Slovensko nasleđe u Grčkoj

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[AELarisa]

Mpouka beach (pronounced Buka), right next to Velika beach, on the eastern side of mount Kissavos, Larisa. From 1:05 to 1:15 and 2:15 to 2:25 in this video.
It is very noisy there because of the waves that hit the rocks at the edges of the beach.

 

[АнаиванГорд]

Mpouka beach (pronounced Buka), right next to Velika beach, on the eastern side of mount Kissavos, Larisa. From 1:05 to 1:15 and 2:15 to 2:25 in this video.
It is very noisy there because of the waves that hit the rocks at the edges of the beach.

Grčka, zemlja u kojoj je jezik potpuno drugačiji od srpskog, pored toga, za sada, jedina zemlja u kojoj se ne osećam kao stranac, odnosno, zemlja u kojoj se osećam kao da sam kod kuće! Ujutru se umijem u moru, pa kad krenem s Grcima da se razgovaram, kalimera, kalispera, jasas, efharisto. Godinu-dve sam se javljao ujutru s 'kalimero'. Predivna jedna zemlja, u kojoj kad kažeš da si iz Srbije to ima posebnu težinu.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Da se podsetimo

Imali smo do sada nekoliko reči koje upućuju na slovenski iskon i preuzimanje u romanski, grčki i germanski jezik, a ne obrnuto kako se smatra u psudolingvistici koja je na snazi. To su bile sledeće reči:

• RODA (roditi) - ardea "čaplja";
• JARO (Jahr, year) "godina" tj. "leto", up. sa jarko, jarost, razjariti;
• POGAN, lat. paganus : pogan, govno (nečist, prljavština) u značenju prostog naroda, pučana;
• VINO, lat. vino : vina, (sa)vinuti u značenju vinove loze (loza, takođe od laziti, puzati, plaziti);
• VENAC, viktor od vincere od venac od viti;
• RAT, ratnica (metatezom dobijeno - grč. Artemis, Artemida, boginja rata);
• VRT (od "vrteti, prevrtati zemlju") daje latinski oblik hort(us), vrt ima semantičk-etimološku osnovu, a hortus nema; vrt dolazi od vrteti zemlju, prevrtati zemlju i stoji u soprotnosti sa pojmom ledina;
• LEDINA ledina (Land) koja označava neobrađivanu zemlju (koja je ledina - tvrda poput leda);
• GRADINA od ograditi (prostor za uzgoj povrća, voća i žitarica) daje metatezom ital. giardino i germ. garden/Gerten;
• BLATO od koga je metatezom nastalo germansko Baltic i pleofonijom mađ. Balaton, a sakođe i grčka reč za asfalt od slovenskog *zblat;
• ROB, RAB, RABOTA - Rb, (rob, rabota, Rab) metatezom daje nemačko > arb, Arbeit, odnosno latinsko Arb za ostrvo Rab;

i još neke za koje smo videli da imaju objašnjenje preko slovenskog etimološkog gnezda, dok etimologija tih reči izostaje u jeziku koji je kao izvornik prihvaćen od strane zvanične psudolingvistike.

U nastavku, obradićemo reči crkva i bukva koje su pozajmljene u germanski jezik gde su dale poznate oblike curch/Kirche i book/Buch.

 

[Mrkalj]

 

[Сребрена]

Slavs in Crete: During the Middle Ages and Early Modern Times (2016)​

Charalampakis Pantelis

Словени на Криту у средњем веку и раном нововековном добу

Грчки историчар Пантелис Харалампакис (Παντελης Χαραλαμπακης) објавио је своју књигу под насловом Σλαβοι στην Κρητη κατα τον Μεσαιωνα και τους πρωιμους νεοτερους χρς (Ιστορικα και γλωσσικα τεκμηρια) [Словени на Криту у средњем веку и раном нововековном добу (историјски и лингвистички докази)], Andy’s Publishers, Атина 2016, стр. 340.

