Slovensko nasleđe u Grčkoj

  • Začetnik teme Začetnik teme Viden
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Netačno (po običaju). Ovaj video prilog obrađuje nekoliko slovenskih reči. Reč "čelniku" samo je mali deo snimka. Snimak je zasnovan na sledećem:

srp. dolgo > grč. dolihos
srp. dver > grč. thira
srp. div > grč. theos, sios, zeus
srp. breg > grč. berga
srp. grad > grč. gortunia
srp. obrve, brov > grč. abrouves, abroutes, brous
srp. brada > grč. bart

- Vilijem Lokvud iz Redinga tvrdi da je "makedonski jezik iskrivljena forma grčkog sa velikim primesama ilirskog i tračkog".
- rumunski jezik nastao romanizacijom slovenskog stanovništva
- na tome da (i tvoj) stav o Šiptarima kao starosedeocima nema smisla jer je njihov jezik izolat

A reč "čelniku" samo je dodata usput na ovo na čemu se snimak zasniva.

srp. dolgo > grč. dolihos
srp. dver > grč. thira
srp. div > grč. theos, sios, zeus
srp. breg > grč. berga
srp. grad > grč. gortunia
srp. obrve, brov > grč. abrouves, abroutes, brous
srp. brada > grč. bart

- Vilijem Lokvud iz Redinga tvrdi da je "makedonski jezik iskrivljena forma grčkog sa velikim primesama ilirskog i tračkog".
- rumunski jezik nastao romanizacijom slovenskog stanovništva
- na tome da (i tvoj) stav o Šiptarima kao starosedeocima nema smisla jer je njihov jezik izolat

A reč "čelniku" samo je dodata usput na ovo na čemu se snimak zasniva.

To kao prvo.
[/QUOTE]
Dalje:
srp. Voden > grč. Vedesia > grč. Edesa ("vodeno mesto")
srp. Njeguš > grč. Naousa
srp. Berenika > grč. Ferenike
srp. Bilip, > grč.> grč. Filip
srp. Bili, Beli > grč. (elizija - b) Ilion (Troja)
srp. Bila Zora, Bela Zora > grč. Bilazora
srp. -var (Vukovar, Gostivar), -bar, -bor (Sombor, Maribor) > grč. Ferenike
srp. želja > strgrč. izela (u značenju "želja", Hesiod), zele (arkadski dij.), zelas
srp. jelica > grč. aliza [alidza] (Hesiod)
srp. grana, granka > grč. garkan

itd.
 
Poslednja izmena:
Уобичајена псеудонаучна метода, нашопају све и свашта да човек не зна одакле их почети исправљати. Идемо једно по једно:
srp. dolgo > grč. dolihos
Шаргић тврди да је савремена српска реч дуго на старосрпском гласила долго, али долго заправо је руска реч, староспрски облик био је длго а и данас постоји у дијалектима. То је довољно да покаже како он појма нема ни о којим језицима говори. Могуће је да је то намерно учинио како би неупућене лакше лагао да грчко δολιχός потиче од словенске речи. Његов једини "доказ" је грчка промена [g] > [γ], али у речи δολιχός нема гласа γ, тако да сам семи противуречи и видимо како уопште не разуме оне књиге којима канда покушава поткрепити своје неукости.
 
....
Шаргић тврди да је савремена српска реч дуго на старосрпском гласила долго, али долго заправо је руска реч, староспрски облик био је длго а и данас постоји у дијалектима.
....
То је довољно да покаже како он појма нема ни о којим језицима говори.

ДУГО, ДОЛГО, ДЛГО, ДУГО, су једна те иста реч, са својим променама У-О, као ВОЛК, ВУК, итд...припадају заједничком прасловенском језику, и у време када су настајале те разлике, појмови "РУС" и "СРБИН" нису обичном човеку значили исто што и сада, а да не говорим да цело источно србско наречје, ткз торлаци, су свој говор добили право од Руса, тј Раса или РАШАНА.
Ми, остали, "западни Срби" од Лима на лево, смо говорили потпуно другим словенским наречјем, на крају крајева говор солунских Словена је био 100% разумљив све до Блатика, пре само 1000 година.
Својом упорном жељом да неког омаловажиш, залећеш се и показујеш потпуно незнање.
 
