Slovensko nasleđe u Grčkoj

  • Začetnik teme Začetnik teme Viden
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Добро, схватио сам да не вреди да те питам да ли је Свемир старији од седам хиљада година.

To ti je tako pa shvati kako oces. Sticajem okolnosti godinama sam se druzio sa Rumunima preko jedne online video igre jer su server drzali Rumuni i 90% igraca su bili rumuni.
Moj najbolji prijatelj Rumun zvao se Bogdan, u istom guildu smo bili. Ja sam ga pitao sta njegovo ime znaci na rumunskom nije znao da mi kaze.
Moj brat trenutno radi na Malti i tamo je upoznao takodje Rumuna i zajedno su po cio dan rade u jednoj privatnoj firmi PVC stolariju. Covjek zna da je porijeklom i u dusi Srbin.
Sporazumijevaju se bezmalo na svojim maternjim jezicima ovaj na srpskom a ovaj na rumunskom.
Dakle kada se malo odskrine ta vjestacka romanska zavjesa koju su nametnuli Francuzi i malo bolje i dublje zaviri nadje se Slovenski zivalj.
 
Poslednja izmena:
С тим треба бити посебно обазрив. Углавном, засведочена су различита словенска племена, а затим се говори и о словенско-влашким симбиозама. Сем тога, ако неки мисле да су то били "Словени" или "Склавени", исто тако "Власи" могу бити власи.

Сличности између цаконског и цинцарског постоје. Цаконски је задржао неке архаичне структуре и речи, а присутне су и гласовне промене. Иста појава је приметна и у говору острва Лезбос, које је удаљено у сваком смислу. Утицаја (међусобних) може бити, али не може се тврдити како се ради о романском супстрату, јер је цаконски изолован од новогрчког, тј. од стандардног језика, па тако и не следи иста правила.

Субота је, иначе, дошла из грчког и у друге језике, укључујући латински.

Цаконска реч је Σαμπα (сампа - самба)
Грчки је: Σάββατο (савато)
Румунски: sâmbătă
Цинцарски: sãmbãta

Замена грчког β (које се читало као Б, а данас се чита/изговара као В) са μπ (које се чита као мб, б или п) је честа у грчком.

Ово је, као што се види, скраћени облик.

Што се румунског тиче, у речницима се наводи да је реч дошла или преко словенског или преко латинског.

Византисјки грчки је σάμβατον (самбатон), мн. -α, и одатле се изводи цаконски Σαμπα (самба).

Потврда тога може бити и немачки samstag, од старовисоконемачког sambaʒtag, а то долази из грчког.

Цаконски је τσι (ци), а у стандарном језику τι (ти). Према датој етимологији, долазе од τίς (тис),

Цинцарско tsi (ци) је према датој етимологији од латинског quid, које је дало и румунснко ce (ће).
Овај облик се разликује од осталих романских језика.

Ne slazem se sa pojedinim stavovima, tacnije:
1) Da je cakonski "izolovan" od novogrckog,
2) I da su date etimologije/derivacije koji si naveo tacne.

1) Lingvista Valentina Fedchenko dovodi u pitanje navodnu "izolaciju" cakonskog od novogrckog.

http://www.academia.edu/5743870/Subdialectal_diversity_in_the_Tsakonian-speaking_area_of_Arcadia

Na str. 77 i 78, V. Fedchenko navodi sledece:
--> The dialect speakers maintained contacts with the mainland throughout the Middle Ages until the early part of the 19th c. As a result, the isolation argument can be questioned.
--> Contacts with other languages and Greek dialects are confirmed on the syncronic level by the Tsakonian lexical borrowings.
--> The description of Tsakonian as having traces of ancient Greek Dorian (Laconian) dialect seems to be a simplified one and neglects a few facts (one of them being the fact that different 'ancient' features ascribed to Tsakonian can be found is some other Greek dialects).

2) I disagree with your etymologies and derivations for the words sampa/tsi/ti, etc, for the simple reason that S. C. Caratzas states and argues that the word sampa/samba was actually borrowed from the Asia Minor settlers, among whom were Armenians - who were settled in large numbers in Lakonia, Peloponnese in the 9th c. On page 389 he mentioned the Romanic/Latin -mb- connection (and even added the Slavic one) but rejects it. He was clearly unaware of the presence of Vlachs in Lakonia and Tzakonia, and ended up arguing that Tsakonian borrowed it from the Asia Minor settlers.

Pages 389 to 392.
https://books.google.ca/books?id=i_...c=y#v=onepage&q=CARATZAS les tzacones&f=false



FYI - For the presence of Vlachs and Slavs (which I do not reject) in Lakonia and Tzakonia we have numerous historical sources. In addition and on top of this we have primary source which mention the presence of Mardaites and Albanians in Tzakonia.

So, in a very small region (even if you lump both Lakonia and Tzakonia together) we have evidence and proof of the following peoples inhabiting this region:

- Vlachs (Melingi?)
- Slavs (Ezerites? Melingi?)
- Armenians
- Thracesians
- Jews
- Kapheroi
- Albanians
- Mardaites

Considering this, it seems likely "Tsakonian" borrowed many words -- one of them being samba/sampa.
 
To ti je tako pa shvati kako oces. Sticajem okolnosti godinama sam se druzio sa Rumunima preko jedne online video igre jer su server drzali Rumuni i 90% igraca su bili rumuni.
Moj najbolji prijatelj Rumun zvao se Bogdan, u istom guildu smo bili. Ja sam ga pitao sta njegovo ime znaci na rumunskom nije znao da mi kaze.
Moj brat trenutno radi na Malti i tamo je upoznao takodje Rumuna i zajedno su po cio dan rade u jednoj privatnoj firmi PVC stolariju. Covjek zna da je porijeklom i u dusi Srbin.
Sporazumijevaju se bezmalo na svojim maternjim jezicima ovaj na srpskom a ovaj na rumunskom.
Dakle kada se malo odskrine ta vjestacka romanska zavjesa koju su nametnuli Francuzi i malo bolje i dublje zaviri nadje se Slovenski zivalj.
Ако неки човек зна да је пореклом и у души Србин, слободно га узми. :)
 
Па на истом линку Max Vasmer-а који сам већ поставио.
http://promacedonia.org/en/mv/mv_2.htm

Die Slaven am Taygetos und bei Tainaron werden im 15, Jahrhundert von Laonikos Chalkondyles (ed. Darkó), Historiae 131, 14 ff., erwähnt, wo auch ihre Verwandtschaft mit anderen Slavenstämmen festgestellt wird.

