И на крају идемо један кратки резиме након свега јер сам примјетио да је на теми нових учесника углавном збуњених и слабо обавјештених јер нису пратили тему од почетка.Лијепо се могло видјети сихронизовано из којих медија креће спин а из којих објективно информисање, ко је иза кога и како ствари функционишу данас.Медији утичу на јавно мијење, са плебсом се лако манипулише, иако проваљена тактика постоји одређен број људи који се прими на спин.Међутим ако је утјеху Србадија се показала доста зрелија јер видимо у Београду се окупило стотињак тупаваца (на град од 1,5 милион то је мизерна бројка) а у Бања Луци углавном ПДП активисти и неколико десетина чланова групе Правда за Давида.Све у свему ја сам одушевљен професионалношћу полиције РС,али то и не чуди, знали су да се сваки њихов потез прати и чека чак и најмања грешка.Али грешке није било чак напротив видјели смо мучно шутирање полицајца на које многи медији нису имали коментар.Тај полицајац је син погинулог борца ВРС којег су мучно шутирали секташи и губитници транзиције само јер је радио свој посао.А посао полицајца није лак...да резимирамо дешавања.
Зашто су дешавања у Бањалуци толико узбудила свјетске глобалистичке медије?
Зашто су дешавања из Бањалуке толико узбудила српске и свјетске медије, Европску унију и професионалне демонстранте из Београда?
Тешко да постоји Србин са коефицијентом интелигенције већим од собне температуре којем није јасно да је медијско-пропагандна моћ Запада у Србији огромна. То је чињенична константа чији темељи су пажљиво и систематски полагани годинама уочи Петог октобра, да би након тога западна агентура потпуно премрежила све поре српског медијског, јавног и институционалног система. С тим у вези, тешко је отети се утиску да је оно што се догодило 25. децембра 2018. године више него икада до сада показало њен невјероватан мобилизациони потенцијал и синхрону усклађеност са налозима западних центара моћи и ритмовима водећих свјетских глобалистичких медија.
Наиме, вијести о „хаосу“ у Бањалуци потпуно су окупирале комплетан српски медијски простор. На сајту Б92, који од свог настанка слиједи идеолошко-политички вектор истоименог радија који је био ударна песница Запада у рушењу Слободана Милошевића, цијелога дана је свака тема била апсолутно подређена дешавањима из Републике Српске. Пар минута прије поноћи, седам од десет главних вијести на сајту посвећено је истој теми. Ситуација је идентична и на сваком другом прозападном медију у Србији, а због њиховог огромног утицаја (сајтови b92.net и blic.rs су два од три најпосјећенија српска сајта) ни други извори информисања нису могли да се одупру овој agenda setting медијској тактици, па су се тако дешавањима са Трга Крајине примарно бавили сви српски медији.
Осим тога, насловне стране штампаног издања Блица и Данаса за 26. децембар посвећене су дешавањима у Бањалуци, и то, занимљиво, уз идентичну пратећу фотографију. Прозападна „Иницијатива нед(ви)мо Београд“ се сјурила испред Представништва Републике Српске у Београду и ишарала га графитима, а за сриједу је истим поводом најавила и протест. Можда и најдаље је отишла новинска агенција Бета која је направила цијелу вест од Фејсбук објаве једног анонимног „аналитичара“ из Републике Српске, да би ту вијест касније редистрибуирали прозападни медији, попут већ поменутог сајта Б92.
Али Србија тог 25. децембра није била никакав изузетак на свјетској медијској мапи. Напротив! Због дешавања из Бањалуке у експресном року се огласила и Европска унија, као и најутицајнији свјетски медији, попут Њујорк тајмса, Вашингтон поста и других (и то, опет занимљиво, уз идентичне наслове: Босански Срби привели човјека који је предводио протесте против синове смрти). Да се све није одиграло баш на грегоријански Божић, вјероватно би реакције биле још бројније, али нема сумње да је ово тема која неће за један дан ишчезнути са политичког и медијског радара.
Па хајде да видимо шта се то онда толико крупно и драматично догодило у Бањалуци што је затресло свјетску и потпуно паралисало српску медијску сцену. Да ли је тамо било жртава? Да ли је било поломљених глава, масовних сукоба, пуцања? Не, ништа од тога. Полиција је привела мушкарца и жену који су отворено и пркосно кршили закон, а чији син је страдао под нерасвијетљеним околностима (додуше сајт N1 можда зна нешто што судије не знају, пошто у насловима недвосмислено тврде да је младић убијен). Потом су опозициони посланици и неколико грађана ометали органе реда у вршењу своје дужности и чак покушали да иницирају физичке сукобе, након чега су, у складу са законом, и они ухапшени. И то је све. Због тога су се у експресном року на празнични дан активирали Њујорк тајмс, Вашингтон пост и Европска унија. Због тога гори српски интернет.
Ова невиђена хистерија (про)западних медија, покрета и политичких центара је Роршархова мрља за сваког добронамјерног грађанина Србије и Републике Српске. Плашим се да ономе ко у свему овоме види алтруизам и искрену људску саосјећајност политичко резоновање није јача страна интелектуалних капацитета. Уосталом, изведимо један мали мисаони експеримент. Уколико хипотетички узмемо да су се идентичне сцене умјесто у Бањалуци одиграле у Скопљу или Подгорици, видимо ли и након њих идентичне хитре реакције медија као штo су Данас, Блиц, Б92, N1, Вашингтон пост, Њујорк тајмс, као и организација попут Европске уније и професионалних демонстраната из Београда?
Свакоме са двије даске у глави одговор на ово питање је толико јасан и очигледан да га не треба ни написати.