Случај Милоша Милојевића

Невероватно ми је колико је Милојевић био фантастичан географ и тешко мије да схватим како је успевао да сазна све о разним пределима, јер није могуће да је свуда прошао лично. Ја изгубих неколико сати гуглајући и све ми је пред очима :разне мапе, књиге, топографске карте..све добијем кликом и опет није лако. А он је то знао без оваквих помагала.

Дакле, покушала сам да сазнам где је Милојевић видео источну границу Немањине Србије. Написао је :да је НЕМАЊИНА ТЕРИТОРИЈА
.. од дан. реке Великог Искра а боље Вида, па прелазећи овај код места тако званог Бугарског Извора, одатле иде право истоку на прави Балкан спрам Габрова. а од овог иде југу на Чирпан нa Maрицу сниже овог и т.д.
Зна се да је и Стефан Дечански побивши Бугаре и кад су му се ови улагивајући се и грдећи свог убијеног краља Михаила, покоравали и т.д. — дошао caмo до границе српске на међи ове и бугарске државе тако званог места Бугарског Извора, а даље није хтео да иде и т.д. — види Cpeћ: Стар. Дечан. стр.

Одавде је ишла јужна српска граница све западу до више Мелника, Демирхисара и т.д. па од више Прилепа спуштала се доле ниже и joш јужније до испод Лерина, и одавде ишла право западу до Јадранског мора спрам Авлоне и тд. Од сјевера ишла је захватајући већи део Далмације, па се спуштала југу захватајући више од половине садање Босне и ¾ кн: Србице и више Неготина у овој ударала на Дунав, а овим даље до утока уњ Вида, на којем је био стари бугарски Видин, са којег је се тако овај град и прозвао и т.д. Ово ћe нам све најбоље потврдити речи из животописа Немањиног, о којем се до данас нико и ниучему несумња.

Први део је био лак..од реке Искар , тачније од реке Вид на којој је град Видин (данашња бугарска река Вит),али више је било извора и претраживала сам дуго, док нисам схватила да је место у тетевенској области и да је Милојевић назначио да се река Вид ПРЕЛАЗИ код тзв Бугарског Извора (вероватно тзв. јер је у време Османлија зван Турски Извор) речима " па прелазећи овај код места тако званог Бугарског Извора"

wf80EmC.jpg


даље..право на исток до Старе планине (Балкан) наспрам Габрова и одатле јужно до Чирпана на Марици. Отприлике овако:

Pogledajte prilog 1234149


Нејасно ми је зашто су Ловеч и Севлијево ван опсега (наравно, кажите ми ако сам погрешила) јер ту негде, ближе Ловечу, два насеља носе називе Србија (данашње с. Сливек) и Србљи (данашње с.Јаворец, у међувремену звало се и Сърбеглии).У близини данашњег града Севлиево налазило се византијско насеље које се звало Серви или Селви..

Ово што сте рекли потврђују и остаци бугарских фортификација из раног средњег века, такозвани "бугарски валови", које су Бугари градили на својим границама, по узору на "Трајанове валове" које су градили Хуни и Хазари по Украјини.
Најпостојанија граница између средњовековне Бугарске и средњовековне Србије и јесте била на реци Искар, с тим што је и клизила, некад према Видину (до Лома), некад према Никопољу (до Белена). Једини "испад" из овог правила је било царство Симеона које је на запад достизало линију Тиса-Дунав-Велика и Јужна Морава

%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5_%D0%B2_%D0%9F%D1%8A%D1%80%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BE_%D0%B1%D1%8A%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE.jpg


Balkans_about_680_A.D.%2C_foundation_of_the_First_Bulgarian_Empire.png
 
Ово што сте рекли потврђују и остаци бугарских фортификација из раног средњег века, такозвани "бугарски валови", које су Бугари градили на својим границама, по узору на "Трајанове валове" које су градили Хуни и Хазари по Украјини.
Најпостојанија граница између средњовековне Бугарске и средњовековне Србије и јесте била на реци Искар, с тим што је и клизила, некад према Видину (до Лома), некад према Никопољу (до Белена). Једини "испад" из овог правила је било царство Симеона које је на запад достизало линију Тиса-Дунав-Велика и Јужна Морава

%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5_%D0%B2_%D0%9F%D1%8A%D1%80%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BE_%D0%B1%D1%8A%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE.jpg


Balkans_about_680_A.D.%2C_foundation_of_the_First_Bulgarian_Empire.png
Јесте и онда су вршили упаде у Тракију. С тим што под појмом Тракија не треба тумачити широку географску област Тракије, већ ромејску административну тему Тракија, што би отприлике одговарало данашњој територије европског дела Турске.
 