Kњига која је у прегледу (Харалампакис 2016) сумира вишегодишње проучавање питања словенског присуства на Криту и словенског лексичког утицаја на критски дијалекат новогрчког језика и на топонимију острва. Рад је јасно подељен на два дела.
Прво (стр. 15–85), аутор разматра историјске податке, од 7. века до османског освајања острва (између 1645. и 1669. године). Такође разматра истраживачке хипотезе о претпостављеном присуству Словена на Криту, које сугеришу и грчки и страни научници.
Затим (стр. 87–238), г. Пантелис Харалампакис представља лингвистичке доказе, како лексичког (словенске позајмице) тако и ономастичког (тј. критски топоними претпостављеног словенског порекла) карактера.
Монографија садржи (поред предговора и увода, стр. 5–14) прилично детаљан резиме (стр. 239–251), грчки превод извештаја чешког путника Јана Хасиштеинског (Jan Hasišteinský) из 1493. године о Криту (стр. 253–266), свеобухватан списак референтне литературе (стр. 267–290), слике (стр. 291–297), резиме на енглеском језику (стр. 299–305), индексе (стр. 307–337) и садржај (стр. 339–340). Већ поглед на садржај књиге доказује да аутор посвећује двоструко више места лингвистичкој аргументацији и документацији него историјским подацима.

Питање словенског присуства на Криту широко су проучавали и грчки и страни научници [1].
Најранији радови који се баве словенским насељавањем Крита написали су бугарски историчари. [2].....

-------------------------------------------------------------------

1. Ν.Β. ΤΩΜΑΔΑΚΗΣ, Σλαβοι στην Κρητη. Τα Καρανου. Το Ροδοβανι [Н.В. Томадакис, Словени на Криту. Имена места Караноу. Родовани], ΕΕΚΣ 1, 1938, стр. 425–431; идем, Συμβολη εις την μελετην των σλαβικων, αρμενικων και τουρκικων εποικισεων εν Κρητη [Прилог проучавању словенских, јерменских и турских насеља на Криту, 19, стр. 32], стр. 7–19; идем, Αι περι Μακεδονων Σκλαβων εν Κρητη ειδησεις Ιωσηφ Βρυεννιου (1401) [Јосепх Вријенијево сведочење о македонским робовима на Криту (1401)], [у:] Γερας Αντωνιου Κεραμοπουλου, Αθηνα 1953, стр. 105–111. Види такође M. Vasmer, Die Slaven in Griechenland, Berlin 1941 [repr. Leipzig 1970], Й. ЗАИМОВ, Заселване на българските Славяни на Балканския полуостров. Проучване на жителските имена в българската топонимия.

2. ШИШМАНОВЪ, Славянски селища въ Крите и на другите острови [I. Šišmanov, Slavic Settlements on Crete and other Islands], БП 4, 3, 1897, p. 2–38; И. САКѦЗОВ, Новоодкрити документы отъ края на XIV. вѣкъ за булгари отъ Македония
продавани като роби [I. Sakazov, New Documents
from the End of the 14th Century Referring to Bulgars
from Macedonia Sold as Slaves], RMac 7, 2/3, 1932, p. 1–62.

 

[Mrkalj]

 

[Сребрена]

Занимљив прилог, Мркаље. Овај ми је човек симпатичније него раније кад сам га слушала.
Била сам у Тесалији, и тамошњи становници (они ретки који мало читају и знају понешто) говорили су да је на Пелиону/Белиону живео главни Киклоп. Највећи град у близини пелиона/Белиона је Волос, опет нашег етимолошког порекла.

А најинтересантније ми је у видеу било наопако читање Планине - "Анилп"-"Олимп".
Не би било први пут да су Грци нешто лоше схватили и написали у супротном смеру, што ме некако асоцира на (по Херодоту) њихово порекло из Африке/Либије...поткрепљено предањима од Данају, рођеног брату Египта.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Ovi jedan]

Koliko sam upratia temu svi strani stručnjaci u Grčkoj vide Slavene i slavenske toponime samo Srbi vide Srbe i srpske toponime. Zašto me to ne čudi

A vidim da i Šmrki opet briljira sa svojim zaključcima kako su Srbi naselili Grčku prie Grka

 

[Nebojsa.bg]

Српско наслеђе

 

[Ovi jedan]

Српско наслеђе

Šteta šta to ne vidi niko osim vas

 

[Сребрена]

Изгледа да је сваки трећи Грк словенско-српског порекла

На мапи распрострањености Словена у Европи из 1904.године Егејска Македонија је словенска.

 

[Сребрена]

На самој превлаци полуострва Атос, Свете Горе налази се данас мало место Неа Рода и у њему трагови историјског канала кога је прокопао персијски цар Ксеркс у 5. веку пре нове ере. А тај канал је до скора носио назив ПРОВЛАКА, назив који право значење има само у српском језику.

