Молио бих те да не почињеш са argumentum ad personam, већ послушај до краја, ако те имало занима историја као наука, а не само вређање и дискредитовање неистомишљеника. Није важно ко каже нешто, већ шта се каже. Ту ти је и одговор о томе да ли је краљ нешто што је ексклузивно везано само за Рим.
Dejan Ristic je ekstremni branitelj falsifikovane istorije, o njemu ne vredi diskutovati.
Напротив, Милојевић је на крају књиге оставио преко 150 референци. Додуше, није тачно наводио издања, томове, странице и сл. тако да се треба својски потрудити да би се извори пронашли.
Koliko znam nije ostavljao reference posle odredjenih navoda u tekstu.
Да у праву си, ја сам погрешио што се не изражавам прецизно. Милојевић није остављао референце испод текста, али је на крају књиге оставио списак литературе. Проблем је што нема прецизних навода, па би морао све те силне књиге да прочиташ, да би дошао до жељеног податка.
Svakako, bestidna je laz optuzivati ga da je izmisljao, unapred i bez analize napisanog i koriscenih izvora.
Ова последња реченица је пресудна! Бечко-берлинска историографија може да егзистира само у диктатури уз снабдевен апарат државне принуде. Њима смета демократија и слобода говора! Хоћете да хапсите за вербални деликт, да би смо прихватили ваше Телетабис приче за историјску истину?
Pred Nemanjicka drzava ne, ali kasnije vrlo verovatno, postoji potpora za to u izvorima.
Ова наша историографија је најобичније постепено ослобађање разних географских простора за етно инжењеринг нових нација. Срби су строго омеђени: на северу Сава, на западу Дрина, а на истоку Тимок. О њима је чула цела Евроазија, Монголи у својим школама уче о краљу Милутину, како се супроставио највећој империји света свих времена, ратовали смо и по Малој Азији, градили цркве и по Светој земљи, донирали и Ватиксн, Румуни данас где год заводу ашов, ископају новац неких од Немањића, од Решице до Молдавије. Али.....све је то инцидент, ни макац из Београдскиг пашалука. Ми смо учили историју да ми немамо никакве везе са Лужичким Србима, изузев што смо Словени и стицајем случајних околности се зовемо исто.
Па рецимо ја не бих могао да кажем да познајем неки историјски извор који би потврдио да је неки српски владар пре Немањића излазио на Егејско море, осим ако Самуила не рачунаш у некога ко је окупио главнину балканских Словена (Срба) у заједничку државу, у борби против Ромеја. Међутим, Албанија и данашња Северна Македонија су биле српске и у време Светог Јована Владимира и Бодина.
Обично се оживљавање “неоромантичара”, везује за “90 - те године, а то се објашњава као буђење национализма, да би се имало оправдање за све оне ратове који су се дешавали. Или пак то је наше као оправдање за економске, политичке и друге неуспехе и сл. Тачно је то да се сва ова литература (Милојевић, Олга Луковић - Пјановић и др.), појављује током 90 - их, али то нема никакве везе са национализмом, већ са чињеницом да су 90 - те године, ипак неке године где си могао да напишеш нешто афирмативно о Србима, а да не завршиш у затвору. То је суштина.
Ја мислим да сам ти две реплике дао на исту поруку?
To je zato sto su izvori tendenciozno prevedeni.
Имаш на Вукановом јеванђељу (не говоримо о истом Вукану наравно), запис старца Симеона, отприлике: Влку владичествујушчем србској земли, зетским странама, приморским градовима и нишавским пределами!To je zato sto su izvori tendenciozno prevedeni.
Zaledje Soluna sa centrom u gradu Srbiji je oduvek bilo naseljeno Srbima.
Cela ta oblast, ne samo grad, se zvala Srbija.
Zapadno od Srbije, preko sarskog masiva je bila Dalmacija.
Srbi su branili Solun od Saracena zajedno sa Grcima.
Vukan se zalio na zulume Romeja u toj Srbiji, solunskoj, pa je to bilo povod za tadasnji rat.
Nemanjici tu oblast kasnije oslobadjaju, pa Sava jedno vreme sluzi kao episkop u solunskoj Srbiji.
Sve je ovo zapisano, nego nema ko da procita ......