Случај Милоша Милојевића

Q. in perpetuum hibernum:
Značajni broj izvesnih poznatijih imena je povukao svoj potpis tj. pokajao se čim je apel bio objavljen.

Iz poštovanja, a i izbegavanja generisanja potencijalnih problema, neću eksplicitnije navesti o kome se radi, ali ljudi koji su upućeni mogu dosta uspešno da pretpostave.
Kliknite za proširenje...
Za koliko ih znaš da je povuklo? I u čemu je motiv da se povuku po tvom shvatanju?
 
Сребрена:
Tabloidi ga pominju: neko ga je tužio za plagijate u mr ili dr tezi.
Baš me čudi:zcepanje:
Kliknite za proširenje...

Nije u doktorskoj ili magistarskoj tezi, nema on to. Već u običnoj (naučno popularnoj) knjizi.

I o tome smo već pisali opširnije na temi o Ristiću. To su sve stare vesti. Jedini razlog zašto se sad priča po medijima je, naravno, politika. Pošto je sad ministar u vladi i sada ako ste protiv aktuelne vlasti postoji interes za isticanje toga, a ranije (kako to uvek i biva) slabo koga zanimalo. :roll:

https://forum.krstarica.com/threads...i-funkcionerski-foteljas.925154/post-42535139
 
Poslednja izmena:
viber_image_2023-11-20_00-32-45-989.jpg


На предстојећим парламентарим изборима гласам за посланичку листу СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ – Александар Вучић, из разлога што је трећи на листи Дејан Ристић, као кантидат за посланика у Скупштини Републике Србије, (што верујем он сигурно неће бити). Елем, у најмању руку, видим овог господина на месту Министра културе Републике Србије, што ће се наредних месеци боље показати. Можда грешим у пројекцији позиције новог сазива Валаде РС, али очито је да иначе садашњи директор Музеја геноцида, Дејан Ристић на месту посланика не би требало да буде, ако се узме у обзир његов друштвени значај, већ нешто више од тога.

Покушаћу да образложим своју одлуку:

ДЕЈАН РИСТИЋ је једна у низу особа коју лично познајем као кандидата за посланика, а која по мојој скромној процени реално може утицати на промене, и допринети у побољшању пре свега на пољу културе, али и других области. Истичем, ово је моје лично мишљење, које проистиче из сарадње са г. Ристићем, а која у нашој Мачви већ има резултате.

Сад, неки који прате мој рад, понајвише на месту председника Удружења „Милош Милојевић”, рекоше када сам почео јавно да се залажем за горе поменуту листу да се шалим?

А да ли је заиста тако? ЈЕСТЕ, ИСТИНА ЈЕ, гласам за посланичку листу СНС-а, коју ћу 17. децембра заокружити на изборима.

Као председник заступам нестраначко и невладино Удружење „Милош Милојевић” из Црне Баре, али сматрам да имам право и на своје лично мишљење и политички став, који до сада јавно никада нисам саопштавао. Но ипак, желео сам да за објављивање ове моје одлуке тражим неки вид одобрења самог руководства свог удружења, што сам 2/3 и добио. То би у нормалним околностима било непотребно, да је степен наше друштвене зајенице развијенији и да разликујемо право на слободно мишљење.

Зато бих још једном истакао да све што овде пишем искључиво је производ мог личног мишљења, запажања и закључака, те доводити Удружење „Милош Милојевић” из Црне Баре, чији сам председник и оснивач, у исту раван са мојом одлуком није у реду, јер оно треба да остане по овим питањима неутрално и отворено за сарадњу са свим заинтересованим појединцима и групама без обзира на страначку припадност.

Као председник удружења које се више од деценију бави враћањем из заборава, те представљањем лика и дела Милоша С. Милојевића, евиденто бележим са сарадницима успешне резулате на овом пољу, без обзира на све опструкције. Познато је да многе одлуке које не зависе само од воље удружења нисмо могли реализовати самостално, те смо се обраћали релевантим државним институцијама где смо у мањој мери добијали помоћ и подршку како за реализацију тако и за саму имплементацију важних пројеката. Али евидентно је да смо имали и потешкоћа, које смо превазилази и без уласка у политику и давања икоме било какве подршке. Свестан сам да то и сада није нужно.

