Случај Милоша Милојевића

Zbornik sažetaka sa 3. međunarodnog skupa posvećeog Milošu S. Milojeviću (2020, Crna Bara).

https://www.academia.edu/43719548/Knjiga_sažetaka_skupa_MILOŠ_S_MILOJEVIĆ_I_NJEGOV_DOPRINOS_ISTORIJSKOJ_NAUCI

Happy.JPG


Sponzor, TV Happy. :mrgreen:
 
Kao sto sam i sumnjao spis je povezan sa Velikomoravskom knezevinom i kraljevinom.
Koja dostize svoj vrhunac za vreme Svetopulka sa ogromnom teritorijom u kojoj ce se naci veci deo Panonije.
Ona je politicki bila tesno povezana sa Vizantijom kao i Metodijevim ucenjem koje je blagoslovljeno iz Rima. Dolazi do razmimoilazenja pod Pritiskom Franaka ali Metodije odlazi u Rim zatim Vizantiju gde osigurava svoju misiju dok Bavarci i Nemci podlezu pritisku pape da se osigura hristinizacija Slovena. Takodje je ta slovenska drzava pripajala srodna plemena i preobracala ih u Hriscanstvo.
Bilo je to pravo velikoslovensko kraljevstvo.
Pod uticajem pape Svetopulk deli zaista svoje kraljevstvo na regije verovatno i eparhije. Sasvim moguce i da se Srbija u jednom trenutki deli na tri dela u vreme Mutimira i njegove brace pod uticajem Metodija i Vizantije.
Ali to nisu zasigurno ovako kako je napisano.
Tema Moravija koja je imala delove Srema je bila pod vlascu Velikomoravske knezevine i to verovatno kada je Mihajlo Boris porazen od Vizantije i nateran da prihvati hriscanstvo.
Tako da bi u to kraljevstvo ili kezevinu mogla uci Raska sa Bosnom i Dioklijom.
Status Huma nije dovoljno poznat pisle Splitskog sabora tako da ne znam da li bi on usao u delove Hrvatske ne znam.
Uticaj Vizantije je bio neosporan tako da ne znam da li bi Srbiju kao saveznika ostavili bez mora kao politici Vatikana kasnije.
Medjutim on je sveslovenski kralj iz 9 veka ne iz 4 ili 5 kako glasi LjPD. To je bila neka kompromisna podela izmedju Vatikana i Vizantije pa su latini verovatno kao na dosta primera arhaizovali dogadjaje trudeci se kao i kod laznih papskih bula da dokazu svoju vlast na nekoj teritoriji od vajkada.
Tako da ne znam da li su Srbija i Hrvatska makar formalno priznavale vlast Velikomoravske knezevine ili.pak Vizantije.
U svakom slucaju mnostvo toponima u Srbiji na pr. Koceljevo po Kocelju hristijanizovanom velikomoravskom knezu ima ih dosta kao i sporna tema Moravia koja je bliska Srbiji a u nekim trenucima predstavlja sekundarnu Bugarsku sa granicom u Rasu gde su se razmenjivali zarobljenici Srba i Bugara.
 
Interesantno da su Cesi i severni Srbi usli poslednji u savez velikomoravske knezevine.
Prvi su se i ocepili od nje posle njene propasti i raspadanja. Istocni Franci su zivo ucestvovali u njenoj politici te je nekad formalno postajala franacki vazal. Franacki misionari su zivo delovali pored Metodija. On je uveo liturgiju na slovenskom dok su je Franci ukidali. Metodije je imao tvrd odnos prema bigamiji dok su franacki misionari bili meksi i odneli su prevagu na kraju.
Severni Srbi , Cesi i Bodrici su ostali ljuti neprijatelji Franaka i usli su u Velikomoravsku kad je zauzela neprijateljski odnos prema Francima. Neki vide kontinuitet od Samove drzave di Nitrinske knezevine ali to je tesko dokazati. Slicno je to da Dervan knez Soraba prilazi Samovoj drzavi kada ona pocinje ratovati sa Francima dok politika prema Avarima ih nije zanimala kao da su bili nezavisni od nje ili pak u savezu sa njima protiv Franaka
 
NickFreak:
Porfirogenit baca slabo svetlo na ove dogadjaje kao istorijski sporan detalj koji je odbacen da je Svetopulk imao tri sina dok Anali franacki znaju za samo dva sina.
Takodje jako slabo uopste opisuje ove dodadjaje koji su protreslu celu Evropu a desili su se u njemu bliska vremena.
Kliknite za proširenje...
Treći sin je mogao u jednom trenutku da postane dovoljno bitan da se o njem govori, a da je pre tog bio nebitan za pominjanje kao dete, ili je mogao da bude najstariji i pogine/umre pa ostanu dva.