Словени на Таигетос и Таинарон су у 15 веку Chalkokondylis , где је њихов однос успостављен са другим славенским племенима. Конкретно, та племена су Хрвати и Пољаци (ово могу накнадно да поставим).

Или Der Dichter Mazaris, ein Nachahmer des Lukian und Zeitgenosse Michaels des Paläologen (1391—1425), spricht von der Mischbevölkerung des Peloponnes und nennt darunter auch die Σθλαβῖνο.
Тај цитат је заправо
http://www.lithoksou.net/p/ta-«anam...»-toy-mazari-o-plithysmos-toy-moria-1415-2010

Εν Πελοποννήσω, ως και αυτός οίδας, ξείνε, οικεί αναμίξ γένη πολιτευόμενα πάμπολλα, ων τον χωρισμόν ευρείν νυν ούτε ράδιον, ούτε κατεπείγον. α δε ταις ακοαίς περιηχείται, ως πάσι δήλα και κορυφαία, τυχγάνει ταύτα. Λακεδαίμονες, Ιταλοί, Πελοποννήσιοι, Σθλαβίνοι, Ιλλυριοί, Αιγύπτιοι και Ιουδαίοι (ουκ ολίγοι δε μέσον τούτων και υποβολιμαίοι), ομού τα τοιαύτα επαριθμούμενα επτά

На Пелопонезу, као што се види , борави разне мешовити народе, који је раздвајање није ни лако ни потребно ... Лаконце, Италијани , Пелопонежане, Словени, Илири, Египћани и Јудеји.

Да узмимо у обзир да су Лаконце су Цаконци односно Власи као што тврдиш. Италијани су заправо Латини, односно мешавина Француза, Каталонаца, Италијана итд. Пелопонежани су Грци,Илири Албанци, Египћани Цигани, Јудеји Јевреји. Па ваљда су Словени онда Словени а не нека друга врста Влаха (поред Лаконце).

Даље, како то Французи који владају над Пелопонезу причају о непокорним Esclavones? Како могу да их трпају те људе у исти кош са Пољацима или Русима, ако причају сродним језиком (француски и влашки припадају романској групи језика)
http://txm.bfm-corpus.org/pdf/moree.pdf
Исто важи и за друге Латине
Die Venezianer nannten noch Ende des 15. Jahrhunderts einige Landschaften des Peloponnes Sclavonia; z. B. heißt es bei Sathas DI I298: ad partes Zachonie seit Sclavonie.
Млечани називају чак и крајем 15. века неке предели Пелопонеза Склавониа;

Zdravo Atentator, hvala na odgovoru.

Sve ovo sto si naveo je tacno (citati su mi poznati od ranije i Sloveni se pominju na Peloponezu), ali ne treba odbacivati mogucnost da su Melingi bili Vlasi. Ti si rekao da je to fantastika, bez da razmotris clanak J. Benosa koji sam naveo. Ali, u redu.

Ja idem korak dalje, i dovodim u pitanje znacenje termina koji su koriscenji tada ("Esclavones", "Sclaveni", itd. Da li su Mardaiti zapravo Albanci? Da li su Albanci zapravo Arvanitovlasi? Itd.), i pitam se da li postoji mogucnost da se ovi termini zapravo odnose na druge narode (?). Dacu jos par primera, specificno sto se tice Melinga ali i Cakona, koji su dosta zanimljivi. Ovo sto sledi su citati iz knjige C.N. Sathas-a ali i William Martin Leake-a, Bernard Randolph-a, itd. (Sathas preveden sa francuskog na engleski).

Before I continue, note that mountain Taygetos and Cape Tainaron are considered as traditional lands of Maniotes - or Mani. Also, the lands of Maniotes and of Tsakonians border Arcadia.

1) Citations from Sathas:
- According to testimonies from both Chalkokondylis and Meletius "the Slavs" of mountain Taygetos and Cape Tainaron in Peloponnese, were called Vlachs and belonged to the same race, as the people living in Dacia, Pindus area and Great Wallachia-Thessaly.
- A Maniote from the 18th century, Niphakis, 'includes' Melingi as part (branch) of Maniotes.
- According to a Tsakonian merchant (or trader), M. Kolossucas, there still existed a tradition among his people that Tsakonians once occupied Macedonia, and were exiled from there to Laconia by the emperors.
- There existed "ethnological" chaos among various writers during the Middle Ages. Terms and names were used interchangeably and liberally.

2) Peloponnesiaca: A Supplement to Travels in the Moréa, By William Martin Leake.

Quote from page 336:

".. for it is evident from the anonymous Metrical Chronicle of the Wars of the Franks in the Morea in the 13th century, that Tzakonia had then a much wider signification. Even as late as the beginning of the 18th century we find the Venetians applying the name Zaccunia to all the ancient Laconia, including Mani. There remains, therefore, the strongest reason to believe that the Lakones or Tzakones mentioned by Pachymer and Gregoras consisted chiefly of Maniates."

3) "The Albanians from Arcadia are three times more numerous than the Turks." -- The present state of the Morea called Peloponnesus, Bernard Randolph, an English traveler, London, 1686. It is rather interesting that Randolph didn't find any Slavs or Vlachs in Arcadia - but also most importantly - no Greeks. Did the "Slavs" of Skorta (a district of Arcadia known as bastion of the 'Slavs') die off and/or evaporate to be replaced by "Albanians" throughout Arcadia? If they were absorbed by the Greeks, how come Randolph didn't find any ethnic Greeks in Arcadia? I just added this quote as another twist to this whole story.