Ово што сте рекли потврђују и остаци бугарских фортификација из раног средњег века, такозвани "бугарски валови", које су Бугари градили на својим границама, по узору на "Трајанове валове" које су градили Хуни и Хазари по Украјини.
Најпостојанија граница између средњовековне Бугарске и средњовековне Србије и јесте била на реци Искар, с тим што је и клизила, некад према Видину (до Лома), некад према Никопољу (до Белена). Једини "испад" из овог правила је било царство Симеона које је на запад достизало линију Тиса-Дунав-Велика и Јужна Морава

%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5_%D0%B2_%D0%9F%D1%8A%D1%80%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BE_%D0%B1%D1%8A%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE.jpg


Balkans_about_680_A.D.%2C_foundation_of_the_First_Bulgarian_Empire.png
Бугарска није прва пала под Бугаре него последња. Територија данашње Румуније је била више бугарска него територија данашње Бугарске.
 
У својим Одломцима историје Срба, српских и југославенских земаља у Турској и Аустрији из 1872. године, Милош Милојевић је тврдио да се Виминацијум, који је био седиште митрополије и главни град римске провинције Горња Мезија, налазио у околини Костолца. Каснија археолошка истраживања су га потврдила.
 
У својим Одломцима историје Срба, српских и југославенских земаља у Турској и Аустрији из 1872. године, Милош Милојевић је тврдио да се Виминацијум, који је био седиште митрополије и главни град римске провинције Горња Мезија, налазио у околини Костолца. Каснија археолошка истраживања су га потврдила.

Šta si ti pročitao pre Milojevića sve?
 
Pobogu, zašto ne napisa koji je ovo tekst - autora i vreme nastanka?
Да се вратимо на прву причу о томе како је Асен устао на Грке, победио их и заувек протерао из Бугарске. Када су Грци чули да су Бугари поставили Асена за краља у Трнову, били су збуњени ужасом, окупили су велику војску и кренули на краља Асена. Асен није могао да савлада Грке, са целом војском пређе Дунав у Влашку, тамо сакупи велику војску, поново пређе Дунав и окрене се против Грка. И то је била страшна битка, безбројне грчке и бугарске трупе, и небројене грчке трупе су посечене и побијене од Бугара. Тако је Асен коначно победио Грке, победио их и протерао из бугарске земље. Затим је кренуо са својом војском на Србе и подвео их под своју власт. Неко време Срби су били под његовом влашћу. После тога су Срби и Грци заједно устали против Бугара, Срби су учинили много нереда бугарским црквама. У то време свети Теофилакт је био патријарх Турновски и много је плакао због опустошења многих цркава. Срби су у то време држали римску јерес, па су се борили против бугарских цркава. После много крвопролића, цар Асен је истерао Србе из Бугарске и покорио их. Срби су имали и помоћ Мађара.

Грчки краљ Јован Кантакузин стигао је са великом војском против краља Асена, али га је Асен победио, ухватио и избио му очи. После Јована, Алексије је постао грчки краљ. И скупи војску из многих народа и крену на Бугарску. Када су кренули у борбу, Бугари су победили Грке. И побеже цар Алексије, и од његовог брзог трчања паде му царски шлем с главе. Бугарски војници су донели овај шлем свом цару Асену. Тако су Грци поново били поражени од Бугара. И у то време краљ Асен одузе многе градове Грцима. Али цар Алексије је поново окупио велику војску и послао против Асена све своје снаге – и Константина, војних заповедника и грчких војсковођа, 270 хиљада. Али Божјом вољом Бугари су их победили и поробили, и ниједан вођа се не врати цару Алексију. Када је Алексије чуо за овај војни пораз, пао је у очајање и послао да тражи мир од Асена и Петра, али га није добио. Поново је послао бројне трупе против Асене, али су Бугари поново поразили војску и ухватили Алексија, Дуку, Аспида, три грчка генерала. Тада је цар Алексије послао четврту војску против краља Асена и војсковође Исака [сева] стократора. Овај Исак је победио три хиљаде Бугара, али онда су га Бугари победили, ухватили, опколили целу грчку војску и ухватили их. Мало њих је побегло.

