па до иза реке Србице.(Србе) дан. Чибра, или боље Искра, и Рашке на Балканукоја се излива у Марицу или стариИбар, па од ове захватајући стару Дарданију и Палегонију, или нашу Pашку по старој и правојграници Маћедоније старе,пa све ниже Србице до реке Бистрице на граници Тесалије, и одавдеопет до Војуше и поменутог Јадранског мора; — целу ту земљу српску и тај огроман просторразделина разне делове и покрајине. Ови су се делову звали: Велика и Мала Жупанства, Бановине, Кнежине,Покрајине,Крајине, Сатније и т.д: Тако дакле долази нам:

1. Бела Хрватска, или Дољна Далмација.

Тако земљу међу дан: Италијом (захватајући и у овај један велики комад) Дунавом, Савоми Јадранским морем до под Спљет, а више овога и утока Цетиње, као и реком Цетињом иВрбасомдо у Саву, - назове Белом Хрватском, или Дољном Далмацијом.

2. Црвена Хрватска, или Г. Далмација.

Земљу пак захватајући простор међу Црним Дрином ниже Љеша међу реком Матом иЈадранским морем, па све доле до ниже реке Војуше назове: Црвеном Хрватском, или ГорњомДалмациом, а овај је се цео простор звао Дедина, а у време Неманића joш и Зета.

3. Србија.

Земљу између Јадранског мора у простору од:утока Црног Дрина или Дрила и вишеутока Цетиње у Јадр. море и по овим рекама и то Цетињом, до Врбаса, од утока овог у Саву Савом и Дунавом све до дан. Вида, па даље реком Рашком на Балкану,тако званим Маћедонскимпланинама, захватајући прастару Пелагонију и Дарданију па све до Србице и маћедонскомграницом до у Тесалију, а од ове граничећи се са Црвеном Хрватском и реком Црним Дриномназове: Србиом, коју опет раздели на Банство Босну и Велико Жупанство Рашку.

а. Банство Босна.

Од ове Србије и то земљу међу рекама нешто Врбасом, Цетињом, Босном, Дрином,Савом и Лабом назове: Банство Босна.

б. Велико Жупанство Рашка.

Остатак земље од одузете од Србије за Банство Босну и то међу Дрином, Цетињом Лабом, Бисомскром, Рашком, која се улива у Марицу, маћедонских планина (захватајућиДарданију и Пелагонију) и старим и правим границама ове са Тесалиом до ниже Бистрице, којапротиче више Србице и Црним Дрином назове:Великим жупанством Рашким. Ово се опет увреме Бодиново, око 1082 год: дели на два жупанства и то

а. Сјеверно велико Жупанство Рашка.

Земља међу Искром, Белим Дрином, Савом, Дрином и Дунавом назове се: сјеверновелико Жупанство Рашка, које је дао неком великом жупану Марку, а овог је столица, по својприлици, била у Нишу.

б. Велико јужно Жупанство Рашка

Сва осталаземљабившапрвог великогжупанства Рашкемеђу Шар планином, рекамаВидом баш се улева у Грчко море Дунавом, и Рашком и т.д: прозвало је се у то време: Великојужно жупанство Рашке, у ког је столица из старе праве Рашке (дан: Илиџа на Балкану) пренетау Скопље и ту је седео Велики жупан Рашки јужни коме име беше Вукан.Оба она дошавша епископа из Рима са кардиналом Хоноријем Будимир задржи код себе иједног постави за митрополита Беле Хрватске, који је столовао у Салони, или у Солину, а другогзадржи код себе у Дукљи. Првоме буду одређене епископије:
Kliknite za proširenje...
и то није написано тако да се да закључити да Милојевић подвлађује некоме или да се истиче да те области немају српски карактер, напротив, управо супротно, из одломка је јасно да тим областима (по Милојевићу) влада српски владар и да су те области, и Доња и Горња Далмација (звана и Црвена Хрватска) српске области.
Не улазим у то да ли је Милојевић мало "комотније" интерпретирао историју, но овдје Ристић то ставља у раван са тумачењем 1930их Штедимлије и још неких, и то једноставно речено није на истој таласној дужини, Милојевићу су други мотиви водиља.
 