ДУГО, ДОЛГО, ДЛГО, ДУГО, су једна те иста реч, са својим променама У-О, као ВОЛК, ВУК, итд...припадају заједничком прасловенском језику, и у време када су настајале те разлике, појмови "РУС" и "СРБИН" нису обичном човеку значили исто што и сада, а да не говорим да цело источно србско наречје, ткз торлаци, су свој говор добили право од Руса, тј Раса или РАШАНА.
Ми, остали, "западни Срби" од Лима на лево, смо говорили потпуно другим словенским наречјем, на крају крајева говор солунских Словена је био 100% разумљив све до Блатика, пре само 1000 година.
Својом упорном жељом да неког омаловажиш, залећеш се и показујеш потпуно незнање.
Какве везе ишта од овога има с мојом објавом?
Да, наше дуго и њени словенски когнати сви потичу од исте прасловенске речи, али разлике међу њиховим данашњим облицима исходи су различитих промена из различитих времена. Торлачки говори несумњиво су јужнословенски и везе немају с Русима. Руско име је пак нордијскога порекла, никада себе нису називали Расима или Рашанима (само Русима, Рускима, Русичима, Русинима, али увек с гласом у) (аргумент Россия - Расија заборави, писање Россия уподобили су према грчкоме језику а ненаглашен глас о увек се изговара као а). Срби се нису никада називали Рашанима, а наш топоним Рас те из њега изведена Рашка потичу од латинскога топонима Arsa.

Говориш ми о незнању а одговарајући на моју објаву пишеш о стварима које везе с њом немају и притом су све сем једне нетачне - аплауз! :klap:
 
Poslednja izmena:
Уобичајена псеудонаучна метода, нашопају све и свашта да човек не зна одакле их почети исправљати. Идемо једно по једно:

Шаргић тврди да је савремена српска реч дуго на старосрпском гласила долго, али долго заправо је руска реч, староспрски облик био је длго а и данас постоји у дијалектима. То је довољно да покаже како он појма нема ни о којим језицима говори. Могуће је да је то намерно учинио како би неупућене лакше лагао да грчко δολιχός потиче од словенске речи. Његов једини "доказ" је грчка промена [g] > [γ], али у речи δολιχός нема гласа γ, тако да сам семи противуречи и видимо како уопште не разуме оне књиге којима канда покушава поткрепити своје неукости.
Ne kažem da je Šargić sa svim primerima u pravu, ali ni ti nemoj misliti da si ovim što si napisao osporio njegovu tvrdnju.

Razuman čovek ne bi trebalo tako lagodno da pređe preko Platonovog Kratila u kojem Platon iznosi objašnjenja kako je zbog mode d prešlo u s, kao u div > zeu(s), a iznosi još neke krajnje zanimljive opaske. To je prvorazredeni istorijski izvor koji nam ukazuje da postojeću metodologiju komparativne lingvistike i njenih zakonitosti treba temeljno preispitati.

Zato je neporecivo da Šargić radi odličan posao.
 
а наш топоним Рас те из њега изведена Рашка потичу од латинскога топонима Arsa.

Bio si tamo, pa si video?
Upravo je obratno. Latinsko Arsa potiče od srpskog Rs ili Rъs s obzirom da susedni neslovenski narodi nisu imali dovoljno razvijene fonološke navike kad je artikulacijska gimnastika likvida u pitanju, kao što su to imali Sloveni. Tako da nisu mogli da izgovore slovenske likvide (l, r) bez umetanja vokala između likvide i konsonanta ili ispred likvide u naglasnim grupama.
 
Poslednja izmena:
Ne kažem da je Šargić sa svim priměrima u pravu, ali ni ti nemoj misliti da si ovim što si napisao osporio njegovu tvrdnju.