Тако је грчка земља остала пуста, без војске. Они сами процењују да је 300.000 војника погинуло против Бугарске, покланих и поробљених. Тако је сам Бог у то време осветио грчке краљеве. У почетку су Бугарима направили много несташлука, али им се тада вратила двострука освета. Они нису веровали да је Асен по Божијој заповести постављен за цара Бугара, али су га хулили. Толико пута су подигли војску на краља Асена, да их он никада није напао. Али када су наишли на њега, он их је, уз Божију помоћ, снажно победио. И тако су Грци водили непрекидан рат са Асеном осам година, све док нису уништили сву своју војску и њихово краљевство није осиромашило. После тога цар Алексије се потчини краљу Асену и плаћа данак докле год је владао. Асен је скупљао данак од грчких краљева, а то су чинили и његов син и брат. Грци и Бугари престали су да ратују. Асен је под својом влашћу освојио обе Влашке. Тако је постао славнији на земљи од многих краљева и краљева. Назван је универзалним краљем јер је имао римске цезаре као порезне обвезнике, а освајао је друге краљеве. Његово име је било славно. Тако је имао свете људе за патријархе у Трнову и слушао их покорно. Научили су га великим врлинама, подигао је многе цркве и манастире по Бугарској, обновио многе светогорске манастире, дао им села и метосе и наредио им да читају на бугарском језику. Обновио је Трновску тврђаву и у њој подигао многе цркве, оставио много милостиње из царског блага сиротињи и црквама. Његов син Јован је написао: „Мој блажени отац краљ Асен потрошио је и раздао сву своју имовину и благо у милостињу сиромасима и црквама.
 
Pobogu, zašto ne napisa koji je ovo tekst - autora i vreme nastanka?
"Симеон Немања се уздигао најпре као славни и благочестиви краљ Србије. Од њега је почео краљевски родослов и побожност у Србији. Српски краљеви су били латинског порекла, а не српски. Водили су порекло од Ликинија, а жене су узимали од других краљева и краљева. Нису имали потомака српског порекла, ни женског ни мушког. Немања жупан се замонашио, отишао на Свету Гору, саградио манастир Хилендар и умро. Из његових остатака је текло лековито уље. После њега, његов син Стефан постао је први српски краљ. И замонашио се смрћу, а мошти су му и данас у Студеници.

Имао је три сина: први је постао краљ Радослав. Његов брат Владислав га је протерао; замонашио се и у миру скончао. Владислав је постао краљ. Пре смрти се замонашио и сахрањен у манастиру Милешева. Постао краљ Србије и њихов брат Урош.

После неког времена устао је његов син Драгутин, отерао оца са престола и постао краљ.

После извесног времена покајао се, предао царство брату Милутину и у великом покајању завршио свој живот. Његове мошти и до сада бораве у Софији, али Софијани мисле и кажу да су то мошти краља Милутина, а нису. Да чита житије празника краља Драгутина. Монашко име му је било Теоктист. Милутин није био монах када је умро. Они нису прочитали родослов српских краљева и не разумеју који је од њих у животу. У Софији лежи Драгутин, а не Милутин. Њихова служба и гозба састављени су заједно, али њихова служба прво помиње Милутина и више га велича. Због празничне службе мислили су да је Милутин, али нису обраћали пажњу коме се чита биографија. Милутин се налази у Бањој Луци, његови остаци су у неком нереду сахрањени и остали на месту непознатом садашњем народу. Драгутин је из Срема пребачен у Софију. Милутин је постао краљ после Драгутина. Царовао је 40 година, био најславнији и добри свети краљ, проширио земљу српску, отео од Грка многа места и подигао многе цркве и манастире. И није било другог српског краља као што је он у слави, побожности и ревности коју је имао за Бога.

После Милутина зацари се његов син Стефан. Још за живота свог оца хтео је да постане краљ и подигао је рат и војску, али га је отац Милутин лукаво позвао к себи, ухватио и ослепео, протерао у Цариград. Својевремено му је Свети Никола дао очи и он је постао краљ Србије и живео је светим, побожним и праведним животом. Тада је његов син Стефан устао на њега и задавио га конопцем. Његове мошти, још целе и нетрулежне у Дечанима, чине многа чудеса.