4) To further complicate matters, allow me to quote Evliya Thelebi who spoke of the physical features of some Tsakonians as follows:
Evliya Tchelebi compares the features of the inhabitants of Tzaconia between Molai and Monemvasia, to those of Tatar-Kalmyks.

Original quote: "Nous signalons ici qu'Evliya Tchelebi compare les traits des habitants de la Tzaconie entre Molai et Monevasie a ceux des Tatars-Kalmouks..."

5) The London Quarterly Review, published in April 1895 and July 1895: "The Wallachians ... are numerous in the Peloponnesus."

6) Source: Les Tzacones, by Stam. C. Caratzas. Page 126:

French: "Deux indications militent pour l'existence d'un rapport entre les Tzacones et les Valaques dans la poesie populaire."
English: "Two indications argue for the existence of a relationship between Tsakonians and Vlachs in popular poetry."

7) Μικρότερες ομάδες Αρβανιτοβλάχων σύμφωνα με την παράδοση εγκαταστάθηκαν νότια στην Πελοπόννησο --> According to tradition groups of Arvanitovlachs settled in the southern Peloponnese.

http://vlahofonoi.blogspot.ca/2011/05/blog-post_7292.html

8) Sathas, page 'Preface LXVIII': "The Mardaites inhabited the territory of Monemvasia, or modern Tzaconia."

PAGE 'Preface LXXII': "The Mardaites inhabit Nicopolis (that is, Epirus), the island of Kephalonia, Crete and Tenos. The Tzaconians are also found in Epirus, Thessaly, Crete as well as Peloponnesus. In the chrysobull of M. Gabrielopoulos, the prince of Thessaly (1295 AD), the military garrison is named "tsakoniki" (tsakonian). By this word are designated Albanian bands, as the chrysobull itself seems to explain. The Mardaite corps are confined in Asia Minor too; in the same province are also installed corps of Tzaconians.

Chalcocondyle and archbishop Meletius claim that the Tzaconians are from Mount Pindus. At the time of emperor Cantacuzene, this mountain belonged to the Albanians. The Venetian documents mention Albanians in Tzaconia."

9) S. Caratzas, per below.

Page 221, Footnote 124.

FR:
"Philippson admettent que des installations slaves existaient a Vatika aussi, c'est-a-dire au sud de la fortresse de Tzaconie et pres de Monemvasie. Quelques noms de lieu slaves renforcent cette supposition."

ENG:
"Philippson admits that Slavic colonies (installations) existed in Vatika also, that is to say south of the fortress of Tzaconia and close to Monemvasia. Some Slavic place names reinforce this supposition."

10) According to Florin Curta, the "Tsakonians" appear to have been settled in the Peloponnesus in the course of the ninth and tenth century. As a result, the evidence seems to be mounting that the "Tsakonians" (just like the Melingi) have no ancient connection and links to Lakonia and the Peloponnese.

Interestingly, the viewpoint that the Tsakonians were settled in the Peloponnesus, from elsewhere, is also supported and shared by the author Stamatis C. Caratzas. If I understood him correctly, his basic argument and thesis is that the Tsakonians originate from Macedonia, namely from the area of Chalkidiki peninsula - and specifically, from the vicinity of Mount Athos district (Holy Mountain).

At the time when the "Tsakonians" were moved from Mt. Athos area to Peloponnesus (in the course of the ninth and tenth century), the overwhelming ethnic majority of the area of Mt. Athos, and nearby regions, were simply Vlach-speakers and Slavic-speakers (there were some Armenians as well, and perhaps others (?), but the ethnic majority were Vlach-speakers and Slavic-speakers).


In summary, the historical evidence seems strong that the Tsakonians, Maniotes but also the Melingi, originate - at the minimum - from a mix of Vlach-speaking, Slavic-speaking, and Albanian-speaking populations.
 
Поздрав и теби Carline.
Прочитао сам одломке на твом посту пошто препостављам да је тај део smoking gun. Али ради се о у главно о стварима од 15 века или скорије. Топоними показује присуство али не и хронологија , а мислим да се слажемо да је било различите етничке групе на Пелопонезу, између остало и Влаха. Тамо негде 14-15 век изгледа да долази до радикалних демографских промена због ратова и болести, можда због тога се Словени и не спомињу касније.

Прича је овде о Мелингама који су дошли далеко раније. Једино ови цитати су из ранијих времена:
- Nikon Metanoite, year 965 AD, called the residents of Taygetos Myrmidons.
- G. Phrantzes also referred to the Melingi, as Myrmidons: "I traveled the country of Myrmidons in Epidauros (meaning Epidauros Limera at Monemvasia)..

Веројатно ти је позната прича других историчара где се користи термин Мирмидонци за ратоборних племена? На пример за Бугара и Хуна?

Ниси ми одговорио како то да Латини који су господарили над деловима Пелопонезу причају о Мелингама као Esclavenos? Поготово што исти ти Латини у исто то време, поготово на почетка другог Бугарског царства за Бугаре искључиво као Влахе? Могу поставити ако треба линкова цитата и књига за пар дана сада сам на путу. Значи Латинима су познати Власи, али то Мелинги нису, чак нису били у степену у којем су Бугари били почетком 13 веку, што је тотална друга прича ..
 
Ne slazem se sa pojedinim stavovima, tacnije:
1) Da je cakonski "izolovan" od novogrckog,
2) I da su date etimologije/derivacije koji si naveo tacne.

Цаконски је свакако задржао неке старије форме и по томе није изузетак када су у питању грчки дијалекти. Не ради се буквално о изолацији, већ и о другачијем развитку. И то није ништа необично, тако је и у другим језицима.

Дате етимологије нисам ја изводио, већ их представио на основу неколико радова. Наравно да постоје међусобни утицаји.