Razuman čovek ne bi trěbalo tako lagodno da prěđe prěko Platonovog Kratila u kojem Platon iznosi objašnjenja kako je zbog mode d prěšlo u s, kao u div > zeu(s), a iznosi još něke krajnje zanimljive opaske. To je prvorazredeni istorijski izvor koji nam ukazuje da postojeću metodologiju komparativne lingvistike i njenih zakonitosti trěba temeljno prěispitati.

Zato je neporecivo da Šargić radi odličan posao.
А можда треба проучити много више и чега од тога и видети шта је се ту збило?
Ево,позивам да скупимо што више грађе и да анализирамо све колико
умемо и можемо,пошто чисто сумњам да се ико од нас овде разуме у историјски развој грчкога језика. А сигуран сам да и сам знаш да Шаргићеве "етимологије" везе с науком немају.
 
Poslednja izmena:
Bio si tamo, pa si viděo?
Upravo je obratno. Latinsko Arsa potiče od srpskog Rs ili Rъs s obzirom da susědni neslověnski narodi nisu imali dovoljno razvijene fonološke navike kad je artikulacijska gimnastika likvida u pitanju, kao što su to imali Slověni. Tako da nisu mogli da izgovore slověnske likvide (l, r) bez umetanja vokala između likvide i konsonanta ili isprěd likvide u naglasnim grupama.
Уважио бих све ово када би имао основа за ове тврдње и када би их поткрепио.
1- не можеш се договорити са собом око реконструкције праоблика и не објашњаваш на основу чега их реконструишеш
2-топоним Рас посведочен је управо таквом облику Рась док су се у штокавским говорима доследно чували јаки полугласи, што оповргава твоју тврдњу, јер када би ти био у праву топоним би био посведочен као *рьсь
3- нема доказа да би говорници латинскога то преузели као Arsa нити објашњаваш како би се то догодило

Мркаљу, ти и када би био у праву не би то умео доказати.
 
Шаргић тврди да је савремена српска реч дуго на старосрпском гласила долго, али долго заправо је руска реч, староспрски облик био је длго а и данас постоји у дијалектима. То је довољно да покаже како он појма нема ни о којим језицима говори.

Dolgo je "zapravo" i južnoslovenska reč, npr. slovenačka.
 
Dolgo je "zapravo" i južnoslověnska rěč, npr. slověnačka.

И македонска, користи се у књижевном македонском као и у свим дијалектима западно и јужно од Вардара, пример :

"Во долгите зимски ноќи ветерот касаше како гладен волк." Овде имамо чак 2 примера долг (длъгъ> длуг > дуг) и волк (влькъ > влук > вук).
 
Ma znam ja da Igor nema pojma. Čekao sam ga na zicer, ali ga nema, pa ga nema.

Уобичајена псеудонаучна метода, нашопају све и свашта да човек не зна одакле их почети исправљати. Идемо једно по једно:

Шаргић тврди да је савремена српска реч дуго на старосрпском гласила долго, али долго заправо је руска реч, староспрски облик био је длго а и данас постоји у дијалектима. То је довољно да покаже како он појма нема ни о којим језицима говори. Могуће је да је то намерно учинио како би неупућене лакше лагао да грчко δολιχός потиче од словенске речи. Његов једини "доказ" је грчка промена [g] > [γ], али у речи δολιχός нема гласа γ, тако да сам семи противуречи и видимо како уопште не разуме оне књиге којима канда покушава поткрепити своје неукости.

Igore, neverovatno je kako jedva dočekaš da nekoga otrcavaš, a sam nisi svestan da ovaj deo komparativne lingvistike zna bolje od tebe pola osnovaca u Srbiji, makar onih koji idu na veronauku.

Hljeb naš nasuščnij dažd nam dnes i ostavi nam dolgi našja, jakože i mi ostavljajem dolžnikom našim.
HleB (i) non nausion dosti non dinsin: i a(po) staBe non telhi noia, okos i (j) mys a(po) staBomen telestikon non.