Али је потребно, јер се наш рад одавно почео користити и у политичке сврхе, те је све више појединаца и политичких групација које у време предизборних кампања користе лик и дело Милоша С. Милојевића.

Познато је у новијој историји да се тзв. јавним апелом тражила осуда и забрана рада удружења које водим. Један од потписника је и сам Дејан Ристић. До потпуне реализације овог апела није дошло, али друштво је претпрело, и још трпи последице које се огледају у различитим аспектима рада самог удружења.

Да би се проблем превазишао било је више предлога самих сарадника. То су била понајвише радикална решења, а једно од њих, парадоксално, довело је до сарадње са једним од потписника овог апела – Дејаном Ристићем, сада дирекором Музеја геноцида у Београду. Заједничким разумевањем и сарадњом, наша Мачва је реализовала значајан пројекат за који је изузетно заслужан управо Дејан Ристић. Иницијатор за сарадњу и реализацију био је мој ужи сарадник, на чему сам му лично захвалан.

Ова фотографија настала је као резултат пружене руке сарадње, што је већ и показанао. Зато верујем да је могуће наставити, јер је то једина могућност која улива наду и за нашу Мачву.

Гледајући на стање у култури на локалу (општина Богатић), те проблеме који су настали као последица претходног руководства, мишљења сам да и локално руководство са председником општине Богатић, Миланом Дамњановићем даје несебичне напоре да се културни живот у Мачви гаји и развија. Увек може боље што ће и бити резултат рада који ће се у наредним годинама још више видети.

Можда сам преуранио, не са давањем подршке, колико са коначном одлуком избора будућег министара културе, али остајем у веровању да је управо Дејан Ристић, будући Министар културе Републике Србије, чијом подршком листа СНС-а дајем ту могућност.

Верујем да је овај мој акт за самог г. Ристића, па и саму листу на овим изборима и непотребан, али сам имао потребу да након више од четири деценије, по први пут јавно проговорим о свом политичком мишљењу, или боље речено ставу, и тиме ставим тачку на ову тему.

Жалим што поједине тзв. национално обојене опозиционе опције са својим представницима не уливају довољно вере и наде, те да не показују искрене намере којима бих поверовао, што је у великој мери утицало на моју одлуку која није довела у питање личну подршку листи СНС-а.

И за крај да кажем да сам и даље, без обзира на мој јавни, а опет истичем лични став, по питању предстојећих парламентарних избора, остао нестраначка личност (нисам члан ниједне политичке странке). Помишљам о могућности да ако се околности створе, у најмању руку оснујем политички покрет „Милош Милојевић”, чиме би знатижељни знали чији сам (и даље Милојевићевац), а тиме одговорност заједно са истомишљеницима преузмем у своје руке. Иако сам то и у посебним видео форматима на интернету најављивао, околности су, да задељан глогов колац ипак одложимо, јер нам он још није потребан.

До када видећемо, по мени, већ након избора и формирања нове Владе Србије.

Новица Крезић, с.р.

Црна Бара, Аранђеловдан 21. новембар 2023. године

https://macva.info/licni-stav-jeste...-a-i-dejana-ristica-buduceg-ministra-kulture/​
 
NickFreak:
Било је брисања са википедије а у САНУ једина информација коју сам објавио директор суда и то је то.
Kliknite za proširenje...

Brisanje sa Vikipedije? Šta?
Neko je obrisao članak o Milojeviću sa Viki?

Ovo direktor suda nisam shvatio o čemu je reč.

P. S. Ja sam pitao šta bi podrazumevala ta rehabilitacija.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Brisanje sa Vikipedije? Šta?
Neko je obrisao članak o Milojeviću sa Viki?

Ovo direktor suda nisam shvatio o čemu je reč.

P. S. Ja sam pitao šta bi podrazumevala ta rehabilitacija.
Kliknite za proširenje...
Било је раније па су црнобарци протествовали па су враћали и тд па гледали смо некад те клипове овде и све.
 
NickFreak:
Било је раније па су црнобарци протествовали па су враћали и тд па гледали смо некад те клипове овде и све.
Kliknite za proširenje...

Pa ne znam uopšte na šta misliš, vraćanje gde, itd.; biće da ja to nisam gledao.