To što se takvi podaci ne poklapaju nije dokaz ni za šta, mogu oba izvora da budu tačna.
 
Svima_Mili_&_Dragi:
Svakako NE Bartolomeja Herbela, nego Bartelmija d'Erbeloa.
Kliknite za proširenje...
Hvala na korisnom komentaru. Kada budem napisao knjigu, radnu verziju saljem tebi na lektorisanje.

Nego da li imas komentar na cinjenicu da Milojevic mozda nije izmisljao i fantazirao kako cesto mozemo da cujemo, nego je citirao strucnu literaturu njemu dostupnu?
Evo sto se tice pasusa o Srbima u Italiji, moguce da je citirao Čertkova, Пелазго-Фракийские племена, населившие Италию, http://www.bolesmir.ru/index.php?content=text&name=o725

Ja jos nisam stigao to da proverim, hoces mozda ti?
 
Svima_Mili_&_Dragi:
Treći sin je mogao u jednom trenutku da postane dovoljno bitan da se o njem govori, a da je pre tog bio nebitan za pominjanje kao dete, ili je mogao da bude najstariji i pogine/umre pa ostanu dva.

To što se takvi podaci ne poklapaju nije dokaz ni za šta, mogu oba izvora da budu tačna.
Kliknite za proširenje...

Franci su aktivno ucestvovali u politici Velikomoravske knezevine i povremeno zarobljavali knezeve kao taoce onda u povoljnim politickim trenucima pustali da uzmu vlast kao njihovi vazali. Takav slucaj je bas i kod Svetopulka koji je pusten da ugusi bunu medjutim nalik izdaji Franaka predhodnoj on se pridruzio ustanicima srusio franacku prevlast i postao samostalni knez.
Moze biti tako slazem se ali zvanicna istorija je odbacila ovaj Porfirogenitov izvestaj kao sporan. Uticaj Vizantije je bio indirektan preko Metodija i svestenstva.
 
Kole11:
Hvala na korisnom komentaru. Kada budem napisao knjigu, radnu verziju saljem tebi na lektorisanje.

Nego da li imas komentar na cinjenicu da Milojevic mozda nije izmisljao i fantazirao kako cesto mozemo da cujemo, nego je citirao strucnu literaturu njemu dostupnu?
Evo sto se tice pasusa o Srbima u Italiji, moguce da je citirao Čertkova, Пелазго-Фракийские племена, населившие Италию, http://www.bolesmir.ru/index.php?content=text&name=o725

Ja jos nisam stigao to da proverim, hoces mozda ti?
Kliknite za proširenje...

Osim pseudofederigarove hronike kao prvi pomen Srba uopste ali ovde severnih postoji pomen crkvene parohije u Maloj Aziji koja nosi srpsko ime u 7. veku.
Sto se tice predanja o Ilirima na cemu je insistirao Safarik ne bi opstala toponomastika ilirska niti bilo sta da ih nije bilo odnosno interakcije sa Slovenima.
Ako procitamo mit o Skadru na Bojani ilirski o Teuti i srpski o zidanju Skadra na Bojani.oni su identicni s tim da po srpskom zidine vlaze suze neveste uzidane a po ilirskom mleko iz dojki uzidane devojke.
Mit o Dioklecijanu dalmatski ilirski i slovenski se ne razlikuju.
Postojala je i teza o Prelevatiji ili Prevlaci sto.nije grcka rec da su neki Sloveni tu pristigli pre n.e.
Novija istrazivanja u Sloveniji arheoloska potvrdjuju tezu da Sloveni jesu stigli p.n.e ali ne zna se u kolikom broju tako da se ne zna da li su bili sposobni izvrsiti neki uticaj na stanovnistvo. Bilo kako bilo tesko da bi milon i po Ilira tek tako nestalo.pod Slovenima.
 
NickFreak:
Ako procitamo mit o Skadru na Bojani ilirski o Teuti i srpski o zidanju Skadra na Bojani.oni su identicni s tim da po srpskom zidine vlaze suze neveste uzidane a po ilirskom mleko iz dojki uzidane devojke.
Kliknite za proširenje...