Slaven777:
Nije baš u potpunosti. Postoje razlike.
Kliknite za proširenje...
Можда због тога што постоје два рукописа Београдски и Ватикански који се незнатно разликују, питање је који је користио Орбини, или неки трећи нама данас непознат, а могуће и да је пред собом имао три предлошка како сугерише Живковић.
Untitled.jpg

Tibor Zivkovic - Gesta Regum Sclavorum II
Scott Isle:
LJPD koji je Orbini imao u rukama, to je Orbini u potpunosti izdao u svojoj knjizi Kraljevstvo Slavena. I dao je svoj predgovor, i cak je izstampa i predgovor originalnog anonimnog autora.
Da se vratim na @Lekizan, nije prvi ni zadnji dio. postoji sadrzaj, i postoji knjiga. LJPD je poseban od Orbinija, i Orbini nema nista sa LJPD, osim sto je kao izdavac Orbini LJPD izstampao u svojoj knjizi poput rada u nekoj zbirci radova. U tom smislu Orbini i LJPD se ne smiju mjesati. Orbini je jedno a LJPD je drugo.
Kliknite za proširenje...
То и кажем Орбини је преузео Дукљанинов спис за један део своје историје коју је писао, у прилог томе говори и чињеница да је чак и Дукљанинов предговор убацио у своју књигу одмах после свог:
Untitled1.jpg

Mavro Orbin - Kraljevstvo Slovena
 
Kole11:
Govori.
Milojevic je koristio izvore, ako pogledas njegovu knjigu videces da je bio obrazovan i da su mu bili dostupni mnogobrojni izvori. Ja sam pod utiskom trenutne propagande takodje mislio da su njegova pisanja plod maste, medjutim kada sam pogledao knjigu shvatio sam da to jednostavno nije tacno, covek je koristio izvore kao i misljenja tada eminentnih istoricara.

Njegov licni stav je medjutim da su svi Sloveni potekli od Srba pa u tom smislu i interpretira izvore.

Sto se tice crvene Hrvatske, tu citira Dukljanina, ali to je zaista manje vazna cinjenica ako se pogleda njegov stav da su Hrvati jedno veliko srpsko pleme, pogotovo sto u vreme kada je pisao nije bilo tenzija izmedju Srba i Hrvata.

Elem on je branio tada validnu naucnu liniju koju su zastupali recimo americki lingvista Donaldson, ruski istoricar Certkov itd, o migraciji Slovena iz Azije, preko Male Azije u Evropu. To je tada bilo mozda i preovladajuce misljenje u nauci. Sada vidimo da se to misljenje anatemise i u tom smislu vrsi se propaganda protiv Milojevica.

E u toj propgandi najvise se eksploatise cinjenica da je on citirao Dukljanina vezano za crvenu Hrvatsko, sto je blago receno perfidno.
Kliknite za proširenje...
Jasno, međutim meni je muka kada danas neko pominje crvenu hrvatsku, a zna se da je to blago rečeno ludost.Crvena Hrvatska je postojala isto koliko su i Egipatski faraoni bili srpskog porekla.
 
Aranko:
Има мапа где се појављују „чудна“ имена народа у Малој Азији.


Нпр. ова
https://www.raremaps.com/gallery/de...mporibus-henetorum-populorum-sede-cla-mortier

Pogledajte prilog 765752
Kliknite za proširenje...
Уз ово што је већ подвучено, Тимонити су непознати а Тимочанима "са Тимакуса" се признаје да су прво забележено словенско племе.
 
Lanselot:
da li Milojević zaista govori o tzv crvenoj hrvatskoj ili?
Kliknite za proširenje...
Ја нисам скоро отварала Милојевићеву Историју, али памтим да је писао да је поменута област "коју неки зову Црв.Хрв", дакле свакако није он користио тај назив, чак му се дискретн о и подсмехнуо
 
Kole11:
Spisak plemena koja su zivela u Maloj Aziji Milojevic je uzeo iz knjige Certkova Trakijska plemena Male Azije, http://library.kazachiy-hutor.ru/up...-Frakiyskie-plemena-zhivshie-v-Maloy-Azii.pdf

Certkov, https://ru.wikipedia.org/wiki/Чертков,_Александр_Дмитриевич

U raspravi o pomenu Boga Dagona u Karlovackom rodoslovu, Relja Novakovic je naveo ovu knjigu kao verovatno znacajnu ali tesko dostupnu. Relja nazalost nije imao prilike da je procita, ali evo je sada na netu, dostupna svakome. I zaista veoma zanimljivih stvari tu ima, u skladu sa ruskom skolom 19. veka.

Elem, ko optuzuje Milojevica da lupeta o Srbima iz Male Azije, zapravo optuzuje Certkova.
Kliknite za proširenje...
Хвала за књигу!
Док сам је скидала,видех неколико реченица на брзину...да су Мизи називали дрво бук, да се велико племе Лелега било..то ми је код Милојевића чудно звучало..а ову сам ископирала одмах

Тут течёт река Xanthos; она прежде называлась Sirbes (Сербь, Срб ?).
 
Сребрена:
Ја нисам скоро отварала Милојевићеву Историју, али памтим да је писао да је поменута област "коју неки зову Црв.Хрв", дакле свакако није он користио тај назив, чак му се дискретн о и подсмехнуо
Kliknite za proširenje...

Postavili smo citat iz knjige, malo docnije. Koristio je taj pojam Milojević i ne, nije mu se podsmevao.
 