И тај Стефан, његов син, који је убио свог оца – светог човека – постао је цар. Овај Стефан је кренуо на Грке и од бугарског цара отео Солун и Охрид. Али у Солуну склопи мир са Грцима и врати им неколико градова. Вратио се у Охрид и повео са собом царску породицу. Вукашиног оца и Вукашина, Марковог оца. Краљ Вукашин и Марко Краљевић били су мудри, храбри и лепи људи. Тако се Стефан чудио њиховом држању, вештини и храбрости. Одвео их је са собом у Србију и имао је прво Вукашина после њега, а другог кнеза Лазара. То су били први Стефанови племићи.

Стефан је постао краљ Скопља самовољно, ниједан краљ ни краљ му није дао краљевску титулу. Тако је поставио патријарха Србима без дозволе остала четири патријарха. Срби су прво имали краља и архиепископа, али је Стефан, по свом мишљењу и надмености, усвојио високе титуле – краљевске и патријаршијске. За ово безумље, сви краљеви и цареви су га смели и назвали Стефаном Насилником, односно прво је убио свог оца, а затим себе назвао царем. Тако је Србима погрешно поставио патријарха. Сва четири патријарха су га једногласно проклела и екскомуницирала. Тако је Стефан због своје високоумности и убиства свог оца навукао клетву патријараха и гнев Божији. Породица Неманског Симеона завршила се његовом кућом. Овај Стефан је себе назвао царем, уништио српско краљевство, у овом проклетству и екскомуникацији и умро.

Али неки Срби, њему слични својом високоумношћу, крију и његова дела и именују Насилни Стефан. Звали су га Силни Стефан, а сматрају га свецем, јер је убио свог оца и умро у проклетству и изопштењу, а са њим је престала породица и лоза Немање Симеона. На ово се нису обазирали и не обазиру се ни сада, него га хвале више него своје свете краљеве, који су Стефана више узвисили од његовог деде Милутина и приписали му сву српску славу и подвиге. Латински филозоф је писао намерне параболе и наслове. Параболом је приказао колико народа и имена места и крајева има у Европи. Срби су ово нашли и приписали Стефану Насилнику, приказали на печату и показали да је Стефан освојио и имао под својом влашћу та места и народе. Па су дрско писали: ко је шта чуо од баба о Стефану, писао је о њему. Нису погледали родослов јер су претходни писали о њему и о његовим делима и колико има земље. Ово нису гледали и не гледају, али Стефана зову јаким. Кратка је била негова моћ и зло које је произашло из ње.

Овако су писали о цару Константину Шишману и замерали њему и његовом сину Михаилу. Звали су Михаила сином свезлог Шишмана. Да су Константин и његов син Михаило имали жене из куће српских краљева и потом их протерали из себе. Зато је настала мржња између Срба и Бугара. А цара Михаила, сина Константина, уби у боју дечански краљ. Зато се Срби поносе и замерају Дому Шишмана и Бугарима. Толико година Срби су у рату победили и убили једног краља и хвалили се и писали приче. Толико година владају Бугари и толико царева убијаше и освајаше цезаре – много пута њихове порезнике – а Срби нису писали никакав рачун, нити хвале, нити обраћали пажњу на њих, али до сада сви клевећу Шишмана и његове. Бугарску кућу, и хвали њиховог Насилног Стефана и прикривају његово оцеубиство. Стога је овде написан кратак приказ српских краљева и Шишмана. У бугарским историјама нигде се о Константину не помиње да се звао Шишман. О њему Срби овако пишу и зову га Шишман.

По његовој смрти, Стефан је поставио Вукашина за своју кућу и престо. Тај Вукашин није желео Стефанову краљевску титулу и потписао се као „краљ Грка и Бугара“. Дошло је до неслагања око тога и Вукашин се кајао за својим бугарским царством и краљевством. А он је био из породице бугарских царева, био је у роду са Еленом, краљицом Стефановом. Елена је била ћерка бугарског краља Смилеца. Овај Вукашин је убио Стефановог сина Уроша и постао краљ Србије и Охрида. Вратио се у Охрид и Прилеп, заповедао Србима и владао многим местима. Кнез Лазар остаде крај Дунава и Шумадије и Мораве и пружи отпор Вукашину. Тако се српска земља за неколико година поделила на двоје. И султан Мурад пође с војском на кнеза Лазара. Вукашин није отишао у помоћ кнезу Лазару. Мурад је убио кнеза Лазара на Косову пољу и први заузео његову земљу. После тога је краљ Вукашин са војском напао Турке и гонио их од Србије до Једрена, али су се Турци опет ојачали против Вукашина и отерали га назад. Убио га је његов слуга на Марици код Пазарџика. Марко је нанео неправду свом оцу Вукашину и отац је хтео да га убије. Побегао је турском краљу у Једрене.