1) Lingvista Valentina Fedchenko dovodi u pitanje navodnu "izolaciju" cakonskog od novogrckog.

http://www.academia.edu/5743870/Subdialectal_diversity_in_the_Tsakonian-speaking_area_of_Arcadia

Na str. 77 i 78, V. Fedchenko navodi sledece:
--> The dialect speakers maintained contacts with the mainland throughout the Middle Ages until the early part of the 19th c. As a result, the isolation argument can be questioned.
--> Contacts with other languages and Greek dialects are confirmed on the syncronic level by the Tsakonian lexical borrowings.
--> The description of Tsakonian as having traces of ancient Greek Dorian (Laconian) dialect seems to be a simplified one and neglects a few facts (one of them being the fact that different 'ancient' features ascribed to Tsakonian can be found is some other Greek dialects).

Погледаћу детаљније касније, кад будем имао времена.
То сам и написао у претходном посту, да сличних појава има и у другим дијалектима. Нису ни два или више језика/говора изузети од међусобних утицаја на истом подручју.

2) I disagree with your etymologies and derivations for the words sampa/tsi/ti, etc, for the simple reason that S. C. Caratzas states and argues that the word sampa/samba was actually borrowed from the Asia Minor settlers, among whom were Armenians - who were settled in large numbers in Lakonia, Peloponnese in the 9th c. On page 389 he mentioned the Romanic/Latin -mb- connection (and even added the Slavic one) but rejects it. He was clearly unaware of the presence of Vlachs in Lakonia and Tzakonia, and ended up arguing that Tsakonian borrowed it from the Asia Minor settlers.

Pages 389 to 392.
https://books.google.ca/books?id=i_...c=y#v=onepage&q=CARATZAS les tzacones&f=false

Те странице не могу да се виде.
Што се досељеника из Мале Азије, па и Јермена конкретно, постоје различите идеје. Свакако да су се Јермени досељвали и живели на овим просторима. Могли су Грци и од њих да узму ту реч, али нема података о томе. Колико видим, јерменски је ближи оригиналној речи по изговору (шабат), а дан за недељу су они преузели из грчког.

Дакле, шта је сад у питању? Прво је самба представљена као веза с влашким-романским, а сада с јерменским? И то без објашњења.

У неким грчким говорима се јавља и ки, уместо ти или ци. Византијски грчки самбатон дао је самба и самбато до данашњег стандардног савато. Одатле је у словенским језицима субота (у женском роду, по узору на остале дана у недељи). Форма самба, јавља се и у отрантском, односно салентинском грчком. Ње нема у романским говорима, aли, није то ни једини пример, има и других. И тај развој у латинском је грчког порекла. Реч је ушла у романски на два начина. Овај други начин, који је заступљен у цинцарском и румунском, је исти као у словенском, зато у већини румунских речника (нисам ја изводио) и стоји да је sâmbătă (старији облик: sîmbotă - с отвореним о).од словенског *sǫbota. Још један пример (упоредба) је мађарски: szombat, према мађарским речницима, такође из словенског. У бугарском је събота.

Примери:
smântâna од словенског *sŭmętana (сметана)
Глагол: (а) zâmbi - смејати (се) од словенског *zǫbъ, иако је назив за зуб из романског, глагол је изведен из словенског.

https://books.google.rs/books?id=sesA3ucljMYC&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false
Frédérique Biville, Suzanne Hanon - Les emprunts du latin au grec: Introduction et consonantisme

FYI - For the presence of Vlachs and Slavs (which I do not reject) in Lakonia and Tzakonia we have numerous historical sources. In addition and on top of this we have primary source which mention the presence of Mardaites and Albanians in Tzakonia.

So, in a very small region (even if you lump both Lakonia and Tzakonia together) we have evidence and proof of the following peoples inhabiting this region:

- Vlachs (Melingi?)
- Slavs (Ezerites? Melingi?)
- Armenians
- Thracesians
- Jews
- Kapheroi
- Albanians
- Mardaites

Considering this, it seems likely "Tsakonian" borrowed many words -- one of them being samba/sampa.

Наравно да су присутни и Словени и Власи, као и остали.
Да ли је цаконски "позајмио" речи, од кога, које су тo речи, тј. колико их има, не могу да кажем. Подударност гласова није довољан разлог, нити доказ. Требало би урадити детаљну анализу.
 
У неким грчким говорима се јавља и ки, уместо ти или ци. Византијски грчки самбатон дао је самба и самбато до данашњег стандардног савато. Одатле је у словенским језицима субота (у женском роду, по узору на остале дана у недељи). Форма самба, јавља се и у отрантском, односно салентинском грчком. Ње нема у романским говорима, aли, није то ни једини пример, има и других. И тај развој у латинском је грчког порекла. Реч је ушла у романски на два начина. Овај други начин, који је заступљен у цинцарском и румунском, је исти као у словенском, зато у већини румунских речника (нисам ја изводио) и стоји да је sâmbătă (старији облик: sîmbotă - с отвореним о).од словенског *sǫbota. Још један пример (упоредба) је мађарски: szombat, према мађарским речницима, такође из словенског. У бугарском је събота.
Опет си се мало залетео. Није вероватно да је румунски или цинцарски Sâmbătă од словенског Субота (*Sǫbota) зато што

(1) су у румунском и цинцарском наслеђени називи дана седмице из латинског:

Luni, Marți, Miercuri, Joi, Vineri, Sâmbătă, Duminică за Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак, Петак, Субота, Недеља

и

(2) мада је стандардни латински облик за Суботу Sabbatum, француски облик Samedi сведочи о алтернативном латинском Sambatum.
 
Опет си се мало залетео. Није вероватно да је румунски или цинцарски Sâmbătă од словенског Субота (*Sǫbota) зато што

(1) су у румунском и цинцарском наслеђени називи дана седмице из латинског:

Luni, Marți, Miercuri, Joi, Vineri, Sâmbătă, Duminică за Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак, Петак, Субота, Недеља

и

(2) мада је стандардни латински облик за Суботу Sabbatum, француски облик Samedi сведочи о алтернативном латинском Sambatum.

