Да направимо кратки резиме,просто морам на свако мало да се подсјетимо!
Правда за Давида: хорско цмиздрење
Pogledajte prilog 521624
Да ли су тако ридали и иза затворених врата, нпр. на премијери редитељског првенца Анђелине Џоли у Савету за иностране односе (међу званицама је био и сарадник на филму, командант бомбардовања Србије, Весли Кларк)? Јесу ли нежна генералска и милијардерска срдашца препукла од туге кад су Анђелинини зли Срби избацили бебу силоване муслиманке кроз прозор?
Тешко. Спектакл није толико дирљив када се гледа из режије. Њена брига је да изазове снажно цмиздрење код других, који ће тако послужити њеним интересима. Зато цмиздрење мора бити селективно, дакле не сме бити доследно. Зато ниједна суза никада није канула за српске жртве. Јер како би то потпомогло бомбардовање Српске и Србије, етничко чишћење Крајине, окупацију Косова!?
Немојте мешати цмиздрење и жалост. Жали се у осами и тишини а цмиздри да други чују и виде. Ако се користи за покретање маса на остваривање политичких циљева, цмиздрење је једно од најразорнијих средстава у арсеналу модерне пропаганде (друго најразорније је спрдња).
Трезвени, озбиљни и строги гласови данас су забрањени. Недавно сам имао једну такву забрану поводом заиста срцепарајуће трагедије у породици глумца Жике Тодоровића. Она међутим из мог сећања није избрисала злодело, једнако потресно, које је глумац починио када је снимио сцену силовања детета за „Српски филм“ (зашто српски?!). Напротив, између два ужаса – смрти његовог детета на филму и у стварности – указала се тајанствена али очигледна веза. Ту очигледност је лавина хорског цмиздрења покушала да затрпа, тако да очигледно постане невидљиво, и да се под хитно онемогући свако неподобно размишљање које би одвело до субверзивне идеје да поред окупатора, који подстиче сваку декаденцију, постоји и нека виша власт, виша правда. Најгласнији нарикач био је глумац Сергеј Трифуновић, који у тој истој сцени, док отац силује шестогодишњег сина а стриц снају, изговара следећу опаску: „Права срећна српска породица“. Ја им то нећу заборавити док сам жив. А у нашој јавности он је морална громада која дели лекције.
Исјећ’ ћемо све српске кнезове…
Само луду ђецу оставити…
Пак ће она права бити раја.
Већи, гласнији део српског јавног мнења успешно је претворен у „праву рају“. Цмиздраву.
Правда за Давида свесно обмањује
И, на крају, да ли су Давиду зуби поломљени или нису? Овде смо дуго покушавали да дођемо до одговора. На фотографијама, које су требале послужити као крунски доказ, то се не види. Обдукциони налаз каже: „Зуби природни, присутни, одговарајуће његовани. Нема расклиманих, нити свеже избијених зуба“. То је онај исти други обдукциони налаз на који се Покрет углавном позива. Исти налаз не помиње ни сломљену вилицу, ни силовање, ни посекотину која се види на једној од слика и која је, према томе, морала настати током обдукције.
Давор Драгичевић манипулише синовљевом смрћу
Након два месеца убеђивања како протести нису политички, занимљиво је било чути политички ултиматум Давора Драгичевића „Милораду Додику, Жељки Цвијановић, министру правде Антону Касиповићу и полиције Драгану Лукачу и свим осталим политичарима на власти и у опозицији, да ако не ријешите до октобра ‘случај Давида Драгичевића’, избора неће бити. Ја вам нећу дати, неће ни народ. Свим институцијама поручујем, нећете дочекати октобарске изборе…“ Драгичевић је изјавио и да су „његово дијете припадници МУП-а РС убили, масакрирали“. Ако смо и имали неку недоумицу, сада смо са сигурношћу сазнали да Давор Драгичевић лично манипулише смрћу свог сина за политичке циљеве.
Који дан касније, Драгичевић је још широј групи лица припретио: „Не будете ли до октобарских избора привели, санкционисали све, ја лично долазим по вас„.
Као да гледам неког шоферчину у локалној биртији. Срећом, нема подрку Срба па ће његови ментори морати да изврше пуч својим војницима.