После убиства Вукашина, цар Бајазит постави Марка за малог пастира у Прилепу и Охриду. Тај Бајазит, син Марије, ћерке бугарског краља Александра, сина Шишмана Константина, волео је Марка Кралевића по сродству – како је речено, и Вукашин и Марко су били из породице Константина. Много касније ту је још једна Марија, Српкиња, жена турског краља. Звала се Каламарија, ћерка деспота Ђуре. Најзад је остао син кнеза Лазара, који је плаћао данак Турцима и Мађарима, имао нешто земље у Срему и Смедереву, и називао се деспотима. И тако је прошло скоро сто година. Коначно су Турци победили и покорили ове српске деспоте. Марко, син краља Вукашина, седео је дуго у Прилепу, подигао многе цркве и много ратовао са Арнаутима. Под Турцима је била и Охридска област, али је Марко командовао. Турака тамо уопште није било. Тада је турски краљ позвао Марка у рат у Влашку. Марко је отишао у Влашку. Када је видео хришћанске крстове и иконе пред влашком војском, заплакао је и никако није хтео да се бори против хришћана. Тако је Марко страдао у Влашкој, а Турци су тада Марка заменили турским пашом – и до сада.

Такав је крај Срба – и Вукашина и Марка. Од првог српског краља или жупана Симеона Немање, српско краљевство је постојало 250 година до Стефановог сина Уроша, седмог по пореклу од Немање. Тако је седма генерација завршила своје краљевство. Нису имали градова, нити се зна ко је од њих где седео. Саградили су лепе манастире и цркве, и имали велику ревност у побожности; овим су се прославили на земљи и пред Богом. Њихово краљевство је било мало, веома уско и кратко је постојало. Затим је овај Стефан узео нешто земље од Грка и Бугара, али је то за врло кратко време било његово царство. Освојио је охридског краља и тамошње Бугаре и потписао се као „краљ Бугара“. Али ти цареви после кратког времена опет заузеше њихову бугарску земљу. Стефанови поседи су прешли на Бугаре и Турци су их узели од Бугара, од Вукашина, како се говорило. Био је последњи бугарски и српски краљ у Охриду.

Ово се укратко каже, читаоче, о Србима и Бугарима, о Стефану и Шишману. Зато Срби и данас замерају Бугарима. Од безумља им се чини да су у почетку били славнији од Бугара са царством и војском и земљом. Али није тако. Сви народи на земљи познају Бугаре и то је сведочено и записано у свим историјама. О Србима нигде нема писања, нема сведочанстава и латинске и грчке историје. Али су почели писати од Симеона Немана, и од тог времена писали су родослове и житије својих царева и светаца, али ни то се никако не слаже. Колико год књига о њиховим краљевима, у свакој су писали другачије и не слагали се. Ко је писао како је хтео и како је чуо од простог народа. Стога се из њихових опречних извештаја не може поново разумети шта је тачно и тачно. До сада неки од њих износе нове ствари и смишљају приче и празне говоре, али од почетка немају доказа о свом пореклу, као што то имају Бугари из грчких и латинских прича“.
 
1696325900744.png

"На Нишава код острво Тасо." Када будете ишли на летовање на Тасос и будете чекали у Керамотију да се укрцате на трајект, сетите се реке Нишаве (Месте), која на том месту прави делту уливајући се у Бело море.
 

СРАМАН ИЗБОР ДЕЈАНА РИСТИЋА ЗА ДИРЕКТОРА МУЗЕЈА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА​


Сраман избор Дејана Ристића за директора Музеја жртава геноцида


Коалиција Национално - демократска алтернатива (НАДА) коју чини Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС), Демократска странка Србије (ДСС) и 19 покрета, странака, група и удружења грађана противи се одлуци да историчар Дејан Ристић врши дужност директора Музеја жртава геноцида, због његовог негирања броја жртава у Јасеновцу.