Наравно да су називи дана из латинског, и српски су општесловенски. Али субота није ни романска, ни словенска реч.
Лепо сам написао да већина румунских речника (нисам ја изводио, самим тим се нисам ни залетао) наводи да је назив за суботу дошао преко словенског. Франсуцко samedi је дошло од вулгарног латинског:
*sambati diēssam(e) + disamedi, што није случај с румунским.

Old French: samedi → French: samedi
Romanian (older): sîmbotă (from Slavic) → Romanian: sâmbătă
Slavic: sǫbota (со[SUP]н[/SUP]бота) (from Greek)

Има у романским језицима назива за суботу са б или са д, али не са мб. Балкански романски су ту изузетак.

румунски: sâmbătă, (стар., рег. - sîmbotă)
цинцарски: sãmbãta
влашки (Србија): sîmbăta
влашки (Истра): sâmbota
 
Наравно да су називи дана из латинског, и српски су општесловенски. Али субота није ни романска, ни словенска реч.
Лепо сам написао да већина румунских речника (нисам ја изводио, самим тим се нисам ни залетао) наводи да је назив за суботу дошао преко словенског. Франсуцко samedi је дошло од вулгарног латинског:
*sambati diēssam(e) + disamedi, што није случај с румунским.

Old French: samedi → French: samedi
Romanian (older): sîmbotă (from Slavic) → Romanian: sâmbătă
Slavic: sǫbota (со[SUP]н[/SUP]бота) (from Greek)

Има у романским језицима назива за суботу са б или са д, али не са мб. Балкански романски су ту изузетак.

румунски: sâmbătă, (стар., рег. - sîmbotă)
цинцарски: sãmbãta
влашки (Србија): sîmbăta
влашки (Истра): sâmbota

Sva je prilika da su Rumuni do sredine 19. veka koristili slovenske nazive za sve dane, a preko slovenskog bogolsuženja. Mislim nešto - imali su tu carigradski patrijarsi problem sa ovim istočnim Romanima da se ne odmetnu u katolike i zato su ih držali na slovenskoj bogolsužbenoj knjizi.

- - - - - - - - - -

:think:
 
Sva je prilika da su Rumuni do sredine 19. veka koristili slovenske nazive za sve dane, a preko slovenskog bogolsuženja. Mislim nešto - imali su tu carigradski patrijarsi problem sa ovim istočnim Romanima da se ne odmetnu u katolike i zato su ih držali na slovenskoj bogolsužbenoj knjizi.:think:

Румунски историчар и академик Њагу Ђувара пише да је проторумунски језик створен стапањем словенског и романског, да је претеча румунског језика словенско-влашки, а знамо да је старословенски званични језик првих кнежевина, као и Цркве на подручју данашње Румуније и Молдавије.
 
Наравно да су називи дана из латинског, и српски су општесловенски. Али субота није ни романска, ни словенска реч.
Лепо сам написао да већина румунских речника (нисам ја изводио, самим тим се нисам ни залетао) наводи да је назив за суботу дошао преко словенског.
Пишеш као да си проверио неки значајан број румунских речника, рецимо бар десетак. Dexonline https://dexonline.ro не важи као мноштво речника.



Франсуцко samedi је дошло од вулгарног латинског:
*sambati diēssam(e) + disamedi, што није случај с румунским.

А румунски није дошао од вулгарног латинског?





Old French: samedi → French: samedi
Romanian (older): sîmbotă (from Slavic) → Romanian: sâmbătă
Slavic: sǫbota (со[SUP]н[/SUP]бота) (from Greek)
Дај да видим ко каже да је румунски старији облик био sîmbotă. Разлика у правопису î ili â (који се истовенто изговарају) је безначајна јер се ради о различитим скорашњим струјама о питању правописа.

Сасвим се заобилазио остале дане седмице у румунском које су све из вулгарног латинског. Зар ти није чудно да су све латинске, сем суботе?
 
Sva je prilika da su Rumuni do sredine 19. veka koristili slovenske nazive za sve dane, a preko slovenskog bogolsuženja. Mislim nešto - imali su tu carigradski patrijarsi problem sa ovim istočnim Romanima da se ne odmetnu u katolike i zato su ih držali na slovenskoj bogolsužbenoj knjizi.

- - - - - - - - - -

:think:

Преци Румуна су били покрштени на латинском, то јест пре доласка Словена. О томе сведоче латински хришћански термени у румунском. Дани седмице у румунском су латински, од којих први пет (Luni, Marți, Miercuri, Joi, Vineri, односно Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак, Петак) су предхришћански док су Sâmbătă, Duminică (Субота, Недеља) хришћански. Овај распоред је истоветан са осталим романским језицима, сем португалском.
 
Румунски историчар и академик Њагу Ђувара пише да је проторумунски језик створен стапањем словенског и романског,
Сви савремени (последњег века и по) румунски историчари, укључујући Њагу Ђувара, кажу да је румунски створен од дачко-трачанског супстрата, латинског страта и словенског суперстрата.

да је претеча румунског језика словенско-влашки,
Колико је мени познато једини историчар који је користио фразу словенско-влашки у једном раду је био један руски историчар у првој половини деветнаестог века. Ја не знам за друге. Зашто ти користиш ову фразу?
 
Румунски историчар и академик Њагу Ђувара пише да је проторумунски језик створен стапањем словенског и романског, да је претеча румунског језика словенско-влашки, а знамо да је старословенски званични језик првих кнежевина, као и Цркве на подручју данашње Румуније и Молдавије.

Каравлашке и Југ Богданске. :)
 
Пишеш као да си проверио неки значајан број румунских речника, рецимо бар десетак. Dexonline https://dexonline.ro не важи као мноштво речника.