Сребрена:
Хвала за књигу!
Док сам је скидала,видех неколико реченица на брзину...да су Мизи називали дрво бук, да се велико племе Лелега било..то ми је код Милојевића чудно звучало..а ову сам ископирала одмах

Тут течёт река Xanthos; она прежде называлась Sirbes (Сербь, Срб ?).
Kliknite za proširenje...
Knjiga je bila dostupna Milojevicu, ali ne i Relji Novakovicu koji je pominjao pre tridesetak godina kao tesko dostupnu. Inace prepuna je antickih toponima koje pisac tumaci kao proto-slovenske ali to je vec pitanje za lingviste.

Obzirom da znamo da se poreklo Dacana obicno vezuje za zakarpatske stepe, meni je najzanimljiviji Strabonov opis hrama Boga Dačana u maloj Aziji, koga je obozavalo pleme Venasa., ali valjda ce neko vec uzeti da sve to prouci.
 
Slaven777:
Postavili smo citat iz knjige, malo docnije. Koristio je taj pojam Milojević i ne, nije mu se podsmevao.
Kliknite za proširenje...
Koliko sam razumeo on je smatrao da je to deo srpske zemlje, tačnije da su podeljene te sve oblasti deo srpske zemlje...Na kraju krajeva nije ni bitno, danas znamo o čemu se radi i ne moramo da se bavimo tim glupostima/crvenom zelenom žutom purpunom hrvatskom i ostalim nijansama
 
Lanselot:
Koliko sam razumeo on je smatrao da je to deo srpske zemlje, tačnije da su podeljene te sve oblasti deo srpske zemlje...Na kraju krajeva nije ni bitno, danas znamo o čemu se radi i ne moramo da se bavimo tim glupostima/crvenom zelenom žutom purpunom hrvatskom i ostalim nijansama
Kliknite za proširenje...

Pa s obzirom na to da je on pola sveta smatrao srpskim zemljama...podebljano je podrazumevajuće i ne preterano značajno. :lol:
 
Poslednja izmena:
Slaven777:
Pa s obzirom na to da je on pola sveta smatrao srpskim zemljama...podebljano je podrazumevajuće i ne preterano značajno. :lol:
Kliknite za proširenje...
Ma dobro, kao što rekoh to sada nije toliko bitno.
Mene je interesantno to što su neki smatrali da je nakakva hrvatska administracija da tako kažem bila prisutna na teritoriji Albanije.To deluje gotovo neverovatno..Elem, od svih istorijskih izvora i genetike i nešto arheologije koliko sam sposoban da shvatim, sve mi izgleda da su Hrvati avarsko slovenska kombinacija, njihova ekspanzija može da se veže za Avare i Hune,a njihov prodor na istok i jug je svakako vezam za Ugare, a Ugari su bili jedna od vodećih eksponenata rimokatoličke crkve, samim tim Hrvati kao njihova produžena ruka su prodirali u Bosnu, Dalmaciju itd..Iako nisu ostavili gotovo nikakav etnički trag u Bosni.
 
Milojevic je u vezi male Azije konsultovao Černova. Černov na jednom mestu navodi misljenje Bartolomeja Herbela, francuskog orijentaliste, https://en.wikipedia.org/wiki/Barthélemy_d'Herbelot, koji je smatrao da je anticki maloazijski narod narod Halabi, https://en.wikipedia.org/wiki/Chalybes, zapravo slovenskog porekla i da su taj narod kasnije Arapi prozvali Saklabima

Herbelova knjiga, https://books.google.rs/books?id=nu...EEAHYgRCUkQ6AEwBnoECAQQAQ#v=onepage&q&f=false i citat,
saklabi.jpg


I kako sada objasniti kritike na racun Milojevica? Covek je samo sublimirao tada poznate naucne cinjenice i stavove, a danas ga razapinju na stub srama kao pseudoitoricara i sarlatana.
 
Kole11:
Milojevic je u vezi male Azije konsultovao Černova. Černov na jednom mestu navodi misljenje Bartolomeja Herbela, francuskog orijentaliste, https://en.wikipedia.org/wiki/Barthélemy_d'Herbelot, koji je smatrao da je anticki maloazijski narod narod Halabi, https://en.wikipedia.org/wiki/Chalybes, zapravo slovenskog porekla i da su taj narod kasnije Arapi prozvali Saklabima

Herbelova knjiga, https://books.google.rs/books?id=nu...EEAHYgRCUkQ6AEwBnoECAQQAQ#v=onepage&q&f=false i citat,
Pogledajte prilog 767625

I kako sada objasniti kritike na racun Milojevica? Covek je samo sublimirao tada poznate naucne cinjenice i stavove, a danas ga razapinju na stub srama kao pseudoitoricara i sarlatana.
Kliknite za proširenje...

Ko je to kritikovao Milojevića vezano za Herbelove navode?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top