Недопустиво је да неко ко свесно негира масовност злочина над српским народом у Јасеновцу буде директор Музеја жртава геноцида. У разлоге за лично и професионално брукање Ристића који тврди да је било највише 122.000, а не истинских 700.000 жртава у Јасеновцу не улазимо, али упозоравамо да његовим именовањем може бити нанета велика штета не само жртвама усташких злочина, већ и целом српском народу. Верујемо да ће они који су одлучили да Ристић буде на челу ове значајне установе, схватити да је он несрећно решење и да ће по хитном поступку бити разрешен. У супротном, државне институције ће преузети одговорност за релативизују геноцида над српским народом.

http://www.dss.rs/srp/news/40932/de...-ristica-za-direktora-muzeja-zrtava-genocida/
Dakle imaš ti orijentir, ali tu je dnevna politika.
 
Pogledajte prilog 1421052
"На Нишава код острво Тасо." Када будете ишли на летовање на Тасос и будете чекали у Керамотију да се укрцате на трајект, сетите се реке Нишаве (Месте), која на том месту прави делту уливајући се у Бело море.
Jugoistočna granica Dušanovog carstva.
 
Сад ту треба донети закон нема лицитирања са жртвама Јасеновца нек га прогласе ретроактивно геноцидом и онда ћемо сасвим сигурно Сребреницу звати геноцидом.
И да отпишемо да у осталим логорима у Подрињу бар у 6-7 логора је погинуло випе од 8000 људи. Мислим да је та прва комисија узела све логоре у обзир и здружила у Јасеновац како год.
 
"Симеон Немања се уздигао најпре као славни и благочестиви краљ Србије. Од њега је почео краљевски родослов и побожност у Србији. Српски краљеви су били латинског порекла, а не српски. Водили су порекло од Ликинија, а жене су узимали од других краљева и краљева. Нису имали потомака српског порекла, ни женског ни мушког. Немања жупан се замонашио, отишао на Свету Гору, саградио манастир Хилендар и умро. Из његових остатака је текло лековито уље. После њега, његов син Стефан постао је први српски краљ. И замонашио се смрћу, а мошти су му и данас у Студеници.

Имао је три сина: први је постао краљ Радослав. Његов брат Владислав га је протерао; замонашио се и у миру скончао. Владислав је постао краљ. Пре смрти се замонашио и сахрањен у манастиру Милешева. Постао краљ Србије и њихов брат Урош.

После неког времена устао је његов син Драгутин, отерао оца са престола и постао краљ.

После извесног времена покајао се, предао царство брату Милутину и у великом покајању завршио свој живот. Његове мошти и до сада бораве у Софији, али Софијани мисле и кажу да су то мошти краља Милутина, а нису. Да чита житије празника краља Драгутина. Монашко име му је било Теоктист. Милутин није био монах када је умро. Они нису прочитали родослов српских краљева и не разумеју који је од њих у животу. У Софији лежи Драгутин, а не Милутин. Њихова служба и гозба састављени су заједно, али њихова служба прво помиње Милутина и више га велича. Због празничне службе мислили су да је Милутин, али нису обраћали пажњу коме се чита биографија. Милутин се налази у Бањој Луци, његови остаци су у неком нереду сахрањени и остали на месту непознатом садашњем народу. Драгутин је из Срема пребачен у Софију. Милутин је постао краљ после Драгутина. Царовао је 40 година, био најславнији и добри свети краљ, проширио земљу српску, отео од Грка многа места и подигао многе цркве и манастире. И није било другог српског краља као што је он у слави, побожности и ревности коју је имао за Бога.

После Милутина зацари се његов син Стефан. Још за живота свог оца хтео је да постане краљ и подигао је рат и војску, али га је отац Милутин лукаво позвао к себи, ухватио и ослепео, протерао у Цариград. Својевремено му је Свети Никола дао очи и он је постао краљ Србије и живео је светим, побожним и праведним животом. Тада је његов син Стефан устао на њега и задавио га конопцем. Његове мошти, још целе и нетрулежне у Дечанима, чине многа чудеса.

И тај Стефан, његов син, који је убио свог оца – светог човека – постао је цар. Овај Стефан је кренуо на Грке и од бугарског цара отео Солун и Охрид. Али у Солуну склопи мир са Грцима и врати им неколико градова. Вратио се у Охрид и повео са собом царску породицу. Вукашиног оца и Вукашина, Марковог оца. Краљ Вукашин и Марко Краљевић били су мудри, храбри и лепи људи. Тако се Стефан чудио њиховом држању, вештини и храбрости. Одвео их је са собом у Србију и имао је прво Вукашина после њега, а другог кнеза Лазара. То су били први Стефанови племићи.