Проверио сам више речника, а ти си, изгледа, само тај онлајн, који помињеш. Не ради се само о речницима, већ о анализи овог облика.

А румунски није дошао од вулгарног латинског?

Претпостављам да ме не питаш за језик.

Ако питаш за суботу, претпоставља са да није. Навео сам и два текста, где се објашњава то.
Где је твоја анализа? Где су извори? Напишеш да је од sambatum, ништа не објасниш и здраво! Мислиш да је то довољно? Није.

Дај да видим ко каже да је румунски старији облик био sîmbotă. Разлика у правопису î ili â (који се истовенто изговарају) је безначајна јер се ради о различитим скорашњим струјама о питању правописа.

Не знам зашто вртиш исте приче, поготово кад знаш да знам за разлику у правопису и да нисам због тога навео. Навео сам због sîmbotă, што сам и нагласио, и јасно је и теби да сам због тога навео.

Види, ко ти брани. Ако сумњаш да ја то тек тако пишем, могао си и до сад да провериш, да си желео. Ако заиста не можеш да нађеш, помоћи ћу ти.

Сасвим се заобилазио остале дане седмице у румунском које су све из вулгарног латинског. Зар ти није чудно да су све латинске, сем суботе?

Какво питање!
А зар теби није чудно да у латинском, назив за суботу није латински, а називи за остале дане јесу?
 
Poslednja izmena:
Проверио сам више речника, а ти си, изгледа, само тај онлајн, који помињеш. Не ради се само о речницима, већ о анализи овог облика.



Претпостављам да ме не питаш за језик.

Ако питаш за суботу, претпоставља са да није. Навео сам и два текста, где се објашњава то.
Где је твоја анализа? Где су извори? Напишеш да је од sambatum, ништа не објасниш и здраво! Мислиш да је то довољно? Није.



Не знам зашто вртиш исте приче, поготово кад знаш да знам за разлику у правопису и да нисам због тога навео. Навео сам због sîmbotă, што сам и нагласио, и јасно је и теби да сам због тога навео.

Види, ко ти брани. Ако сумњаш да ја то тек тако пишем, могао си и до сад да провериш, да си желео. Ако заиста не можеш да нађеш, помоћи ћу ти.



Какво питање!
А зар теби није чудно да у латинском, назив за суботу није латински, а називи за остале дане јесу?

Сад више ништа новог ниси донео да поткрепиш оно што си раније написао. Мене не занима празно блефирање па не бих ти одговорио, али у међувремену пронашао сам очигледни извор за твоју тврдњу (нагађам да си сам додао енглеске речи и дотерао облик стрелицама, итд)

Romanian (older): sîmbotă (from Slavic) → Romanian: sâmbătă
Slavic: sǫbota (со[SUP]н[/SUP]бота) (from Greek)

Погледај:

Прво, речник не каже да је sîmbotă ранији облик, него застарела варијанта. То није иста ствар.

Друго, спомиња латински sambatum.

Треће, каже да деривација од словенског sǫbota није вероватна:


Der. din sl. sąbota (Miklosich, Slaw. Elem., 48; Cihac, II, 325; Byhan 331; Candrea) nu este probabilă (cf. Skok, BL, XIII, 51) decît prin var. înv., cf. sîmbotin, deoarece același cuvînt sl. este de origine neclară și trebuie trimis la germ. sau mai probabil la lat. (Vasmer, Gr., 195), sau poate inclus rom., căci nu există în sl. nici un alt nume de zi influențat de lat.

gqzLQoR.jpg
 
Сад више ништа новог ниси донео да поткрепиш оно што си раније написао. Мене не занима празно блефирање па не бих ти одговорио, али у међувремену пронашао сам очигледни извор за твоју тврдњу (нагађам да си сам додао енглеске речи и дотерао облик стрелицама, итд)

А шта ли ти поткрепљујеш, да се пита човек?!
Није то једини извор, али није битно. Даје се у речницима могућност да је субота дошла преко словнексог или латинског. Мени је ово прво изгледало вероватније због облика у румунском, поређења с романским језицима и са словенским. За словенски је дат предлог етимологије и гласовне промене, за романски није. У оном тексту што сам навео, пише да је у српском као и у румунском, овај облик дошао с Балкана. У суштини, није ни битно одакле је дошла та реч у румунски, само ми се чини да је теби битно да није из словенског. Ти се ниси ни потрудио да нађеш објашњење како је sambatum дао облик sâmbătă у румунском. Негде пише и да је словенска реч дошла из латинског, а да је румунска дошла преко словенског; и у тој варијанти - из латинског преко словенског.

Ако не би одговорио, не знам ни зашто си одговорио.

Погледај:

Прво, речник не каже да је sîmbotă ранији облик, него застарела варијанта. То није иста ствар.

Довољно говори и та застарела варијанта.

Биће да је једна дошла преко словенског, а друга преко латинског. :roll:

Друго, спомиња латински sambatum.

Треће, каже да деривација од словенског sǫbota није вероватна

Нема потребе да манипулишеш. Није то треће, него то на само једном месту пише Скок. Погледај шта пише даље, после тога што си подвукао и о још једној варијанти речи. А објашњење је неуверљиво. Но, и поред тога није разјашњено. Али зато, занемарујеш да у већини издања речника који је издала Румунска академија, пише да је из словенског.

Што је баби мило, то јој се и снило.
 
Poslednja izmena:
А шта ли ти поткрепљујеш, да се пита човек?!
Није то једини извор, али није битно. Даје се у речницима могућност да је субота дошла преко словнексог или латинског. Мени је ово прво изгледало вероватније због облика у румунском, поређења с романским језицима и са словенским. За словенски је дат предлог етимологије и гласовне промене, за романски није. У оном тексту што сам навео, пише да је у српском као и у румунском, овај облик дошао с Балкана. У суштини, није ни битно одакле је дошла та реч у румунски, само ми се чини да је теби битно да није из словенског. Ти се ниси ни потрудио да нађеш објашњење како је sambatum дао облик sâmbătă у румунском. Негде пише и да је словенска реч дошла из латинског, а да је румунска дошла преко словенског; и у тој варијанти - из латинског преко словенског.