Dakle, pošto sam veruješ da je staroslovenski standardizovan prema "makedonskom" govoru iz okoline Soluna (Solun je, za tebe, valjda, dovoljno blizu Grčke), onda bi trebalo dobro da se zapitaš nad Šargićevim dovođenjem u vezu (južno)slovenskog dolgo i grčkog dolihos, naočito kad si imao pred sobom Ekonomov uzorak eolskog dijalekta u Molitvi Gospodnjoj:

i ostavi nam dolgi našja
i astave non telhi noia


A ne tako lagodno i neobjektivno da ga рičkaraš jer to onda samo govori o tebi, ne o Šargiću. S tim što kvalifikacije koje ljudima pritom padaju na pamet daleko prevazilaze tvoju logoreju uvreda za Šargića - "nema pojma", "neuk", koristi "pseudonaučne metode", "toliko naučno nepismen", "reprezentativan primer naučne nepismenosti ove zemlje" koje si izbacio iz sebe u samo tri posta.
 
Poslednja izmena:
И македонска, користи се у књижевном македонском као и у свим дијалектима западно и јужно од Вардара, пример :

"Во долгите зимски ноќи ветерот касаше како гладен волк." Овде имамо чак 2 примера долг (длъгъ> длуг > дуг) и волк (влькъ > влук > вук).
Карлосе, машиш поенту. Реч долго назива старосрпском, а она то није, а облик о којем говори је руски, никако македонски, јер се се позива и приказује страницу из књиге писане на руском језику. Ти си један од ретких који има знања о историји словенских језика, и то је за сваку похвалу, али овде си могао прво проверити на шта одговарам и јесам ли заиста погрешио.
 
Hljeb naš nasuščnij dažd nam dnes i ostavi nam dolgi našja, jakože i mi ostavljajem dolžnikom našim.

Dakle, pošto sam věruješ da je staroslověnski standardizovan prěma "makedonskom" govoru iz okoline Soluna
Ово је рускословенски, а не старословенски, ваљда би то требало да знаш.
Ekonomov uzorak eolskog dijalekta u Molitvi Gospodnjoj:

i ostavi nam dolgi našja
i astave non telhi noia
Не знам шта је Иконом ту писао, али оно што назива еолским ми ни најмање не личи на аутентичне еолске записе и натписе.

Ne razuměm. Na osnovu čega ih ti rekonstruišeš, čisto, da bih znao da ti odgovorim analogno?
За ово тренутно нисам у прилици, извини.
 
Poslednja izmena:
Dolgo je "zapravo" i južnoslověnska rěč, npr. slověnačka.
Јест, али Шаргић не говори о словеначкој него о непостојећој старосрпској речи *долго док представља натукницу руске речи долго. Залуд га браните, сигуран сам да је и вама јасно да лик не зна о чем говори.
 
Јест, али Шаргић не говори о словеначкој него о непостојећој старосрпској речи *долго док представља натукницу руске речи долго. Залуд га браните, сигуран сам да је и вама јасно да лик не зна о чем говори.
Ma da, bolje je to sve gurnuti pod tepih, mogao bi neko ostati bez stolice. Poenta je da neko treba to da obradi. I svaka čast Šargiću što je otvorio to kao pitanje.
 
Карлосе, машиш поенту. Реч долго назива старосрпском, а она то није, а облик о којем говори је руски, никако македонски, јер се се позива и приказује страницу из књиге писане на руском језику. Ти си један од ретких који има знања о историји словенских језика, и то је за сваку похвалу, али овде си могао прво проверити на шта одговарам и јесам ли заиста погрешио.
Aha, tvoja je poenta da nagrdiš Šargića, a da pritom slučano ne pokušaš da se udubiš u dovođenje makedonskog dolgo sa grčkim dolihos. Kako čovek da se ne zgnuša nad tako naučno neradoznalim (=nenaučnim) duhom, nad dogmatofilom?
 