U svakom slučaju, može se reći da smo ušli u jednu potpuno novu fazu, jer od kako je uspostavljena saradnja sa ministrom Dejanom Ristićem i od kako se Predrag Đurić povukao iz Udruženja MSM iz Crne Bare, vidi se da se značajno promenila i klima.

Đurić je tu bio najproblematičniji; njegovim povlačenjem dosta se klima promenila i nema više nekog raspoloženja da se vodi krstaški rat, na obe strane. I Dejan Ristić više ne zastupa u javnosti onakva stanovišta iz vremena Apela. Zajednička fotografija Ristića i Krezića od pre oko godinu dana i na simbolički način prikazuje 'novu fazu'.
 
Бран Мутимировић:
Zastavnik Đurić na aparatima :D
Kliknite za proširenje...

Čuo sam priče da je jako teško tu odluku primio; da je čak i doslovno pocepao člansku kartu Udruženja Miloš S. Milojević.

I treba. Nameće se kao pitanje da li nečija aktivnost na samom kraju donosi više štete ili koristi, a Đuriću kao da je svojevremeno bio cilj da dovlači što nestručnije i što luđe je moguće osobe u Crnu Baru, kao da je u potpunosti bio posvećen ideji da se što je više moguće kompromituje slika, lik i delo Milojevića u 21. veku i da ga kao ličnost široj javnosti i ozbiljnim naučnim krugovima ogadi do te mere da se niko ozbiljan ne bi bavio time, da ga ne bi doveli u vezu sa Đurićevim udruženjem.

U tom smislu, potez koji verovatno pre svega ima više veze sa sujetom, nego bilo čime drugom, zapravo (nehotično) ima vrlo konstruktivnu ulogu za samo društvo, za samog Milojevića (što je možda i najbitnije) pa i za širu priču. Efektivno, moglo bi se reći da je „slučaj“ iz naslova teme ovime na neki način i zatvoren, uz optimistične perspektive za potencijalne poglede na bolju budućnost, bez raznih histeričnih ispada kojih smo se sve ove godine nagledali.

P. S. Oni najekstremniji, jurišnici koji ne znaju ni 2 podatka da navedu iz glave o Milojeviću, koliko sam zapazio, ovo doživljavaju prilično tragično i razumeju kao „pobedu“ BB škole. I neka idu. Svima je bolje bez njih. I prvima, i drugima, i svima ostalima. O ovome sam pisao dosta ranije da predviđam da će otprilike u ovo vreme i doći. Dolazi do „kraha“ (najekstremnije pojave kod) novoromantičara. Danas je gotovo nezamislivo da se pojave neki novi Deretić ili nešto slično npr. Slaviši K. Miljkoviću. Niti ima takvih, niti je moguće više privući toliku publiku.
 
Poslednja izmena:
Q. in perpetuum hibernum:
Čuo sam priče da je jako teško tu odluku primio; da je čak i doslovno pocepao člansku kartu Udruženja Miloš S. Milojević.

I treba. Nameće se kao pitanje da li nečija aktivnost na samom kraju donosi više štete ili koristi, a Đuriću kao da je svojevremeno bio cilj da dovlači što nestručnije i što luđe je moguće osobe u Crnu Baru, kao da je u potpunosti bio posvećen ideji da se što je više moguće kompromituje slika, lik i delo Milojevića u 21. veku i da ga kao ličnost široj javnosti i ozbiljnim naučnim krugovima ogadi do te mere da se niko ozbiljan ne bi bavio time, da ga ne bi doveli u vezu sa Đurićevim udruženjem.

U tom smislu, potez koji verovatno pre svega ima više veze sa sujetom, nego bilo čime drugom, zapravo (nehotično) ima vrlo konstruktivnu ulogu za samo društvo, za samog Milojevića (što je možda i najbitnije) pa i za širu priču. Efektivno, moglo bi se reći da je „slučaj“ iz naslova teme ovime na neki način i zatvoren, uz optimistične perspektive za potencijalne poglede na bolju budućnost, bez raznih histeričnih ispada kojih smo se sve ove godine nagledali.