Ако не би одговорио, не знам ни зашто си одговорио.



Довољно говори и та застарела варијанта.

Биће да је једна дошла преко словенског, а друга преко латинског. :roll:



Нема потребе да манипулишеш. Није то треће, него то на само једном месту пише Скок. Погледај шта пише даље, после тога што си подвукао и о још једној варијанти речи. А објашњење је неуверљиво. Но, и поред тога није разјашњено. Али зато, занемарујеш да у већини издања речника који је издала Румунска академија, пише да је из словенског.

Што је баби мило, то јој се и снило.

Изгледа да се бавиш историјом или лингивстиком Балканских Романа за ваљда неки мастерски рад. Честитам ти за интересовање за ову у Србији мало обрађену тему.

Сматрам да си главне црте ове историје исправно схватио, међутим, бар у примерима које си овде поставио (штап као извор влашког термена за господара, румун са значењем роба, Власи у Чешкој као пример изворно Словенских Влаха, коришчење фразе словенско - влашки, одбијање смисла и етимологије термена Влах као општи Роман од Walesa до Грчке, румунску реч за суботу као словенском, итд) погрешно интерпретираш и историју и лингвистику. Схватам да улазиш у један страни језик и страну културу из твоје сопствене језичке и културалне средине. Да би тачно говорио о историји румунског језика потребно ти је да се дубље упустиш у романистику.
 
Поздрав и теби Carline.
.
.
.

Веројатно ти је позната прича других историчара где се користи термин Мирмидонци за ратоборних племена? На пример за Бугара и Хуна?

Ниси ми одговорио како то да Латини који су господарили над деловима Пелопонезу причају о Мелингама као Esclavenos? Поготово што исти ти Латини у исто то време, поготово на почетка другог Бугарског царства за Бугаре искључиво као Влахе? Могу поставити ако треба линкова цитата и књига за пар дана сада сам на путу. Значи Латинима су познати Власи, али то Мелинги нису, чак нису били у степену у којем су Бугари били почетком 13 веку, што је тотална друга прича ..

Pozdrav A.

Ovo je copy & paste onog sto sam vec napisao ranije na ovoj temi (sa dodaktom). Latini su mozda pricali o Melingima kao Esclavenos, ali to je moglo znaciti par stvari istovremeno (ko zna).


One can't easily differentiate and categorize any Eurasian and/or Balkan tribe of late antiquity or early medieval period. One simply can't claim that "Berzites" or "Melingi", to give two examples, were only Slavic, or Vlachic, or Scythian. Most of these tribes are likely a mix of a variety of peoples, if not all of them. (Language/dialects is a different animal altogether. Tribes or peoples speaking specific languages do not tell us anything about their ethnic or racial origins, because culture/language shifts occur and have occurred repeatedly throughout history. In the specific example I outlined in my previous post, I simply claim, based on the article by J. Benos, that the numerous tribe(s), one of which being the Melingi, that came to settle in the Peloponnese were in large part Vlachs or Vlach-speakers. I have no idea of knowing their ethnic/linguistic affiliation in deep prehistory, and am skeptical of the author's claim and label that they are latinised Greeks.)

Would it be correct to categorize any specific tribe with strict differences? Even in the 10th century, the Eastern Roman Emperor Constantine was writing that Avars were Huns/Turks in one sentence - and then Avars as Slavs, in another sentence in his own text! This led one western historian to conclude (his name is not important here), that Constantine did not know his own empire.

Another example is another Eastern Roman Emperor, Leo. In his book "Tactica" written in early 10th century he states that the people in Pannonia are Turks and Pannonia is Turkia. He also talks about other tribes as Pechenegs and Uzes in that book, etc.


(Let me add here that above are not unique example(s). Anna Komnene used the exact same terms interchangeably and liberally for widely different peoples and tribes (and language groups). As a result, the Latins calling the Melingi Esclavenos does not tell us anything in detail. ON TOP OF THIS, many westerners (and others) were not very well informed about the languages spoken throughout the Balkans and did not distinguish languages/dialects well - until the 18th/19th century or so. To illustrate, the Austrian government commissioners stated that the Greek Kolokotronis spoke to his Greek rebels in a language that was not Greek or Arvanitika. Evliya Celebi also had issues with the language spoken in Mani, Peloponnese - and called it an unknown language neither Greek or Arvanite in origin.)
 
Poslednja izmena:
Цаконски је свакако задржао неке старије форме и по томе није изузетак када су у питању грчки дијалекти. Не ради се буквално о изолацији, већ и о другачијем развитку. И то није ништа необично, тако је и у другим језицима.

Дате етимологије нисам ја изводио, већ их представио на основу неколико радова. Наравно да постоје међусобни утицаји.



Погледаћу детаљније касније, кад будем имао времена.
То сам и написао у претходном посту, да сличних појава има и у другим дијалектима. Нису ни два или више језика/говора изузети од међусобних утицаја на истом подручју.



Те странице не могу да се виде.
Што се досељеника из Мале Азије, па и Јермена конкретно, постоје различите идеје. Свакако да су се Јермени досељвали и живели на овим просторима. Могли су Грци и од њих да узму ту реч, али нема података о томе. Колико видим, јерменски је ближи оригиналној речи по изговору (шабат), а дан за недељу су они преузели из грчког.

Дакле, шта је сад у питању? Прво је самба представљена као веза с влашким-романским, а сада с јерменским? И то без објашњења.