Стефан је постао краљ Скопља самовољно, ниједан краљ ни краљ му није дао краљевску титулу. Тако је поставио патријарха Србима без дозволе остала четири патријарха. Срби су прво имали краља и архиепископа, али је Стефан, по свом мишљењу и надмености, усвојио високе титуле – краљевске и патријаршијске. За ово безумље, сви краљеви и цареви су га смели и назвали Стефаном Насилником, односно прво је убио свог оца, а затим себе назвао царем. Тако је Србима погрешно поставио патријарха. Сва четири патријарха су га једногласно проклела и екскомуницирала. Тако је Стефан због своје високоумности и убиства свог оца навукао клетву патријараха и гнев Божији. Породица Неманског Симеона завршила се његовом кућом. Овај Стефан је себе назвао царем, уништио српско краљевство, у овом проклетству и екскомуникацији и умро.

Али неки Срби, њему слични својом високоумношћу, крију и његова дела и именују Насилни Стефан. Звали су га Силни Стефан, а сматрају га свецем, јер је убио свог оца и умро у проклетству и изопштењу, а са њим је престала породица и лоза Немање Симеона. На ово се нису обазирали и не обазиру се ни сада, него га хвале више него своје свете краљеве, који су Стефана више узвисили од његовог деде Милутина и приписали му сву српску славу и подвиге. Латински филозоф је писао намерне параболе и наслове. Параболом је приказао колико народа и имена места и крајева има у Европи. Срби су ово нашли и приписали Стефану Насилнику, приказали на печату и показали да је Стефан освојио и имао под својом влашћу та места и народе. Па су дрско писали: ко је шта чуо од баба о Стефану, писао је о њему. Нису погледали родослов јер су претходни писали о њему и о његовим делима и колико има земље. Ово нису гледали и не гледају, али Стефана зову јаким. Кратка је била негова моћ и зло које је произашло из ње.

Овако су писали о цару Константину Шишману и замерали њему и његовом сину Михаилу. Звали су Михаила сином свезлог Шишмана. Да су Константин и његов син Михаило имали жене из куће српских краљева и потом их протерали из себе. Зато је настала мржња између Срба и Бугара. А цара Михаила, сина Константина, уби у боју дечански краљ. Зато се Срби поносе и замерају Дому Шишмана и Бугарима. Толико година Срби су у рату победили и убили једног краља и хвалили се и писали приче. Толико година владају Бугари и толико царева убијаше и освајаше цезаре – много пута њихове порезнике – а Срби нису писали никакав рачун, нити хвале, нити обраћали пажњу на њих, али до сада сви клевећу Шишмана и његове. Бугарску кућу, и хвали њиховог Насилног Стефана и прикривају његово оцеубиство. Стога је овде написан кратак приказ српских краљева и Шишмана. У бугарским историјама нигде се о Константину не помиње да се звао Шишман. О њему Срби овако пишу и зову га Шишман.

По његовој смрти, Стефан је поставио Вукашина за своју кућу и престо. Тај Вукашин није желео Стефанову краљевску титулу и потписао се као „краљ Грка и Бугара“. Дошло је до неслагања око тога и Вукашин се кајао за својим бугарским царством и краљевством. А он је био из породице бугарских царева, био је у роду са Еленом, краљицом Стефановом. Елена је била ћерка бугарског краља Смилеца. Овај Вукашин је убио Стефановог сина Уроша и постао краљ Србије и Охрида. Вратио се у Охрид и Прилеп, заповедао Србима и владао многим местима. Кнез Лазар остаде крај Дунава и Шумадије и Мораве и пружи отпор Вукашину. Тако се српска земља за неколико година поделила на двоје. И султан Мурад пође с војском на кнеза Лазара. Вукашин није отишао у помоћ кнезу Лазару. Мурад је убио кнеза Лазара на Косову пољу и први заузео његову земљу. После тога је краљ Вукашин са војском напао Турке и гонио их од Србије до Једрена, али су се Турци опет ојачали против Вукашина и отерали га назад. Убио га је његов слуга на Марици код Пазарџика. Марко је нанео неправду свом оцу Вукашину и отац је хтео да га убије. Побегао је турском краљу у Једрене.