P. S. Oni najekstremniji, jurišnici koji ne znaju ni 2 podatka da navedu iz glave o Milojeviću, koliko sam zapazio, ovo doživljavaju prilično tragično i razumeju kao „pobedu“ BB škole. I neka idu. Svima je bolje bez njih. I prvima, i drugima, i svima ostalima. O ovome sam pisao dosta ranije da predviđam da će otprilike u ovo vreme i doći. Dolazi do „kraha“ (najekstremnije pojave kod) novoromantičara. Danas je gotovo nezamislivo da se pojave neki novi Deretić ili nešto slično npr. Slaviši K. Miljkoviću. Niti ima takvih, niti je moguće više privući toliku publiku.
Kliknite za proširenje...
Čini se da je ta Đurićeva odluka u stvari došla kao poslednji čin u jednoj tragikomičnoj predstavi. Njegovo dovlačenje marginalnih likova, koji su samo dodatno osramotili i degradirali ime Milojevića, dovelo je do toga da se cela ta romantičarska ideologija doživljava kao nešto karikaturalno i daleko od ozbiljne istoriografije. Đurićeva sujeta je tu odigrala ogromnu ulogu, a njegov izlazak iz igre, makar i dramatičan, verovatno donosi olakšanje mnogima.

Kao što kažeš, vreme ekstremnih novoromantičara i popularnosti kakvu su imali, prolazi. Njihov uticaj više nema snagu kakvu su mislili da imaju, i u mnogim slučajevima, poput Đurićevog, oni sami postaju prepreka svom cilju.
 
Q. in perpetuum hibernum:
​


Ala je ovo loše ostarilo. :lol:
Kliknite za proširenje...
Bože, koji si ti "optimista". Kolonijalni ministar jaše na metli i čisti ono što kolonijalni gazda kaže. Uleteo na metli u Crnu baru, pa napravio talas, dva. Videćemo stvarne rezultate kad prestane koruptivno talasanje.

Stoji kao beton:

Činjenica je da se situacija na terenu menja prilično brzo i temeljno a ta promena imaće kao rezultat da će uskoro u ono što se uči u udžbenicima istorije verovati samo oni koje to uopšte u životu ne zanima. Dakle, praktično niko.​


https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-41219061
 
Mrkalj:
Bože, koji si ti "optimista". Kolonijalni ministar jaše na metli i čisti ono što kolonijalni gazda kaže. Uleteo na metli u Crnu baru, pa napravio talas, dva. Videćemo stvarne rezultate kad prestane koruptivno talasanje.

Stoji kao beton:

Činjenica je da se situacija na terenu menja prilično brzo i temeljno a ta promena imaće kao rezultat da će uskoro u ono što se uči u udžbenicima istorije verovati samo oni koje to uopšte u životu ne zanima. Dakle, praktično niko.​


https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-41219061
Kliknite za proširenje...

U šta da ćeš potpuno isto pričati i za 10 godina, bez ikakve razlike? :lol:
 
Бран Мутимировић:
Čini se da je ta Đurićeva odluka u stvari došla kao poslednji čin u jednoj tragikomičnoj predstavi. Njegovo dovlačenje marginalnih likova, koji su samo dodatno osramotili i degradirali ime Milojevića, dovelo je do toga da se cela ta romantičarska ideologija doživljava kao nešto karikaturalno i daleko od ozbiljne istoriografije. Đurićeva sujeta je tu odigrala ogromnu ulogu, a njegov izlazak iz igre, makar i dramatičan, verovatno donosi olakšanje mnogima.

Kao što kažeš, vreme ekstremnih novoromantičara i popularnosti kakvu su imali, prolazi. Njihov uticaj više nema snagu kakvu su mislili da imaju, i u mnogim slučajevima, poput Đurićevog, oni sami postaju prepreka svom cilju.
Kliknite za proširenje...
Da li misliš na neotitoističke romantičare?
 
Kotromanicev sin:
Pogledajte prilog 1732449
Pogledajte prilog 1732450

Уколико сам добро схватио Милош Милојевић је сматрао да је прапостојбина Срба Индија.

Није ми јасно само када смјешта сеобу на Балкан?
Kliknite za proširenje...
Сматрао их је и староседеоцима Балкана. На пример код Грка имаш Дионосов пут за Индију са кентаурима и повратак у Хеладу.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top