У неким грчким говорима се јавља и ки, уместо ти или ци. Византијски грчки самбатон дао је самба и самбато до данашњег стандардног савато. Одатле је у словенским језицима субота (у женском роду, по узору на остале дана у недељи). Форма самба, јавља се и у отрантском, односно салентинском грчком. Ње нема у романским говорима, aли, није то ни једини пример, има и других. И тај развој у латинском је грчког порекла. Реч је ушла у романски на два начина. Овај други начин, који је заступљен у цинцарском и румунском, је исти као у словенском, зато у већини румунских речника (нисам ја изводио) и стоји да је sâmbătă (старији облик: sîmbotă - с отвореним о).од словенског *sǫbota. Још један пример (упоредба) је мађарски: szombat, према мађарским речницима, такође из словенског. У бугарском је събота.

Примери:
smântâna од словенског *sŭmętana (сметана)
Глагол: (а) zâmbi - смејати (се) од словенског *zǫbъ, иако је назив за зуб из романског, глагол је изведен из словенског.

https://books.google.rs/books?id=sesA3ucljMYC&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false
Frédérique Biville, Suzanne Hanon - Les emprunts du latin au grec: Introduction et consonantisme



Наравно да су присутни и Словени и Власи, као и остали.
Да ли је цаконски "позајмио" речи, од кога, које су тo речи, тј. колико их има, не могу да кажем. Подударност гласова није довољан разлог, нити доказ. Требало би урадити детаљну анализу.

Daj mi malo vremena - skeniracu stranicu iz Grcke knjige (koji imam) o Helenovlasima gde ima leksikon nekih reci koje su iste u cakonskom i cincarskom.



PS:
Note that as per the author, the listing of words provided is a very small sample, and that it's impossible to mention all the words. This statement quite simply and logically implies that there are a LOT of such words in Tzakonian, i.e. there are a lot of Vlach words in Tzakonian. By the way one other word in Tzakonian, which you might find interesting is: 'TATA' - which means 'Father' in Tzakonian.
 
Poslednja izmena:
https://books.google.ca/books?id=sf...KAhULeT4KHfezDO4Q6AEIODAF#v=onepage&q&f=false
Page 308 -




- We know very well from Chalkokondyles and geographer Meletios that the regions of Taygetos, land of Laconia, and promontory of Tenarion were long inhabited by 'Romani' (--> that is, Vlachs or Armani).
- Maniates were Armani.
- The Armani or Vlachs have been variously called by different writers and in different places by the following names: Maniati, Laconi, Bui, Megalovlahiti, Dasareti, Meteori, etc.
[Laconi = Tzakonians = Armani ?]
- "SKLAVUNI" were Vlachs (i.e. Vlachophones).
 
Poslednja izmena:
Изгледа да се бавиш историјом или лингивстиком Балканских Романа за ваљда неки мастерски рад. Честитам ти за интересовање за ову у Србији мало обрађену тему.

Та тема је, иначе, мало обрађена, не само у Србији.

Сматрам да си главне црте ове историје исправно схватио, међутим, бар у примерима које си овде поставио (штап као извор влашког термена за господара, румун са значењем роба, Власи у Чешкој као пример изворно Словенских Влаха, коришчење фразе словенско - влашки, одбијање смисла и етимологије термена Влах као општи Роман од Walesa до Грчке, румунску реч за суботу као словенском, итд) погрешно интерпретираш и историју и лингвистику. Схватам да улазиш у један страни језик и страну културу из твоје сопствене језичке и културалне средине. Да би тачно говорио о историји румунског језика потребно ти је да се дубље упустиш у романистику.

Извођење значења влашких термина је метафоричко у многим случајевима. Недавно сам дао пример једног глагола. Наравно да етимологија неких речи није разјашњена. Предложена етимологија представља могућност. Конкретно, када се ради о речи стапан/стопан, ради се о балканизму, а реч и његове изведенице нарочито, како то бива, добијају различита значења. Основу многих речи можемо наћи као подударну основи речи у различитим европским језичким скупинама. Ако говоримо о заједничком супстрату у (јужно)словенском и (источно)романском, потребно је утврдити када су забележене одређене речи, како су се развијале (гласовне промене које су се догодиле) да би смо разумели процесе.

Чини ми се да ниси разумео одређене ствари (румун у значењу роба, Власи у Чешкој и слично).
Израз словенско-влашки се, као и многи други, може тумачити различито, али је разумљив и смислен. И није мој изум.

Што се етимологије појма влах/Влах тиче не прихватам је као "свето слово". Она није поуздана (што је наведено и у многим речницима у којима је дата), већ је претпостављена. Поменути Ђувара је уопште не прихвата (што ти је вероватно познато), а он слови за једног од најцењенијих румунских научника. Због чега мислиш да бих ја требало да прихватим смисао тог појма на тај начин на који га ти прихваташ?

Да ли су теби румунски језик и култура матерњи, тј. твоји? Није ствар у томе да ли је нешто страно или не, већ приступ томе. Ако имаш одређено знање или говриш два или више језика, онда је то предност. Неки угледни слависти или романисти, нису изворни говорници тих језика, зар не?

И кад говрорим о српском, и кад ти говориш о румунском (уз претпоставку да ти је матерњи), а и обратно, наравно да је потребно знање и сазнање. На основу истраживања, радова покушавамо нешто да научимо, откријемо, сазнамо.

Дакле, и када говоримо о матерњим језицима, потребно је да се дубље упустимо у материју.
 
Daj mi malo vremena - skeniracu stranicu iz Grcke knjige (koji imam) o Helenovlasima gde ima leksikon nekih reci koje su iste u cakonskom i cincarskom.

Нема проблема, опуштено.


PS:
Note that as per the author, the listing of words provided is a very small sample, and that it's impossible to mention all the words. This statement quite simply and logically implies that there are a LOT of such words in Tzakonian, i.e. there are a lot of Vlach words in Tzakonian. By the way one other word in Tzakonian, which you might find interesting is: 'TATA' - which means 'Father' in Tzakonian.

од старогрчког: ἄττα - τατᾶ
цинцарски: tatã
албански: од atë - tatë
српски/словенски: тата, tata

Шта ћемо сад?
 

Back
Top