Poenta je da něko trěba to da obradi. I svaka čast Šargiću što je otvorio to kao pitanje.
Много меродавнији људи одавно су повезали српско дуг и грчко δολιχός, те две речи по свој прилици су у прасродстви и наслеђене су из праиндоевропскога језика, то би знао када би читао шта пишу људи који су заправо школе за то учили и животе томе посветили.
Ја не познајем историјски развој грчкога и не знам колико је то изгледно или не.
Шаргић није никакав палеолингвистички геније него шарлатан чија се "методологија" своди на тражење речи које иоле личе на српске или друге словенске те их проглашава српскима или словенскима. Пресмешно је како ниси одговорио ни на један мој аргумент везан само за ону једну тврдњу, него покушаваш "поправити" грешке и нетачности у њој, не би ли ју иакако одржао, и скрећеш на друге теме и личне нападе.
 
DHSncYM
DHSncYM.png

Robert Stephen Paul Beekes - Etymological Dictionary of Greek, volume one, Brill, 2010. 345-346.

Iddr5CK.png

J. P. Mallory, Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European culture, Fitzroy Dearborn Publishers, London and Chicago, 1997, 357.
 
Много меродавнији људи одавно су повезали српско дуг и грчко δολιχός, те две речи по свој прилици су у прасродстви и наслеђене су из праиндоевропскога језика, то би знао када би читао шта пишу људи који су заправо школе за то учили и животе томе посветили.
Ја не познајем историјски развој грчкога и не знам колико је то изгледно или не.
Шаргић није никакав палеолингвистички геније него шарлатан чија се "методологија" своди на тражење речи које иоле личе на српске или друге словенске те их проглашава српскима или словенскима. Пресмешно је како ниси одговорио ни на један мој аргумент везан само за ону једну тврдњу, него покушаваш "поправити" грешке и нетачности у њој, не би ли ју иакако одржао, и скрећеш на друге теме и личне нападе.

Kako jednom rečju zovemo nerazumevanje (logike) i precenjivanje formalnih autoriteta? Dogmatizam.

Objasnio sam ti princip indogermanističke dogme nekoliko puta i trebalo bi već da objašnjenje upamtiš čak i ako ga ne shvataš. Ponoviću još jedanput:

1. Polazi se od geopolitičkog okvira: Slovena nema na Balkanu pre Grka, Rimljana i Germana. Razlog: germanska konstrukcija istorijskog prava na teritoriju puta svile - "Drang nach Osten".

2. Taj okvir se upotpunjava istoriografski faktičkim odsustvom pisanih slovenskih tragova na tom području, pri čemu se ne uzima u obzir slovenska eksluzivno usmena kultura čime se ovaj argument potpuno potire.

3. Pošto se na osnovu (nevalidnog) istoriografskog argumenta pod 2. odsustvo Slovena na Balkanu pre 6-7. veka stavlja na pijedestal dogme (onog u šta se ne sme dirati i što se nikad ne preispituje), njemu se podređuju svi zaključci:

a) arheologije​
b) genetičke genealogije; ovde su moguća nekolika tumačenja, pa se tumači onako kako je istoriografija (čitaj: geopolitički okvir) zacrtala​
c) lingvistike; ovde je anegdotalno paradigmatičan primer Golombovog Dunava na severu slovenskog sveta koji na kraju odbacuje kao slovensku reč zbog istoriografske autocenzure / straha od jeresi;​
Kako funkcioniše komparativna lingvistika?​
(i) Ako se neka reč nađe i kod Južnih Slovena i kod Grka, Romana ili Germana, prednost se daje Grčkoj, Romanskoj i Germanskoj "starini" u južnoj i centralnoj Evropi jer: Sloveni su došli iz severnih močvara tek u 6. veku a Romani, Grci i Germani su civilizatori (a Sloveni su divljaci) i nisu ništa (pametno, dobro, pozitivno) mogli preuzeti od Slovena. Primer: livada se po gore zacrtanom (suštinski geopolitičkom) automatizmu proglašava izvorno (etimološki) grčkom rečju iako je imaju svi Sloveni s objašnjenjem da je Grci nisu mogli preuzeti od Slovena jer nisu bili u dodiru sve do 6. veka. Primer: reč plug se nalazi i kod svih germanskih naroda, pa se pripisuje Germanima samo zbog civilizacijskog prvenstva.​
(ii) Ako se neka reč nađe kod više od dve jezičke grupe naroda [ili kao alternativa za slučaj pod (i) - ako je pored slovenskog zasvedočena i u starogrčkom ili latinskom] onda se automatski klasifikuje kao "indogermanska" (naknadnom pameću "indoevropska") - daje joj se zajednički okvir što je još uvek zgodno rešenje budući da indogermanska pradomovina još uvek nije definisana, a i kada se o njoj natuca to nikada nije u Evropi. Praktično, indogermanskom etiketom nekoj se reči zauvek oduzima etimološko slovenstvo makar to bilo i po cenu neutralizacije primata ostalih jezičkih grupa. Primer: svinja nije slovenska reč jer je i germanska i romanska, dakle, indogermanska je; plug nije slovenska reč jer je i germanska, dakle, indogermanska je.​
(iii) glasovna pravila prema kojima se reči izvode tj. rekonstruišu dobrim delom stoje, ali su delom proizvoljna, sklona redefiniciji po potrebi i toliko slobodna da rezultati glasovnih promena i njihovih istoriografskih implikacija uvek mogu da se naštimaju u skladu sa istoriografskim, dakle geopolitičkim okvirom, a nikad ne idu protiv njega (za šta smo se borili?). Kontraprimer: Platon opisuje glasovne promene kojima je svedok, a koje indogermanski pravilnik ne podržava. Platon svedoči, a indogermanski pravilnik gleda u pasulj.
Ovo je na brazaka, sa glavnim obrisima, a mogla bi se knjižurina napisati što, izgleda, mene čeka, ako me zdravlje posluži.
 
И опет уместо да на аргументе одговараш аргументима ти скрећеш тему. Ниси овога пута морао овако распредати, могао си једноствано рећи да верујеш како се цео свет уротио против Срба.
 
Poslednja izmena:
И опет уместо да на аргументе одговараш аргументима ти скрећеш тему. Ниси овога пута морао овако распредати, могао си једноствано рећи да верујеш како се цео свет уротио против Срба.

Na koji argument, tj. "argumente"? Na to da ne poznaješ razvoj grčkog jezika ali znaš da je Malori u pravu kada upravo o tome što ne poznaješ govori te znaš i to da ne postoji alternativa njegovom prikazu jezičkorazvojnih događaja?

To nije bio argument. Ne znam na koje se argumente (množina) pozivaš. Ja tvrdim da blefiraš.

Drugo, ne znam kako je ovo:

Kako jednom rečju zovemo nerazumevanje (logike) i precenjivanje formalnih autoriteta? Dogmatizam.​
Objasnio sam ti princip indogermanističke dogme nekoliko puta i trebalo bi već da objašnjenje upamtiš čak i ako ga ne shvataš. Ponoviću još jedanput:​
1. Polazi se od geopolitičkog okvira: Slovena nema na Balkanu pre Grka, Rimljana i Germana. Razlog: germanska konstrukcija istorijskog prava na teritoriju puta svile - "Drang nach Osten".​
2. Taj okvir se upotpunjava istoriografski faktičkim odsustvom pisanih slovenskih tragova na tom području, pri čemu se ne uzima u obzir slovenska eksluzivno usmena kultura čime se ovaj argument potpuno potire.​
3. Pošto se na osnovu (nevalidnog) istoriografskog argumenta pod 2. odsustvo Slovena na Balkanu pre 6-7. veka stavlja na pijedestal dogme (onog u šta se ne sme dirati i što se nikad ne preispituje), njemu se podređuju svi zaključci:​
a) arheologije​
b) genetičke genealogije; ovde su moguća nekolika tumačenja, pa se tumači onako kako je istoriografija (čitaj: geopolitički okvir) zacrtala​
c) lingvistike; ovde je anegdotalno paradigmatičan primer Golombovog Dunava na severu slovenskog sveta koji na kraju odbacuje kao slovensku reč zbog istoriografske autocenzure / straha od jeresi;​
Kako funkcioniše komparativna lingvistika?​
(i) Ako se neka reč nađe i kod Južnih Slovena i kod Grka, Romana ili Germana, prednost se daje Grčkoj, Romanskoj i Germanskoj "starini" u južnoj i centralnoj Evropi jer: Sloveni su došli iz severnih močvara tek u 6. veku a Romani, Grci i Germani su civilizatori (a Sloveni su divljaci) i nisu ništa (pametno, dobro, pozitivno) mogli preuzeti od Slovena. Primer: livada se po gore zacrtanom (suštinski geopolitičkom) automatizmu proglašava izvorno (etimološki) grčkom rečju iako je imaju svi Sloveni s objašnjenjem da je Grci nisu mogli preuzeti od Slovena jer nisu bili u dodiru sve do 6. veka. Primer: reč plug se nalazi i kod svih germanskih naroda, pa se pripisuje Germanima samo zbog civilizacijskog prvenstva.​
(ii) Ako se neka reč nađe kod više od dve jezičke grupe naroda [ili kao alternativa za slučaj pod (i) - ako je pored slovenskog zasvedočena i u starogrčkom ili latinskom] onda se automatski klasifikuje kao "indogermanska" (naknadnom pameću "indoevropska") - daje joj se zajednički okvir što je još uvek zgodno rešenje budući da indogermanska pradomovina još uvek nije definisana, a i kada se o njoj natuca to nikada nije u Evropi. Praktično, indogermanskom etiketom nekoj se reči zauvek oduzima etimološko slovenstvo makar to bilo i po cenu neutralizacije primata ostalih jezičkih grupa. Primer: svinja nije slovenska reč jer je i germanska i romanska, dakle, indogermanska je; plug nije slovenska reč jer je i germanska, dakle, indogermanska je.​
(iii) glasovna pravila prema kojima se reči izvode tj. rekonstruišu dobrim delom stoje, ali su delom proizvoljna, sklona redefiniciji po potrebi i toliko slobodna da rezultati glasovnih promena i njihovih istoriografskih implikacija uvek mogu da se naštimaju u skladu sa istoriografskim, dakle geopolitičkim okvirom, a nikad ne idu protiv njega (za šta smo se borili?). Kontraprimer: Platon opisuje glasovne promene kojima je svedok, a koje indogermanski pravilnik ne podržava. Platon svedoči, a indogermanski pravilnik gleda u pasulj.
Ovo je na brazaka, sa glavnim obrisima, a mogla bi se knjižurina napisati što, izgleda, mene čeka, ako me zdravlje posluži.​

... skretanje sa teme o Šargiću i njegovom radu. Ne slažem se.
 
Много меродавнији људи одавно су повезали српско дуг и грчко δολιχός, те две речи по свој прилици су у прасродстви и наслеђене су из праиндоевропскога језика, то би знао када би читао шта пишу људи који су заправо школе за то учили и животе томе посветили.
Ја не познајем историјски развој грчкога и не знам колико је то изгледно или не.
И то те задовољава? Зато не дозвољаваш другима да имају своје мишљење? Иако све физичке чињенице указују да су Грци ту реч примили од Словена.
 
Дакле, да се манемо "политичке коректности" која чини медвеђу услугу науци и да схватимо да афро-левантско племе не може да носи наслеђе праиндоевропског језика. Не може ни дравидско. Може да има само прихват.
 
Пелопонез је пуних двеста осамнаест година (од 587. до 805. године) био под словенском влашћу, а насељавала су га племена Језераца и Милинга. Покоравање Словена на тлу данашње Грчке и њихова поступна хеленизација почели су под крај VIII века, а најзначајнији фактори у хеленизацији Словена били су црква, са грчким богослужбеним језиком, одсуство јачих словенских држава или племенских савеза и удаљеност од других Словена у Европи .
Порфирогенит говори о Склавини који су у византијској служби који су учествовали у опасди Крита. Говори о устанку пелопонешких Словена и страховања византијскох власти од савеза између Склава и Склавина чиме би дошло вероватно до пуча да се догодило савим би другачије историја била.

Линкови наводе да су имали богомислку цркву и да нису прихватали грчку цркву.
Ови Словени сигурно нису били неписмени шта се десило са њиховим писмом?
 
Poslednja izmena:

Back
Top