Српски је млијеко:

Тад се моли Раду неимару:
"Богом брате, Раде неимаре,
Остави ми прозор на дојкама,
Истури ми моје б'јеле дојке,
Када дође, мој нејаки Јово,
Када дође, да подоји дојке!"
То је Раде за братство примио,
Остави јој прозор на дојкама,
Па јој дојке упоље истури,
Када дође нејаки Јоване,
Када дође, да подоји дојке.
Опет тужна, Рада дозивала:
"Богом брате, Раде неимаре,
Остави ми прозор на очима,
Да ја гледам ка бијелу двору
Кад ће мене Јова доносити
И ка дворy опет односити."
И то Раде за братство примио,
Остави јој прозор на очима,
Те да гледа ка бијелу двору
Каде ће јој Јова доносити
И ка двору опет односити.
И тако је у град уградише,
Па доносе чедо у кол'јевци,
Те га доји за неђељу дана,
По неђељи изгубила гласа;
Ал' ђетету онђе иде храна:
Дојише га за годину дана,
Како таде, тако и остаде,
Да и данас онђе иде храна:
Зарад' чуда и зарад' лијека,
Која жена не има млијека.
 
NickFreak:
postoji pomen crkvene parohije u Maloj Aziji koja nosi srpsko ime u 7. veku
Kliknite za proširenje...
Nije parohija vec episkopsko sediste Gordoserbon. Sediste episkopa nikako nije moglo biti mesto osnovano od nekakvih kolonista, vec naselje sa dugom tradicijom koje bi vremenom zasluzilo da postane crkveno sediste za neki region.

NickFreak:
Ako procitamo mit o Skadru na Bojani ilirski o Teuti i srpski o zidanju Skadra na Bojani.oni su identicni s tim da po srpskom zidine vlaze suze neveste uzidane a po ilirskom mleko iz dojki uzidane devojke.
Mit o Dioklecijanu dalmatski ilirski i slovenski se ne razlikuju.
Kliknite za proširenje...
Kada vec pricamo o slicnostima obicaja sa ilirskim, evo sta Certkov primecuje citirajuci Herodota:

Венеты, живущие в Иллирии» пишет Иродот, «собирали, ежегодно, в известном месте, всех девиц, назначенных в тот год, в замужство. Женихи являлись туда для выбора невест и за красивейших, из них, платили деньги. Собрав, таким образом, значительную сумму, Венеты разделяли её на приданое там девицам, которых природа не наградила красотой, и в особенности имевшим телесные недостатки.

Венети који живе у Илирији“, пише Херодот, „окупљали су годишње, на одређеном месту, све девојке одређене те године за венчање. Младожење су тамо долазили да бирају невесте и плаћали новац за најлепше од њих. Сакупивши тако значајну количину, Венети су је тамо поделили у мираз за девојке које природа није награђивала лепотом, а посебно за оне које су имале телесне недостатке.

Placanje za zgodnu snajku i miraz za onu manje zgodnu kod Veneta:D
 
Промоција књиге "Пророк Милош Милојевић"

Wm1s7WKoCrwVo0MNKYPpotPI6DOA9XgDyly.jpg


Akademik SKANU, Dragoljub Drago Mirković, koji živi i radi u Bijeljini, a rodom je iz Banjana iz Stare Hercegovine, upravo je, povodom „Vidovdanske loze“, najveće svetkovine umetnosti i nauke Srpske kraljevske akademije i umetnika, koja će, u petak, biti održana u Šapcu u Narodnom pozorištu objavio knjigu „Prorok Miloš Milojević“ o velikom srpskom filozofu, književniku, pesniku, ratniku, poligloti i rodoljubu, čije je delo i ime odavno skrajnuto, iz nepoznatih razloga, što je i predmet izučavanja raznih autora.

https://bijeljina.online/100520/aka...ic-iz-zaborava-otkriva-delo-milosa-milojevica
 
Случај научног дволичја:

"Најдрагоценији извор за изучавање парохија у средњовековној Србији представљају Дечанске хрисовуље (Милојевић 1880, 1–132", написала је др Марија Копривица (http://www.f.bg.ac.rs/zaposleni?IDZ=857) , нишки студент, сада научни сарадник Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, у свом раду ПАРОХИЈЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ https://crkvenestudije-churchstudie...EaQvm0l2-Xxg2xsQ-2bIZ1Wy5QTHIZcnpTgl-PTAaNMbI

Три године касније, цитира Милоша Милојевића, у раду
Zapisi i pečati hvostanskih mitropolita u rukopiskoj knjizi dečanskih hrisovulja, Natpisi i zapisi 3 (2017)
https://www.academia.edu/35534907/Zapisi_i_pečati_hvostanskih_mitropolita_u_rukopiskoj_knjizi_dečanskih_hrisovulja_Natpisi_i_zapisi_3_2017_45_52


Ипак, још две година касније, њен потпис је двадесети по реду на списку "апелаша"
http://www.seecult.org/vest/apel-pr...YkZSJW1fsIlfvndatdgOZrUkXX8vf5kisPuCigf5J-Nkk
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top