На почетку канала данас се налази се место по имену Неа Рода, али оно тај назив носи од 1923. када су се у њега доселили грчки досељеници из Мале Азије, из места Рода. До тада место се звало Провлака.

Тада је дошло до велике размене становништва између Грчке и Турске и у Грчку је дошло милион и по до два насељеника, који су махом насељени тамо где је до тада живела српска већина. Етничке карте крајем 19. и почетком 20. века показују да „природна“ Грчка (етнографски гледано), има северну границу јужно од Солуна. Али и ту није крај јер је заправо у првом грчком уставу од 1827. стоје одредбе да се сваки хришћанин који се нађе на територијама „оружјем отетим од Османског царства“ мора сматрати Грком. Обратите пажњу да се чак ни у уставу не каже на ослобођеним територијама него отетим. Дакле погрчавање траје од формирања нове државе. Овде на терену имамо показатељ планског мењања етничке структуре становништва, које се спроводило силом.

Овде прилажемо и један додатак, информације које смо добили од Немање Јонића, аутора сајта hilandar.info, коме се овом приликом много захваљујемо:

На хиландарском метоху Провлака, до краја 19.века били су видљиви остаци српског пирга. Овај српски пирг је уистину српски, у старим документима се назива Сервос пирго.
Неки грчки византолози су га раније везивали за вероватно неку фамилију Сервос у чијем је власништву био, међутим, други документ, који се чува у Хиландару, каже да су овај пирг подигли војници најамници из долине данашње реке Мораве и да је то урађено још у 8.веку (по претпоставци византолога са Аристотеловог универзитета). То би аутоматски значило да је најстарији помен речи Сервос-Србски управо везан за овај пирг.

Једно објашњење хиландарског игумана у 16.веку зашто не жели да прода овај метох грцима је био управо тај, да овај метох и кула чувају најстарији помен речи Сервос у историји и да је доказ постојања управо Србске државе у долини Мораве.

Друга информација вредна пажње је и та да је Архиепископ Данило II 1308. год. довео војску краља Милутина у Хиландар како би Хиландар заштитили од упада Каталанске компаније – разбојника. Али ти војници, њих пар стотина, дошли су са својим породицама и остали ту, заправо их је тадашњи игуман Данило населио, војнике и њихове породице на територију данашње Неа Роде и хиландарског метоха Кумице, Трипитија и Јерисоса. Тако да поред Анадолаца ова места и данас насељавају потомци Милутинове војске.

https://ognjilo.com/kanal-provlaka/

 

[Сребрена]

Песма о Краљевићу Марку

Χειμερινοί Κολυμβητές - Μάρκο Κράλιεβιτς​

Καὶ βρήκαμε τὴ νύχτα μὲ φεγγάρι
τοῦ Μάρκο Κράλιεβιτς τὰ λείψανα τὰ ἅγια,2
τὸ πρόβατο ἔπεσε ἄψυχο κουφάρι
κι ἔψαλα τῶν Βογόμιλων τὰ μάγια!3

Κι ὁ Ἅδης μοῦ ῾κανε μεγάλη χάρη.
Βγῆκε ὁ Μάρκο Κράλιεβιτς σὰ μπόρα
κι εἶπε: Σταθεῖτε, Σλάβοι, Σκιπετάροι,4
μὴν πολεμᾶτε πιὰ γι᾿ αὐτὴ τὴ χώρα!

Ἀφοῦ θυμᾶστε ἀκόμα τ᾿ ὄνομά μου
ἀξίζω νὰ μοῦ κάνετε χατίρι
νὰ βροῦν ἀναπαμὸ τὰ κόκαλά μου
Τὸ γκρεμισμένο χτίστε τὸ γεφύρι!5

http://users.uoa.gr/~nektar/arts/tributes/xeimerinoi/2005_h_mastorantza_toy_erntempil.htm

 

[Ovi jedan]

Za neupućene postoji Prevlaka na samom jugu Hrvatske, al ne sumLJam kako je i ta rič - srpskog porijekla

 

[Ovi jedan]

A ne bi bilo zgorega neke podsjetit i na ovaj upis s početka teme koji nedvojbeno potvrđuje kako su Srbi bili jedini Slaveni koji su naselili današnju Grčku pa su tako svojim selima dali ime Harvati u Mikeni ili Harvata na Kreti

 

[Mrkalj]

Za neupućene postoji Prevlaka na samom jugu Hrvatske, al ne sumLJam kako je i ta rič - srpskog porijekla

Ima i pavlaka, navlaka i dupeuvlaka.