После убиства Вукашина, цар Бајазит постави Марка за малог пастира у Прилепу и Охриду. Тај Бајазит, син Марије, ћерке бугарског краља Александра, сина Шишмана Константина, волео је Марка Кралевића по сродству – како је речено, и Вукашин и Марко су били из породице Константина. Много касније ту је још једна Марија, Српкиња, жена турског краља. Звала се Каламарија, ћерка деспота Ђуре. Најзад је остао син кнеза Лазара, који је плаћао данак Турцима и Мађарима, имао нешто земље у Срему и Смедереву, и називао се деспотима. И тако је прошло скоро сто година. Коначно су Турци победили и покорили ове српске деспоте. Марко, син краља Вукашина, седео је дуго у Прилепу, подигао многе цркве и много ратовао са Арнаутима. Под Турцима је била и Охридска област, али је Марко командовао. Турака тамо уопште није било. Тада је турски краљ позвао Марка у рат у Влашку. Марко је отишао у Влашку. Када је видео хришћанске крстове и иконе пред влашком војском, заплакао је и никако није хтео да се бори против хришћана. Тако је Марко страдао у Влашкој, а Турци су тада Марка заменили турским пашом – и до сада.

Такав је крај Срба – и Вукашина и Марка. Од првог српског краља или жупана Симеона Немање, српско краљевство је постојало 250 година до Стефановог сина Уроша, седмог по пореклу од Немање. Тако је седма генерација завршила своје краљевство. Нису имали градова, нити се зна ко је од њих где седео. Саградили су лепе манастире и цркве, и имали велику ревност у побожности; овим су се прославили на земљи и пред Богом. Њихово краљевство је било мало, веома уско и кратко је постојало. Затим је овај Стефан узео нешто земље од Грка и Бугара, али је то за врло кратко време било његово царство. Освојио је охридског краља и тамошње Бугаре и потписао се као „краљ Бугара“. Али ти цареви после кратког времена опет заузеше њихову бугарску земљу. Стефанови поседи су прешли на Бугаре и Турци су их узели од Бугара, од Вукашина, како се говорило. Био је последњи бугарски и српски краљ у Охриду.

Ово се укратко каже, читаоче, о Србима и Бугарима, о Стефану и Шишману. Зато Срби и данас замерају Бугарима. Од безумља им се чини да су у почетку били славнији од Бугара са царством и војском и земљом. Али није тако. Сви народи на земљи познају Бугаре и то је сведочено и записано у свим историјама. О Србима нигде нема писања, нема сведочанстава и латинске и грчке историје. Али су почели писати од Симеона Немана, и од тог времена писали су родослове и житије својих царева и светаца, али ни то се никако не слаже. Колико год књига о њиховим краљевима, у свакој су писали другачије и не слагали се. Ко је писао како је хтео и како је чуо од простог народа. Стога се из њихових опречних извештаја не може поново разумети шта је тачно и тачно. До сада неки од њих износе нове ствари и смишљају приче и празне говоре, али од почетка немају доказа о свом пореклу, као што то имају Бугари из грчких и латинских прича“.
Ko je autor ove eulogije Onogurima sa kraja teksta? Pajsije Hilandarac? Nije hteo da zna kako su ruski letopisi tepali onogurskim Turcima Bolgarima, ugnjetačima Slovena.
 
Сад ту треба донети закон нема лицитирања са жртвама Јасеновца нек га прогласе ретроактивно геноцидом и онда ћемо сасвим сигурно Сребреницу звати геноцидом.
И да отпишемо да у осталим логорима у Подрињу бар у 6-7 логора је погинуло випе од 8000 људи. Мислим да је та прва комисија узела све логоре у обзир и здружила у Јасеновац како год.
I za za one koji onako bestidno lažu i umanjuju broj žrtava uvesti takve kazne da se priča i pripoveda!
 
I za za one koji onako bestidno lažu i umanjuju broj žrtava uvesti takve kazne da se priča i pripoveda!
Политички процеси једноставно изврћу чињенице и хибридизују перцепцију блиских догађаја.
ДаЈевреји нису били ажурни око Холоксуста до те мере да је и то убачено у електронску датотеку да догађај не може бити заборављен и промењен.
Ја сам заборавио тачно на крају филма "Шиндерлова листа" Спилберг је помињао чак учествовао у дигитализацији скупљених сведочанстава људи и остало.
Пуста маштања далеко смо ми одатле...
 

Back
Top